Skip to main content

Full text of "Godišnjica Nikole Čupića"

See other formats


Соо^к 



ТЬ1К 1К а (31§1[а1 сору оГ а Ьоок [Ьа[ вдак ргсксгуо(3 Гог §спсга[10пк оп ИЬгагу кЬс1уск ЬсГогс 1[ вдак сагсГиИу ксаппо(3 Ьу Соо§1с ак рал оГ а рго]сс[ 

10 таке Ше адогШ'в Ьоокв и15С0УегаЫс опПпс. 

11 Ьав вигу1уеи \ощ епои^ Гог Ше соругх^Ы ю схршс атЗ (Ьс Ьоок (о сШсг (Ьс риЬИс иота1п. А риЬИс иота1п Ьоок 1в опе (Ьа! адав пеуег 5иЬ]сс[ 
(о соруг1§111 ОГ щЬове 1е§а1 соругх^Ы 1епп Ьав ехршЫ. \\'Ьс1Ьсг а Ьоок 15 111 (Ьс риЬПс йотат тау уагу соип(гу Ю соип(гу. РиЬИс (Зотахп Ьоокк 
аге оиг §а1е'А'аув Ю (Ье рав1, гергевепНп^ а адеаКЬ оГ Ьхвйгу, сиИиге апи кпо'А'1еи§е (ЬаГв оЛеп и1Й1сии Ю и15соусг. 

Магкв, поиНопв апи оШег та1§1паИа ргевеШ 1п (Ье 0Г1§1па1 Уо1ите 'А'111 арреаг т (1115 Й1е - а гетхпиег оГ 1Ь15 Ьоок'к 1оп§ |оигпсу Ггот [Ьс 
риЬПкЬсг 1о а ПЬгагу атЗ ГтаИу 1о уои. 

Соо§1с 15 ртоиб 1о рагШсг \У11Ь ПЬгапев Ю (И^Шге риЬИс иота1п та1ег1а1в апи таке Лет 'А'1ие1у ассе551Ые. РиЬИс йотат Ьоокк Ье1оп§ ю [Ьс 
риЬИс апб \ус агс тсгс1у [Ьс1г сикюйхапв. Кеуег(]1е1е55, О115 адогк 1в ехрепв1Уе, во 1п ог»Зег (о кеер ргоУ1Шп§ 1Ыв гевоигсе, 'Л'е Ьауе (акеп в1срв [о 
ргс\'сп[ аЬикс Ьу соттсгс1а1 раг[1ск, 1пс1и(31п§ р1ас1п§ (ссЬпхса! гск[г1с[ю11к он аи[ота[С(3 ^ис^у^11§. 
\\'с а1во авк [Ьа[ уои: 

+ Маке поп-соттегс1а1 изе о/1ке_(Ие5 \\'с (Зск1§пс(^ Соо§1с Воок ЗсагсЬ Гог икс Ьу 1П(31У1(Зиа1в, атЗ \ус гс^исв[ 1Ьа[ уои иве [Ьсвс Шсв Гог 
регвопа!, поп-соттегс1а1 ршровев. 

+ Ке/гтпрХ)т ашотшей ^иегут§ IX) по1 вепи аи1ота[С(3 ^исг^св оГ апу вог[ [о Соо§1с'в вув[ст: 1Г уои агс со11(Зис[111§ гсвсагсЬ оп тасЫпс 
[гапв1айоп, орНса! сЬагасйг гесо§п1Йоп ог оШег агеав адЬеге ассевв (о а 1а1§е атои11[ оГ [сх[ 1в Ьс1рГи1, р1савс со11[ас[ ив. \\'с спсоига^с [Ьс 
иве оГ риЬИс иота1п та(ег1а1в Гог Леве ригровев апи тау Ье аЫе Ю 11е1р. 

+ Мтттп аипЬшюпТЪе Ооо§,\е "'А'а1егтагк" уои вее оп еасЬ Й1е 1В еввеп[1а1 Гог1пГогт1П§рсор1саЬои[ [Ыврго]сс[ ат^ Ьс1р1П§ [Ьст Ит^ 
а(Зи1иопа1 та1ег1а1в (Ьгои^Ь Ооо§1е Воок ЗеагсЬ. Р1еаве йо по1 гетоуе 1(- 

+ Кеер и 1е^а1 \\'Ьа[сусг уоиг иве, гететЬег (Ьа! уои аге гевропв1Ые Гог епвиг1п§ [Ьа[ \уЬа[ уои аге ио1п§ 1в 1е§а1. IX) по1 аввите (11а[ ]ив[ 
Ьссаивс \ус ЬсИсус а Ьоок 1в 111 [Ьс риЬПс йотат Гог ивегв 1п (Ье Ш11еи 8(а(ев, (Ьа! (Ье адогк 1в а1во т Ше риЬИс йотайп Гог ивегв 1п о(Ьег 
сои]1[псв. \\'Ьс[Ьсг а Ьоок 1в в[1И т соруг1§Ь( уаг1ев Ггот соип(гу (о соип(гу, ап(3 аде сап'( оГГег §и1(1апсе оп 'А'Ье(Ьег апу врес1Йс иве оГ 
апу врес1Йс Ьоок 1в аИо'Л'еи. Р1еаве йо по( аввите (Ьа( а Ьоок'в арреагапсс 1П Соо§1с Воок ЗсагсЬ тсапв ![ сап Ьс ивоЗ 1П апу таппсг 
апу^Ьеге 1п (Ье адогШ. Соруг1§Ь( 1пГг1п§етеп( ИаЬ1И^ сап Ье ^и^(е веуеге. 

АЬои( Ооо^е Воок ^агсЬ 

Соо§1с'в т1ВВ10п 1В [о ог§ап1^:с [Ьс №Ог1(^'в 1пГогта[10п ат^ [о такс ![ ип1усгва11у асссвв1Ыс ат^ ивсГи1. Соо§1с Воок ЗсагсЬ Ьс1рв п;а(^сгв 
(31ВСОУСГ [Ьс вдогИ'в Ьоокв \уЬ11с Ьс1рт§ аи[Ьогв ап(3 риЬИвЬсгв гсасЬ ПС№ аи(^1спссв. Уои сап всагсЬ [Ьгои§Ь [Ьс Ги11 1сх1 оГ |Ыв Ьоок оп [Ьс №сЬ 

а[ |Ы111р://Ьоокз.доод1е.сош/| 



Очном в1Соо1^1е 




11,Соо1^1е 



Очном в1Соо1^1е 



Очном в1Соо1^1е 






. ■ - х 

4о на ДА-Мгк чул ит^вве за л у^винв 4о ^/ 

НИКОЛЕ ЧУПИЪА 

2ЗДАДЕ ВДГОВА ЗДД7ЖБИНА 

ЕКНГЛ XXI 



У ВШОГРАДУ 
штлмпАНо у држАВНОл штАмалРши 
; 1901 



1уСооц1с 



5ТАав 

Ш 15 1978 

л ., ^ 
:0( 



Очном в1Соо1^1е 



о Д Б о Р 

ЧУПИТ^ЕВЕ ЗАДУЭКВИНЕ 

Предс^ннк: М. Ъ. МилиЯевиЯ 
Дедово^ и бдага]ник: Жш. П. СимиК. 

^анови: 
Сто^аЕ НоваковиЬ 
Чедои. МЕ]атовиЬ 
Сто]ан БошЕовиЬ 
Митроподит Инокен1Н^е 
Свет. Никола^евнЬ 
Стев. Д. ПоповнЬ 
МомчЕло ИваниЬ 
Срета Стоз'ковиЬ 
Л>уб. КовачевяЬ 



До сада аомрлн члаиови одбора: 



^ован Ан^едковик 
Ъор^е МадетиЬ 
Коста МарннковиЬ 
Др. ^I>сиФ ПанчаЬ 
К. С. ПротиЬ 



Сава СретевовиЬ 
Ъуро ДаничиЬ 
Мита РакнЬ 
Светисдав ВудовиЬ 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



Очном в1Соо1^1е 



ШТА ИЫА 7 0В0^ Н2ИЗИ 

Део првиО 

Запионици Одбора ЧупиЬеве Задужбжнв 

Део лруги: 

1. ЪорЬе Дрсени^евяк Емвауел, кав■лерII^скв ^еаер&д, 

(1775—1887), од Сто)аяа МовачовпЯа . ] 

2. Трговячки цеятри в путовн по српсккя аекланж 

у средаек веку я у турско време, теогра«ско- 
встори^ска студща, наовс&дв Детар, Р. Хоеовап в 
Михаила ^. М11дадаиовиЛ 19 

3. Географвво-неторв^скс глнке на Крвлевяне Срб■^в : 

1Т Град в жупа Ворач, ■ Т Делвград, од Гене- 
рала ^ов. МишковиХа 88 

4. С Лепевца на Раднву, иутиичке бедешве, од М. ^. Г^нЬа 135 
о. Да се ке ваборавв, иридоаав в всторщв Србв^е яз го- 

двне 1807, од Сто}аяа НоваасовиЯа 202 

е. Лева-Канум, прнопштио Рад. Космауац 



7. Сажртн! обяч^к у Турава, (>едеш1в Тих. Р. "Вор^/ 
" " ' ки^а српска у новембру 

- ■ ■ ^1 

бедешка Стозана Поваковила 



Посдедшн покуша]; депутаци^а српска у новембру 1813 
пред а^рен Александров 1 у Франкфурту на М^пи, 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



Очном в1Соо1^1е 



I ДЕО 



Очном в1Соо1^1е 



Очном в1Соо1^1е 



ГОДИХШЬИ САСТАНАК 

ОДБОРАЧУПЙЪБВЕЗДДУЖБИНЕ 
дряин 31. 1АНУАРА 1901. године 

т ВХОГРХДГ 



Ввли су : председнЕБ М. Ъ. МидиЬевнК ; чла- 
нови Ст. Д. ПоповиЬ, Л>уб. ЕовачевиЬ в Жив. П. 
СиииЬ. 

I 
Пошто се у месту надазе само седам чланова, 
од ко]их су четворица допгла, Одбор одлучи да се 
састанак може држати. 

II 

Делово^а и блага^ннк Одборов Жив. II. СиииЬ 
подвосн ова^ : 

Иввештад о раду Одборову и стаау Фонда. 

1. 
На саставцима одборскии у ово^ годвнв чи- 
тани су, оцен>ени и за Годвшкнцу првмлевв ови 
радовн: 1. „Трювачки ^^ентри и иутови ао сриским 
землама у Среднем Веку и у турско времв", гео- 
граФско-истори]ска студи^а, написали Петар Р. Ко- 



0.д|1.^еаОуСоО»:^1с 



еовиЪ н Михаиле ^. Мила^^новнЬ ; 2. ^Свети Прохор 
Дчишжи и пегое манастир ". од Д-ра Лована Хщги-Ва- 
сиьевиЬа ; 3. „ ЪурЩ ЕастриотиЯ-Скендербег' , исто- 
рщска скнца из XV веса, од Мнх. 3. Ъор^евиЬа, 
проФееора; 4. „Ваекрс мртца" из Србц/анке Са^е 
МилутиновиКа, с 1мтентаром ■?■ Драг. С. Милути- 
вовиЬа ; 5. „Географско-арг1ере4ни односи Д^нв 
Реке и Тимочке Кразгте", од Д-ра Ман. В. Смида- 
нвЬа; 6. „Био^афскиарилози нови]^ историки сра- 
ско)" од Аедре ГаврвловиЬа : 7. „Зсирг" (старо Скоп- 
л.е), од М. В. ВеселнновиЬа ; 8. „Лзморник" (жупа у 
гаилансЕо^ кази-вила^ету), од М. В. ВеселнновиЬа. 

Поогго бв са то гра^е Годиш&ица изнела свега 
15 табака, уредеиштво Годишшице приии-ю ^е у 
ХК Годиш&ицу ^ош ове радове: 9. „Из Фрушке 
Горе" (мавастири Гргетег в Раковац), од М. Ъ. Ми- 
лиЬевиЬа: 10. „Скит светога великомученика Ъор^а." 
од М. Ъ. МилиЪевиЬа; 11. „Прилошцш" архиман- 
дрита Иларнона Руварца. 

Сви довде поменутн радови наштанпани су у 
XX Годипшяци, коз'а ]е изнела, осям записника, 
252 стране гармондом штанане, и уз козу ^ДУ ^ 
две карте зедна уз члаиак под 5. а друга уз чла- 
нак иод 7. И ова ^е Годишкица наштаынана у 500 
егземнлара. 

Осин поменутих радова читана су на одбор- 
скЕм састанцнма ^ош и овн радови : 1. „Уован РщиЯ, 
историк и ктьижевник" , од Андре ГаврнловиЬа. Пи- 
сац ]е ова) своз Р^Д У^^** натраг; 2. „Мо}е ауто- 
вапе", од Али1шяза ВасилевиЬа. Ова^ спис зе вра- 
Ьен аисцу, ношто нн^е примлен за Годшпкицу. 

У ово] годней, по рани^ем одборском решеау, 
наштампана ^е о трошку Задужбине ккига „Енез 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



Мимт, у аричама", Еова збирЕса од М. Ъ. Ми.1и- 
ЬевиЬа. 



Стаае Фонда ]е овако : 

1. Стадия капитал 72000 

2. Два лоза по 10 й. а вр. 4:0 

Свега • • 72040 

3. Покретнога капитала пренето из 1899. д. 3823*39 

4. Примлено у год. 1900. дин. .... 3967-20 

5. На штампу, хонораре и друге трошкове 
издато дин. 3215*55 

6. Оста]е за пренос у 1901. год. . • - - 4659-04: 

III 
Чланови одбора г. г. Ст. Д. ИоповиЬ и .'Ъ. 
КовачевиЬ ирегледаше ра^уне и упоредавши првм- 
лене и аздате суые с докуыентима приыаша и из- 
давала, реФероваше Одбору да су рачуни нсправни. 
Одбор прими Н.ИХОВ извешта] на знаше и разреши 
благаз'ника од далье одговорности за те рачуне. 

IV 

Прочитано ]е писмо г. М. Ъ. МилиЬевиЬа, ко^е 
гласи : 

Одбору ЧупиЬеве Задужбине. 

Годиае 1888 помогу ЧупиЬеве задужбиве штам- 
пана зе канга : Поменик знаменитих л.уди у Срискога 
Народа, у К0103 ]е поменуто око 400 поЕо]ника, ко]их 
помен не треба да се заборави. 

Каига }е та по општо^ оцени, заузела лепо 
место у српскоз историзско] каижевности. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



хи 

Од тога доба до кра{а 1900 писац ^е белехио 
и дале заслужне аовознйке ко^и су у тон разнаку 
времена преминули или пре изнавди се били испред 
пахае пишчеве; те тако их до крада 1900 године 
ииа 125 нових а 43 добили су допуие у сводим 
рани^Ш( биограФИ]ана. 

Дело ^е уре^но онако као и она] Воменик 
од 1888. 

Писац ноли Одбор да му да штампу и повез 
за ову нову збирку, ко^а неЬе преЬи 10 табака 8-не, 
а да се штампа у 1200 комара. 

Одлучено ]е да се каига наштампа овако нако 
аисац зкеди, о трошку Задукбине. 



Одлучено ^е да се писцима, ко^и иа^аве лсаьу 
да им се члапан принлен у Годвшаицу одштампа 
и засебно, ыохе одштампати само 25 егаемплара, 
и то са пагннацн]ом Годишшице. 

VI 
И за ову годину оста]е Председннв М. Ъ. Ми- 
лиЬевик, а делово^ и 6лага^ниЕ Жив. П. Сими1к. 
С тин ^е састанак закручен. 

иредседвнЕ 

М. Ъ. Мвд]^евик 

Делово^а 

Жив. и. Оиник 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



САСТАИАК 

ОДБОРА ЧУПИКЕВЕ ЗАДУЖБИБЕ 

ДРЖАВ 4. СЕПТЕМБРА 1901. 
? БЕ0ГР2Д? 

1. 

Председвив саопштава да ^е под 3. ^уда ове 
године окрухницои доставно чдановиыа ово : 

Пок. возвода Марво Миланов оставно ^е у ру- 
копису : Лрим]ери т^ства и ^унаштва. Ова^ руко- 
пис су читали чданови одбора Л>уб. КовачевиЬ и 
М. Ъ. МилиКевнЬ и миш^ьека су да се нохе при- 
мите и штампати као издаае ЧупиЬеве Задужоине. 

иошто су и остали члавови дали сво] иристанак, 
то де делце и наштампаио у 1000 егземплара. 

2. 
Прегдедане су путничке белешке М. I. Га^иЬа; 
С Леиенг^а на Радику. 

Одлучено ^е да се важтампа^у у XXI Годишшици. 



Прегледан ]е рад Ъен. Лов. МишковиЬа : Еорач 
и Делиград са три картнце и пет слика. 

Одлучено ]е да се наштаыпа у XXI Годишавцн. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



Прегледан ^е напис; Лека-Канум (закон Л.еке 
Дука^внца, господара северне Арбаниде из XV века), 
ко]и .)е приопштно Рад. Космадац. 

Одлучено ^е да се наштампа у XXI Годмшаици. 

5. 

Цовео се говор о 1убилезу иредседнива г. М. 
Ъ. МвлиЬевиЬа прйликоы н.егова навршетка 70. го- 
дине живота и 50. године к&ижевнога рада, па зе 

Одлучено да секретар Одборов прикупи гра^у, 
и приреди нарочито издала ЧуниЬеве Задужбине о 
том ^убиле^у. 

6. 

Севретар напомену да ]е дош раеи]их година, 
по одлуци одборовоЗ, мол*^н г. Министар Просвете 
да препоручи кн.ижницана основнвх и средаих школа, 
да узимл>у ЧупиЬеве Годишн>ице. Па и ако де следо- 
вала нека одлука г. Министра, на тон }% и остало и 
освы нешто средвих школа, нико више но то] од- 
луци нце поступио. Ме^у тим Годишаица Ье не- 
стати, и будуЬе учител.ство биЬе лишено могуЬности 
да се тпы кн>игаыа корнсти. 

Одлучено ]е да се понови молба г. министру 
у том смислу. 

7. 

На молбу Петроградске академ. омладине и Ге- 
ограФСкога Завода наше Велике Школе 

Одлучено ]е да им се да]у на поклон Годаш- 
вице ЧупиЬеве. 

иредседвЕВ 
ДеловоЬа Одбора М, Ъ< МиЛиЬвВиЬ 

Жив. П. СиииЬ 



0.д|1..еа0уСо"О»:^1с 



XV 

Управа одборска еакнадно ]е примида аа XXI 
Годшпаицу чланке г. Ст. НовавовяЬа: 1. Ъор^ 
Арсвнщеви^ Емануел, кавалерщски ^енерал; 2. Да 
се не заборави, приложак к истори^и Срби]е из 1807 
године и 3. Последп/и иокуша), деаутаци^а српска 
у новеыбру 1813 пред царей Александром 1-внм. 

Тако ]е исто управа арииила и чланак Са- 
мртни обичауи у Турака, од проФ. Тих. Р. 'Бор- 
1)еви1|а. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



Очном в1Соо1^1е 



II ДЕО 



Очном в1Соо1^1е 



мв,Соо1^1е 



ЪОРЪЕ АРОЕНШЕБИ'Е ЕИАНУЕЛ 

КАВЛЛЕР1»0Ки 'ЬБНБРАЛ 

(1775—1837) 

ЛРИЛОГ Е Д&1У яЖВТИДБ ФОРФША ДРСВНИДЕВИ'БА ЕНАНУЕЛА. 

ИЗДАО ВУК СТЕФ. ЕДРАЦВИ. БУДИМ 1827'. 

ОД 

СТОЛЛНЛ НОВАКОВИ'КЛ 



Цознато ^е да ^е пок. Вук Ст. КарацвЬ год. 1827 
издао яЖытще 'Бор^и]а АрсенщевиЬа Еиануела' родом 
Србява из Вртца, рускога славног 1|енерал&. 

А баш у та^ мах над се к^нга таштампала, Ъ. А. 
Ёиануел ^е упуЬен на нов частно и тежак посао, за ко- 
манданта войске и губерви^е ва Кавкаско; Лкни^в, као 
што ;е у Буковом иэдаау на кра^у забележено. Онамо 
се Ъ. А. Емавуел одликовао новим заслугама и новом 
славом, аля ^е неколвко година по тон у ратован>у с кав- 
касквм планвнциыа допао ране од зрва вз пушке ко^е му 
^е прев скроз пробило, таво да ^е у скоро по том иорао 
оставвтн службу в повуЬн се у приватна живот, у ком 
]е мало лознще в умро. 

Ъенерал Ъ. А. Ёмануел првпада по во]ничкоз радки 
сво^о^ ме^у на^знатнв^е луде нашега народа у XIX веку. 
И да му нще пажшу сво^у поклонно В. Ст. КарациЬ, из- 
давши горе номенуто житиуе, вредвло би да га се се- 
тамо, ношто ^е он, састаравши се да му живот на срн- 
ском ^езику изда баш Вук Ст. КарацвЬ, показао да му 
^е стало било да му спомен ни у српском народу не по- 
гнне, ма да су прилвке донеле да радо.у сво^у ии^е но- 
гао српству восветитв. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



2 Ъ0РЪЕ^\РСЕН1МЕВИ'К ЕЫ.ЛЛУЕЛ 

Кьага Вукова штампдна ^е за жявота ^еверала 
Ъ. А. Емануела. Из ае се целе веди да ду ^е саставио 
сам ^нерад, в да ^е гра^у или спис дао Вуку да ]е он 
под Баижевн111ки дотера а под сво^вн вневом взда, што 
^е Вук и учинио. О томе Бук, до душе, ништа не бе.1еяи, 
али ее то видя из текста самог. 

Издавач новога нздаша ове кв>игс у додатку Ву- 
кове ,Гра^ за ерпску историку нашега времена' (Бео- 
гряд 1898) домвшла се и сам овоме. Он наводи вако 
1е ,Вук — по сво] прилици — лрегледао и поправао 
„какав готов превод с рускога (евентуално какв славено- 
„серпски оригинал)" и како 6в техе било претпоставвти 
да ^е Вук сам с рускога преводпо. Укусу, васпитаау и 
погледима ^енераловин одговара^у све особине што се 
вздавачу државног издаша не свн|аху в што одскачу од 
Вукових дела. После смртн Генерала Емануе,1а у Петро- 
граду ]е на руском зезвку штанпао (1851) вотвун аегов 
^кивот кнез П. Б. Голицин. У то^ кн>взи употреСьен ]е у 
првом оделку текст с врнлозима Вукова издала с извесвок 
малом прерадом о ко^о^ Ьеыо дал>е на свон месту говорит. 
У другом одаьку рускога жпвотописа износи се при- 
чале о раду Енануелову на Кавказу до н>егова свршетка. 
О томе се сьему у српско] ка.вхвввости и ве зва ништа. 

Пошто су прилике донеле да сно мв сами на се- 
ьернвм огранцвиа Кавказа, где се разви]ала последн>а 
^авна акци]а ^нерола Ъ. Л. Емануела, наитли на спо- 
мене радае кегове, заинтересовали смо се да сазвано 
свршетак живота издана Вуком Ст. Карат^вЬем. в добивши 
горе поиенути Голицинов нотнун живот Ъ. Л. Емануела 
на руском ]езику, повадили смо из н.ега што следу^е у 
овыи листнЬима, ]едцо да бм се довршио и об^аснио по- 
сао започет Вуком, а друго што смо мислили да живот 
и заслуге Ъ. А. Емануела ипак ина^у чим интересовати 
и ерпску публику. 

I 

Руско иэдагье живота Ъ. А. Емануела. 

РусБО издаае носи натнис „Жизнсопясаше генерала 
<отъ кавалер1и Ёиануеля. Сочиненное князеиъ Н. Ь. Голи- 



0.д|1..еаО;СоОЦ|с 



ъоръЕ лРОЦНИ^ЕВИ^'^ вмлыуцл 3 

цыииМъ. Съ портретомъ. С. Петербургъ. Въ типограми 
Н. Греча. 1851", на 8-ни, лцтограФсва слика, ,два листа 
(влтаис и предговор), 195 стр. текста и 3 стране садр- 
жине. Нешиако речв предговора (писана у парту 1844) 
истичу заслуге Екануела. „У Руси^у ]е дошао — пише 
„ту — клад угарскя вленнЬ, без вкакве препоруке осиы 
.свога ]унаштва, и посто]ане1иом, искреношЬу и вело- 
,колебл>нвоь1 оданошЬу к духаостнна части и службе, 
„пвеле трЕдесет година, постао ^е кавалери^скв {(енерал 
,и начелник Еавкаске Области". Живот се с овин речнна 
ястиче као углед руско^ ]Iле1ииЬско^ омладинн ко]а се 
спреиа за во)ну службу, еда би му ногла подражаватв 
и н.вне се поноситн, 

Каага саиа поделена ]е на два одел1ка, а оба су 
исподразд&ьивава на главе. 

Кло што сио веЬ горе ваговестили, у првом ]е 
одел-ку у главвоые све оно што ]с Вук 1827 ва српсЕом 
^езику у сво^о^ каизи издао. Али ^е ^еднакост та вепот- 
пуна; она ^е више по гра^и него по тексту саном, на- 
кар да ^е чеето и у теаету и нарочито у еледоваау гр^е 
очевидно да су и Бук и Голицин ииа.1и пред собон пр- 
вобвтнв текст, за ко^и ни нислиио да ^е Генералов, па 
да су га Вук в Голицпн сваки по свои начину дотери- 
вали и поправлали. Доказ ^е за ову претпоетавку што 
^в сам Голицин у другом делу у глави \'И под ватпи- 
сон , Журвалъ генерала отъ кавалер!» Ёмавуелл военнымъ 
происшествия нъ на Кавказской Лияш, въ Червоиор1и и 
Астрахани" стр. 116—165 штанпао сличай посао Гене- 
ралов о последаим данима аегово во^ене акци^е. У чем 
оу по^едеице ^едвакости и разлике српскога и рускога 
текста видеЬе се из овога што с.1еду]е. 

Кнез Н. Б. Голицин, ко^и ]е после снрти ^нерала 
Ъ. А. Енануела за штампу спремио живот, издан 1851, 
ступио ]е као нла^и офнцир у иознанство с Еыануелои 
године 1812 у возни е Францупима, зато што ^е тада 
одре^ен у Кизевскн Драгунски Цук во]им ]е Емануед ко- 
мандовао. У рату с Францускон Н. Б. Голицин ]е као 
а^утанат Генерала Ъ. А. Енануела скоро цео рат с 
ьиме провео, а и после су, непрестано, у при]ател>ству 
остали. 1[оштоваБ>е козе ^е изнео из ових веза нреыа 
-своме старешнни, било ^е повод те му ^е посветно горе 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



4 ЪОРЬЕ АРСЕВШЕВИЪ ЕИЛЫУКЯ 

вомеиуту биогра*щт. У тоне пос1т киез Н. Б. Г(инцкв 
ее ооел^хно за прга оделак ястнм тесстон ко|Ш ^е н 
Вук Ст. КарафнЬ нздао, али га |е дотерао дртто)а- 
чще, Тажо ]€, ва првок месту, снеэ Н. Б. Гашцнв <Щ 
грт|у распоредио на осан глава. У Втжа Ст. КдфацнЬа 
све иде просто ^едво за других. ИзнеЬемо овде садрхв)е 
ГЛЯВ&. вздан>а Голнпвлова с назначе&ен шта у жо|у главу 
вз Вукова тежста долази, да 6и се вндела но тоне раз- 
лвка ^едве и друге обраде. 

Глава арва у И. Б. Голвкнна вла за садржнну.: 
«Порекдо Ёмавуела ; нладиЬсжа дела ; ратован>е ; три 
ране; прцеи у Угарску Дворску Гарду; осгавЕа; одла- 
зак у Русщу; развод на пи^аци у Еремлу; аудщевдща 
жод цара Павла Петровне; иилост царева; принан>е у 
службу у хусарсви пук телесне страже"; стр. 1—7. У Вува 
)е ова садржина од стр. 3 до половине 13-те првога нз- 
даоа. Цошто ^е овде было ва]наке разлога за какве про- 
нене од стране Н. Б. Голвцина, текст Вунов н текст 
руеки подудараЗу се готово са свнж. Гра^у 1^нерала Ема- 
нуела ту Н. Б. Голв1№н нв^е нншта ие&ао. 

Глава др^га у Н. Б. Голицина ина за садржнну: 
,^Сруниса№е цара Александра; прелаз у войску; ратоваол 
1806 и 1807 године; Енануел као старешина Курланд- 
ског и по том Ки^евскога Драгунског Пука; во^еваке у 
Галнцщи 1809 године; нолба да не во]у;е против аустрн^- 
ске во^ске''; стр. 8—11. Ово^ садржнни у Вува одговара 
тсЕст од друге половине 13-те стр. па до кра^а 17 стране 
првога нздааа. И у ово] глави граЦ следу^е истин ре- 
дом, али веЬ ввзе вяложена са сввм истин текстом. Н. Б. 
Голицын ]е уносно сво]вх напонена и заокруг.ьивао гра^у 
веЬна него В. Ст. КарациЬ. Многе }е но^еднности Н. Б. 
Голицнв пзбацивао; тога ради ^е &егово излаган>е ^а- 
спще. При излаган.у вако ]е Ъ. А. Енануел на^пре био 
назначен за старешнну Курландског, а по том Кщевског 
Драгунског Пука Н. Б. Голицин додаче вако се Ъ. А. 
Енануел п^сто^ано држао у с.1ужби правила да се внкад 
ни за какав положа] не ноли и не нуди, али исто тако 
никада да се инкаква постав.ъаша не одриче него да 
свагда иде онано куда бн био одре^ен, и како ^е сво^ина 
нл^нм често говорио да ]е то правило добро » да га се 
треба држати. Ме^у тин она жалба а1То ]е дванаеста го- 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ъо1'ЪК лрСЕ^Iи^веIIЪ бмлнубл 5 

дина како зе Ёнануел деднако „обрштер", ко^у у Буко- 
вом тексту читамо, у руском }в тексту взбачена. 

Глава треЯа у Н. Б. Голицива виа за садржину: 
,Во1на 1812 године; радаа у ар1двр-гарди ; рана у бо^у 
на Бородини; одлазак из во)ске; повратак; гошеке не- 
пра^атела за вреие повлатеша; Емануелова човеко^ьуби- 
вост; унапре^еке за ^еверал-мазора;" стр. 12—^1. Ово^ 
садржини у Вука одговара текст од 18 до 23 стр. пр- 
вога издала- У ово^ глави ^е раалика ме^у текстом у 
Вука и у Н. Б. Голиднва нешто веЬа. Голицин встиче 
дела ко]а се у Вука не помнау и пронраЬа их сворны 
оценама и напоненаыа. Тано на стр. 14—15 Го.1ицин 
встиче како ^е Ъ. А. Емануел, коианду^уЬв кавалервзон, 
^еднон улао ие))у предн>е чете Генерала Даву и задке 
чете вице-краъа и како зе брагаду ^еверала Нагела од- 
секао од возске вице-кралеве, па ]е нешто разбво нешто 
заробио, пресекавши са свил лут. За тим се ту напомике 
како ]е ^енера.1 Ъ. А. Емануел радио неиилостиво и без 
икакве штрдше у бо^у самой, алн врло милостиво и чо- 
веколубиво кад ^е опасност прониа. Тога се правила, 
напониае Н. Б. Голицин, Генерал саи драао, н то ]е 
лравило свагда препоручивао сво^има мла1|ИИ. У томе 
истом повлачеау Француске во]ске он ^е иста мнотма 
сиасао жинот сво^им милостивим ерцем, макар — да ^е 
био неумо.двв и страшан у бо^у против тих истих луди. 
Исто тако одликоваве Емануелово за бо^ на Бородини, 
четвртим редом Свето-Ъор1)евскога Крста, ломенуто ]е 
(стр. 303 државнога издаша) у Вука просто, а у Н. В. 
1'олицина се белеяЕи како ^е Кавалерска Дума ордена 
св. Ъор^а ]едногласно признала Емавуеда за досто]нога 
одликова1ьа, ^ер су аегове во]ничке заслуге свииа по- 
звате (стр. 14). 

Глава четврта у Н. Б. Голицииа има за садржину: 
„Отвараше возне 1813 године; руска во]ска у Саско]; 
Цвикау; обнав.ьав>е во^еван>а; летеЬи одред; возеваше 
летеЬег одреда до прииир]а; Цнералу Емануеду се по- 
верава старешннство над целом денаркационом лини^оы"; 
стр. 17—21. Ово) садржини у Вука одговара текст од 
23 до лочетка 29 стр. првога издава. 

Глава иета у Н. Б. Голицвва има за садржину: 
.Обвова во^еваи1а; битка аван-гарде 7-ог августа; битке 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



(3 ъоръЕ АРСБНи^Еви'к бмлнубл 

ари]ер-гарде : победа на Кацбаху; е^а^но дело Ёмаыуела; 
гошен1е непрщатела ; од6и]ан>е топова код села Пилграыс- 
дорфа ; пораз дивизи^е Пито еод Левевберга ; бо^еви аван- 
гарде и арм^ер-гарде пре бо^а на Дипском'-; стр. 22—31. 
Ово^ садржини у Вука одговара текст од стр. 29 до сре- 
дине стр. 38 првога издата. 

Глава шеста у Ы. Б. Голицина ина за садржину: 
,Бо] под Липеким 4-ог и 6-ог октобра ; Емануел с зедним 
водом заро6л>ава Лористона и цео бата.ьон с Официрина; 
говеве Француза до Ра^не; свршетак во^евава 1813 го- 
дине"; стр. 32—40. Ово^ садржини одговара у Вука текст 
од стр. 38 {од половине) па до пред кра^ стране 59 пр- 
вога издала. 

1'лава седма у Н. Б. Голицина има за садржину: 
„Црелаз преко Ра^не; опсада Ма}нца; улааак у Францу- 
ску; бо^еви код Рейса (Не1т8); Емануел спасава корпус 
гроФа Сен-При"; стр. 41—48. Ово] садржини одговара у 
Вука текст од стр. 59 до половине стр. 67 првога издака. 

Глава осма у Н. Б. Голицина има за садржину: 
вОдстунаае к Лану; извиднице на Марни; креташе на 
Париз; гра^ве моста преко Марне код Тринора; бо] 
подПаризон; нанад ^елисе^скик 11о.ьа ; осво^ен>е Иариза; 
гон>еше непри^атела ; кра^ рата; повратак у Русизу; смрт 
цара Александра; наименоваае за Кавказ'; етр. 49—57. 
Ово^ садржини одговара у Вука текст од стр. 67 па до 
стр. 82, на ко^о^ се свршава текст првог издаша. 

Што смо горе навели за прве главе да се у Голи- 
цина одлику^у веЬон ]асноЬом и прегледношЬу, то вреди 
и за остале. Голицин ]е и лично био у тин бо^евиыа, те 
]е и тога рдди могао их излагати не само но белешкама 
Емануеловам него и но своме схватаау. Тако ]е знаме- 
нити 6о} код Рейса, где ]е Емануел спасао град и корпус 
гроФа Сен-При, и где ]е Французима командовао сам На- 
полеон, лепше описан у Голицина него у Вука. На томе 
месту се у Вукову издаву (стр. 323— 324 државнога из- 
дала) наводи релаид)а кнеза Голицина. У сво^о^ каизи 
Голицин се, разуме се. нще позивао на релаци^у, него 
^е онширно причао та^ случа^ како га ^е знао. 1Ьему ^е 
могло поднети и да каже оцену те радн,е Емануелове. 
,Бо^ под Рейсом, говори Н. Б. Голицин, цоказао ^е у пу- 
„но^ с]а^ности неустративост, духовно нрисуство, хлад- 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



„нокрвност и емйсленост ^нерада Енануела. Било |е ту 
,при корпусу и стари^их Генерала, али ]е он управхао 
„целии корпусои на да ^е био кавалври^еБЙ 1|енера.1 и 
,ыа да ни]е имао под коиавдом пешадще. Ыико 1тизе ни 
„поми&дио да му у тоз прилици спори старешинство*. За 
та| бо^ добио ^е 6д цара на дванаест година четари села 
у Кщевс1кд Губернщи ко^а носе 2500 сребрних руба.ьа. 
Та] му ]е приход и после продужаван, и имао га )е до 
смрти. Из овога, што се нигде не помишу оцене рздн>е 
Емануелове, види се таво1|е да ]е првобитни текст ко)ии 
су се служили и Вук и кнез Н. Б, Голицнн дело самога 
!|еверала Емаяуела. 



Радн>а 1}енерыа Ъ. А. Емануеда на Кавказу. 

Друш одсек Ен>иге кнеза Н. Б. Голицина тиче се 
радае 1^нерала Ъ. А. Емануела на Кавказу. Без сумае 
Зе гра}|У и за щ Голицин црпао из ^^енералових беле- 
жака. За главну акци]у наводи ее досювце на чятавих 
50 страна дневник Генералов, Оста-ю ]е, (^ез сумае, кнез 
Н. Б. Голицнн црнао из службеник аката. Ова радша 
низе публикована за живота ^енералова као она изло- 
жена у првон делу. Она ]е штампана више година посге 
смрти а.егове. 

ПрегледаЬемо у кратко радву ову, ]ер се гьоме за- 
вршу^е дело издано Букой Ст. КарациЬем. 

За обласног начелника Кавкаског Кра^а и за ко- 
нанданта целе во]ске на линщи Црнога Мора и Астра- 
хана Генерал %. А. Кнануел ^е постав.ьен указом цар- 
ский од 25.^уна 1826. 

У то време ^е осво^еав Кавкаског Кра^а било ^ош 
недовршено. На северно^ страни Кавказа, близу Крчког 
Мореуза Турци су ^ош имали у сбо]им рукама град Анапу, 
из ко]е1'а су ваткада с Фаиатичкнм заносом држали везе 
са нусломансЕим планиицяиа Кавказа, Са стране Каспи- 
ског'Мора исто се у Дагетану чинило од стране Пер- 
есе. Ме^у ТИМ Грузи]а или 'Бур^^и^аиска, с ^ужне стране 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



о ЪОРЪЕ ЛРСЕНИавВИЪ еиануел 

Кавказа, с народом вере лравославне, у^единила се била 
с РусI^^ом редоввии путем ^ош 1801, и Русща ]е у рату 
од 1806—12 заузела неке градове на црнонорском прн- 
мор^у ^ужно од Кавказа. Руси су, даклв, 1826 дрЛали 
раванце и прве висине Кавказа и с ]уга и са севера; 
саи простран ланад горски зош ни^е бис у аихово) власти, 
налазеЬи се у рукаыа муслоианских пленена, ко]а су, по 
вери, непрестано теглнда Турско^ и IIерси^и, н отуда су, 
разуие се, и подржавана била. Ипак се долиной Терека 
не^у ]ужнои и северной страной Кавказа држала веза 
преко планине великим .Вешним Грузинских Путем", 
ко^и и сад служи. У врене кад ^е Ъ. Емануел тамо по- 
ставл>ен за врховнога коианданта, на реду ]е било да 
се с овин половним стан.ви на Кавказу почне свршавати. 
Чиы де енергични цар Никола I на то место поетавио 
^нерала Ъ. А. Бмаеуела, видело се да поненуто половно 
стаке неЬе ^ош дуго остати. Оси« тога, у 1826 Персща 
^е веЬ августа месеца отворила с Русщои рат. Перси^ски 
престолонаследник Абае Мирза подигао ]е био Аваре у 
Дагестану (северо-источно на Кавказу близу Касписког 
Мора) да е йим з1уедно устану на Русе, Дини.|а на ко- 
]о^ ^е валало пазити па кавкаске нуслонанске планивце 
протезала се више од 1200 кнлометара, од Каеписког до 
Дрног Мора, а Ъ. А. Емануел нще иыао на расположе^у 
ни пуаих 30000 во^ске. С тога се Ъ. А. Емануел бацяо 
и на преговоре, и тим ^е путем у Фебруару 1827 године 
веЬ довео у ред и под руску руку осам племена на се- 
верозападно] страни Кавказа. За тим се вегово стараве 
обратило руским позици]ама на Тереку, ко^има ^в водио 
велики во^ни пут на ^ужну страну планина у Грузщу, 
и уре1)еау две^у линща наспрам пляниыаца, ]едне предке 
и друге резервно, позади ае, Ове последае нще било. 
Во^ска ова уре^(ивала се као што ]е уре^епа била нека- 
дашаа аустр1цска граница насгфам Турске. Козаци су и 
сад таио као граничари насе^ьсни на зв».^ьа ко^а при- 
пада во]сци и ко]а се воднику у име накнаде за одре- 
)|ене аегове услуге дазе на нсхрану и ужив.ъен>в. Пла- 
нови Ъ. Енануела нису се тада извршили, али ^е он то- 
ком цело 1827 године пажлнвом и тачном управом успео 
да планинце одржи у реду, макар да ее са. Персщои 
11о]евйло. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ъорЪЕ АСРВНй^ввнг. емлнуе.1 Э 

Годнне 1828 настала зе во]на с Турсвом. Сам цар 
Никола писао ^е 3-ег апрнла Генералу Ъ. А. Еиануелу 
да се нада како Ье се он постарати да очува облает по- 
верену аегово^ управи и да Ье ловерешеи и угледом 
ЕО]е ^е веЬ стекао код планинаца Кавказа укети одр- 
жати ред в добре одяоша^е. Ме^у тим, чии се прикучио 
рат, на северо-западно^ страви Кавказа почело се коне- 
шаке, и Генерал ^е Ъ. Л. Ёиануел нмао да предузииа 
све што треба да се брани и напада. И во^на с нланин- 
цеыа северо-занаднога Кавказа ло^ела со обо Кубана 
лети 1828. Пошто се у исти мах од руске во]скв почела 
опсада турскога града Анапе, ко]и ^е ]ош ]едини бно 
остао у турским рукама у томе удаленон северо-источвом 
углу црноморсвога прниор]а. ови кораци Ъ. А. Емануела 
помагали су акащи опсадне руске во^ске, ко^о^ ^е на 
скоро Анапа и подлегла. 

У ТИМ 6о^евима с кавкаскии ыуслоианским племе- 
нима западне стране Генерал Ъ. А. Бмануел снисли дх 
поЕори ^едно од средишн<ох и на^главни^иx кавкаских 
племена , Карача^евце , на поднож)у Ёлборуса , глав- 
нога виса Кавказа. Карачазевци су били на]упорпи]и про- 
тивыици рускога господства, й у мутаама од 1826 они 
су Турско] дали таоце. Ъенерал Ъ. А. Енануел смнсли 
на аих ударити што ^е иогао силнще, у средиви ьихо- 
Бнх етаништа. То зе извршно са с^а^виы успехом у окто- 
бру 1828 године. Карача^евци, видеЬи после оча^вога бо^а, 
руске во]нике на мостима ко]а су они сматрали за не- 
приступна, предаду се с уговором Генералу Ъ. А. Ема- 
нуелу и покоре се Руси^н. Тим су узети Термопвли се- 
вернога Кавказа, средишта немира и разбо]ништва на 
тим странама. Ветха радн>а против осталих планвваца 
учинила ^е да ]е с кр^ен 1828 готово цео северо-западни 
Кавказ признао руску власт, и Руси су дошли на гра- 
ницу Абазехще, на ^уя[но^ страни Кавказа, ко]а, тако]^е, 
кихову власт нще признавала. Тим ]в управо започето 
право покораваке Кавказа под руску власт. Тога ради 
^е Емануел у почетку 1829 предлагав читав низ мера 
коде ^в аалало предузетя да би се потпуно покореье за- 
ладнога Кавказа постигло. Од кега ^е предлог да се 
одвл>ева водсве рекрутузу и ме^у иештанима и да се тога 
ради синови Н.ИХОВИ ша.ьу у во^ничке иишле руске. С тим 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ЪОРЪЕ АРСБНШЕ1 



поши^ашем кавкаске мусломанске деце у русве во]ничке 
школе одыах се тада и отпочело. 

Отворввшв покорешеи Карача]еваца приступ к Ел- 
борусу, главно«е кавкаскоы вису, Ъ. А. Емануел се обрати 
Царско^ Акадеыи]и Наука у Петрограду с предлогом да 
11ошл>в ко1[ися]у, ко^а ке започетн учево испитиваше Кав- 
каз» и аегове природе, дотлв немогуЬно. Акадвмя]а се 
одиах одазвала овоне предлогу, пославши конисI1^у из 
веволико стручьака. Пошто сигурност ^ош ни^е била пот- 
пуна, 1)енерал Ъ. А< Ёыануел се крене сан са той првои 
еБСпедицв]оы на Елборус 29 ]уна 1829 из Щатигорска. 
Екепедици^а ^е провела на томе путу целе ■1рв неделе. 
При пе№а&у на Елборус {^енерал ^е Ъ. А. Еиануел сие- 
стпо се са станом н с топоввиа на ^едно^ висоравни под 
плавином, доБле се могло допрети. На дан 9 зула 1829 
об^авмо ^е Козацима и Черкезима да Ье 400 рубала до- 
бити ко први долре на вис а 200 она^ ко^и стигне за 
Н.ИМ. По том ^е сам гледао на дурбиа пе№ан>е. Оно се 
почело у 10 сати из ]утра, и после тест сатв, у 4 по 
' подне, Генерал ^е сам смотрио Черкеза Кабардинца Хи- 
лара да се нспео па врх. Пуцав>ен из топова поздравл1ен 
^е био ова^ успех; поклони и прва чаша шампаг>ца на- 
градили су издржл>нвога Черкеза. Нвко од акадеип^скйx 
изасланика ни]е могао допрети до врха вечнии снеговима 
покривеног Елборуса, ма да су доста близу до врха до- 
прли, чивеЬи непрестано научна посиатрака. Али су бе- 
лешке и сваковрсна гра^а о природа Кавказа били оби- 
лата награда ове прве експедиц|(^е на Елборус. Акаде- 
мща одмах избере ^нерала Ъ. А. Емавуела за почаснога 
члава в одреди и за идуЬу годину дво^ицу сво^их иза- 
сланика да эапочети посао ваставе. 

Осии до^ьега учешЬа у нлановина за потпуно по- 
ворен>е Кавказа, Генерал Ъ. А. Еиануел ни^е изгубио из 
очи^у ни стараае о гра^|анском реду области поверених 
управи н>егово]. Дотле се мало пажше обращало уре1|еау 
градова и села, мостова а путова, ва општи ред по на- 
селении иестнма. Ъенерал Ъ. А. Еиануел нарочито ^е 
свену тоне поклонно сво^е етараье. Он ее побринуо за 
кошеве резервне храве на случаз глади и р^ава рада; 
он ^е обратно пажву на карантине и на трговину. На- 
рочито се старао да на Кавкаскин Мннералним Водама 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ЪОРЪБ АРСВЦШЕВВТ^ ЕМЛНУЕЛ 11 

уведе ред, еда би се иогао лечити коме то треба. Главна 
мера за ово била ^е у умиреау Карачадеваца, ]вр док се то 
НII^е свршило, дивниы Мянералним Водаыа Кавказа слабо 
се ко ыогао коряетити због несигурноети. Ъ. А. Емануел 
^е уредао да се набавке за во^ску кавкаску врше онде 
на месту, у корвет доыаЬега производства, и да се пре- 
стане, по дотадашн>еи, из далеких упутрашв>нх области 
довлачити све што за !1о]ску треба. Оц се свиыа начи- 
ниыа старао да се вароши уре1)у^у и дижу, али да на- 
род у №иыа яма од чега ашвети н теЬи. Уредба града 
Ставропо^ьа захва.ьу]е яеговнм наредбаиа од 1828 по- 
четке свога напредовааа. Баьско место П^атигорсв, где 
су топле сумпорне воде, задуасио ^е, тако^е, ^ош а на- 
рочито оснвван>ен паркона, днзакен куЬа и осталпк ва- 
роиших уредаба. То ]е учинио и за место Железвоподск, 
где ]е подигао купатпла. Сам Ъ. А. Ёмануел шивео ^е у 
Ставрополу, тадашаем столичном месту Кавкаскога Кра^а. 
Н. Б. Голицин се видео с г>име по<;ледн.н пут године 
1830 у Ставрополу, и бележи да се тада налазио (у сво- 
}0] 55-о^ години) у пуном здравлу, без икаква знака се- 
дине, у пуно^ ыушко^ крепости, ма да ^е од во]еван>а се- 
дам рана восио, од ко^их су три скоро смртне биле. 
Квез Н. Б. Голицин спомин« да се 1|енерал Ъ. А. Ема- 
ауел тада иа^радв^е разговарао о ратоваау с Наполео- 
ном од Москве до Париза, у воие ^е он с толиком сла- 
бом учестновао. 

Ме1|у ТИМ нове границе ме^у Перси]ом и Руси]ом, 
утвр^ене миром од 1828, н границе ме1)у Турскои и Ру- 
сином, утвр^не Дренополлким Миром од 1829, одсудно 
су пресекле далу судбину целога Кавказа и сви^у аего- 
вих области. Одее1ена са свим и од Турске и од Пер- 
сике тин новвм границама, кявкаска се мусломанска пле- 
мена нису могла доле држатн у своме дотадаштем стаау 
полу-независности и переда. Ц>ихово потпуно покоре&е 
под Русщу било ]е само питаае времена. Овако нагли 
окрет у судбинн нн]е могао проЬи без отпора. С тога се 
бо^, започет ^нералом Ъ. А. Емануелом ]ош 1827 и 1828 
наставио с ^ачоы силом у 1831, буиим ко^у су тада про- 
тив руекога господства подигли мусломански планинцн. 
У бозевима ко^и су услед тога настали свршила се и 
во^ничка и државничка карв]ера 1(енера,1а Ъ. А. Ема- 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



.-. ш— 
I •. '"#':т- .г' — А 1Д- * ■="" "^ 1 гтТцГ".я ;я(^"_, ^ з. 
■ -~| , > — .'.Т п^.'-г-г.;1 - _Е~Чй_7. 7-дедчЛ1 

- ,■ - ; -.4 •» ж—.-!.^." "--•■5Л тз ^ил:! ~ -:л шп ^ 

1> т.- и.,,, 11—1 Ъ.'НП ^'■-.'■З^а.^ Ш'Т^' л'НТЧЭ. 1;'!1Г :» 

I.. .;.. ;( ; !;,■-. ч '^".агг' '>л- "^ ."а:- ~ :>^-т" 1ПТ1 7» е е- 

,•-.■ л I - X.^::^■.^•:^\'x^. 7 ■«•'■л" ЯТ-^Л;;!!"» х"-1^.;_-- '>«- 

,|;..,>-'.и:и1' I л-<...Ь' 1.\Х' _'.,;.а;1!1 •^.Т''И»-_:зяЕ. Г^^а^ Т^"*» 
/• 'ч...» - •■^■\1г'.-\, « Л,>. V— ^^". I 7. ■.-зн 7 к :аа;; г^ а. X 

Л1..Г-*. 1Г).-1. .11.!1-Г4., 1 II <-_1'_5Л: ТТ 1 ^НЯП 1»!.:^ Г" 1в!1 

.■);■,.( .'.■1>--,'^11 >■• >1^П1'^ ■■* Зг2*");;^ 7 Л1'"ЗГ 2^. ::.;з 1.-1Г 
■" I '.'■... у г""11,1..- дгтр^;^^ ,1-- Г' :;1.1>- ,:>^Ж11 Е 'В;!! ^ь- 

,,1 ;■> 11'ч-, 'и_.-1 п-.^ч 3-1 _--; -г^. Г^!!*-;!^^-^-^!.! г! >а^:1Ь 

"•. ь••..^^,ъл "7'^.-^ ; з*Я";1Г.1Г'^А;а 1 I ,& г7-'1;7 ^^~ 

,^■.-^^ 71*'. УХ -.-.■.1.;з-^17а.ь, 1;71'^>^ " -- 7.МТ133, >л:<* 

'■.^■г.'-^х': Я и^^лтхл. а:т.1* з^-'Е^ 131;. , 1^-:гэа V г:>и1;а- 
я 'Ллуллт.я :г.-ялж-:=-^ ^<-,'^- '■•'■^■^ ~'^-1^-' ■;-•-"*- И"-'** 

,!: ал й4 ль?/, кг ;;.[.: ■!^1.1,гг' ■!■; Лт^Ей ^:тI1^,гзз :аг^-ьоЕ. 

т гл, ';^) К'.^.г!^ г.5 (л--=н1 су:-::;^ ■ «цл гт^оел. Т» 
г,'-.<-,{.?А ?/,^^ь* ЕЖ-1.СЛ ;е за г. а дл5л 1л сг-етурж ЗоО 
*;/ггй, « 2'1 ;;?Г1 л* .тг-ье Т-?1-^к е1:1::;'АМ гг^ид Ахир- 
Хл;;/.'4--и:^. 'Ь*;?!'-; 4-1 Ь. Д. Кхлател злдга^л») ^е сдк 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ЪОРЪЕ ДРСЕНШВВИ'К ВМАНУЕЛ 1.1 

како ]е войска прелазил& реку, а по том 28'ОГ одиах 
крене дале ка граду Таи-Квчу, где се састави са кнезоы 
Вековичен-Черкаскиы, ко^и ^е дотле ту конавдовао. Од^ 
иориБШИ се с во]ско)1 оаио два сата, он с целом войском 
креве однах дале ка Внезапно), удаллно^ од Таи-Квчу 
трвдесет врста. Кази-Мула ]е очекивао да поыоЬ Вне- 
запно] иоше доЬв с те стране, те ^е веЬ бно на путу по- 
правио заседе, шанчеве, ровове, разредивши ло шуыи ово 
пута предке лвнв^е сво^вх вевзака. Зато ^еверал Ъ. А. 
Емавуел оврене у лево другин путем те непр11]ателу 
ухвати бок и лв%й. Тога ради ^е во]Ска ыорала да за два- 
десет и четири сата претури 90 врста, ЛуЕовнвЕу Шум- 
скоп Ео^и ^е улравлао посадом у Внезапно^ послата ]е 
наредба (иоЬу по ^едном Черкезу, ко]и се врокрао кроз 
побуаенике, восеЬи наредбу саб1^ену у пушку место фв- 
шека) да се држи до последв.е вра^ностн, ]ер му вде у 
помоа ^еверал Ъ. А. Ёыавуел. Казп-Мула беше одиста 
ударно на град ^ош 27-ог, али ^е бво одбн^ев, и посада 
се била'одлучнла на водном договору ко^и де чинио пу- 
коввиЕ Шунски, да град разори барутои а сама да се 
пробила с баронетом, ако би доп1ло до неволе. 

„НоЬу 29-ога ]ува 1ренерал Ъ. А. Емавуел се крене 
поненутим побочним путем, да веврв]атела ухвати с бока 
я с ле^. Али ^е вепрщател био веЬ заузео све поло- 
ха}е и ва томе путу, нарочито у Ба^рам-аулу, и валало 
га ]е од свуда изгонити, што де на сввма местаиа ]ури- 
шем и учваено. Еад су се првиавли на двадесет врста 
ка Внезапно], чула се веирекидпа праска пушака в то- 
пова. Очеввдно се Кази-Ыула упивао да с кравшим на- 
порима узме град пре него што стигне !^еверал Емавуел. ' 
Еешаци су веЬ билн иалаксали од умора. Ъенерал Ема- 
вуел им викне : „Децо ! заповедати не йогу, али молим 
да похвтано у помоЬ к нашима!" „Ради старати се, Ваше 
Високопревосходителство*, загрми ^едногласно. войска у 
одговор на те речи омиленога воеводе, и све груне на- 
вред. А Емавуел с Козацвма и коовчким возачкви то- 
повнма полети тркон напред, право ка граду Внезаппо]. 
Неочекивава по^ава непри]атела с леЦ одлучи Кази- 
Мулу да опсаду однах дигве и да се што пре у вереду 
повуче кроз град Андре^ев, на другу страну. Артилер1уа, 
ко^а беше заузела положгде ко]и су секли ова] вут, чв- 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



14 



вила де грдну штету нелрщатолу. Кази-Мула се уставио 
у Акташ-Лулу, осаи врста од Внезапне, где ^е било зСорно 
место свщу ьегових присталица. 

„Тако ]е ослобо1|ен град Внезапна после шеснаест 
дана опсаде, у ко^о^ су онса1|<енвци на^више страдали од 
же^и неиазуЬи друге воде сем квшвице, ^ер ^е град на- 
врх виса, читаву врсту далоЕО од реке. По стану ненри- 
^ате.ьскон и по правилно сагра^ении рововима и утврЦ- 
н>ниа видело се да с Ка:]Ы-Мулои ииа школованнх возника. 

„У вече 29 ^уна Цнерал Бмануел намести сво) стан 
наснраи града Внезапне, ва ввсу пзнад Андре^ева. Срра- 
дав, 30-ог, во^сЕа се одыарала и разматран ]е вовн по- 
ложат непри^атаьа. Кази-Мула беше са сводом во^с&он 
заузео планннсЕИ ноложа] врло снлан и у'^Д^^' Войске 
^е, попоузданим извешта^има, вмао 14.000 пешака и 3000 
коканика. Пред положа^еи ^е била шума; с лева река 
а с десна планински одсек. Средиште зе положа]а било 
у Акташ-аулу, добро утвр^еноы. Ма да ]е Емануел имао 
са собой само осам чета пешака, осамдесет козака и ^е- 
данаест топова, смйС1и да удард на Казв-Мулу у том 
утвр1(ен.у, ]ер ако би ее он одржао и попало 6и да ^е 
постигао ма какав успех, буна бп се распалила на све 
стране по Кавказу. 

„Дула 1-ога у 2 сата по поноЬи Емануел ее крене 
нз стана. Кад ^е саитало, он ^е улазио у теснац шумски 
ко^им се приступало ка Кази-Мули. На аван-гарду се оспе 
жестока пушчана ватра из шуме. Баталони командир ко^и 
^е ишао напред на ^еданнут обнесвесне, и обамрла од- 
несу га назад. Та] случа] учини да се предка в0]ска 
збуии и уетави. Сазнавши шта се догодило, ]^енерал Ъ. А. 
Емануел дотрчи собом у скок на место, заповеди да на- 
пред по^у три чете 43ега ловачкога пука и пред в>вна, 
вичуЬи „Ура! Ба^онет!' узбизе непрщатела и заузме 
шумски -теснац. Али тек што се то саршило, из шуме, 
иза некаква жбуна, лукне пушка и зрно скроз пробв^е 
неустрагаиве прей аегове. Кнез Бекович прихвати ко- 
манду, али ]е бп]ем ]еднако управл.ао раа.ени Емавуел. 
Густина шуме око пута епречавала ,|е кретаае кожице; 
с тога ^о^ ^е издата заповест да се жури. 

,Навал.у]уЬи непрестано напред, Руси потисну пла- 
ниице свуда; положа^и су ^едан за другим падали у руке 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ЪОРЪБ ДРСВНИЛЕВИЪ ЕМАНУЕЛ |Л 

Русина ; ыа)ПОСле Руси избщу на равнецу, одакле се мо- 
гло радитн топоввиа. Планвнцв су с огорчевем васрта.1и 
на топове и ватра вартечеи продуасавала се цела два 
сата, иресецана само борбом прей у прей око тогова. 
Пред свакии топои ^е ыепри^ател. оставив гоыилу ыртваца, 
н на послетку се повукао. С узввоина .ура' Руси заузму 
Лкташ-аул н разбо^ничко гвездо предаду пламену. На- 
иера ]е била постигнута ; победа одржана; во^СБа ]е по- 
казала нечувене примере ^унаштва од првог до послед- 
аег човева. Алн се нспри^ател иза ле^ опет спреыао 
да Русе дишв свих користи ко^е су овом с^а^ном победой 
биле обезбе^не. 

„Казй-Мула заузме сводом иногобро^ном пешадв^ом 
пут ко^ии се Русина ьа.ьало вр^ати, иепресеца га ду- 
бокии рововима в испрегра1|уле озобараноы горон. Кнез 
Бековвч удари другим лравцсн, али и таио нав1)е на исте 
сметав. И морало се и опет, под ватром непридател.ском, 
пробщати хроз уске горске теснаце, кроз шуму. Шапннци 
беху засели на горске врхове и у тесваце, н како их ^е 
било много, наносили су штету. Войска ^е, ые1)у тин, са- 
знала да се ранио главен воевода, па се узнемирила в 
тнме. Кнез Бевович се узалуд улиаао да планивце уз- 
бще; често су, иногобро]Н11 будуЬи, навалввали на Русе 
с хан1;1арен и саблом у руци. У медном теснацу планннци 
задрже аван-гарду; узбщу их на тон месту, али они од- 
мах ударе ва ари^ер-гарду, и на ьу ударе са страхови- 
тии огорченны. Командир ари^ер-гарде, храбри пуковнвк 
Ушаков, погиве у том 6о^у; ]едноме топу поби]у све коае 
н поломе осовные, те ин морадве остати у рукама. Во}ска 
се била поколебала. ВидеКи зло пред очима, рав.еии 
Ёнавуел заповеди да му се доведе кош, и савлаЬу]уЬи 
ево^у тешку рану, опет лично и непосредно прихвати во- 
^еке. Чии се он по^ави и стане распоре^^ввати, бо] се 
опет упути напред. Муниди^а се и топовска и пушчана 
била веЬ сва потрошила, и где се показао непрщат&ъ, 
ударало се ва № хладнии оруж|ем докле ни^е стигла ре- 
зерва. У пет сати по подне войска се повратила у град 
Внезапну. 

* ,Тако се свршио последвл дан во^ничке радЕье ^- 
нерала Еиануела. Победа ]е била скупа, али ^е допела 
велику корист што ^е разбила средиште Кази-Муле; он 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



16 ЪОРЪЕ ЛРОЕЫШЕВиИ ЕЫАЫУКЛ 



]в ОД ТОГ времена взгубио свод велики углед ме^у Че^ 
чевцима а Куиновма коди су га сыатрали за пророка. 
ПланиБци су у овоме боду взгубилв лреко 2000 нртввх 
в иного више раьених. 

пУскоро по том умирила су се са свим племена иа 
лево] страни Кавказа. 

„Победа ова несумкиво да^е нову с]а]Ноет рускоме 
оруж^у. Смеова ^е била мисао поЬв са две хиладе луди 
против седамнаест хи.ьада и поЬи Ъроз тесиаце, шуме и 
горе у напад на добро утвр1)еви положад, коди су бра- 
нили огорчени плаииици, Фанатпзолани верой, осин свога 
природног ]унаштва. Хвала ]уиачноме начелнаку, коди се 
усудио да ова^ иосао почне; не маое хвала храбро; возсци, 
без БО]е се тако што ие би дало ни помислити. Ова; бо] 
достодним начином и као венац завршу^е сд^на (уиачка 
дела код'ииа се прославво Генерал Енаиуел. Лли као да 
ни]е било доста само тьегове. крвд за ову победу. Кад]в 
заузинан теснац, син Емануелов находно се ме|у стрел- 
цииа, показу^уЬи у младим годинама пример наследствене 
неустрашивости. й у ко]и се мах раиио ^внерал отац, у 
та; мах де и сину зрво нелри^ател^ско раздробило ногу. 

я И после свега овога, Генерал Ёиануел ^е н дале 
као са свим здрав човек издавао наредбе и управлао ли- 
нвдом, као што се вида из иапред наведеног журнала 

тьегова. И тек августа месеца, пошто }е са свим 

очистио сва склоништа Казн-Мулина, ^енерал се вратио 
куЬи у Ставрополь. Али оу та надчовечна иапрезан.а я 
тешка рана од 1-ога ;ула ислабила и в>егов снажни ор- 
ганизам. На аегову молбу цар Никола га ]е е великой 
мвлошЬу ставио у певзщу с пуном платом." 



Ш 

После отпуста ко]и ;е Ъ. А. Емаиуелу дат 8-ог окто- 
бра 1831, он де зош годину дана оетао иа Кавказу, и се- 
деЬи тамо на лиру и купадуЬи се у минералним водама 
прилично де опоравио свозе здрав^ье. 

Оженио се био дош 1809 Ьерком ^енерал-ма^ора 
КНйбела Марщом Вилщ'аиовном, од Фамили^е хо.1андске. 
С н>ом ]й изродио десеторо деце, три сииа и седан кЬери. 



;йиуСоо»:^1с . 



17 



Повукавши се после последн>ег бо.)8 и ране од 1-ог зула 
1831 у приватно живот, Генерал Ъ. А. Ёиавуел се на- 
сели у Делнсавет-граду у Херсонско] Губернизи у ^ужно^ 
Русщи. Ту купи куЬу и прилично имаае у околини. 'Б. А. 
Енануел ^е био у приватном животу ПIтед^ьив и сиотрен; 
нежан в бщжлав отац и муж; благ, предусрет^ив и 
у.ьудав лрема свакоие. Кнез Н. Б. Голицнн бележп да 
се три 1'одиие бея сиене уза ь находио и да ыу се ни- 
када ни^е догодило да га види несправедлива, нетрп- 
ливл, лута. Он се свагда понашао мирно и улудно; ср- 
дио се ни]е никада. Као во^ника кнез Н. Б, Голицин 
црта ^нерала Ъ. А. Ёмануела врло похвално. Енануел 
^е, бележв он, као во^ннк владао необичниы сво]ст&има: 
био ]е ^уначан, хладноврван и присебан. Осим тога инао 
]е вавредно огатру оцену у прегледу. Кад би изашао на 
бо^но по^ье, валало ^е само да баци свуда иоглед, па да 
с места смнсли све што треба и да то одыах искаже у 
наредбама и ^аснии и тачиии. Што би опасвост била 
ве1|а, кегово би смншла1ье било ^асии^е и брже. 

'Бепер1иу Ъ. А, Еыануелу низе било сужено да дуго 
ужива тако врсно заедужепи покоз- Године 1835 умре му 
жена. Не дуго за н>он, лицеи на светога Саву 1837, из- 
дахнуо зе и он од запалева у прсиыа и позле^ених рана. 
Сахрашен ^е на своне пмаву код Делисавет- града, где зе 
сам сазидао капелицу од каиена и испод в>е гробницу 
сво^о^ жена и ееби. Цар Никола ^е наредио да г,е пен- 
си]а од десет хи.&эда руба.ьа изда^е деци тьегово^ докле 
год а поеледве живо буде. 



Сад ^е потпун ред евуда на Кавказу. У Щатигорску 
и на Кпвкаскин Минералниы Бодана ко^е се нису иогле 
нн почетн уре^ивати докле 1828 Генерал Ъ. А. Емануел 
наде покорно Карача^евце, разви^а се у пуно] с]а)ности 
н^главни^е 6ан>ско место целе проетране Руси^е. У глав- 
номе песту Кавкасквх Минералних Бода садашшеи ^е 
реду основе положио Ъ. А. Еыануел за вреие свога управ- 
.ьааа Кавкаским Кра;ем. Леи парк од храстове горе на 
подножзу Машука, изнад Пдатигорска, и сад носи вегово 
ине Емануелевски Парк. Захвална општина Щатигорска 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



18 ъорък лрСЕШЫЕВигч имАЫУи.'! 

( ' 

]1азва.13 ^е. и зедну од улща сви^вх Емапуелеаским Иро- 
саектом. У Жйлезноводску ^едиа минера.1Ыа Гвоздева вода 
зове се Емануелевским Источником. Напред смо изло- 
жили каки ]е Ъ. А. Енануел изазвао од Царсце Рускв 
Акадеыще прву ваучву експедвц1цу на Елборус. У пе- 
Ьинв Дщаввно) у Щатвгорску сто^)^ у гвож^у изливен, 
па у знд пеЬиве уса^ев запис о томе ко^и гласи: 

„Въ царствован1е веерш^сШскаго императора Цако- 
лая I стоялъ зд'Ьсь лагеремъ съ 8 по 11 шля 1829 года 
комаБдующ!^ на кавкаской лин1и генералъ отъ )савалбр1а 
Георпй Екануелъ: врв немъ находились: сывъ его Ге- 
орг1& 14 л^тъ, посланвые росс1бекпнъ лраввтельствомъ 
акадеиикн: КулФеръ, Ленцъ, Менетр1е и МеПеръ, также 
чвновникъ горнлго корпуса Ванеовичъ, нинеральныхъ 
водъ архитекторъ .1ос. Нернардацци и венгерскШ вуте- 
шественникъ Ив. Бессе. 

.Академики и 1)ернардап,ци оставивъ лагеръ распо- 
ложении)! въ 8000 Футовъ (т. е. 1143 саженяхъ) выше 
морской поверхности, всходили 10 числа на Эльбрусъ 
до 15700 футовъ (2243 саженеП), вершини же онаго 16330 
футовъ (2333 сажене!!), достигъ только Кабардинецъ 
Хиларъ. 

„Пусть сей скромный Е4амень иередастъ потомству 
Ш1Я т^хъ кои первые проложили путь къ достижевш по- 
ныне почитавшагосл неприступнынъ Эльбруса. 

„Отлита въ лугавскомь заводе въ 1829 год*". 

Види се да ^е натпис смишлен за место где 1е Ге- 
нерал стао с во^ском под Елборусом, и одакле ^е пуцвём 
из тоиова поздравио Хилара, кад га ^е дурбинон ваврх 
Елборуса угледао. Или ее натпис и тамо иалази — или 
]е за тамо вамекен, па после одласка Емапуелова нема- 
ром шегових лоследника остао у П^атигорску. Наспраи 
1ьега, на десно^ степи пеЬине од уласка, налази се исти 
натпис ва арапском Зезпку, изливен истим начивоы као 
и руски, словима арапским. То ^е текст, намевен мусло- 
манииа кавкаскиы. 

Нека су истин натписом завршеие и ове белешке 
о Генералу Ъ. А. Емануелу, ко^има ми враЬамо споиен 
оегов родноме српском племену. 



0.д|1..еаОуСоО»:^)с 



ТРГОВАЧКИ ЦЕНТРИ И ПУТОВИ 
ПО СРПСКИМ ЗЕМУЬАМА 

у СРЕДЬЬЕМ ВЕКУ И У ТУРС1?0 ВРЕМЕ 
ГЕОГРАФСКО-ИСТОРИ^СКА студиид 



Петяр р. ЕооовиЬ и Мвхаждо 0. МвдадиновиЬ 



Б е О Г р а д 

Лош за Рии.ьанг1 йеше на месту даи;1ШН.е српске 
прест1)вип,е знатна варош ЫпдкЫпиШу а подиготе ^е зош 
при кра^у 1П столеЬа пре Христа Скордишани, ке.1тщско 
плене. За Р|ш.ьаца 81П};1<1ипи1п }ч био знатно во]ничко 
место. У IV веку бешс у аеиу гдавни стан четвртог 
легиона римске войске, ко)и ^е носио име „Флавщев ле- 
гион" {1ее1о IV Р1аУ1а), А под гра,;ом у бео^радско^ луп,н 
налазило ее главно станнште рнмске убоине- Флоте, коза 
Зе крстарила С|июм и Дунавом. 

Око половине V века паде Београд у руке Хунима, 
козих брзо нсетаде. После вих Ьеоград зе чссто мекао 
разве господаре, и тек Лустнниз'ан га ноново поврати 
византщскод, царевини. У половини VII столеЬа у око- 
лини 81а^<1ипит-а настаьузу се Србн и од 1ьих 3111д!- 
дипиш тада доби ново име Београд, 

При кра] у VIII века Београд 'освозе Франци у 
арене Карла Беликог, а ночетком IX века пао зе у 1)тке 
освазачкнх Бугара. Године 1018. Б||занти^а за владе щ§ 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



20 ТРГОВАЧКИ ЦЕВТРИ и ПУТОВН 

силища II овлада целиы Балканским полу-острвои. Тада 
и Београд беше у рувама Византннаца, где зе била сто- 
лица ^едног в>ихояог воеводе. У то врене био ^е Београд 
у пуном цвету, виао ^е валике цркве и био многолудаа. 
После 100 година византи^ске власти Београд осво^е 
Ыацарц (1124.)| али га Визаитща опет иоврати 1154. г. 
за цара Манозла. Око аега се и дале боре Византинци 
и Мацари кроз цео ХП лек. Кра^е1( тог истог века пао 
^е ои опет у руке Бугара. По томе се отимаху око аега 
Мадари с Бугарима н час ^е у власти ^едних час других. 
Год. 1281. пао ^е Београд у српске руке под Милутином 
и ту остао све до 1321. год. кад паде опет у ту^е руке, 
а после 10 година (1331.) он беше саставни део Душа- 
нове царевине. [1осле Душана до.1азно ^е Београд час у 
руке Срба час у руке Мал^ара, док га на^после 1521. год. 
не осво]ише Турци.'). 

Као што се види из овога кратког прегледа, исто- 
р1Ча ^е Београда била веоыа бурна, што нееунвиво утвр- 
$у^е аетову велику важиост у во^иичкон смислу. 

Ну као што ^е знача^! в>егов био велики као поди- 
тичког и во]ничког места, може се посвгурао реКи, да]е 
и вегов трговачии значащ био ^едан од главних узрока 
ово) вечито] борби, ко^а се вековима водила око зидина 
аегових. 

Значащ Београда као трговачког места, као и то, 
колико ]е од вега зависила средн>евековна трговина Не- 
мачке, Xоланди^е и Скандинави^е с Цариградом, види се 
из тога Факта, што она^ народ, у чщим ^е рукама Бео- 
град, има у сво^им рукама и вазантщско-европску трго- 
вину. Тако, по неким историцииа европске трговине види 
се, да ]е византщско-европска трговина до XI века била 
у рукама Бугара : Београд тада беше н>ихов : у XII веку 
трговина ^е та у рукама Мацара: Београд ^е за то вреае 
био у аиховим рукама; у ХШ столеЬу нема трагова, 
да ^е та трговина и дале у &иховим рукама, кад« ^е 
Београд за време Ыилутина дошао у српску државу. 

Под ерпским владаоцима истиче се он као трго- 
ваЧБО место нарочито за време деспота Стевана Лазаре- 
вича. Та^а се у Београду спомин1е и дубровачка колони^а. 

•^) В. КарвК Срб^а, 656-э9. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



I ЦБНТРИ И ПУТОВН '21 



Но да ^е Дубровчава било и рани^е у Београду , вв 
подлежи никакво] суишп. То се ]лсао ниди из трговачких 
уговора измену бугарског цара Асена и Дубровчава, у 
коне се овниа допушта, да са сводок трговинон ногу иЬи 
ио це.10^ н>егово] зеи^и : „до Бдине или Браничева или 
Белграда до Трнова') и т. д. Као игго ее из овога ноже 
заклучити ^от тада ^е Бсоград био познат дубровачкии 
трговцима. 

Кад ]е деспот Стеван иренестио сво^у столицу из 
Крушевца у Београд, затече ова^ у развалинама, те на- 
стаде жнво, да га окрепи и подигне. Да би уинохио 
стаиовништво деспот д& граЦника београдским ыаога 
прша и повластице, Козина лривуче иноштео народа и 
трговаца из унутраиньости и са стране а нарочито из 
Дубровника ') Стара ринска лука иод градом беше тада 
]ош у добром стаау. У ау се ногаху сместнти до 20 
убозыих бродова а лука се затвараше гвозденин ланцима.*). 

Као 1ПТ0 рекосно у Београду ^е тада боравила ду- 
бровачка колонка, ко^а ^е тада инала свозу Цркву, ко^а 
се спомиле дош 1346. год.,*) и1То нан сведочи, да дош 
тада беше овде и стално иастан>еинк Дубровчана. 

Београд за деспота Стевана у трговачком погледу, 
слободно ножено реЬи, да ни мало не изостазе нза Но- 
вог Брда, веЬ с шин на зедно^ висиви стози. 

Код Новог Брда споменули сио зедно дубровачко 
писыо упуЬеао на деспота Стевана, у коме ну одговара 
онЬина на н>егово иисио, зашто скупоцене ствари не ноже 
више давати за сировине, као што зе то ранще било, 
како деспот наводи у свои писму, веЬ за злато и сребро, 
па веле, да се то радило саыо ио налим трговиыа, „а 
гдево су славни и велики тргови каково у Новом Брду 
в по ннех велидех нестех а навлаетито ва славни и 
многочестити двор господства" му, у кози се доносе врло 
скупоцене ствари, свите и друге тканине, козе, веле, и 
сами мора^у за злато и сребро да купузу. То ^е лисио 

■) МвклошкЬ, Моп. 8егЬ., 3. 

*) КовачеввЬ н ^овеяовв^, Истор, ери. народа., III., 14. 

*) КарнЬ Ср<}нза, 659. 

•) ТЬв1пег, Моп. Нипу., I, 701. 



;йоуСоо»:^1с 



22 ТРГОВАЧКИ ЦЕЫТРИ и ПУТОВИ 

ия 1416. год. и вав свак!; зе сумае да се речи ,ва славни 
и многочестити двор" односе на Стеванову престоиицу 
Бооград.'). 

По с»рти Стеваноио] предаде га деспот Ъура^ Бран- 
ковиЬ Мацарииа 1427 год. 

Шест година после тога 1433. прошао ]е кроз 
Бсоград француз Броки]ер, ки^и овако опису^е нашу пре- 
ст01шцу: „Београд ^е у Расщн, иринадаше деспоту, али 
га ]е нре четирн године уступио угарскоие краЛ|у, да му 
га не би Турци отели као и Голубац, губитак ко]н ^е 
вешка штета за хригаКанство, а за Београд би ^ош веЬа 
бн.1а, ^ер ^е анатно зачи, те се може у ьему смес1"ити 
5—6000 ко1ьаиика. Кра^ тегових зидова тече с ]едне 
стране Сава, ко^а долааи из Босне; с друге стране диже 
му се твр^а, поред ко]с тече Дуияв, а у Дунав се ту удива 
Сава. Тако ]е еагра^ен Београд на рту игто га чине ове 
две реке. Град зе положен узвищено. Са суха окружава 
га ^едно село, ко^е се протеже од Саве до Дунава. У томе 
селу етану^у Срби, код козих ^е на Ускрс слушао службу 
ва словенской ]езиЕу, покорни су Риму а обредн су им 
црквени као и у Француско^. Београд ^е зак сво^пм но- 
ложа^ем, затваразу га ,^оГ'уби бедемй разделени на пет 
тир^ица, од ко^иx су три на оном узвишеном месту а 
друге две су на реци, али ]е озндана ]една наспраи 
друге, а обе ове зависе од оне три прве, има се и мало 
пристаниште, ко^е може приыитн 16—20 га,ш^а, тьега 
бране две куле, свака на своме кра^у, а везане су, како 
му казиваху, ланцем, ^ер ^е река тако велика, да ланце 
вще могао видети. Исто тако видео зе на Сали шест 
воЬнх га.1И]а и нет мааих. На Дунаву, два дана испод 
Леограда, ииа^у Турци 1'олу6ац, тврдо место, где држе 
100 1на^ака, да пре^у у Угарску кад усхтедну".*) 

Као што смо казали 1521. год. Београд ^е пао Тур- 
цима у руке. И за то време он де у овом кра^у бно врю 
важна тачка, како у во^ничком тако и у трговачком по- 
гдеду, што се вндн из ониса путника из XVI и XVII 
века. Варош беше доста угледна а. нарочито предгра^е 

'} ПувдЬ, I. 138. 
■ ^) П. МатвовиК, Ка(1. ХЫ1 172—73. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



П'говлчки центрй и путови 23 

савско, где куЬе нз реда има^аху сво^е депе баште, У 
вароши се виЦху многобро^нс цами^е, купатида, за тнн 
. велике зидане куЬе а зачиаавяху га пет ве.1пких караван- 
сера^а и ^едан безистан, ко]11 сагради велики везвр Србин 
(Мостарац) Мехмед СоколовиЬ од рушевина ]едне цркве. 
У Београду ^е жпвео велики бро^ "Дубровчана, ко;и су 
овде инали сво^у цркву.') ЬиЬе по сно^ лри.1ици да ^е я 
она црква, к<уу спонин>с Броки]Су|. да ^е служила службу 
на словенском ]езику и да ]е иодложна 1*йму. била ду- 
бровачка. На ову нас »исао наводи поред тога, што ]е 
по Брок1уеру иод-южна Риму и исти су сбреди као и у 
Францускоз, и ро, што године 1552. год. Дубровчани у 
Београду набавите 1IIтампяри^у за иггампаае прквенпх 
К1ьига на сювенском ^езику, тс |е преыа томе очигледно, 
да се у аихно^ цркви збйлл с1ужило словенским .{елико». 
Иоыенута И1тамнари]а била .^е набавл>ена трошкон два 
угледни^а дубровачка властелина, Радииш ДмитровиЬа, 
и Тро]ана 1'ундули11а.') 

Дубровчане у Београду спомиау скоро свн нутници 
XVI и XVII- столеЬа. 'Гако путник .Таков Бецека из по- 
ловине XVI сто.1еЬа вели да у Београду ,има много 
трговаца Турака, Дубровчана. ХритЬана и ^евре^а."*) 
Други путник скоро из истог времена Марко Антун Пи- 
гаФСга, враЬа]уЬи се цариградскин друмом из Цариграда 
кроз Бооград, опису^е га и на ]едном месту вели: .Ниже 
1юменутог брежул>ка, према истоку има иявак 1'радских 
зи,у1на много куЬа турских, ]еврс^ских и ериских, много 
дуЬана дубровачких и других трговаца. Ово^с на^жив.ън 
део вароши, пун трговине и ни^е ограден зндом (реч ^с 
о савском кра^у). С подневне стране мала ^е раван опа- 
сана нискнм брежулцима и реком Саво», ко^а као л1то 
Зе речено тече од ^уга на север. У то^ вароши Мехмед 
(^ер хоЬе да сагради бепистан, карван-сера^ и друге 1'ра- 
^свйне) даде порушити три хришЬанске цркве српске и 
синагоге зеврезске; нще их дао разрушити толико да 
гради колико што не држи обреде сво^е вере, као Н1Т0 



') В. КариК, С|)'1Н)а, 660, 

^) 1ЪИ. 661. 

») II. МатковнЬ. Кай. кп^. ЬХХХП', 45. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



и 



ег Ш№Л]1Ь 'щоялша^ жгяв-. ^лм^Лж к^^чххи ш]|и9> ■ •> 
др;пх мжомт Г1лтяшжл.г ;'^> ш^ лд п п друг<т 
ямт* штт^ граде. На «в« пг^Ъе вачвк трохжлк «ту 
■рОЕт дт^^кшачк*. в:^А ]>г г!1ф«мк1 »>д эекл»а. в ве •>- 
(асжл ;« к,к1ж. ^нАралиля *Г1 11->д ■^■даж Еижив »»чея 
ж »тж4рГ|Я, ДА «к я^ <^>^1? як п-^ тр'^1'^ ■■ 1-> чп*^) 

.1нса м:де.к«. а »><л<^ тог» ■ лгго ]«' д^сио В1гл;4впвк>. 

Я^1 ЧЫУ %1ЛХ ^1 1? ВЛШ ВуПНЕ. и«ХК1В «у ?»» СвСТ* 

<.1*х/> 1К1а;тЬк пшп гл^'гм. Нл 1&ь>а тп« яуту вутваЕ 
яжуе «мак» ■пг' ккд<^''-'*') 

Г|>д, Ъ>72. «;стрв)ак когллнмк Дави Увгжад! шро- 
яут'гкзо ^« цюй Весград вд ев»»? куту зл Цароград. О 
яуту тлл цпкллаепл глчпла ^е ну[-:>[П4; у бш№ язи ев<>- 
шевл ш <> нашех Бе^^граду. ^Барош г« вр^хтяре в-^ред 
Дуяака я Слве, шел №. ,и вжа л.'> •>'>'*> куЬа, а насе.лева 
^е Т5|11шя^. ^««)>«^^вжа. Ср'^вха. Дтбровчаявяа я др. У 
яар'>шн ^ дка льал каркай гера^;1 в •гтара врвкладва 
куЬя 1'>аиетанг т кпу9^ яка ра.^ш«пнх 1рг»вняа. Бад^р 
^ола тур<ха во^гка 11'>рахева. вагожяда ту Турчян код 
икХ*".. \'ЯЛЯ гра||е&а бродоььа нз Ерде-ьа и длае Угарсср 
цног" К1>воа.и^. к/^ка я '.шие. У т>> вреяе оукне ватра. 
тл уништи ев* то я яног^ втЬе. а трговцижа наяесе ве- 
лякт ютете ос^^'^ят» яекохе Дтбровч^нниу. БОхе ^е ро'^ 
г яредн'хтн од :!(0.';<Х> толяра погорел*^: турскоме цару 
ияк *кпа.1а ^«: вредност оД 4о.1нХ' та.1нра. С тога ^е цар 
трговцяяа яа.10ХН0 а н сам пояогао, да се еаградн нова 
куЬа. №113 ^е тек започета, няаЬе много дуЬава а бяЬе 
лняом иокрявеяа и по рняском слогт сагра^ена. а као 
тто <г(г чннв бнЬе скура гра^внна. ко^а Ье се тгр<^'ки 
явати каравая-сера^.') 

Годнн; дава после овог морао ^е Давид попова и)|Н 
я;а т)С.1Яиакл у Царнград. Тоя приликок повео ]е са со- 
боя ^едног протестанског свештеянка, Стевана Герлаха, 
щп ^е о овок путу водно сво) дяевняк. 

[1ос.1анство }е ударило познатям царнградския дрг- 
яом на Београд. У н>еху се задрхава.10 пунях 7 дана, те 
,['' ияало дово.ьно времена, да се што баье упо:1на с Бе- 

>; П. МатюмЬ, Кш]. кп^. с. 1$4. 
^) II. МаткомЬ. С XII, 215. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ТРГОВАЧКН ЦЕНТРИ и ПУТОВИ ^5 

оградом и да вам га што лернще у свом диеваику Гер- 
бах лрикахе: ,Београд ^е, пнше Герлах, што се тиче 
куЬа и вртова Авпши од Будима, )ер ^е турски цар ва- 
редис, те су се саградвде леве куЬе а улвце калдрмнеале. 
На^лепше дуЬане вназу Дубровчаыи вз Далиаци^е. Ста- 
вовввци су Турци, 1евре]в, Србя и Дуброчани ; последкв 
као паписте выа^у Фратора за свога свеЬеника. Изван и 
увутра у граду выа^у уз куЬе лепих каиевих караван- 
сера|а, од кодих су особито четирн од опека и каиена по 
встом слогу четвртаето саграЦна в оловои покривева а 
у средиви ^е дивно калдрмвсано двориште. Ове су куЬе 
ва два ката, у ко^йна су передне собица до собицё и 
свака иыа сво] конив. На]веЬа од ових зграда (Мехмед- 
паше) вв^е далеко од дубровачких д}^ава в биКе скоро 
готова; има лев дугачак безистая а с обе страве су ду- 
Ьавв за свако^аке трговине; има дугу в широку улицу 
у ко^о^ вма свако^аквх заватли]а: кро^ача, лостолара, 
вожара, суквара и т. д. Београд сво]ин нногим вовии 
камеввм куЬаыа, ко^с су гр:^д|^1I1 заслужен хрвтЬани, 
особи'го Тали^авII, ко^нx овде ииа много, в сводим врто- 
внна наднашу]е Будим, ко^и^е пре тога сво]им ведичан- 
ственим зградама Београд далеко надиашав^'О. Осим ових 
неколнко камеиих куЬа београдсвих, остале су жгиоспе 
колебе, на зедав кат, од дасака, збите и еламом покри- 
всне. Свега скупа 10 цркава и куполишта, коаушиица в 
горе поменута 4 караван-есра^а, па зграде тнто их гради 
бег ва кра^у града за ставоваке. То су на^зватни^е гра- 
^еввве, ко]е с Д}иека да^у граду велики углед. К тому 
особито поиаже ^ош и градиЬ или тврЦ са пет врло ви- 
соких кула покривених оловом и лиион. Уз то ]е сам град 
сиештен вешто ва брегу нешто ва равивни. У градиЬу 
поред поменутих кула вема се ввшта .друго особвто 
видети...") 

Као 1ПТ0 се из ових савремених бе-южака видн, 
Београд тада беше у пуном цвету, нмао^е доста великих 
и лепих гра^евина, диввих и лспих башта, да ^е у томе, 
како Герлах рече, и сам Будим надиашивао. 

Овако 1-а исто 0||ису^у и путници из ХУП пека. 
Тако путник Эв(>апп 35ар(М(еп ©ареппег у снопе делу вели : 



') II, МатковнК, Кай кп^. (;Х\1., 15 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



1..Т1 I:. Чи:!;'- ;">; 






! '.ь^ .11 чть^ ! 


—) I — 


т.^\^. 


1;15Г] У- п.:.!. 




ел."':;. -ИПЛ 


I *-- 1 


-ч^ 


:1 1 


н;^ар•'x^^^ 


;.| .^ 


-л:с1Г. -..п 


•11ПЬ^- 


:: - 


■ 7 


^.7эаау в 


--.. п; 


*Л' г . п— 


.■?^ 1 1 


1-.:;1Т 




. -^ ^ья- ■ 




_1.|.> .Р1.-. 


' ^^^'•' 


.... 


..|й1, 


3«1.- ЧГ- 


.•■ :а.1 


ГТЧЛ5 п^ 


- л:-. 1 


:: 


Вн;:л 


Е.1Г.1-1 


:ь^ .; 


"•^г-::,_1 .^ 


:и1*-Ча 


Е>- 


.Л"|| 


. Гшга- 


г !•"•:( 


Нгл.-Й! ^ОПК: 


"■птп-л 


I 3.1 


::;и 


К|Ь>ц)<;кя 


I I^•^ 


I. Л.1 ^ В1 


е.о!;,!. 


ГС Г 


..ь- 


ла. "тзо- 


и1"ч.1 


17!(М.1 :и . 


Г-,1- 44' 


Л зал< |Д 


7 '-Г'^*'* 


.\(-.,;|. 


I.' Л.иБ^ ЗН.. 


I: .7: 


ПН 


'аи 


:17' "ПЯ- У 



,!, '1'-К--«. 3,11-. ИГ' •>: г, «■ а^ э.! :-ТЧ I .М :.:" 

г- Лл Г'1 .1 п.! 1 ■•ЗРТ а-" 1Г:11 .{г'1Г<Т. I Г *■ 'Т! 53 ОД -гута 

! • ■-. 1 .-1.1 Ш-. Т1,.- \*- "7 7'3-1-' г',3 ел»- з:-, га-; -.ч зш-1е 
.;*'-.'••.(. :^^ /л лл-~ .\^:л.с7.. --л з ;■ ;::.* ■-;1г~хи11 н^ ю- 
,•41 г;.!-,в11:т -^л- » "I .1.1,7 -Ч1:.7 ^о'у «"^гг-гс ^; ш. &"|;н 

^■.■-.■1--1 ;й -м-'.--'- я> л-";! ИГ-Т1 7'.. ^2:! г^гч ■ .Б^г^^п:еа^■ 
;^ (< е^'V:з^^;^V^ •» '-ы 'Г7 1-!"л:г '(ьи -лГ'-;ан^ С1- 
и- ч к я -1.* №.14.1 '*7 ''^ ''куп-ьчя г1':':з-1:; "л [ииньяяа-*! 

г в.1л '.^ 4^и;|'-, ! И Гр.ьи.. Дд1;-? -:а гю1. д^ ;е Београд 



',1 Л1Я/ ]•,-,-, ■» 1ч::. г;.:г:1*1 страна [Л' — 12-_'. 
> ^М^1' ГП. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



-27 



у Европн а и сама ну ^е .Орбита ^една гиодна и при- 
^ат|^а эен.ьа са пол>И!>1а. шуиаиа и брдима, из ко]'их се 
добиза^у добри метали" (,ЗГг ЬетнаЛ 8еп1а е1пе ^гифгЬаге 
ипЬ (иГНде ЁопЬГс^а^! ЬеГК^^пЬ III ЗШфеп, (ЗеЬиГфеп ипЬ ^ег^ 
д?11"... и т. д.). Исто тако .ьуди су му у Србщи храбри, 
КОН.И лепи, пина добра а реке племените (еЫе.)') Турски 
географ Х\Х1 века Хаци - КалФа тврдя, да ^е Нееград 
у то време имао 100 цами^а ч баштана у наоколо 10 ку- 
патила, миого ханова и два лепа безистана од Мехмед- 
паше и Муса-иаиге, такого с баштана у иаоколо. На ушЬу 
Саве у Дунав вели да ]с рибарски трг, прястанитте и 
царина београдека.*) 

Дакле сви горе поменути пиеци тврде, да ^е Кеоград 
у то време био врло важан трг, а из и.ихових белсжака 
види се ^асБО, да та трговина беше у главноие у рукама 
наших Дубровчана. Ну иорсд Дубровчана било |е мвого 
Лериена, Левре^а, Грка, Турака а но сво] прилици и Срба 
домородаца као трговаца. 

У друго^ 110.1овяни Х\'11 иска Београд знатно по- 
страда а ]ьегова трговина иосрне услед борбе ко^а тада 
наста^е око вега йзме1)у Мацара и Турака. Борба ]е та 
с ирекидина тра^ала скоро пуиих сто година, и за то 
време Београд }е нсколико иута наизменце био час у 
рукама Турака а час оиет Мацара. 

Кад ^е иланула српска револуци^а у почетку XIX. 
века он беше у рукаиа Турака, од ко^иx га Срби осво- 
^шме ^уришем 30 новембра 1806. године. 

ЗлосрсЬие 1813. год. до*1е Неоград опет у руке Тур- 
цима. Друга ослобо^^ае Веогра,1а нротезало се кроз читаво 
ио века, ^ и тек 1867. год. 0. априла к.ьучеви од града 
беху иредани кнезу Михаилу и 1>еоград са свим приса- 
^едивен Србщи. 

Рудник 

Перед Новог Врда као рударско и трговачко место 
првог реда ^есте Рудник, козе као такво има сво^у богату 
исторщу. Н>еговс су издамгае руднике ]ош етарн Римлани 

') 1Ы11. 

») Ст. НовнковиЬ. Сиом. XVIII.. 64. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



'28 трговлчкв ЦБВТРИ и путови 

експлоатцса.111. Познато^е, да^е околиыа Чачка, Пожеге 
па до Рудника била за време Риилана врло населена, 
што сведоче меогобро^ни остацн римских, путова, ко)и су 
служили за коиуникаци]у у овом кра^у.^) Без сумае да 
су римске насеобине у овоие кра^у усювлене биле у 
лрвоы реду великом рударскои радаом у Руднику. Иок. 
др. Данко ШаФарик нашао ^е на ^угоисточно^ страяи ве- 
лвког Штурца, тамо, где се виде многобро)ни рударски 
потколн, темел од рнмског храма посвеКеног .на^ци 
зенл.и" (1етр1ит Теггае Ма1пз) с патписом, коди пока- 
зухе, да ^е та^ храм обновио римски цар Септимще Север 
(222 — 235).') Меогобро^нн лак рударски поткопи, кор се 
иалазе на ^ужно^ и ^угоисточно^ страни на]вишег рудиич- 
ког виса, за тнм огромна количине шлаке назочити]е 
показу,)у вековну живу рударску радау у овоме кра^у. 

У доба средаевековне српске државе руднички ма^- 
даии, КОХИ су за време разних див.ьачких иазезда, ко]е 
наступите по Балкаиу у доба пропада&а римске државе, 
били веЬ опустили, — наново оживеше. У то време око- 
лина Рудника преставлала де опет крах густо населен, 
богат и пун живота. Сасн и Дубровчапи ударише првн 
мотиком у богато руднике сребра и олова а за аима по- 
врвеше дубровачки и талщаиски трговци, носеЬи са собой 
разну трговачку робу, да ^е меаа^у за тамошае сребро. 
На севернох страии 111турца, баш на самом извору реке 
Даеенице, беше место, где трговци сво]у робу истовари- 
ваху. Ту се и данас виде развалине хедног четвоространог 
градиЬа. Ту беше трговачка варош Рудник, коха се толико 
сномиае у средаевековним вашим споыенициыа. У аеыу 
Хе билэ хака дубровачка Факториха. Овахе варош цветала 
нарочито за владе Милутинове и доцнихе хош више за 
деспота ЪурЦ БранковиЬа. Дош Стеван Урош даде Ду- 
бровчаяима у Руднику онакав исти закон какав ,ил хе 
у Брскову от испрва". Дубровчапи беху закупници како 
рудничких иа^дана тако и царине у вароши. Све што ]в 
продато на тргу подлегало ,|е царини. Даринс беху доста 
Хак Финансщски извор срнским владаоидыа у средаен- 

') ДрагашевнЬ. Глясиив 45,; АлокпнЬ. Годншн.ина III. 
-) 11гесвк, ГЯе 11ап|1е1№(гавсеп. 52. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ТРГОВАЧКИ ЦЕНТРИ II ПУТОВИ 29 

веку. Те су царине биле скупе, с тога су се веЬинои 
удруживали по два и више трговаца дубровачких и тако 
у друштву могли су лакше да узму под закуй, и издаду 
повеЬу суму новаца пеком српском в,1адару за царину 
неке вароши. Царина цризрепска, ново-брдска и рудничка 
беху на гласу и увек у рукама спекулативних Дубровчана. 
Год. 1348. Оеху се удружили Лаэар ВлкасовиЬ, Марин 
и Живе ПаскетиЬн и узели под закуп од цара Душанл 
„трг руднички.*') 

Остаоиам ^е^едан спомсынк, ко^и нам казу^е, кодико 
су од прилике плаЬали Дубровчани за руднички трг за 
доба деспота Стевана. У ьему деспот вели: ,^а господин 
деспот Стевап продадох царину рудничку Бенку н брату 
му Федерику за годишче за шест сат литар сребра. Од 
тогази платише господству ми готовеи тргом нет сат- и 
шест десет литар и да исправс митрополиту Исидору 
четири десет литар. За този им прими господство ми 
вером ако би тко и веЙе и вейе дава,1 за царину руд- 
ничку, да им се не узме докле не издрже годишче без 
свакога смушчеаа и без поколебат^^а да ^у држе овоз 
годишче и ако бн ее случало да изгубе од царине да 
их аомылууе госаодстао ми."-) 

Ово ]е без сумае био уговор изме^)у деспота и за- 
кулника, уговор у многом погледу заним-ьин. Сума за 
коду ]е деспот продао руднички трг и ако изгледа доста 
знатна, преставла без сумье ма,1у а можда и на]ма№у, 
кода се у опште могла добити. Отуда но свод прилици и 
обавеза Стеванова, да до другом у току те године неЬе 
продати, па макар му ко и веЬу суму нудно. ЗначаЗно 
^е за бднос изие1)у Дубровчана и српских владалаца тога 
доба оно, што деспот вели, у случаду ако бн Дубровчани 
изгубили од куплене царине, да Ье да их номилузе и 
штету надокнади. Као што се види, Стеван ^е продао 
рудничку царину за 600 литара сребра. Вредност дедног 
литра варира од 12—22.*); почев од Х1П века она 
расте и у XV достиже вредност од 22 перпере, а нерпера 



») ПуциЬ, П. 19. 
') ПуциЬ. II, 79. 
') Кала^, ИсториДа срн, нар., у срп. рреводу стр. 122 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



иа. ПК ы.;«№ !>«:• д Д7':-;зяь»* Ш. ^^.. 

мд^ '^*'-,Т '^***?- *^'2А ^ с-^жжБ* .:з 1-;'.;>- :':-х'. Гэд. 
%лл^ и лгх 1;-глл ртдня\зг,-1- Г о. 1->72. гт^ели тг Фр»- 

№««СЯ ДД Е1...ШГЯУ 'гИ-г »Ц- .-я;. '■ 

У Рудняст ^* -'кла в 6 ;=ш:>. Т^л: ;е д-^_ ■: "Бу&Ье 

п]|« яега. 1''Л'к1. ^г- .жиау -^ у;-:-Л5->м сг «езику .^ ш 
рудянчси,*'! 

.'^Чт МЁ'Г'^/рч^ан! трГ' ьлч^я! ^;x■^■^-^ угглн валя 
гу /;1ци Ду<;р"кчаяв т Руданку >.ч^; к:-Е-гул.11. Ое «■ ■•«* 
соомяае 1312- в 1313! р>'х я. клх1е СгехлЕа Дгогутнн».*» 

После ар•^а2^тя српоке Д|>хй№ рудл:-.'ь1 е--1ДЯ;1 яя;е 
са синя п[»«па.1а у Рудшку. <.»пл ту жя: г.;:-а я за з[Ю1е 
Турака. -й к{^яе п-чмедае ■куаа!^!}^ • д етр-лН^ Аусця^е, 
предузета ^е н 8;»Е1«на {•уд^рчка [1ад&а в^:']» хив'>. 

Док <7 руд* " Д^-ье ваЬеве. 1*уднвБ. ка.:- трговашо 
яест«>, изиЧтя.!') ^е '.ьакт ь;|ХН'Ч"т пр'-Сл.лЬу срн?д»«ве- 
ковне дрхаве. У аега су с* д-'Ш одяах ДкИЧ-иии Ттрцн 
и он истина хив-^тарц аа оье кп^овм в1'«>ме аан япак 
<^ш« ома&а Бар<-111аш1 Оез веЬ^-г знача^а. У а»} оу Ттрцн 
ХИВ&1Н све ДО оочетка БараЬорЬеве буне. у оочетку XIX 
гм.1е11а. жада Ргдяака •.-асвпм веп^1^е о лица зежье. 



Вал4.-во се спояыое тек у познщ> врене наше ста!» 
државе. 'Ал дооа деспота Стевана .1азаревнЪа п 'Бур^ 
БранковиЬа Валево беше Зедно од на^зватни^I1x тржншта 

*) Лгесек. 016 Нап(1е1п№1га^№1ь.. •>4. 
I) ТЬешег. Мол. Нпп^. Ь 4'."8. 
*; ДиеЁек, 1>!е Наа(1, лЯ. 
*) ЗЬгА., 45 'у врвяедби). 
*} ДЬИ.. э-'!. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



у н•иxово^ држави. Да постаие тако важно место допри-- 
нело ^е на^вииIе то, што ]& био на раскрсници два доста 
важна друыа, од ко^иx ^е ^едан подио из Шапца ка ва- 
рошииа ва изворишту Голи|ске Мораве, и друга'^е долазяо 
из оближких рударекйх и трговачкпх варошв из За]ече 
и Крупта, козе тако^е у ово вреие доби]азу веЬег зна- 
чаща. Оно се први лут спомиае год. 1398. у пясму дубро- 
вачке опЬине кнегнйи Миллци и Деспоту Стевану, у коме 
им се жа.1е Дубровчани, како су ни Турцн похватали 
веке тргоЕце у Ва.ьеву н однели: ,нащо трговце К().)е 
Турци узеше у Ва-ьево и одведоше." 

Без сун№е зе у то доба живела у Валеву знатна 
дубровачка колони^а. Ово се може у иеколико потврди'ш 
^еднин другим лиспом дрбровачке власти, упуЬеним де- 
споту Стефану. У *ему се овоме ^ав^Ба, да ^е ,у Ва.ьеву 
у6я^ен неки Дубровчанин, тргпвац, Ъура МилковиЬ, ко]и 
^е остао силне паре дужан но^единим Дубровчаника, код 
ко]их ]е без сумае на.1а.1ио кредита за свозу трговачку 
радау у Валеву, ^ер се изрнчно у писн)' ве,1и, да се то 
задужно код Л)уди ,кози су му верова-1и свите трга и 
инех потреб." У писму су назначене и суие, ко,|е ^е 'Бура 
дуговао гра^анима дубровачким и чи^а округла сума из- 
носи на 1666. златних дуката. 

Уначаз Валева иоказузе и то, што зе ту би,1а столица 
епископа ва.ьевске епархще, коз'азе по сво] прилици по- 
стала негде у време коеовеког бо^а, мало про или после. 
На кразу XVII века н.оз ]е била иридружена и епархи^а 
ужвчка,') 

За време Турака пао ^е значащ ВаЛ|ева као трговач- 
кога места. О н>ему неиамо готово никаква поыена све до 
аустризских ратова до год. 1717 — 1739, У почетку овог 
столеЬа зав^ьа ре Налево као место, где су пале прве 
жртве српског ослобо1)ен.а, .\лекса НенадовиЬ и Илща 
Бирчанйв. 7-ог маза 1804. год. Ва^ьево ]е било спалено 
и од аега остаде само згариште, на к()ме се доцн^де 
водиже нова варош. 1Ьега 1813, год. опет заузиу Турци. 
Ме^у ТИМ год. 1815. заузе га ионово Кнез Ми-юш и од 
тада ]е у српеким рукама. 



') МплиКевн^, Кнеж. СрЛн^а. 4>Ц. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



[ ХЕя;7« ■ 13-; 



** »*л'7 Дг-:^ Май! * Л1 ;* ту ^: «*; град Д«^ш. 
г с/М >- яша»^. К|гАА Д^о/упх. си :ф: 1±г± тол. »6я 

а.^л шм<2 с.г ;-г сачтж1Е_ т нмху а. ж ягта ша 
'.1/-ле 1а=л<»; шд.* -1 ^-ухт ■ г.. жг:- сг «'д-: сюра. 
ту игл* вадеп ял^м л --м;.:?» т^»^!*.* 

Кля/У ;«- ■: жуд* ■гк''. зжапа ?; г*: ипв ^^ух вз Бж1е 
:>» [^(ГАГри а х\л^ яжг Дун*», гтч- Ьеж. ки-е-тж. кзи буде 
|»еч 4 пут'.-изи. : .» > г-:- «г» ; ::«]ж=ж ■ Д-^б^*: •'«> зажтяо 
1|«>о*аи1'* ]к^т> у ,1^_.ж ь;^у. аз д -Г-д дв--,тл Ъур^ 
пиво 1сдая 'С я^ямк ю с-г^ ге аадк. да ое у веяу 
скасс п>двае лрлл" кдакя ^15лЬ>р ш* [1*шплж}е» дая. 
Г-»д, 1421*-,, 31, «гу-та, к+л-д-е ■.« и-г-ьелу. с-; я штпрди 
'«лгтяну ве.1ик-^>е чслоку Радмчу П->.'тут::»жЬу, ко|у )е 
■жао я под ДЙ.-Д ,т->и Ст*-в^и-.-1 а ^ ;у ;^ д>.ио ..д угар- 
тог Ера^ьа Жнгяувда. II Е^ед о>гт,:л<:г в:-тв(>Ьуе ау и .у 
Мач« трг Д*''-р1 •> шамчь>1р •■ вр^^^чку (*-гл№ Помт€- 

У п-'чегеу ХШ ст-иеЬл ^лкъл № у о*>«е кра^т . 
кло зватво трговачБО мегт<> варош Значка, од БI>^е доонще 
Д'^бя яяе цео ова] кра]. Где^е (чил стара варош Ыачва 
Я1де ^ош позятивво утврЬено. Ст. Боваок^ яисдв. да 
А«во ме^то треба трахнтн 1анзг Древовца на несту ^а- 
&вЬу. п<ггкре11,ьу)уЬя св<.«^е жиШлЬеве я те. што народ 
у той кра)т прнчл. да )е ту на той месту бяо град Сн- 
бннлния Давка.*) Квеа Лазар ^е дао нрсвн Ражаннцн два 
пана^тра у Мачви в много села.*) Мачва се спомв&е ^ош 
за време кра^ьа Драгутвна. Год. 1318. после ^едног рата 
Карло Роберт узео ^е кр1и>у Мндутнну .град Мачву и 
друге градове.**! 

'; 3^ Ъ. МвмЬевшЬ. Енеж. Србщ^к, 42-Х 
', НомжопЬ. Пасап ХЫШ.. 118 
V ДавжпЬ, Репк 13 е&нж. тр.. П.. М. 
».. ИомдомЬ. Гаясни ХЬТП1., 115. 



о.д|1..еаоуСоОя1с " ■;"■;• 



ТРГОВАЧКИ ЦЕНТРИ я ПУТОВИ ^3 

у овоие кра^у спомике се у ;едно) повели квеза 
Лазара с&ю Подгорица, где су, како се види, држана 
годитаке по два пана^ура. Приходе са тих паиа^^ура по- 
клонй Кнез Дазар поыенгтон повелои сво^о^ задухбвни 
Раваници.') Ко^е би седо у даиашае вреие одговарадо 
ово] Подгорици не мохе се насигурио одредити. 

Ниш 

«Сасредни положат Ниша, у коме се стичу игугдав- 
ни^в друиови балканског полуострва, учинио^е, те су на 
пега вазда ивого полагали и првтежаоцп ну и нападачи. 
И доиста веЬ од другога века н>егово ине ве ишчезава 
никако са лвстова повесвиде, ко^а га зе тако исто често 
запйсивала као и сам Београд. Ни^е Ьало силе ко^а се 
преко Орбите бидо с ^уга било са северу Моравоы упу- 
Ьввала, а да ^е химо Ниш с миром прошла. С тога ^е 
аегово поле многе и различие народе преко себе видело, 
и с тога се око аегових звдииа страховито много л.удско 
крви пролило. И кроза све тако бурне и крваве дога^а^е 
ова ^е варош сво^ живот одржала и продужила, нц]прв 
као Ка1б8и8, до иа^езде српске, за тим као .стари и 
славни град Ннш,* кроз све време српског дрнавног жв- 
вота, и на послетку дочекала да под встии ииеноы опет 
у^е у облает државну ^едне независне и пуне будуЬности 
српске семл.е. 

Као ^едну од на^знатви^вx римских вароши на бал- 
канском полуострву, Ка158и8 ^е први пут забележио Пто* 
ломе], звездописац александрщсхи, у ономе своие чувеном 
делу, у коме ^е описао до н>егова вреисна цео познати 
свет. Истори]а ]е први пут по том Ниш забележила опи- 
сузуЬн ону страховиту и крваву битку под ьеговим зидв- 
вама, у ко^о] ^е цар Клавди]е разбио Готе, у год. 269. 
по Христу. 

Ковстантин Велики, ко^и се у Нишу родио, и гамо 
одрастао, украси сво]е родно место дивнии зградама, а 
^улц^ан га беше тако утврдио, да ]е изгледало, да га 
никаква сила не ноже осво]ити; по чем се веЬ и дотле 

■). Српски Лесоплс ад 1847. год. 

годноньицл XXI 8 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



34 ТРГОВДЧКИ ЦЕНТРЕ и пгтови 

свнна опс^ивачнна ояако победоносно одупирао. После 
тога доба, па до друге половине XII века, Ниш ^е па- 
дао у руке Хулима {од 433—474), па иеточним Готима 
(кра]ен V века), за тин олет Византпнцика, па онда 
Бугарина и по айна Мацаряна. Год. 1143. византщски 
цар Маво^ло врати га попово Византщп, и, као на вах- 
но^ стратеги^ско^ тачки, бавио се у шему често и ио дуже 
због ратова са Мацарина и Србима. Вису га у томе вре- 
ыену нииояшли ни Крсташи (1096. г.). ко^и предвоЦни 
Петром А1I^ёнскни, по^ше прево Србще у ^ерусалин, да 
га ослободе од невервика; вли вак)ше, да ин пре тога 
ва^ьа Ниш осво]ити и оп.ьачкати. Ну они у борби с Ни- 
шев^ьаиниа буду са свии растро^ени и управо сатрвеви. 

Византщски цар Мано^ло истина ^е Ниш обновио 
и утврдио, ала га у борби с Немаш>м ипак изгуби и од 
тога доба остаде ненрестано у српским рукана све до на- 
дезде турске,"') ща га осво]И 1385. год. Он ]е ]0ш ^е- 
данпут за кратко врене дошао у српске руке, али га 
Турци повово осво]е. Доцпи^е су га у два маха ииалн 
Мацари, алн ^е оба лута за кратко времв оста^ао у аи- 
xово^ власти, ]ер га Турци у брзо поврате. 

Услед ових честих борби, ко]е су се око аега де- 
шавале, Ниш }е, сасвии природно, ^ако посрвуо, нарочито 
у ОНО] борби изме1>у Мацара и Турака, тако, да скоро сви 
путници из XVI и XVII века констату]у иегову опа- 
лост. Тако Феликс ПетанчиЬ, у своие опису путова у 
Турско], вели, да ]е Ниш, ко]и ]е био (као што се из 
развалина види) прекрасаи град, био сад спао на село, 
али ]е ]ош увек ради обила трговипе ^едно од знатнц]их 
бугарскнх и српских места.*') 

Други ]едан путник, ко]и ^е прошао око половине 
ХУ1 столеЬа кроз Ниш , вели ,да ]е Ниш био некад 
гласовит град, а тад село, преида ина много дашчара 
турских, дубровачких и других трговаца." Град еу Турцн, 
вели, тако порупшли. Ту ]е путописац видео 1шого ста- 
рих развалина од разлнчних зграда, за тии многе кипове, 

') КарнЬ, Србж^а, 777-80. 

*) МатмвнЬ, Каа. ХЬ1Х., 121—122. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ТРГОВАЧКИ ЦЕНТРИ в ПУТОВК 35 

па ОНД& великв ыраморие плоче с латинсЕНН натпи- 
сина и Др.') 

Гердах, путвик из год. 1573., путузуЬи с ^едвнм 
посланспои цариградсЕин друыои, приспео ^в у Нищ за 
ко]в вели: ,Ннш се с далека лепо приказу^е, лежи дивно, 
и& далеко и широко се 0Е0.1ина види; има реку, ко^а 
покргу града тече. Град ^е отворен као вярошица, ну пе- 
ред тога ипак се виде развалине старик зидииа; преко 
реке води дуг ноет. Има градиЬ, у коме ]е нала 1^аища. 
где ^е укопая Ханза-бег, ко^и ]е био у Ъулу, а одвсо 
]е из Угарске толико жена а деце, да ]в книа населио 
два еела око Ниша. У вароши ииа иало хришЬаиа, ко]И 
се зову Срби, ^ер се овде свршава Бугарска а отпочише 
Срби^а; ныа^у нову дрвену црквицу канении илочана по- 
вривену, а украшена ^е као и друге грчке и бугарске 
цркве, а слике неыа^усрпски натпис; ина^у само ^едног 
свештеника, а та^ спада под ПеЬ. Турци пак има]у 6—7 
1^амща. Ту седи воевода или управите.ъ с неколико во^- 
ника. Ту ииа добра и ^евтина вина. Влязу неке цаыще 
диже се стари четвртасти стуб с латинским натписина, 
ко]е ни^е иогао прочитати, горе су два слова ^едно од 
другога подалеко, на име В. М. (В118 МапЛпв), откуда 
се види да ^е ту био споменик неког Рин.ьанива; има 
ту неколико трговачких ду(1ана а живи ту само ^едан 
Дубровчанин са сво]ин слугом.'*) 

КаО што се види, Горлах тврди, да ^е у Нишу у 
то доба живео само ^едан уедини Дубровчанин. Али с аим 
се не слаже у томе ^едан други путописац из истог века, 
ко^и опису^е Нвш овако: ,Ниш леяси на половинн пута 
измену Беча и Цариграда. Има, истина, хиллду и пет 
стотнна куЪа, али ако му не бисио гледали на римске 
средае-вековне развалине, и на^аку насеобнну Дубровчана 
и других Далмативаца, он изгледа као велико село. Куке 
бе^аxу■на обе стране Нишавс. ХришЬава беше веона 
мало, они имаше зедну цркву од брвана, а муханеданци 
нет цамща од вамена. Не беше готово ни ^едие куЬе без 
каквог римског вамена с натписима и украсима. Зядовн 



'} МатвовиЬ, Вай. СХП., 176. 
<) МатковнЬ, Каа. СХУП. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



Зв ТРГОВЛЧКЯ ЦЕВТРИ н пгговя 

око вароши и тврЦва беху поптуно разрушени. Родиа, 
бреговина опко&ева равнвца ввшка беше оустз, ш ако 
се на ао} вн^у трагови ранщег обделаваоа; сано на 
веколико места се]аше се ^ош пярвнач. Некв Хахза-бег 
беше два иапуштена села населив роблен из оЕшлине 
Раба у Мацарско^.') 

Прева овоне дакле Нвш ]е за вреве Турака ^аво 
био опао, алн б.1агодареЬн свове положа]у инак ^е био 
од значаща, нарочито трговачког, в по свсд првлици у 
кеву ]е за вреве Турава бвло доста сталио иаста&еввх 
Дубровчана. 

Врушевац 

Крушевац се ^аче истиче тек за квеза Лазара, ко]и 
га учини ево^ом престовнцох. Као подитичко средшпте 
а лехеЬи у }едно^ родно^ и природой богато] долини, 
он ]е у то доба норао ивата поред политичког и велики 
трговачБИ знача] ; и ако о тове инаво вало података. 
Дубровчани се у шеву сповин>у први пут 1415. и 1424. 
годипе, где ]е тада била онан>а дубровачка колони]а.') 
Тако се у ]еднов писву деспота Стевана потвр^узе н>егов 
неки дуг за свите в восак, ко]е ]е узео од неког дубро- 
вачког трговпа у Крушевцу, ко]и се звао Живко: ,п 
ГОСПОДИН!, дсснотк СтЕфяи, ккда ставвкь рл^лотк с Жнкввик 
X Кржш^щл, ща ии Биь ж^нынвк скнтв ■ воскь, ;х све ы« 
йстяхь дяьхаш. нссукдссЕт ш УЕтн^в явт^е в песть вилук.'*) 

Из Крушевца ]е доспот СтеФан, као што знаво, 
превестио свозу престоиицу у Београд. Одвах после де- 
спотове снрти 1427. год. заузеше га Турцв, у чц)пв ру- 
кава остаде све до 1832. год. 

СталаЬ 

Северо-источно од Крушевца, на весту где се са- 
ста]у обе Мораве, Биначка и Голв]ска, налази се варо- 
шнца СталаА, ко]а се повиае у нашив средн>евековнии 

') КарнЬ, Србв^а, 782. 

') Сопв!. Л|гейек, Ые Н1Ш|1е1в8(га8зеп.. стр. 87. 

») СпонеЕнпи Срискн. Сиом. XI., стр. 77. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



споненицима. Еыа доказа дя ^е Морава све до СталаЬа 
била пловна, а каво .]е поред аега пролазио доллном 
Мораве и ^едаЕ од ва^знатни^иx друнова средаевековних, 
мовемо заклучити да ]е СтадаЬ био у трговачком по- 
гледу од важности. Ово се у неколико и тише потвр^у^е, 
што ваи ^е остао ]едан споменик из кога видимо, да се 
ту сваке године о Петрову-дне држао велики пана^ур, 
кози ^е давао доста знатаи доходак државно^ каси. Та) 
доходак даде ^еднон сво^оы повсьон кнез Лазар сво^о,) 
задуам5ини Раваници.') 

Пирот 

У подножку Старе Планинз, я у пиротскои полу 
налази се варош Пирот. На тоне несту ^ош за време 
Ринлана, на главной царигрядском друму налязила се 
варош Ои! |1ата ся ^едниы кастелом. 

Какву ^е улогу имао Пирот као трговачко место у 
доба наше старе средвевСБОВне драсяве, не ыожено ни- 
шгя поеигурно реЬи. Али за, турско вреие када зе добио 
и ново име Шарве^ (а звяше се и Пирот) изгледадя^е 
био доста знатно економно среднште на овом кра^у и да 
^е водио айву трговину. Шегова природна околиия, во^я 
^е зедино на а упуЬена, доста ^е велика и ако пуна при- 
родних тешкоЬа, а будуЬи да^е Пирот био ]едаи уедини 
трг у ьо], то ]е са свим природно на ш доношено све 
што ^е околина производила в ту куповаио све што обо- 
лини треба. Како ыу се у околиии г^ило много стоие, 
чиии се, да ^е Пирот био ^едан врло важаи трг за сто- 
чарСБу трговину. Ледаи путник из XVI века, козв за 
Ниш у то време вели да изгледа као село, о Пирогу у 
вето време нише: ,Ово ^е велика вярошица, имя доста 
добре куЬе, где стану^у, осии неколико чауша, 150 спа- 
хи]а, ко]и не иду на во^ну, осим ако беглербег Румелще 
лично иде. Ту има мало хришЬана, ко]и иемязу цркве. 
Осим варошнце имаше ту и градиЬ, од кога ^ош сто^е 
четири високе ^аке куле и бедеми. ХришЬани су му при- 
чалв, да ^е ту седео Мидош ОбилиЬ, ко^и зе заклао тур- 



9 в№их. стар.. III., 158.; Сриски л 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



38 трговдчкв цЕатг* ■ игговм 

асог «ара Мурата. Нэтледа, да |е вжад бям ;гледи)№ 
нвсто я да (^ т; каезпя седыв. Оауда тете дот ве< 
Л1жа рекл, а (ош друга бунарсжа вода доназя е брда; 
ваоколо се оростярв дево хетно воле а с десве ^е гора. 
с ввяоградввз ; вяату я дввивх бант.') Да вадояенемОг 
да се ияде )ош за цюне Турава разави ^аса ввдустрща 
пвротсых Ьв1няоаа, ко]в су данас ва тажо леном гласу. 



Еодна в врострава равяжва я у ошпте врдо угодве 
првродне яогодбе учвнвле су, те ]е ова варош нмала 
звача^ в вахност и у стар||]е и у по9вв]е време. 

О &е»у као трговачком веггу за вреве паре срн- 
ске дрхавс вевано някакввх водатава; алв судеЬн по 
месту ва кове ^е, у сред оюдие в богате равнице а не- 
далево од Новог Брда в рударсвнх варошо око Копао- 
ивва, мохе се слободно реЬя, да ^е у том погледу бно 
Лесвовац доета важна тачка. И за турско време он ^е 
)едво од вахннх трговачких средвшта у Србн|я. Турскн 
геогра* Хацв-КалФа велн, да се сваке годвне у ово] ва- 
рошн драен ^едав велики пава^ур. 

ВеляЕи пава^ур у Лесковцу помвое я Едуард Браун, 
лутвнк из XVII столеЬа, ко^и тако1гв тврдн, да )е то 
био Зедан «велики пана^ур* ; да се ва н>ему било стекло 
много света вз околних крадена в да се овгц ванЦур 
држао на веком великом затворевон месту.**) 

Провуале 

'Тедва од оних варошв, ко)е за време Турака до- 
баше веЬег трговачвог значаща зесте и варош Ыровупле.*) 
йо сво] прнлнцв у то време ^е у аему боравнла и доста 
велика дубровачка колонн|а. Пояенутн путник вз ХУН 
столеЬа Ёдуар Браун нрошао ]е 1668. год. кроз Про- 
вупле, за ко^е велн, да ^е то, како веки држе, УШа 1^1>- 



>) МатжовяЬ, КяЛ. СХТ1. 49. 

*) Б<1«'ап1 Вгоши М. О. «(^г ыпЛпаш^с пвв {«ямсЬдсс ЯгК», 
■пвс^кдга Яппо 1вв8. ив» Явпо 1677. «пНЬмф!. сгр. 134. 
■) ^^^е^ек, Ые На1)<1е1в81га88еа~. стр. 61. 



0.д|1..еаО;СоО»:^1с 



ТРГОВАЧКН ЦВНТРИ и ПУТОВИ ЛУ 

«ир1ааа. Ту ^е био у ставу код неког ви1^еног трговца 
Дубровчанвна, и лониое, да се ту налазио и католички 
евештеник.') 

Лагоднща 

За вренева старе српске државс спониве се врло 
ретко и то под нненон ^агодЕа. Преыа тоне судеЬи ова 
у то вреие в ви^е впала какав велики знача^. У турско 
пак вреые они ]е добила веЬу вахност, и каво взгледа 
за све врене кнхова господства, ^агодина, «ако по сво- 
30] трговиви тако и по индустрией беше на]главниза ва- 
рош у уиутрашвюсти Орбите, Тагодину врло често спо- 
мвн>у путвици европски, коей су у XVI в XVII веку 
путовалв цариградскнм друнон. Ледан од твх путника, 
ЩЕ ]е кроз 1агодиву прошао око половине XVI века, 
вели, да ^е то приватна варош ; да ина ыраиорне чесне, 
дивне баште, четири карвансераза н две ца11и]е. 

По некии остацима неког старог насела ноже се 
судитв, да зе на овоне месту ]ош за Рин-ьана била нека 
варош.*) 

Боввн 

У боваиско) клисури а на левоз странв Моравице 
находи се село Бован. Ста1№ нараградскв друы ишаозе 
од Ражва лреко Бовава за Ниш. Бован ]е стар град. 
Ту за врене Рим.ьана беше варош Ргае&1ё1иш Рошре!. 
У вреие старе српске дркаве Бован беше знатно трго- 
вачко несто. Он се поншье )ош и у шеснаестон веку, 
где су се дрхали паиа^ури.') Год. 1395. мздаде царвця, 
йилица пов&ьу, да се од .Болвана всако годишче по 
пет сат крушац соли' дазе наыастнру св. Пантелинона 
у св. Горн*) Год. 1413. опседпе га султан Муса и при- ■ 

■) БЛпагД Вгоппв М. О. дф кгп<1вйгк(^е..., 124. 

*) КарвЬ, Србща. 812. 

») ЛЫ11.,.792. 

•) Гласев! XXIV.. 273. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



40 ТРГОВАЧКВ ЦВНТРЯ и П>'ТОВН 

нуди ва преда^?. Турски геограФ Хафн-Кал*з напонн&е 
вод ове вароши, да с« августа месеца држн ту сваке го- 
дане .везивн лавЕ^ур.* 

Данас се од ове варошн ^едва само трагови виде. 

Враннчево 

На десяо^ обалп Млаве, у дну Стяга, онде, где се 
данас налаэн село Косто-юц, 6еше}ош завремеРинлана 
варош Угтгпасгит. То беше главва варот Горше Ме- 
зи^е. Паялив посыатрач ^ош и данас нохе распознатн 
трагове улица егаре вароши, ко^е су се сеие под правим 
углом. Иэнад варовш на ^едяо^ коси на.1аза се ринскя 
Саз(гшп, где беше главин стан седме Клаудн^еве леги]е. 
У Еосгоцу и околнни кегово^ налазе се разноврснк тра- 
гови старог насела, темели од гра^евина, даждоконн, 
ком^ стубова, иозаиком украшено патоеи, вона1)е од 
посуЦ, римски новцн, н т. д. Око вароши беху нодиг- 
вутв летвиковци н гробнице, чн]их се трагова налази 
ва далвни од два три километра на^уг уз Млаву. Пре 
пет децеви^а на^н ^е ;едан велики водовод, кози ^е до- 
водво воду у варош чак од села Великог ЦрниЪа. 

Као год што ]е од 81аё1Линшл-а врло рано постало 
српско вме Београд, такс исто У|П1и1ас1ш11 прозван ^в 
Браничево ^ош у арене, кад цео ова] краз инаЦше у 
сво^о] власти Византи]а. ') 

Да ]е Браничево било важно и богато место и за 
време српске државе. нарочито у н>енон ночетву, види се 
и по овин великпн борбама и големо] крви, ко^а се око 
аега пролила, тако, да га на северно^ страип српских 
земала само Сеоград превазилази у тон погледу. Вах- 
ност кегову нотвр^узе и Св. Сава изабравпш га за сто- 
лицу владичанску у овоме кра]у. О н.егово^ важности 
као трговачког места имамо врло мало непосредних по- 
датака. А да ^е оно и у томе погледу било знатно и да 
су га Дубровчави врло рано поче.1и посеЬавати имамо 



' Карн11, Србц]&. 552—554. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



41 



несумаив доваэ у оном писму Асена, цара бугарског, 
ко^и ]е владао овиы врачей, Ео^им пвсном допушта Дубров- 
чанина, да сво^ еспап йогу сюбодно ноевти до Бдине, 
Трнова, Београда, Браничева, Солуна и т. д.'). 

Арапска геограФ Масуд1^а из прве половине X. сто- 
леЬа у съо}0} географщи тврди, да еу у то врене Куча]иа 
и Браначево били врло вахни трговачки центри. *] 

Други арапски геограФ, Ёдризи, опису^е Браничево 
(по шену яАгридиска") као ,трговачку варош у плодио^ 
и добро наводшено^ равннци, недалеко од ушЬа Мораве, 
на вр^у брда во]а заграЗДу Дунав.' ') 

По Чеди МщатовиЬу, од кога ииамо давних сту- 
дила о српсво^ ^)ед№евековно^ тргбвини, Браничево би 
било главна трг соли за ова^ кра^, ко^а се со вз Влашве 
у Орбиту доносила преко Браничева.*) 

У ратовима XIV века Браничево су често Ыацари 
опседали. Ну ^оиI рани^е, 1124. год, Мадари су га у два 
иаха осво^нли а тон праликон спалали. Од XII вева 
Браничево се ни^е више опоравило.*) Год. 1380. ^авла 
со ыесто н>ега веЬ село Костолац, ко^е са сво^ои облашЬу 
првпада ыанастиру Горн>аку.') 

У половнни XIV столеЬа споиише се ^Железних у 
Кучеву" као место, где су били чувени оловни ма^дани 
г у коме }г пребивала ^една Дубровачка колови^а. 

Ну веЬ године 1433. ово ^е место опало в у а више 
не долазе дубровачви трговци. То место беше негде на 
потоку Железниву. ко;и утиче у Пек.') 

Смедерево 

О Смедереву немаыо никаквих података из ранщег 
доба српсве средаевековне државе. Оно излазв на глас 



') ЫииошнЬ, Моп 8егЬ., 3. 

^) веортарЫе Лц тоуане и^е е(и(1|ёе раг Ье1е^е1, III. 48. 

') СеортарЫе йи т. а^е е4. р Ье!е«е1 III. 102. 

•) Ч. Мн]ат011и^. Гласвнв ери. уч. др. ХХХУШ. 

") ЛгЕек, 01е ИеетвизЕзе топ Вв1^а(1 оасЬ Соав(., (;тр. 85 

*) ЛЬ1|1ет. 

') Оопв1ап(111 ^08. ЛгеОек, и1в Нао(1е1вй1газвеп...., Ртр. 57. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



42 тгговдчжа цшжпш ш ятшш 

пш зл деоня* Ъ^9^ Брамяд— Ьа. км ; ш аремесп 
^«|]у стопчу во губпк; Беоп>и). Тада ]е шол^по сне- 
дерекп град. ко}1 а дажк ■осл^а- 

тргоаачЕО] вхиосга Сведп>»> п п>га доба 
веааио сжоро насахжах водатажа. Од дееаота ЪтрЦ остад» 
вал ^с елч^вямл ^едва вовеьа, ю>)ом дододава Дубров- 
чанвва да тргзг]/ во »еп»о| аехАв в да бтв]]т сре)^ 
(Я7Да оеш у Сведереву. ') Из овсна се ввдв. да с; Ду- 
бровчанк тада посеЬнвал' Сведероо. Да ^е вас Дубров- 
чааа в доцвще, за ареже Туража. бкло в сгааво наее- 
.&евих у Снедереву. казт)е вая ^едая кттввк вз XVI 
стоаеЬа. Таво шшикана Пага*ета велв за Свед^кшо, 
да ^е цио вывко а вва доста стаи<швява в да У я*^^^^ 
хвве в „некашко Дубровчава. ко^в шде тргу]у.* *) 

Заедав 

ЗворвнЕ дежв ва дево^ обалв Дрвне всаод брда 
Топчаввног, изиад кма се тздваку Вратодом в Мда^энщ. 
На неточно^ стравв Мда1|евца виде се развадвве старе 
тврЦве, коза ^е слухида за заштвту доке варошв.*) У 
оюивни ^ош и давас таяоашя свет прича о некадакев 
богаству Зворвика у здату, сребру ■ олову. Рекосно, да 
се варош саето|ала из два деда, вз гор1ьег града в 
дов>е вароши. Град се у средшеы веку зваше Звонвк а 
варош Подзвонкк. Први пут се спомнше Зворник 1412. 
год. У шжу }е живела ду'бровачка насеобвва. БО^а з'е по 
сво] прнлицц нмала в свог консула. *) Еатолицн нва^у 
овде сва^ «ракев^чкн нанастнр. Год. 1428. у ^едном доку- 
вепту сповике се извоз сребра из Звориика у Дубровник. 
Без сувке то ]е сребро било из окалине Зазече и Еруп&а, 
где су били рудници. 

Зворнвк нарочито процвета у време деспота Сте- 
вана, кад у в>еговим рукава беше я Сребрннца. ИзглеА&1 
да ^е у то вревс била }ако развщена гвож^(^ска имду- 



•) ЫяиояаЬ. Мои. 8егЬ.. 437. 

'} Ыатм1нЬ. Ка<1. кщ. е., 90. 

') Вла]йЬ, Опвс зелилл у Е^^■■а об1т. Хгаатв, Ш., 130. 

*) Сопи Лиге^ек. Ме Напае18Ейгав8еп 51. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ТРГОВЛЧКИ ЦЕНТРЕ И ПУТОВИ 43 



етриза у Зворнпку. У иввентяру иагазе неког трговца 
дубровачког у Зворнику од год. 1424. споииау се 372 
«унте цинка и нетто айве. ') 

Пбсле пропасти деспотовиве о Зворник се отииаху 
Турци и Угри, ^ер он поред трговачког зната^а беше и 
ваяна етратеги^ска тачка за дринску долаву. Год. 1464. 
опседне га угарски крал Мати^а Корвин. Али чувшн 
да Зворнику иде у покоЬ вели1и турса возска, напусти 
опсаду. 1668. год. осво^и га принц баденски Лудвнк 
за]едно с околинои. Ну наскоро нао ^е опег у турске 
руке где зе и остао све до окупацще босанске. 

. 11а лево) обали Дриие, преиа утопу Дадра, вздиже 
се ^едаи пораыидалан брежулак на врху поравшен. У 
средкем веку беше ту твр1|ава, ко^а се зваше Кулчат. 
Испод града беше у средкем веку варош Па^иуячаш, знатно 
тржиште, у коне ^е боравила дубровачва колини|а.*) Го- 
диве 1396. пишу Дубровчани кнеги№и Милици и деспоту 
Отевану за неке трговцс, ко)и су пошли у Подкулчат, 
да туда пре^у у Срб^у.') 

Сребринца 

У исто врене, када се у НемашиЬско) држави )авла 
Ново Брдо, коЗе брзо баци у засеыак сво остале вароши 
у Срби)и, на западном кра^у српских зеиада — у Босни 
— иэлази на видик друга рударска и трговачва варош, 
во)а се са доста успеха с Новим Брдом надмеЬе о пр- 
венство. Та варош беше Сребрница, ко^а се са сводни 
сребрним 11а)данои ^авла први пут 1376. год. Но у то 
доба она веЪ беше знатно трговиште и има^аше )аку 
дубровачку колонку. 

У познще доба средшег века Сребрница беше ва]- 
веЬа рударска и трговачкл- варош измену Саве и Дадран- 
ског нора.*) [Торед Дубровчана у вароши су живели и 



■) Соовиш. Л'геСек, О) в Нв11*]е1вв(га89еп.... 48. 

1) и. Кда]вЬ, Опнс земалв...., И1., 131. 

4 ПуцвЬ, Сион., I., Т. 

*) Со1№(. Л!ге(ек, !)>« На>и1е1в81гаэвва.... ....тш: 1т вр&1егеж 

и1ие]а11ег (Не вгбвз1е Вег^ — ап)! [1аа|1е1ав1а|11 д,е» в&пгеи Ов< 
Ь1е(ев гнИзсЬеп Лег 8ате ип<] <1ег Л|]г1а'.... стЛ. 50. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



еаеп р;ла|>в. У сребршпвшн рулммими в 
С|1ебра аапнаюп. Од [Ч1г 1417 
■ Бмпп»- гле ^ «е воиоя н ■«■■■. ем -мя <еам у 
жисп десяоп Стеяши .\ляяретАя- Сребршшщ^ добм 
дмяот Стпам год. 1411. од 1та|)Сжог криа Хягя^^да. 
Перед ешйп. гетляяяшл. од страте бкжкп шллдллжшд, 
дд С^)е6рниг Босян ноцпте. остадс ов* сае до гч^яе 
1444. ; рпсии сриевог деонпа. Те пцвне пала ^с грвсва 
дссаопмиа г -прсже ртке « с лои ш Сребршшшж- Под 
Турмш спаде саяо грв годпк: 1443. год. вала ^е у 
ртже Бошшака ; 1445. год. деспот Ъ1ра^ БраившА во- 
1фатв В1гуйм;нт Сребрнват; 1451. год. ова ]е овет у ру- 
вава Ботвдка. ву ве «стаде дуго. ^ер ^е "Бп*^!) одвах 
всте годвне взвова повратя , 1469. год. ат по трека вуг 
ааузе ц>ал> Тозивь Као шго се вз ожогк ввдн <ко ве ^е 
у то вреке во^а борба наведу Срба у деслоговввв в Срба 
у Босвв в ова ^е ореаазвла в ^едввх у друге руке. У 
тяв борбаха она ^е ^асо пострадала в' шен трговачкв 
знача) доста олао. 

Режосво да су т* Дубровчани ввали свозу 1>>^ к*> 
лонв|у. Дубровчаяа ]е ту бвло стално настапеннх, као 
ово у Новок Брду. Они су ту нхалн свога непожретног 
вааоа. У )еднов авсву дубровачке опЬвне деспоту Ътр^у 
еооивк; се векв Степко ПавловнЬ и ЗЕввжо ^нгатвЬ, 
Дубровчавв, ко)в .у Сребрннцв вма]у на воле дво]а кола 
я пол кола и дво]е воденнце н пол в дко)е ктЬе дрвене 
в дслове на рувах.' 

Царняу сребрничку дрхаля су Д^Фровчанв. Нз до- 
кгвената, ко)в су нав остали нз доба крала Твртка. 
вохежо видети, коляко се вогло узети годнпгаг за ца- 
риву сребрничжу. Год. 1392. узеше под закуп .ц^ииу 
сребрничку в Понора" Драгозе ГучетяЬ с браЬон н Новак 
ЫаЬедол с браЬов. Погодба ^е гласила на 2 год. н ,за 
свако годйшче по четнри ста в два десет в пет лнтар 
«ина сребра.* ') Дош раннее, 1389. год., ваше Стеван 
Твртво кневу в властели дубровгч1н>] о дугу Дубровча- 
внва Драго)а БевенутвЬа, ц^нвара у Сребрница, в вели: 
.•вхв -р- 1втарц тяиъ ив к д|икьвъ Д^игок Бсжевмтвкь, 

') ПуцнЬ. Гиои. П.. 35. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ТРГОВАЧКИ ЦЕНТРИ П ПУТОВЛ 



подянтс нмь я^отовнстип^в мнсих «ппно к гов*^е10 • 
тоыь исю нами, тако н подайте а «дь селе своводьмк Дря- 
ГОК БевеиютнЬь «ть тогав дяьга. н вдь овс няне цн^ике, 
вою к дрьжяяь по ны, пяатнвь ТВВ -р' янтьрь.* ') 

Ова ^е варощ водила трговиву а ста]ала у ^акин 
трговачкин везана са Угарскоы и српскин трговачкн» 
варошииа с зедне стране. Дубровника в других далма- 
тинские вароши с друге стране. IIо^единв знатни^е тр- 
говачке куЬе имале су сво^е Фактори]е по знатнв^нм тр- 
говачЕин иестниа у Срби^я. Ыапоиевули сио, да су те 
куЬе нарочито заступл>ене биле у Планы. ' 

Фран>евачки нанастир спонвше се у Сребрници први 
иут године 1425. Та) манастир разрушен )е год 1686. 
Но кему се и прозвала Босиа у 16. — 18. Босна Арген- 
тина. *) Потто )е Босна потпала под турску вдает, убрзо 
)е пао и .'1нача) Сребрнице Последши Дубровчани поиин>у 
се у во^ при кра)у XV столеЬа. ') 

Стара Сребриица иалазила се овде, где ]е и даиашн>а 
варош Сребриица у Босни, уз иалеви поток Црвеницу, 
ко)и утиче у Крижевнцу, притоку дринниу. На месту 
данаше>е Сребрнице неки држе, да )е била стара ринска 
варош Аг^еп1аг1а, ко)а се споыи&е као треЬа столица на 
старом римском путу пошав из Митровице (81гт1иш) кроз 
Босну у Солин (стара 8а1ооа).*) 

У турсКо време Сребрница бегае главно место у сре- 
брничЕ0^ иа2и)и, и у н>о^ неко време беше и столица паше, 
а припадаше санцаку звориичкон.') 

Ца овом месту, на да не спада^у у Босну, да по- 
иенеио и ова два знатна места, а то су: 

Крупам н Зц|ечя 

Ово су била знатна рударска и трговачка места у 
дошек Подриау у Срби)и. 

') Сраски Соонеынцв. Спои. ера. кр. а,ч., XI., 39. 

*) Кла^нК, Оинс зенала... III. 128.; Лгейек, В1е Наш!., стр. 51. 

*) Лгебек, 01е На11Йе1ва*га88ео... 51, 

*) КатанчиЬ, ОгЬ|з ац^^^ив, стр. 533. 

*) Новако1й1|, Хаив-КалФа, Сном. XVIII.. стр. 89. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



46 ТРГОВАЧКИ ЦЕВТРИ и ОУТОВН 

у кииа беху ^аке насеобвне Саса, Дубровчана н 
МлечиЬа. 

Круиап се находи под лланинон Лагодвлы а по- 
нвке се тек у лочетку XV века, као боравиште дубро- 
вачких трговада.') 

За вреые српске средн>евеЕовне државе Ерулаа зе 
бно среднште гвоздене вндустри]е. Ту су бвли налвеЬи 
саыоковв и топионвце. *) Стари назови ко^и су водили воду 
на ове топионвце и даиас одводе воду на веколико воде- 
ница у тон кр^у. При великим бу^ицаиа таыошае реве 
износе на видик тене^ье старих радиоиица, а пре неко- 
лвко година на^ен ^е у Крупау в темел ^едне като- 
личке црвве.*) 

Зауеча се лалази под Гучевом, недалеко од нана- 
стира Троноше, оыде, где зе и данас село истог имена. 
У околиии Зо^ече беше у старо вроме развй^ена зава ру- 
дарска радаа. ^ужно од давншшег села За^ече, уздихе 
се брдо Косто^вик на врху ко^ега ее виде развалине 
града, ко^и се истин именом звао. По томе брегу налаав 
се пуно трагова рударске радв>е: ш^хака и залуштена 
стара окна, из ко;их се вадило сребро. За^еча се спо- 
ыиае 1445. г. и Шб. г. Тада ^е у н>ему боравила ду- 
бровачка колони^а и саскв рудари. У то^ дубровачюу 
во^онв^и биле су заступ^ьене иноге знатии^е плеинЬске 
куЬе а аоме улравлаше у име деспота Бур^ ^едан 
Енез (сотез).*) 

Еопан>о руда у овон кра]у изгледа да ^е наставлено 
в за врене Турака.*) 

Вишбград 

Бишеград лежи у лепо] и живописно^ долили, на 
десноз обали Дрино, ме1|у Мо^ьевником, Давим брдои, 
Столцем и Сухом Гором. Немамо иепосредних докаэа, да 

>) Сопэ(. ^• Л1геЁек, В1е Нап<]е188(п188еа„.., 51. 
*) 1ирв1., Србвди, 381. 

') ^ь^а., з82. 

*) Соав1. ЛгЁек, В1е 1]а11<1е1БЕггаваеп..., 51., КирвЬ, СрбН1аЗв2 
'') КарвЬ, Орбита, 630. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



трговАчки цкнтри и аутовн 47 

^е Ввшеррад бво у средшех веку како важнц^е трговапсо 
место. Али судеЬи по тоне, што се воред шега по околннн 
брежулцвна виде развалиае, ко^е су без сун&е слуаиле 
као заштита гряду ; и по томе, што се валазпо у средкеи 
веку на доста вахном трговачкон друну, Е0^И11 се из 
Босве предазило у Србщу преко Мовре Горе и Ужица, 
ножено судити, да ^е илао трговачку валност, и уврстити 
га у ред тргоначкнх места. Поред вароши налази се веоиа 
тврд стари канени пост на Драйв. Мост та^ сазида 1577. 
г. везвр Мехнед СоколовиЬ. ') 

Добрун 

Два и по сата ]угоисточно од Вишеграда лежи омао>е 
село Добруке. Поред тога села волазе се развалине ве- 
лико неве старе вароши, а изпяд тих развалина, на ]еднон 
оиан>еи брегу, виде се остаци од некадашкег града До- 
бруна, ко^и беше знатно трговяштс у средьек веку. У 
прво^ половини XV векп Добрув ]е нрипадао Радосаву 
Павловичу. У то врене у граду жив.ьаш8 дубровачка ко- 
лон[I^а. ') 

Ту се ]ош и давас лепо распозна^у теиел^и куЬа, 
внде се развалвве цркве и йногв канени гробови. 

Горазкде 

У средвен веку Горажде беше знаменито и живо 
трговачко место, кроз ко^е ^е водио пут у Швв.ье. Поред 
кега беше на Дрини канени ноет, ко^и год. 1568. са- 
гради будински паша МустаФа.') Блнзу Горажда беше 
град Сандал>а Храви11а Санобор. 

Трг Горажде био ^е Санда.Аева сво^ияа. У кену ^е 
бвла и дубровачка колови^а. У зедвом писну пишу Ду- 
бровчави Сандалу за смрт неког Дубровчавина у Горажду: 
,таяо дест у вашем тргу у Горажду Бог потребовал Ду- 
бровчанина нашега Деловца БогосалиЬа а дужан ]е много 

'] Сопв!. ЛгвЕек, Р1е Шп|1в1вв1гаввеп.... стр. 86. 
') ^^ге|!ек, В'ге ВанйеЫ^глвавв...., 86. 
*) ил^I^нЬ, Оанс эен., 122, 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



1»^1 ^*^-'^иа;^ ^*-!д =^ ^ ЕГ1. г.^ -- .прете хш у 
т" 1^а за. .^^-п ХЛ1 ^ ь^га 1№"п 1а ш зс? 1Ш11 зтзш 
т-з^г^. I з-л,- 

ч»»"'.*"-=л11:1 ^1 ■ 1_: Г '^|^я.:^А. ияй^ тут- шрл ■!■* 
ЛОТ! к-..^;^ а. ..»р...1-В1,я. ъ..;;..-лг !*■ ■"— ч Ерцра.'Вк. 
-■-.1) аилг-г» ч 1'^311.^а.-| г*!-!. Г; -^ ^ г'зе^агя шву 
.1^1..н>|> '.Н..ГЭ11 11Г-Т1 1п.1.:^ Г7 ■■' 3 1;.яи1: зихч заз- 

•"1.1* 3;1^">''ал:1 т:. 1 .>'Ь'Ч, ^:.. "а :•• э^_:и,;1Ь1а т х^зж 
|;.1'а." ;, !,;■ ч "тт:. 1 ь-ат ^ ^.^^- ц'-гм. 7 Т'"~ э^с Пэача 

! "Тч-"1 ^'.''Т!. тзлгт^' }|1":г.. ^:л 31. П'-ал :ж1т;1^ 31,<.тя»й 
Х^' зсг ^_л Г>-Л1: ,е.1з- 1_: 1..., '..-тп ^^(чаит^а 

о^^.ь. 7 *' л*^ "• п ..1^.ц:* 1е.л:;А 1; '.;-1а;.'51:1 г.1':Н37'А. 

^^,.^^^^■^^\ ',:. 11.а>-^~"|Г ;--^х ^;:.1Х;и.';1 -а-: ;е 7^^^ Нал- 

",№.1, ь .:1 3'. ■-■л.. 311Н-ЛХ1 Л1 _1дгг' ~.;3-;" ;■^_■^н^^а■Ь, 

■и. 1'.'' • л .►^ а1^а, 'ф " ---гг^чт:!»:! 3....^ .»« 

И'.".1 ..'хя 311. ;Т' ау Тг-.тха-^ 1 Х^.з^. Т 'селлеж 
»!г; I ^ ,4.1,1, -г .;!. аг'гЛ': Г7~'Ч.- в.^жиз^а'?. Ф-.'та '>еп1е 
г..*. II--, т,'" й.иг:'; ь!. Л,:з^з- Ги^ г» ;а^ зв;1Л1е Хгъ!. 
1*1 ,к и '(- ■.''з"!з-; I 17'^^-1-1-^ --■ * -"■-■ — ^еа^. Прем 

■ Т;,чд .<-.*.; Ь1з ^-.^зт. ^•. ^.а ;е 3|.■.■Т1..^^ •':':чд- ■ 1^ш- 
.(А-'>--1 ;..'. I :-,з:1.13.'.г, ■>.; ■:713< ал::-; ;'-.с >:а1.с грго- 
1'^1.'' ^.(.1!.!,,*. 3.^: . л'У.с 31:.13"С1.:с. У г..; -.й н.1- 1.ш1-1а. 
;>,'-.м!хд 1.'_1.=.г,1. Г._г 1-4-К'. изл:' у Д; :с':ааа1 векж 
^^,^.1 ^ гч:; мн. ^13.13 'Лл^1^.=. .лЛ. а УГл': 1 ' 13 Г71е^еджЬ, 
'. *.31.; :\-.-.л.'.:,л Л7'С':з-иЕЛ а « ■:а1;« ^дуч^у я^.сотке 
чч,л, 1-1,*,, л^ ■т;*^!'7-'злл ■:"-: :а1) ЕтЬ.с су1йЕА ниеЬу 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ТРГОВАЧВИ ЦБНТГИ и ПУТОВИ 4У 

11утници из XVI и ХУП векя попишу Фочу шю 
знатно трговачко место. Тлко немачка путнвк из полог 
вине XVI века Са|ддица назива ^е .трговишген.* ') 
Француски путник, ^ован Шезен, скоро из пстог времена, 
вели за Фо^у ,Варош ^е турска и води живу трсовииу. 
Ту ]е обиЧно столица еаиц^ка, што Ье реЬв упранитела 
н капетава.") У Фочи у ранще турско време беку се 
добро развили и некн донаКи занати. Нарочито беху чу- 
венв Фочааски здатари. Осин тога нндустрща иожева а 
веЬвх и ыааих а нарочито ханцара беше на гдасу. *) 

Не далеко од Фоче низ Дрину налази се мало сеоце 
Устиколина. Ту се налазе развалине пеке он^Ье вароши. 
Год. 1399. беше овде дубровачка колони^а, а год. 1413. 
царина. *) 

Олово 

11од планинон Стобор^ен, на ре11и Крцва^и, лежи 
село Олово, ко^е бро]и на 50 куЬа. У XIV а XV сто- 
леЬу ту беше са сво^их ма^дана чувено место Олово. У 
шеговии иа^данI1иа копаше се веЬинон олово, ко^е се у 
великий количииаыа извозило, а отуда до^е и ине овон 
месту. Олово ^е тада припада-ю области Радосава Пав- 
.ювиЬа. У граду ^о жввела дубровачка колови^а, ко^а ^е 
држала под закуп руднике и цариву. У пиему ^елвие 
Дабвшияице од 1398. год. упуЬеном Дубровчанима ви- 
димо, да ^е тада олокску царину држао неки протови- 
ств^ар Жорета, Дубровчанин. *^ 11ошто пропаде кралева 
мо^, царину од олова иринаху Павловичи. Сачувава су 
два лвсна браЬе Павловича, Иваниша, Петра и Николе, 
унуЬена дубровачко^ опЬиыи, у коне ^о^ ови ^ав.ьа^у, и 
то у ирвом, да ИИ ^е .гра^аиин дубровачкн' Никола 
БуниЬ Ео^и ^е држао оловску царину, све 11оштено нспла- 
тио; а у другом, од год, 1448., то исто ^ав.ьа^у за Ма- 



') МатковнЬ, Кай, ХС1Т., 53. 

*) ^ь^^., ьхи.. 71. 

■) в. 11ла]вЬ, Онас леыллл.., III., 170, 
*) Лгебек, 0)6 11аа<1е1вз1гавэеп..., 76. 
*) ОуцвЬ. Спон., I., 41. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



50 трговАчкв цевтрн н оутовв 

ро^а БуввЬа. *) На глас^ |е бво аппекн ^мвевжчки ха- 
иаетяр, ко]н ^е оплачкаа ■ разрушь 16в7. год.') 

Вшсовш ш Пвдвасошв 

На дево^ обадв реже Босне, онде где ; ку утше 
првтока ^0^ река Лепеиноя, дехи данас град Високи, у 
дввно) в богато^ раввнцн. Ту, у средкел вежу, иа ^еАно1I 
стрном брегу, яалазио се сра^ьевски град Внсокн. Динас 
^е у разва.1ннана. Ыспод брега аа коне ^е град лежала 
]е варош Подввсоки (8о((о \'|5осЫ). Од год. 1348. до 
1430. Подвнсокн беше главой центар босавеке трговиве.*) 
У вену Брло радо хивлаху босавскн краьеви ,ва (навнв 
двор" (1399. год.) .у Подвосокн плененитн н нудрн ву- 
жв^е елавваго града Дубровника' до^ше Ст. От>]и к 
он им потврди ,снх лвстмх н пове.ьах господе срдске, 
рашне н босанске.' Ту ^е боравила дубровачка Болони]а. 
У ^еднон споыенйву нз доба истога Стеваяа Осто|е по- 
хвал се некв дубровачкв властедвв, ^акп|а БуниЬ ко^в 
^е бис уби^ев вдуЪн из Дежевице у Цодввсокв, носеЬн 
са собом .велико сребро*. Ту ]е ов живее са сво^им братож 
Ыаро^еи БуниЬен.*) У ^едиов доцнщен писву од 1424. 
год. повнпе се да ]е некы дубровачки трговац, Маро]е 
ДржиЬ, куповао и доиосио суЕиа из Внсокога за сво] 
дуЬан (,Ьо1,еда''1 у Сребрницв, при чеву вн^е шаЬао 
цариву. *) Ыа утоку реке Е1ол>анске у Трстиввицу налазв 
се оваке трговнште. 

Сутеева 

Сутеска беше столица босанскиж кралева Дабнше, 
Осто^е, Стевана и Твртка ТвртковвЬа. Ту се и данас 
виде развалине веке зграде, за ко^у веле да )е била кра- 
^ьевски двор. Ту се виде и рушевине старе цркве св. 
Гргура и развалине католичког манастира св. Кларе. 



') ПуцвЬ, Спон., I., 110 н 113. 

*) КлцвЪ, Опас эен., III., 124. 

*) Лгебек, ОЁе Наи^е1Б81гав8е..., стр. 49. и 60. 

*) ПупжЬ, Слом., I., 112. 

*) Сооневндв Сросхв ск]пво 1вре1ек, Спож. XI., стр. 75 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ТРГОХЛЧКИ ЦЕНТРЫ и ПУТОВИ 51 

Блиэу Сутеске налазило се и друго несто у коме су жи- 
веди босанскв владаоцн а ко]е се звало Трстивиица. По 
тон ^е у истоз околини и стари град Бобовац, 1'/^ часа 
далеко од Сутеске. То беше прва столица босанских кра- 
лева, у коие се чувала анхова круна. •) 

Травннв 

За Траввик наша сред1ьевековна историка готово 
двшта не зна; ов се истиче тек за вреие Турака, као 
^едно од на^заатни^иx места у Босви, где се налазила 
]ака дубровачка колови^а. ') Да то поставе, иного зе до- 
првнело то, што се налази на средяни давног травнячког 
паьа, готово у средвнв Босне. Ну да ]е овде било и 
раните неког насела, мохе се суднти по твр^ави, ко]а 
се налазв изнад вароши, па ^едпон огранку планнне 
ВлашнЬа. Мисли се, да ^е та твр^ава ^ош из доба Ри]11- 
лана, и да ^е служила за одбрапу рнмске вароши Леу- 
сабе (ЬеигаЬа), ко^а се палазила баш овде, где ^е данас 
варош Травник. У Травнику беше неко врене и седиште 
босансБог везира.*) 

Недалеко од данашв>ег града Бареша виде се ра- 
звалине од старог града Дубовштице. 

У доба босанске саиосталиости, ово беше центар 
таношше рудокопн.е. Она се споивЕье у ^едноы дубро- 
вачком сломевнку од год. 1425. Три сата од Вареша а 
под планвнои НабояиЬоы, на ставаиа реке Мнсаче и 
Зеника, валазе се развалине порушепог града Дубров- 
ника. Та] град, како се кисли, подигоше Дубровчани по 
дозволн босавског бана Кулина. У н.еиу ста]аше дубро- 
вачка посада, ко^а ^е штитпла дубровачке предузиначе 
околБнх наддана*). 

Сара^ево 

Овде, где ^е данас стари град сара]евски, налазио 
се у средн>еи веку град Брх-Воена, ко^и беше главно 

•) Кда^I|Ь, Окне аен., Ш., 125. 

^) Л|ге(ек, Ые На11^е1ва(та8ве11..., стр. 60. 

^) 1иа]вЬ, Опис зенкла 7 косина обит. Хрвата, Ш., 140. 

*) Кл^иЬ, Опис вемиа.... III., 126. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



52 ТРГОВАЧКИ ЦЕЫТРИ и ПУТОВИ 

место у жупя истог имена. Грал Брх-Босна слонике се 
првн пут 1376. год., вао место у коме су се задряивали 
дубровачЕВ трговци. Све док Босна беше саиосталва, 
град Брх-Босна слабо ^е лознат в вао трговачко место 
в иначе. Турци су, чим.су Восну осво^али, увидели ва- 
жиост 1Iолога^а овог места и Изабралл га за главно во]- 
иичво место у Босли, а у брзо оно ^е постало и трго- 
вачко. Ту ^е била столила турског воеводе и нанеснвка 
за Босну. Око лоловине XVI столеЬа поче се Брх-Босна 
наэиватн новим иненои Сара]ево, по ииену двора, во^и 
^е у ао) подигао султан Мехмед (.Босна — Сера^"). Два 
босанска плеыиЬа, Соколови^! и ЗлатаровиЬ, лотурченн 
Срби, саградише до&у варош у,) Мвл>ацку, ко^у украси 
и улепша новим гра^евивама везир УсреФ-бег, зет тур- 
ског цара,') У брзо се у Сара]еву намножи становни- 
штво толико, да постаде главна варош и тржлште целе 
Босие. 

Да се Сара^ево овако лодигне и разви^е иного му 
]ь помогло, поред шегова централног положа]и и то, што 
^е ^ош у почетку турске владе задобио као неку сло- 
бодну самоуправу. Сву власт у кему имаЦху у сводим 
рукана ^аначари са сво^им агоы на челу, и нека ваша 
турсва господа. Тим начином Сара]ево ^е постало као 
века слободиа ллениКска републцка. Она сама за себе 
бираше свога старешиву. Царски везир, ко^и ^е седео у 
Травниву, ни]е имао готово никавве власти над Сара- 
^овом. Осим тога сара^евска општина у току времена до- 
6и]в од турских султана и знатних повластица. 

У Сара^еву ^е живела и дубровачка колони^а, на^- 
главвща у то време, о коне говоримо, у Восни. У оу- 
топису ылетачког посланика Контарииа Зена, ко^и ]е 
1550. путовао кроз Босну у Цариград, тврди се о Са- 
ра]еву, да има ,вртова и добрих воЬкава, трговачко }е 
меето и населено Турцииа, Србика и Дубровчанина ; 
куЬе су сагра1)ене од дрвета, канена и земле ; има много 
моше^а и каравзн-сера^а.'' итд. Зено]е првв од путнижа, 
ко^и Врх-Боену зове Сара^евом,^) Хаци-КалФа помише 

') ала}нЬ, Оонс зен&ла 7 ко]вма обят. Хрв., III, 120. 
*) ЫатвоввЬ, Ваа, ЬХП., 95. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



КИ ЦЕНТРИ И ПУТОВИ 53 



Сара^ево као ыесто у возе „ывогн евронсЕИ трговци до- 
лазе."') Да^ье вели .Варош ]е готово тако велика као 
Дренопо^ье; ина 100 веЬих в наклх цаив^а; два бези- 
стана; више купатила в вод Хозрев-бегове цаыв)е сахат 
са звоиоы". 

Кроз све врене турског господства оно ^е сталво 
вапредовало и све ^ачу трговиву водило, тако, да се у 
лочетку XIX века ]авла вао ^едав од ва^зачих тргова- 
чких центара у унутрашаости Балванеког Полуострва. 
Дедан путввк, ко^и зе у почетку XIX века лутовао по 
Боснв, вели о Сар1уеву: „Сара^ево ^е средвште трговине 
целог пашалука. Од ове вароши полазе сваке године 
.^едан караван за Цариград а два за Солун, а сваки од 
илх бро)и иа^ыаке 300 кон>а. Други, наши, иду редовио 
у Спдет у Далмаци^у... Готово цела ^е трговина у ру- 
кана Грка и ^евре^а... Баварно посуде иачишено у Са- 
рг^еву иа гласу ^е. Ово доби^а сваке године до 100,000 
кнлограна бакра из Требизоиде." На другом иесту вели: 
яСара^ево ина до СО.ООО становника. Грци сачишава}у 
четвртину етановништва.... Сара}ево )е средиште босанске 
трговиие. Ы>егови каравани носе производе сво^е зенле 
у Солун, Цариград и у Неначку и нока^у их за про- 
изводе таношв>е. На гласу су изра^евиве пиштола, ^ата- 
гана и пушака.") 

Год. 1826. цар Ыехнед Н иочие радити, да и Са- 
ра;ево — дотле у яеку руку везависно — и Босну под- 
вргие иепосредно сво^о^ царско^ власти. Услед тога се 
изроди 25-'ГОГОДИШБи рат взме1|у кега и Бошшака. Я 
тек 1851. г. Онер паша савлада босанску властелу. Тада 
и Сара^ево изгуби сво^у саноуправу а сво^е пояластице 
и постаде столица царског везира за вилайет босаиски.') 

Наш први географ, СолариЬ, вели у свопе грах- 
давскон зенлописани^у о Сара]еву ово: ,Сара^ево, иа 
потоку Ми.ьацкй, ео]11 недалеко у реку Босну лада, 
знатан, поглавити Босие, и ваясни кувечееки град од 

■) НовиоввЬ, Саоневик, ХУПЬ, 79. 

') Уоуаке еп В|>во1е 1807— 8 рат М. А1пе(1ёе сЬаптсИе— (1ез 



1 ]' котика обнт. Хрвати, III., 131. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



54 ТРГОВДЧКИ ЦЕНТРН и пгтовн 

преко 80.000 житела, ие^у ко^ши веиво число греко- 
хри4Л^анскнх пленена, кода овде <^вога архцепнскопа н 
цркву имаду." ') 

Фо^вжцк 

Фо^нIща се надазв под плапнои Маторцен у до- 
лннн реке Драгаче. Околина до] ^е дивна. Фо^ннца беше 
у Среда«н Веку веона чувен град како сво]вк рудар- 
ствон таео н трговпнои. У околнии се вадидо сребро, 
бакар, гвох^ и цинобер, из ког се доби]ала жива. У 
варошн ^е хивела дубровачка колонца. Као и на друпш 
■естииа Дубровчани беху закупвици и царине и преду- 
зиыачи 11а^дана. Приход, ко^в су шали босавскн вла- 
даоци од Фо]нвчквх на)дана, бво ]е знатаи. Поред Ду- 
бровчава било зе н Саса. 

Босанскв бав Твртко предаде сребрне а>йда'Не веком 
Сасу Хансу, ко]в отпоче рад 1364. год. у друштву ]от 
дво^ице Дубровчава, ^акова Хелв)а и Павла Куделиво- 
виЬа. Допни^е ;е он продао сво)у половину тви сво^вн 
ортацвма за 250 Фупата сребра.*) Из овога се иохе за- 
к.ьуч11та, да ^е приход од Фо^яичкнx 1Iа^дава био од 
првлвке онолики, колвки ^е у деспотоввни бво од на)- 
дава у Рудвнку, иохда вешто мавн. У Дубровнику ]в 
восто^ао особеви заков, ко]вы се строго забракивало Ду- 
бровчйввиа да извозе сребро из Фо^вице и ]ош веквх 
места у Босни ва другу страву сем у Дубровнвк (,поо 
ровва еввег сопЛоНо ое ро1'(а1:о с1а евг! Кадиве! пе сМ 
рег Еа§ц8ео в' арреиа 1п а1сшп аНго 1ноёо сЬе ш Ка- 
еива воНо йена й' 1рр1 XX рег евп1о').*) 

Фо^ввчкв саскв рудари називалп су се тали^авскИ11 
вненон ш1ИигсЫ. 

■^о^впца се у почетку звала Xво^внца, в била ^е 
прилидв у жуви лепеничЕоу. Ту]ебио ва гласу 
Еки наваствр, ко^н и данас посто]и. Н>вга су 



Сод<крвЬ. 469. 

Лгесек, О'ю Нац<1е1вв1гаввеа... 47. 

Пу1и|1>, Споа., П, 163. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



тРговАчки ЦЕНтри и оутови 55 

Турци 1524. год. били спалило, а попово ]е оправлен 
1830. год.') 

Овде, у окилпни Фо^иице, бешо друга трговачка и 
рударсва варош Оструясница, са сасБон и дубровачком 
колони^оы. Остружница се прва злвл>л као рударско и 
трговачко место у овоме кра^у. Год. 1353. беху узели 
под аакуп царину у Остружници и зош некин нестниа 
Михо НепчетиЬ и Павле и Пиро ГижелиЬн. Последка 
дво]вца не исплатише пого1^ену суну, с тога их босански 
бан Твртко ухапси.*) 

За време последних деценща босанског кра.Фен- 
«тва, ^авла се Фо^ница као главно трговачко место у 
Босви. ') 

У овом кра]у ^ав.ьа^у се ^ош као рударрка а тр- 
1'Овачка места: Дежевице, Дг/сина в Крешево. 

У Дежевииама беху чувена сребрни ма]дани. Сребро 
из аених ма^дана било ^е такоЦ строго забрашено из- 
возити на другу страну сем у Дубровник,*) У Дежеви- 
цаыа ]е седео сотез.') Из Дежевица беше пошао Дакша 
БупиЬ, дубровачки властелин и понео .собой велико 
сребро" и у путу га за у Подвисоки пресретву неки 
разбо^ници, оп,лачка^у и убщу га.*) Данас^е то село, од 
веколики куЬа и зове се Дежевци. 

Дусина ^е тако^е била чувена са сво^иx сребрних, 
маздана. И тено се сребро норало прво у Дубровник 
дотеривати према поменутом закону. 

Крешево лежи у дивир] долиии ва реци Крешевкие 
зужво од Восоког. Више данаши>е вароши Креш^ва виду 
се развалине некадашвог града Крешева. То беше и 
СредБем Веку знатаа град у Босни. У аеиу ]е била " 
столица босанских кралева. Под градом беше варош 
трг по сво^ нрплици оЕде, где ^е данашша варошица 
Крешево. и зваше се .под Крошево". Око ове варошице 

') К1а]вЬ, Оовс аен., Ш., 128. 

1) ПуцвЬ, Спои., II., ^. 

') ЛгеСек, Р1в Е'ки|]е1в^(гаввео.., 49. 

•) ПуциЬ, Сном., И., 163. 
') Лгейек, В1в Напй., 49. 
•) ПуцнЬ, Спом., I., 112. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



56 трговлчки ЦЕНтри и путови 



в^ате со у Средн>ем Веку бакар, сребро и цинобер из 
ког се доби^а^Iа жива. Траговп ыекадашше живе рударске 
вароши у овон кра^у виде 'се и данас, као: велиБв го- 
мялс бакарне и сребрно ||1Л|ак(; и рударска окна. Чувен 
]е у Кретеву Фрашевачки наыастир с црквом св. Ката- 
рине, за ко]и држе, да га ^е подигла кролица Катарина. 
Турци су га два лута -спаливали, 1524. и 1765. г.') У 
Крешеву 3. септ. 1444. год. крал* Стеван Тоиаш потврди 
Дубровчавнма лре^шЕье трговачке приввлегизе у аеговод 
држ}1ви. 

Мосгяр 

Г.1авыи град данашве Херцеговине, Мостар, у исто- 
рики српсие средьевековне трговине никако се не по- 
11ИН.е. Ну ниде сигурио ни да ^е посто^ао он у то врсые. 
Но невина он би бво тек из XV столеЬа, на име, у то 
га доба, како веле, подиасе некн Радиво^е, нэдворник 
херцет'а Стевана ВукчиКа.*) Тек за врене турске владе 
Мостар иэи^е на глас и постаде и политично и трго- 
вачко средиште Херцеговине. У кеиу се разви и инду- 
стрща, нарочито оруж^а. Чувене беху сабле изра1^иване 
у Мостару, облика данаских сабала.") 

Градац 

Градац ]е данас село и дежи западно од Мостара. 
У н>ему се виде неке развалине. Ту ^е била у средкеи 
веку трговачка варош Градац, у ко^о^ ^е бораЬила ду- 
бровачка волони^а. Царнну у Градцу узимаху под закуп 
.од босанских кралева Дубровчанн. Год. 1353. држаху у 
босанског бана Твртка под царином: .Дрива, Остружнцу, 
Гралт и Дворишче четири терге аегове' Дубровчанн 
Перо и Павле, браЬа ГижелиЬн и Михо МевчетиЬ.*) Где 
^е била ова четврта трговачка варош .Дворишче* за сад 
се ]ош не зиа. 

■) Кд^и)!, Опнс зен., Ш., 127. 

>) Кла]и1|, Опис эена&а..., Ш., 168. 

') Уеуаве «и Во81)1е 1807-8 раг М. АтеЛёё, р. 43. 

*) ПуовЬ, Спои., П., 22. 



;аоуСоО»:^1с 



трговАЧки цвытри н путови 57 

Лялао 

На пространом лива&СЕОн 110Л>у а под планивон 
Кругом, на ^еднои узвишеку, ко]е се зове Цр-ьенице, 
н&лазн се варош Ливно. 

Л.ИВНО ]е старя варош, и у старще доба зваше се 
Хливно. То беше средиште истоииеве жупе, чщв се 
хупан споынае веЬ 892. г.') 5^ среднем веку Хливно 
беше на^важня^е трасиштс у овоие краду. На ливакскоы 
паьу влде се и данас трагпви пространог некадашег на- 
се^ьа, темели, ыатписи, скулптура, као дош сведоцн шеног 
средв.евековног и стари^ег эначу]а. 

Кроз ову варош ишаоде врло важан средвевековни 
Лруы, к0]иы ]е ншла трговина из Сплета за унутраш- 
аост Босее.*} 

У XIV веку нрипадаше Хливно иородаци Махо- 
вилвЬа. Год. пак 1400. босански крал Стеван Осто,|а 
поЕлони возводи Xрво^у БукчиЬу и Сйну «у Баощи .град 
хливакски и сасвом жупом и с доходци и с трговинон." *) 



и 

Трговачки путови 

7 сршскшн аеидмк у средкен веку и у туреко врене. 

ПочеЬено са на^дужни путем, ко^и ^е пресецао срп- 
ске зен^ье а то де: 

Велики босаиски друи 

Ова^ ^е пут описао Бенедикте 1^ииешиН, ко^и де 
Н|Ш1е пропутовао као тумач дедног неыачког посланства 
у 1Iрво^ половини XVI века (Ь. Еа(1. ^V1). 

ИдуЬи из Хрватске, овад пут наступав ^е на бо- 
саиску границу код Велвке Кладуше, где де прелазио 



■) Кд^кЬ' Ооис зсн&да.,., III., 148. 
') ^^геСек, Ыг НапЛсквКамеп.., стр. I 
-'■) К^я^вК, Опяс зек., III., 148. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



58 ТРГОВАЧКИ ЦВЫТРИ и ПУТОВИ 

речицу Кладушницу, ко^а у Глину утиче '). Дале ]е ве- 
роватво ишао покра^ Тодорова, оставл>а|уЬи с леве стране 
^езврско, у Крупу*). Из Крупе пут ^в ишао по сво^ при- 
лицн онуда, куда и данас иде, преко реке ^апре за Ка- 
ненград. Одавде се пут хватао санике леве обале, ишао 
воне све до града К^уча, где^е прелазио Саву и аенои 
десноц обалоы продужавао се дал-е. Недалеко од Клуча 
он се цепао на два крака. ^едан ^е ишао преко подрах- 
ничке равви на реву Ча^евнцу, па на Варцяр-Вакуп, за 
тии ^е ударао на Лезеро, турски Ъелихисар и обалом 
^езера поступно ее пео я долазио у град ^а^I^е. Из Лазда 
ишао ;е преко Грабовнце к Врбасу, 1ьега прелазио в по 
сво] прилпци ишао крез.1учкои долииом у Травиив, а ода- 
тле у долнву Лашве. Овиы су кракоы пропутовали Лео- 
нардо Ногарола и Доси» Лаиберг (Ь. Вас1 ЬУ1. стр. 199). 
Други, ^ужни крак ишао ^е преко села ЗаблаЬа наСла- 
тину, Герзово село, поред твр^е Соколца, Ео^а се налази 
под Црнон Горой, блвзу взвора Пливе. Прешав Пливу 
код села ШариЬа ударао ^е пут на села Доау Шиву, 
преко ]едног огранка лланине Виторога, ко^а му ост^е 
на десво^ страни, и по том у долину реке Дан>е, десне 
притоке реке Пливе, на село Бабин До и да^ъе на Криву 
Делу, Слатину, па преко речица Шемишнице и Коприв- 
ниде стизао у варошицу Прусаи. Прешав реку Врбас 
пут ^е скретао са свога досадашаег^у^о-источног правца 
и окретао северо-источно преко планине Вранице и си- 
лазеЬи у долину реке Лашве, где се саста^ао са север- 
нии Ираком, ишао ]е шеном десноы обалои узиназуЬв 
опет пре^ашши правац, ^уго-йсток. Н>и11е идуЬи прола- 
зив ^е кроз село Крушицу, за. тви преко ониских бре- 
хулака силашаше на реку Фо^ницу, одавде на Кисе.&аЕ, 
па преко Лепенице ишао ^е преко равног пола на село 
Раковицу, на Блашу^, и прелазио но том реку Босну. 
Да^е |е нут ишао на село Коваче, и сара^евским нолем 
у варош Сара^ево, ко^е се тада звало Брх-Босна. Из Са- 
ра^ева пут се цепао у два крака, ко^в су се код С^енице 

•) ЫатмвйЬ. Еаа 1.У1.. 155. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ТРГОВАЧКИ ЦЕНТРИ И ПУТОВИ 59 

оыет спа^&АИ. Да видимо куда ^е ишао ^едан а куда други. 
Почиино северннк: 

ПутовII^ од Сара^еваишао^е на обронке Бор]е пла- 
нине до Решврха, одакле се спуштаа и ловова двзао, 
ударазуЬи на хан Брезовнцу. Одатле ^е сидазио у долину 
ророе Мй.ьацЕе, па се после постепено дизао и за че- 
тири сата од Сара^ева етвзао у Мокро. Одавде ]е водно 
странон Роыани]е до хана под Ронан1I^он , па дале 
Гласиначкиы по-ьем на впсове 5втан>а и Ыладога, вроз 
Иван-поле, Рудине-поле и долиной Ракитанце у Рога- 
тицу. Од Рогати[1е пео се пут уз планину СеиеЬ, снла- 
зио ло том у долину речпца Рашавице и Осо^нипе и до- 
лазио у варош Впшеград, Пут ]с дале пшао долиной 
Рзава на Добрун, стару трговачку варош и град Радо- 
сава ПавловиЬа, где се данас само развалине виде, па 
на Будиыл>е, преко Бизслог Брда силазио у Долину Увца 
и н>оые у Брибо^, а одавде преко Бааскнх Брда у Яро- 
тово, на истоиыеыо^ рецн, недалеко од манастира Баше. 
Из Кратова ударао ^е пут преко плааине Каменице и 
стизао у Нову Варош, ла овда у долину Увца до Се- 
нвце, где се еастя^ао с мужний краком сарг^евског пута. 
Да видимо сад куда ^е ишао та^ ]ужни крак. 

Он ^е лолазеЬи из Сара]ева ишао испод ТребевиЬа, 
ла оида левой странон реке Ми^ацке, по том источним 
обровкои Клокочевнка на Каловито Брдо, силазио у до- 
лину Паоштице, л прешав ау лео се уз брдо Витез. 11о 
тон ^е и силазио у долину Грачанице и иде коне до хана 
испод Битеза, где се Грачаница улива у Прачу. За тин 
се хвата леве Прачине обале до села Ираче. Ту ^е.пре- 
лазио поиенуту реку и нпшо источним обронвом Ираче 
горе, силазио за тим у долину Баре, Одатде нагло ее 
пео уз Рааен и силазеЬи низа а стизао у знатно трго- 
вигате Горажде. Овде ^е прелазно Дрнну и ишао брдо- 
внтии пределом у источнон правг(у, па }е силазио у до- 
лину речице ^аняне, дрхеЬи се в>е до Ча]нича и дале 
преко планине Ковача силазио ^е преко брежулкастих 
эаравнв у Плевле. Из Плевала пут |е ишао преко горе 
Ранче, ко^а чини разво1)е измену Лима п Дрине и до- 
яазио у Прщепо-ье, силазио на Лим и по што га^епре- 
шао пролазио ^е перед Милеи/ева, где ^е бис чувени ма- 
настир св. Саве, ко]и помин.у скоро сви путинпн ко^и су 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



60 тргов&чки цкнтри ■ штовв 



ов^да ; XVI и XVII веку ородазаи. Пут ^е джле ишао 
преко Влашве горе и снаазво код Сеннце, где се саста- 
}ао с описаввн северюш путем. 

Од Сениде . пут ^е ударао на реку Увац в, пошто 
^е оре^, ишао ^е на брдо Брезово, огрзяак Старе Вла- 
шхе, неточно од Севице. За тям ^е свлазио у долвву 
реке .^тске, за тип реке Рашке н ш>]1е дале яшао до 
Новог Пазара нлн стар8^ег Трговинпа, врло ^ажне тр- 
говачке тачке на овоне кра|у. 

Из Новог Пазара пут ]е ударао преко Рогоэне пла- 
вине на ианастир Банч;ки, задужбнву крала Милутива, 
поред села БугарйЬа, па дуж Ибра деено» обалом на 
Болетии, арваутско село, па ояда ва ставе Ибра и Сит- 
ввце. где се налазио наш истори)ски град Звечан и ва^- 
зад зе стнзао у Митровнцу. Из Ывтровице ишао ]е до- 
некле равпицох и десной обалои Ситяице, па ]е прела- 
зво исту реку преко камене Ьупри^е, ко^а а данас по- 
сго^н я за тин долазио у знатно тржиште В^/читрн. Дал-е 
]е ишао левон обалои Ситнице на ставе Лаба и Снтняце. 
Прешав Лаб пролазио ^е поред Муратива тулбета на Ко- 
сову, н преко Приигтине, знатяог трговачког места у овон 
кра]у, на Лиалан. стару Улпн]ану. За тин на Вареш и 
истоинену реку, па онда обалон Лепенца, качаничкон 
клисурон до Стала. 

Код Скоплл се овп] пут делио у два врака. Ледан 
^е ишао долиной Вардара на Каплав, Белес, Тяквеш, Де- 
мир-вапн^у, "Вев^ели^у, Теке^лн. Аврет-хисар у Солун. 
Други ^е крак ишао на Кунаново, Егри-паланку, "йу- 
стендил, Дубницу, Саноков'в дале щиао за Цариграл. 

На ова] велвви босански пут нзлазвли су или од 
аега су се одва]али други путовв, ко^н су се гранали 
по сво^ срлско^ зенли. 

Главии пут вв Дубровнвка у унутрашн>ост српекнх 
зежала 

Ова^ ]е пут взлазно вз Дубровввка на дужну капи^у 
Плочу, па се одатле певе я прелази брег Св. Ср^, удара 
поред села Брегата. Ту негде код тог седа ваплаЬивала 
се дарина на дубровачку робу, ко]а ^е улазила у српску 
зеалу. То се место звало у почетку Леденвце а доцнв]е 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ТРГОВДЧКИ ЦЕЫТРН I 



61 



као и данас Царина. Од Цариве ишао ^е ^едан споредан 
крак овог пута ва 11олово Поле, на преко кубика и 
предела Дубраве силазио у долину Неретве. Ну олик 
краиои овога пута бис ^е слаб трговачки еаобраЬа^, веЬ 
^с дубровачва трговина с. ивим кражей вшла морен до 
Стона и ушЬа Неретве, па одатле дале у уцутрашаост 
долипоы ове реке. Главни пак дубровачви друм ишао ^е 
од Царине западниы обровкон Дрщеша, ^IОЕра^ ианастира 
Дужи, ко^и лежи у долнии реке Требншнице, до Требинм, 
векад столице истоимепе жулавц^е. Требиое се врло ме- 
сто споиип>е у пащо^ средн>свековно| исторп^и. За Ду- 
шанова времена неки Дабншив, било по наредби Душа- 
яово^ или сан на сво^у руку, постави у Требиау цариау 
II узинаше од сваког товара дубровачке робе по зедан 
динар. На жалбу Дубровчана, да ту ви^е викада пре ъа- 
ллаЬнвана царнна, Душан ^в наредио, да се више не сне 
ту царвна наплаЬввати. ') Ову ^е варедбу обновио цар 
Урош ГОД- 1357.') Ова^ Факт доста ]асно калуге, да ]в 
овим друмом био врло ^ак трговачки саобраЬа^. 

Од Требиша друи ^е ишао, прешав реку Требиш- 
ницу, преко брда Гливе, па онда ва Дасен и Моско у 
БилеЬ. Дале ^с пут ишао кроч сточни предео Рудипе, 
кроз Трновицу и Корита преко Каменог Брда силаэио ]е 
у долину Дрничину. Ту се спомиае ^една царинарница 
^о[п год. 1380. и зедна оиаша трговачка колони]а дубро- 
вачка. Лево одавде налазе се развалине града К.ьуча, 
где ^е живео Сандал ХраниЬ, Херцег ШЬепан и тьегови 
синови. ') Цут }е по тон излазио на пространо Гатачко 
Поле, ударао на Лилнвк, где ^е бнла кула Сманл-аге 
ЧенгйЬа, па на потов Жупав, одатле у.1 не велико брда 
Пастину, где се целао, на ]едан врак ишао на ПлеЬе 
и излазио аа брдо Чемерно, вододелницу измену Ладран- 
ског и Црног нора а други на хан у Врби, па на Прош- 
Ьециау и Чеыерно, где се сает^ао с првин кракоы. Одатле 
пут стрмо пада у долину Сутеске, у ко^о^ се на зедном 
узанои песту и с зедне и с друге стране виде развалине 

■) ЫвыоовЬ. Моо. 8егЬ., 11 Т. 

») ОЫа., 153. 

') Л1гё(ек, 0|е НапЛе18в1гяаае1т... стр. 75. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



62 ТРГОВЛЧКЙ ЦЕНТРЫ и ПУТОВИ 

неких старших утвр^еаа. Ту ]е бно град Вратар, ко^и 
се ]ош звао и Сутиска. На овоы се месту под зерпегои 
Стспанои поиике царинарннца. ') Пут ]е ишао доливоы 
Сутеске час десной час лелоы и река ее прелазила до 
села Треништа преко три Ьупри^е. а ]едан сат дале од 
Тренйшта прелазвло се прско четвртог моста. Пут ]е по 
том ударао прско планине ЛуЬа и силазио па Дрину, где 
се и данас виде остаци риыског моста,') и држеЪи се 
обале долазио ^е у трговачку варош Фочу. Од Фоче 
пут ^е ишао левой обалом Дрине до места Устиколпне, 
где ^ош 1399. г. бо|)ав.ьаше ^сдна дубровачка колошда, 
па ояда дале долазио ]е у трговачку варош Гораж/1е, 
и ту се саста]ао с описании босаискии друмон. Од Фоче 
^е ишао ^едян крав овог пута долиной Слатине и изла- 
зио код Ча^вице на поменути босоиски друм. ^) 



Пут с ушЬа Неретве у унутрашпост српекмх 

зепала 

Од многоброзних трговачких Фактори^а на ушЬу Не- 
ретве полазио ^е у унутрашаост српских зема.ьа трго- 
вачки друм, ко^^м су помеиуте Фактори^е одржаволе ве.1у 
са знатнизии трговачкии цснтрима у унутрапньости. Ова^ 
да пут цолазно с ушКа Неретве, идуЬи кевои обалов 
пролазио ^е кроз знатно трговачко место ^еву я ишао 
дале левом обилом Неретве до ушЬа Б^не испод Бла- 
гауа. Овде се делио у два крака; ^едан ^е ишао дале 
долиной Буне, Ту код Благ^уа на Буни била ^е цари- 
наршща за робу, ко^а со преносила овим друмом. Пут 
^е пре^азио из долине Буне у долину аене притоке Би- 
шине, ишао по том на варош Ыевесипе, ко^е се почев 
од XIV века чсшЬе спомиье у дуоровачкнм споменвцима 
као знатно трговачко место ,под градом Веначцем'.*) 



>) ПЬ1аеш. 

*) МатковвЬ, КвД ЬУ1., 213. 

') Ова^ 16 иут изра1|е11 во 1ичечеву н МатмжяЬу (Рш«!ерто> 
путопис у ЬУ]. В1ьвэн Ка<1-а). 

*) ТигеЕек, Ые ЯавАеЫХгеюеа^ стр. 88. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



трговАЧКи центрй и путовк 63 

Ту беше и царива .Ковац поле на Невеси^у.") Из Не- 
весика пут ]е ишао на село Пустолиае, ударао преко 
планвне Моршъа на Гвозннпу, ишао по тон на сало Улов, 
где 36 прзлазио реку Неретву, ишао донокле 1ьенон де- 
сной обалон, па онда прехо шумовитог НедавнЬа на село 
Обле, силазн у долпву Гра)салиие, иде шоне, пеке се 
дале преко севериих падина Вуч^е Лелще, па на село 
Борщу и Полице долазио до брода ва Дрини код Фоче.*) 
Одавде ^е излаэио на познати нам босански друм. 

Она^ други крак од ушЬа Буне ишао ]е дале оба- 
лои Неретве. држеЬи се опет леве стране, ударао ^е на 
Мостар, кози (као што смо видели код описиваоа трго- 
вачких центара) низе посто^ао у Средасм Беку. Ту ^е на 
Неретвн ^ош из ранщих времена био подигнут дрвен мост, 
за кози Ха1^и-КалФа вели, да ^е .висно на лавдина и по 
што нщс бно утвр^сн на стубовима, тако се тресао, да 
се преко №ега са саиртним страхои прелазвло. После 
осво^ека становницы се замоле султану Суле^ману, да иы 
он начини ыост од камена. Султан пош.ъе гра^евинара 
Синана, ко^и кад види мост из]ави, да се ту иост ва 
свод никако ве може начинити. С тога се то тада на- 
пусти. 11ознще се подухвати ]едан столар одавде, да на- 
чини мост, што и учини. Мост ле на ^едном зедином своду, 
ко^ега пречни(с хвата педесет риФи, дело вештачко, козе 
116 да запренастн све ма]сторе на свету."') 

Од Мостара пут ^е ишао в дале допекли обалом 
Неретве подниж^ен Вслежа, па се од н>е одвазао негде 
према селу Во^ни и пес се уз Порим планину.*) Како 
]е овуда врло вршво и непроходно землиште, ноже се 
слободро реЬи, да ^е стари пут ударао оауда, куда и 
давас иде. ') Пут ^о дал^е прелазио Порим и спуштао се 
у Зино^ско ПолаО измену Обр^ива и Батщевца, па онда 
северним крадем Батнзевца, па онда источеин обронкон 



') Кла]вЬ, Босаа..., 171. 

*} ОвзЗ }в пут депо опвсая у п^тоонсу КорнедвЗа Дупш- 
ира шеиврв, — в. МатковвЬ, Вай ЬХИ., 63—65. 
^ НоваковнЬ. Хаои-Кадфа. сион. Х\']1Ь, 91. 
•) Аш1 Воаб Ы Тиг4П1е <!' Епгоре, II., 898. 
*) Гдасвик срп. уч. др., XXI., 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 




е <ж дки лумажа Врошца. 

Г>х 1411. ашет 
^^6^авчяшш С*млщлу-. ,■ псе а ■арап б>|г ршжчт ш 
Ща^ч^ ш другу и Кпимщг вааа 1щмст >е реиа збюя 
т >ед1Т траву: Д> т тршвяв пив. В1)а пят^т ра- 
шаП ав щярвау в шл Еойк в в& Врабчв. в а пч во- 
лшта бтдв тв ввлш «арявпв. кав» пс вжв во шжшах 
воешх во ваш(у нвлоств о^-ето*иа. да се т )едат збц; 
да ^е Зедж» щарава.' ■) 

Од Вравца нут |е свшио т Добра 11|>пж. аа овда 
т ло^ввт реве Н^»етас в то>с до 1>ойи^1. где ^е. жао 
■по се аз горе вааедеаог жвсю ода. Сйл11А щкш ца- 
ряву. Код Еолтя^ аут }к врыаэво реет Неретву вресо 
вавеаог вот ва десет еттбоаа. Та^ >е' хост врдо стар 
в а|«ча ее. да га ^е саградво вежв крал Хааааввр }оа 
уХаеву.^ 

Од В!^лща пут ^е вшао Нерепоя до Треш&еааде. 
ва ее хватао кеве до11ннс ае&тЬн с» но тояе уэ Нвав- 
алашиу в рударсвв предео. где се надахаху веЬ нозаате 
вая варошв Ерешеао, Дтсвна в Фо^вяца. атт^етдарао 
во сао^ прадяпи на седо Тарчна а обаду речвце Зт^е- 
ввве. йо /нречежу, пут зе ншао дале доданон Левенвце 
а Ш)ве нзлазао на познатв нам босавссв друв.*) Адн 
аако ^е ова1 птт старв]и од Средшег Веса 'V дело рви- 
ежах руку, чце су но сво) прадвца а Ьупрще аа Не- 
репа код Мостара и Кокала, где се налазе а ртюа 
шашщщ,*) то нзгдеда, да овч пут нще вшао додааон Ле- 
дешшщй, веЬ ^е окретао на десно ва селу ПазарвЬу, где 
се вапио надгробног кавека и гробнаца рвв^их,*) в дале 



') О^авЬ, Смв^ и 102, 
'} Ки^ж^, Боев». 169. 

*} .\я1 Вове. 1л Тог^ше. Ш 393. 
*) Ки]вк, По(«св1Ц1 Босве, 3&. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



трговАчки ЦЕНтри И путови 65 

ишао, па код Блажу}а взлазно на поанати босавсЕИ друы, 
где су тоцо^е наЦни риыски гробови и надгробий спо- 
меници. Ту беше рансва варош ЗиоеьИ, на 1ггту щя ^е 
водно нз Мнтроввце у Салону. 

Пут н8 Оплета у Боспу 

Оваз пут доста детално описузе илетачки носланвЕ, 
Контарвн Зено, тю}в ^е киые пропутовао око половине 
XVI века. ') 

Пут ]е ишао (по аеиу) из Сплета на Солин и Клис 
у Сна, прелазио ]е по тон Цетиву, ишао каиенЕТны Про- 
логом в свлазно у Ливапско Поле и оролазио кроз нец- 
важнщу трговачку тачку у овоме кр{цу, Хливно, ко^в 
леясн на поменутом полу. Пут се даье пеаао прекй Бо- 
рове Главе, ишао на село Шувцу, па преко Малованова 
Седла силазш на Купреско Поле н долазно у варош 
Купрес. ^) Довде се он држао старог риыског нута, ко^н 
]е водно нз Солина кроз западну Босну у Градншку на 
Савв. На Ливанскоы Полу и Купресу на^ни су разни 
ринсЕИ натписи.') 

Из Купреса пут ^е, прешав планние Шулагу и Сто- 
жен, стизао у познато наи иесто Прусац, где ^е нзлазио 
на описаяи босански друи. СаобраЬа^ овны путей бно^е 
врло жив, нарочито у турско врене, када }е готово сва 
босанска трговива с Млецина прелазила на сп.ьетску 
скелу. 

Каэали сно да се ова^ друы до Купреса подударао 
са старим римским друмом, ко^и ^е пролазио западном 
Босном у правду ^уг-севвр. Како еу се та римски путови 
у средаем веку а нарочито у почетку употреб^&авалн, то 
Ьемо описата куда ^е ишао та^ стари римски пут дале 
од Купреса.'*) Од Купреса скретао ^е северо-западно и 
ишао на извор Стражбиме, где ^е по сво^ прилици била 
рнмска станица Ваг1с1ио, па онда на извор Л^анске Реке, 

') Ь-т п. МатковьЬ, В&а, ко]. ЬХЫ, 90-Я4. 
*) Кл^иЬ, Повесввца Босве, 86. 

*) Ш Кля^вЬ7 (Повеси. Босве. 36,) 

годвшандж 1X1 5 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



«« 



где 1рвяе сишшл1 Зсша^щ^ (Гимн!!! » тжш ^ Гор»х 
Яяая, где беяе епяша ёапск. ^ а вц ^ежра с»- 
< I ц !■! с ШОЯ1Л11Н11 боашежшш л$пвт. Ту бод ^сэе|I• 
жа^лжа■« п спнжк» ^^^и■еа■ во]у КазашчмЬ '>ражш жод 
сгярог града Тал- ') Од Лсзеуа рут ]« шлмо ауесо Ва|»- 
цароа. где ]е бйа еташвка Ва1ж. Но КазажчА; то ^ 
бво ета|Я Бежа}. Од Варщара юдво |е вут мреш авоже 
рааянже Подражвще. где б1Ж епввк1 ЬавЛл, Катав- 
чАеш КАуч. За тва }е нтг тдарао ва Дов|ммско воас. 
■а пик код Панка Хава Оевк ставвща Ьавв11Б, во Ка- 
тавчвЬу Еайв град вдн Стара МаХдав : врсиазво )е дале 
крое Ъямлл^чк^^ Поле а воред Бшитке ^ акту ко]е 
^ла ]е етаавва Сагза, во БатавчвЬт' тв|^ава Бозарац 
ва брегу встоавеве В1аввве. Дале ^е аодво ва север до 
Лакпшя, где )е бтлл ставвва аЛ Лвее в етвзао у 1*1^- 
джкву, жо|а ее за Рвкдава заада 5е(Т11ю. 

Ова| }е пут у доцва^е ареве вретрвео вяесве ао- 
дя*ажацв}е. На вае од Подрахвще тзяаао ^е вреча вра^ 
■ац за Садову в вшао на взяор Сане, где ^е 6я1л ста- 
■вца ЗагваеЬе, ва преко Гдаввпа ва Главочпн Полу. 
Ту 6ев1е друга станица 8а1т1ае. Пшао ^е вух даье на 
.1вжтаве, код ко^нх беше станвца Ре1та а за тпв даье 
•Ьпавсквв По&еа т Читлук в Соовн. 

Од Салоне ншао ^е рааекя друа в вресецао скоро 
вран> средвве Босну н доказво у чувену варош у рвв- 
сшо доба Нитроанцу. За ова^ нут се зна да се у велико 
у средАен веку употреб|Аавао н бяо ^едав од зватнв]11х 
трговачких друнова, а нарочито неки пелжи делови. 

Од Сплета ишао ]е та] пут') нетто зужни]е од 
вр^ап1кег, в прва станица беше ТЦцпо, даяашов Тря^ь 
ва реов Цети№и, па ^е излазио на Лииоско По&е ва 
кове код Видоша беше друга станица ай 1лЬго8 ; одатле ]е 
вшао пут поегепеио пен>уЬн се преко Буханин-брда на 
кове ]е била станица Дш Н10п1е ВоЫшо Елинова Ооьа 
еа четхртоа станицоа В181пе УеШ». По БатанчиЬу то би 
била стара Рава на истонаено^ реци. Пут ^е даье вшао 
до изворног кра|а реке Врбаса, где се налазвла знатна 



'; КлпячЛ, ОгЬи Дпицаав, 544. 
*) Но Еш]яЬт, Бовеснжца Босв«, 37. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ТРГовАчки цЕнтри и путови 67 

ринска варош Мз1:г1х, ко^а се нохда налазвла где ^е да- 
нас Скопле. По Даня)елу би то било данашв>в Сара]ево. ') 
Овде негде издаэио ^е ^едан крав босанског друыя. кози 
се од Прусца одв1уао и игаао долиной Врбаса ка рудар- 
СЕИЫ варопшыа у аеговок кзвориои Ера]у. Каравави са 
трговиноы из Хливна ишли су пре^е описапин путей на 
Купрес до Прусца, па су окретали овим кракок у по- 
менути рударсЕЛ! кра^. Пут ле дале ишао преко Крупе 
у Фо^вицу, ^увено рударско и трговачко место у овоне 
кр^ЮУ- Ту ^е била станица В131пе поуа, ко^у КатанчиЬ 
тражи негде око извора Милацке. Од Фо^нице пут води 
долинок реке Драгаче и Еод Квс&ьака на Лепеници пз- 
лазио на описани босански друи, па шше до Блаж^^а 
где беше станица З^апесИ и сара^евскин побьем; одва^ао 
се по том од босанског пута и ишао дале на Сребрницу 
в Зворник, па преЕО Дрине у Митровицу. 

Од извора Сане одва^ао се*) ]едан споредни крав, 
пута и ишао на Петровац (Регзеив), Липово Поъе ^(е- 
*аЫо) до близу БихаЬа (8реп(11и1и), на ИзачиЬ {Кас11шо), 
Крупу (Вп1|Л1а), Нови (С1ап(1а1е) и При]едор (А8ь1о11е), 
на Дубяцу (Ве1^п1о) и Градишку (8ег уШшп). 

Из Вотора у Цлевле ' 

По ^иречеку ова^ бн пут био зош из римсвог доба, *) 
я ишао ^е из Котора обадом истоименог залива до Рисиа, 
вахно! града у доба Ринлана (1^1г1п1ши), за тин се пео уз 
врлетне и кршевите крIтвошя^ске планине и излазио на поле 
Грахово гдб се спа^ао са]едниы кракои дубровачког друма, 
ко^и се од овога одва^ао код Треби^а па прево Чиьева 
в Нудола излазио на Грахово. Са Грахова пут ^е ишао 
врло кршевитны зеи^ьвштеи и силазио на ^угозападви 
хра^ НикшиЬског Пола и вод Крупачвог ^езера прелазио 
Моштаницу прево ^едног каненвтог моста. Ту вод тог 
моста иыа остатака од веке старе вароши. Ишао ^е но 
тон западнии врачей НикшиЬсвог Пола до моста на Зети, 
где ^е. прелазио реку и улаэво у варош НикшиЬ или 



■) КатавчнЬ, ОгЫа Л^^^^иив, 1, 534. 
*) Но Кла^нЬу. Повеснвю Босне, 37. 
*) Д1геЕек, 016 Наа|1е1в8{говве11... 72. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ТРГОВДЧКИ ЦЕВТРИ и ПУТОВИ 



мивл као средиш'хе истоикене хупе.') Н у вреые срп- 
ске средшевековне државе бете главно место у овоне 
кра]у, где су се уврштала два важна дружа. Год. 1362. 
у кеыу се бавио цар Урош, вад овну до^оше дубровачки 
поклнсари, да зм потцрди нека трговачка права. Ту их 
Урош взиири с Коюравима и кнезон Владиславон а 
даде им повелу, да могу слободво трговати по цело^ ае- 
гово^ држави ,по старом аавону'.*) НикшиЬани су во- 
дили доста знатну трговияу е Которой и Дубровнивон^ 
Год 1399. кале се Дубровчани кир Евгешци (кнегиан 
Милици) каво векн Богчин КорениЬ наплаЬу^е царину 
на ,Луто^'' бнло да хоКе да иду ,ннктвЬски Власи' у 
Еотор бнло да яду у Дубровник и тиые одбща ове ,оик- 
шиЬске Власе" од аихова града, па због тога моле кир- 
Евгени^у да забрани ту царину. 

У XV веку НиЕшиЬ беше у држави Сандала Хра- 
ниЬа и Б>еговах синова. Тада ^е у шеиу посто^ала ^една 
царинарнвца. *) 

Од НнкшиЬа ишао ^е дале пут преко Лукова на 
Крново не додирузу^и нигде Лукавицу, каво то наводи 
ученн и за зужве Словене заслужни 1иречев,*) ^ер оно 
иа овуда пролазили и добро нам ^е познат оьа.] пут щ 
н>егов правац. Са Крвова, дакле, снлази ова^ пут у до- 
лину Буковице код села Шаваива, где се данас налази 
^едан добро очувани стари мост ; дале ^е итао проз Дроб- 
ааке веточном страной Дурмитора на ^езера, одакле^е 
преко лланинског предела силазио у долину реке Таре. 
Године 1399 оплачкаше Турци на Тари неке дубро- 
вачке трговце и залленише им „четври тисуЬе и шесде- 
сет н седам овав и и' (15) кон. натоваренвх воска и инога 
трга и тузе язгибоше в (2) трговца в "г (3) ^унаце." 



') Новаковн11, Гласяик, ХЬТШ, 50. 
''^ МнклошиЬ, Моп. 8егЬ., 171. 
>) ПуииЬ, Спои.. I.. 102. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



тргов&чки цвнтри и путови 69 

Дале ]е пут ишао на село ГдибаЬв па преко вр- 
летне и кршевите Кралеве Горе преко Драгаша стизао 
у Олевле, ко^е се, као што смо ввделв, зваше у сред- 
кеи веку Брезаица. Ту ова^ пут излаэи на позеатн нан 
босански друи. 

Брсвовсви пут 

Преыа на^новщо^ расправи Л>. Ковачевн^аа о поло- 
жа^у старог трговачког иеста Брсвова, брсковсви пут не 
би ншао онуда, куда иу ^е 1иречеБ одредио правац. По 
КовачввиЬу пут брсковски био би ^едал огранак пута 
Еотор — Плевре, а одва^ао бн се од овога негде вод 
НякшиЬа, и ныаио наведена четири пута, од ЕО^иx ^е иогао 
свавн бити траяени брсковски пут. ') Наиа, пошто добро 
познадено цео предео висоравни лукавичке, од четирн 
поненута пута изгледа као 'на^вероватвщв она^, ко^и 
нде од НикшнЬа на Л.увавице преко Бщеле н 1авор]а 
на канастир Морачу, Пшиву и Колашин. На западно^ 
страни брда Бороввика на лукавичко] висоравни виде се 
трагови неког старог насе.ъа. Сва ^е прилика дакле да 
]е ту било и населе Лукавица, перед кога ^е пролазио 
брсковски пут, и да ^е ту седео она^ турски кадиза, ко^и 
се споиике год. 1396 и ко^и ^е овде наплаЬпвао царину. 
Трговзчки проиет овин путей ыорао ^е битв врло ве- 
лики, кад ^е кадща нанеравао, да овуда окрене сву ду- 
бровачву трговину, и да се ту на тоне ^еднои месту п.1ати 
царина, па онда да се нде слободно по цело] земли: 
,А шчо пишеш ^ер сто]Иш у Глухавици да греду и да 
се свраЬа1у к тебв ваши трговци у Глухавици тер тузи 
да плаЬа]у царину а ивц}ем путем да не греду' ') ...,да 
много ]е усилено трговцен да вси ^едниы путем греду 
у цареву зенлу с трзыи. И ако им се този закон постави 
таю ]в нам видети, ^ер те се трговци уябити те неКе 
опЬит по царево] земли."') Тако одговара]у Дубровчани 
иа кади]ину ианеру. 



') Л>. КовачевиЬ, Тлал ХКХ, 12 у ирнн. 
*) ОуцвЬ, Спом., I, 5. 
*) ПуцвЬ, Саом., I, 5. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



цвнтри н путови 



Од Колашина пут ^е ишао долиной реке Таре оной 
цестон, ко^у помЕ1ке КовачевиЬ у сво^о^ расправн, да зе 
читао у ^еднои допису .Гласа Црногорца", па се од ое 
одва^ао и пород села Мазковца за пола часа стнзао у 
Брсково. 

Зетсви пут 

Негде ввше Црно]ввиЬа Ри]еке код Доброског Села 
саста]ала су се три пута, ко^а су долаэнла из Приыор]а. ') 
Кз Котора преко Н>егуша и Цети&а па преко Врти- 
ЗеЛ|Кв. Из Бара ароз Сутормански Шаиац испод Рунще, 
долиной реке Ужице. Из Будве азлазио ^е на Цетиое 
преко врлетваж планииа, где се спа]ао с которскин пу- 
тем. Сва три поменута пута саста^ала су се, као што ре- 
косио, негде код Доброског Села, па одатле овако спо- 
^ени пут ашао ]е пород Црно^е8нЬа Рщеке не додиру- 
ЗуЬн н>у веЬ ^е остааьа «на десно и силази у зетску 
равницу и код Подгорице срета се с путем, ко^и зе из 
НикшиЬа долазио, и о коме Ьемо доцни]е говорити. Дале 
^е пут ишао кроз долину Цщевне на ]езеро Плав. 

С овям путем спа^ао ее и пут из Скадра негде код 
- Ци^евве. 1Сод Плава НоваковиЬ ^е траясио стару варош 
Брсково. Ту ^е бнла века стара варош рвысаа, за ко^у 
Нес^паг|1 прича ово: .Град ^е та^ зиатав сво^оы стари- 
ном н силаны проыенама, ко^е ^е претр1тео под различ- 
иям господариыа, кроз многе векове. Одлоыцв нраиориих 
стубова, комаре канеша од тенела, остаци доброга стнла 
скулнтуре растурени по земли или узидани у нове зграде 
и сад сведоче стару знатност овог места. После бо^а 
косовског половина ^е становништва веговог платила 
гдавом узалудно противлеае; богаства аихова беху оплач- 
кана, тврдише разорене и тек су каснизе под Турцина 
у неколико обяовлене",*) Исти Нес^иа^(1 наводи )едан 
извештл] млетачко^ влади которсвог плеииЬа Морозина 
Болица о неко) побуни племена око Плава. У извештазу 



■) Лге^^ск, Ые Нап(1е1зв(газвео.,. б( 
") НоваювиЬ, Ваа., XXXVII. 17. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



трговАчки иввтри в аутови 71 

се изнежу осталога вели, да има дана, када Плав и &е- 
гова околива осаы восва, сира Л шпенаце пош:Бе по .две 
стотиве кон>а вувон натовареннх." Извешта^ ^е ова^ из 
год. 1611—12.,*) и из н>ега се иоае видети, да ^е Шав 
био у то време веоиа знатно трговачко иесто на овом 
кр1^у. Од Плава ишао ]в ]едан пут преко планинског 
предела Ругове и ударао на ПеЯ, чувено лесто у срп- 
ско] всторизи. Ово ^е било ]вдно од знатнн]их тржишта 
на овоие кра]у. У XIV столеЬу живела ^е у аему зедна 
дубровачка волонща. Из ПеЬи ^е пут игаао преко Новог 
Села в да.ье поред брда Голеша, ^ужно од Приштнве 
излаэио ]е на велики босански друм. У XVI веку ишла 
^в нлетачка пошта за Цариград иореи до Котора а одавде 
овин зетскяы путем до поыенутог кеста ниже Приштиие, 
где се излазило на босански — односно цариградски друн. 

Из Плава ишао ^е други пут на БогиЬсвицу пда- 
нину, па низ Дечанску Реку поред нанастира Дечапа 
излазио на пут Леш — Ниш.') ТреЬи пут из Плава 
ишао ^е планинским кражей на варошицу Рожа^ и за Нови 
Пазар. 

Четврти пут ишао ^е долиной Лина на Брдарево 
и да^е на босански друн. 

Овака нрежа путова ко]а се ствче у Плаву, истиче 
на сваки начин и важност кегову. И баш ови путови у 
главной и навели су Ст. ПоваковиЬа да потражи Брсково 
па несту данашшег Плава.') 

Трговачкн друн са ушЬа Бо^ане и Дрнна па При- 
зрен и Ново Брдо за СоФн^у 

Ломенули смо на ]едиом месту да ^е оиде, где се 
Дрин почише цепати у два крака, било царинско несто, 
ко^е се тако често спомиае по нашим старим спонени- 
цима; да су се ту ствцала два пута; ^едан, «0311 долази 
непосредно из Скадра а посредно из приморских места 



«) НовиовнЬ, Еаа. XXXVII, 2 
«) ЛЬ1|1. 



0.д,|1..еаОуСоО»:^1с 




^ ;е тег ма} згтя т^п з:>)« 
1Ч1гт чд лоишгтпг Дад! до Тш 

идя ТЗЛЩЯХКЖЛ "ПтТ! —! 

|^Ч1гт зал )^1е^Бв 

■юш гтутпнвеяа » гш. :^.5:).. ющ ;в ш^ лршшш. '• 
Е>}д Дак^ зут ;•? тр<^^1ж^ Дриш з ^стзв-ьцу^ ш»- 

иитсхй^ Т1;1Д1»А за)ш)е |'Т^иш1 зеке ^клра ххк Дрв- 

*а>гц 1.1зевне йтзя, за Ь'рвет-ын. тадазн а: ме ло- 
но» РлПй я доле Д'(ла2я аа нТалу Дряма.-' оаю гдй 
•еячтя клааял тоет;'!, за П'1Е1Ж1 эечша Гюе. шо^а 
Д1(зя т :»жне я эеяе Трупе, ела дилаая 
ране. Т^ ;« 'Талч ишеауп щаинск» »*-Т'| Са. ' 
1 1'^ зеки рралв (ггаянпу Кзеиеау. за эшияиш. 1пту 
■л — Наш, вп'з ;>^ ваи згг'1 р^[№31о. лшю блш авуда. 

1а и даяа« я де, Ои<^ ''я аут аяи г два. крала : ]еддк 
ллаяя Дрп Е V прави? га ':еа«) где у Ъавово а дрпа 

11ГН0» Драма у Првзред. 

Очл] (трвя крах код Ск. Сш11'а арела^в Дрих в 1Де 

глнои Грулй. на ареко Гратаанзе. пролали ао том ю)- 
1^1^ Аряаутсыг .!ыа Да;а1 г (гвик у ЪаЕОВО. 

,1^ругл главаж срак ие леяо! 'Н}а1>)я Дркжа ва село 

31С]*1 па на кр;1^ Кремат я ту «ж зрелалв Ерехатекж 
г-л. ллле пут удара на Ве;ар':а Ханкореко В«9крояа 

-•та 111 лзу Д рнж се 1грелаая к аут еад нде десвоя обв- 
ч ял ГАЛ4 [1рут а у равнижк вчгт'^г нжеоа «т]у се 
■^чя Я Е«.1к Дрим. Пут прола.->и поред воховнх пжва. 
.и 1аян яа лял'.ьллк Квкнс. а одхах ооопо [1р<.^^ но1№^ 
лг, ггр<>.1д.1н Везироких Мо1_-т<>« у Беля Дрп. удара ■* 

!; Лтя. 1тр«иази ее притока Дрнхова я да.ье ва село 

', Мл-ггмаЛ. ПлЛ ЬХХХ1Т, 5й-*1. 
", Ат! Ъ:п6. 1л Тпг^п^е. IV, И7. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ТРГОВАЧКИ ЦЕНТРИ и ПУТОВИ 73 

Шадчи, Хан н село Верницу в после три сата стихе г 
Прнареи, позЕато наы трговачко место у средоен веку. ') 

Од Призрена пут се делно; ^едан крак ишао ]е у прав- 
ду севвро-иеточвои преко равнице призренске па се по тон 
пео северно од Црнолева и код Дуле прелазио вододел- 
нвцу изие1|у Дадрансвог и Црног Мора, спупггао се у 
косовску равницу и код Л.иплана излазио на велики бо- 
сански друи. 

Другн де храк окретао северо-западно на Баково 
и даъе на Дечане и ПеЬ,*) н доле по сво] прнлицн 
преко Брпака в Трговишта на Нови Пазар. 

Т^еЬн крак ншао ^е ^уго-яеточно од Призрена, пре- 
лазио ^еднви прево;еы преко Шаре Шанине, ударао на 
Калканделе, окретао по том на исток и покра] Купасдола 
и Долунова па онда долиноы Вардара у Скоп^ъе. 

Од Калкандела одва^ао се ]едан крак, па ишао до- 
лином Вардара, по тон прелазио раз19о^|е Вардара и Ра- 
дике и долиной овог посдедв^г ишао на Скудерике и 
дале на Дибру, а одовуд долинок реке Мати излазио на 
Албанско Прнморзе. 

11рвнорскн друв и кегове паралйле 

Пород обале далиатинског принор^а ншао ^е ^ош 
за Риылана ^едан пут, ко^и ]е везивао вални^е тачке на 
овои щ)имор]у, па ишао и дале обалом до Драча, где 
се хватао велввога во^нвчког друма ,У1а Е§паиа." 

Пут ова^ пошав од Салоне ишао ^е обалоы до села 
РуаовиЬа где ^е била станица ай поуаз, па преко Неж- 
дравнце и Пихал-нне на столицу Ги8с1апц, за тим доли- 
ной Требишата до ^убушке и Л1убушког пола са ста- 
нвщом В1^е81,е и стизао у чувену варош Нарону код да- 
нашшег Вида. Одавде ^е пут водно дале преко Клека, 
са станнцон а|1 Тиггез, на Ошле, где ^е била станица 
1)11ип1о, па на Слано "са станицом РагЛиа, на Затон, код 

') Хав, вроз поречнну Вардара, ери. прев. 348—315. 
») Ст. НоваковнЬ, Кад ХХКУЦ, стр. 8. 



Снд|1.;еаОуСоО«:^1с 



74 трговлчки цкнтрк и путовк 

кога беше ставяца, на Цавтат (Ер1йаппш1) у Рисан, па 
преко Будве (Ва1,аа) до Скадра и да&е до Драча. ') 

У средоеи веку овин се 11утен с1або служило, }ер 
се конуникацйла взнесу вароши ]адранског прикорма одр- 
жавала веЬвнон морским путем. Ыоред тога у срел^еы 
веку служило се другим ^еДЕИн друмом, ко^и ^е са овим 
готово паралелно ишао, али во^и ^е мало да^ье у копно 
эавлазио. Он 5е полазио из Кливыа кроз долину Дунио, 
па онда дух Микацке и преко Дезика, обронком Црле- 
вице в Навратаца у долину [Iосуш^а ва Ко^рвн в Мо- 
старсво Блато, на ушЬе Буве, па преко поменутог моста 
веЬ описании путем на Невесиае. Одатле врло кршеви- 
тим кланцек на Завом и после 5 сати стиже у Гацво- 
Из Гацка ишао ^е на Крстац и чувенин клавпем Дуге св- 
лазио у НикшвЬско 11о.ье н НикшнЬ (.Оногошт"), где 
се укрштао са описаввм путем из Дубровввка в Котора 
за Плевре и Брсково. Цз НишкиЬа ^е ишао преко Ло- 
вите иа Подгорицу укршта]уЬи се са эетсквм путем. 
Одавде чини се да ]е ^едан крак ишаб долиной реке Мо- 
раче у Брсково. О поста^ан>у таквог пуха рерава нас 
^едно писмо турског во]воде Пашахита ко^ом позвва Ду- 
бровчане ,да шалу трговце на Морачу и на Лвн да 
греду'*). Од Подгорице ишао ^е пут дале зетскон равни- 
цои, северном обалои Скадарског Дезера стизао у Скадар 
ц дале у Драч. 

Царнградеки друн 

Овгу пут дело ^е римских руку, н беше ^едаи од 
ва]знатнщт ривсквх путова ва вашем полуострву, ко^у 
^е важност одржао и кроз цео средши век. 

Из Београда водио ^е преко Врачара све више при- 
ближу^у!1И се дувавско^ обали на Гроцку, где се почев 
од Београда валазша прва рнмска варош, ко]а се звала 
Тггсотгит, а одавде све десном оба.10и до Смедерева. 
Ту, неколико километара пред Смедеревон, налаэнла се 
друга рииска варош Угпсега. Од Смедерева држеЬи се 
истог правда нэлазио ^е иа ушЬе Мораве. Ту иа десне] 



■) К^а^иЬ, Повеса. Босне. 39. 
') ЛуцвЬ, I, 19. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ТРГОВАЧКИ ЦЕНТРИ И ПУТОВИ 75 

обали стачала ^е варош Магдиа. Прошав ову варош до- 
лазио ]е пут у Костолац, на месту вога беше Н1Ц8нат- 
йа}9. рннска варош Горке Мезще, Угтгпасгит, Довде 
^е Пут ишао у источнон правцу, држеЬв се десне обале 
Дунава. Од Костоца свретао ^е пут нагло на ]уг. Нв^е 
утвр^но тачно куда ^е одатле ишао. Но на^вероватнща 
]в претпоставка да ^е ишао восон изнежу Млаве и Мо 
раве на село Кочетин и стизао у Пупризу, Ео]а се у 
рииско доба звала Ногеиш Магдг. Да.ъе ]е прелазио 
преко реке Раванице, 'ишав дале ва село 1овановац, где 
ДрагашевнЬ тражи римску станицу РгаезШыт, а за три 
киле доле ударао ^е на Ражак, где беше ринска Лгзепа 
и дале на ^уг до Делиграда, одакле скреташе у нора- 
' витау долину на исток на Бован, где беше доета знатно 
трхиште у средкеи веву. Ту трахе римсви Ргаевгйгит 
Ротре1. Од Бована ]в водно пут западном падиеом Озрена 
и свретао на ^уг у Нишавску долину, и таво долазио у 
Ниш {2^а138Ш). 

Даъе ^е нут ишао долинои Ыитаве за невелико 
килоиетара, па ^е онда остаььао и ударао десно, изла- 
зво по тон на Белу Яоланку, где ]е била римсва варош 
Вет^згапа. Изнежу Ниша и Беле Паланке поииое се 
Зедна ринска станица, коза се зове КаЛгсез. Пут ]е ишао 
дале на Нирот, где ]в била ринска станица Тиггез, па 
прево Драгонана на СоФЯ]у и да.ье преко Пловдива у 
Цариград. ') 

То ^е бис правац старог царигрцдског друна, во^и 
се унотреблавао и у доба старе српске државе, што се 
потвр^узе до сада публиковании радовина П. МатвовиЬа 
у Еай-у Дугословенске Акадеище. Шине су путовале и кр- 
сташве водне возе су вроз Србщу пролазиле. 

За врене Турава правац се овога цуга у неволиво 
изненио. Он зе ввЬ од Гроцве, ко^а се у турсво врене 
зваше Хисарцик, оставлао Дунав и ударао на село Ко- 
ларе, на Хасан пашиву Паланву, на Баточину и Ба- 
грдан па у ^агодину. Код Иуирще, ко^а се у сред- 



I) КариЬ, Срби^я 453—454; ЛйгеСек, 01в Иеега^гавве уоп 
Ве1вгаа п&со Сопз(ап1шоре], од 13—28.-, ДрагашевнЬ, Гл&снвк, 
ХЬУ., 18 -50. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



76 ТРГОВЛЧКИ ШЫТРИ и ПУТОВИ 

аеш веку зваше Раван, прелажаше Мораву и и^ше на 
ПараЬин, па на Ражаш и даде на Вован познатин нутен 
у Ниш. У почетву ХУЛ века од Ражпа не иде на Б(ь 
ван веЬ на Ллевсвнац, па све перед Мораве у Ниш. 

Поред поненуте нодиФикацще цариградскога друна 
за врене Турака, било ^е ^ош }едно одступаае, побочан 
крак, ко]иы се из Снедерева шогло иЬи дух леве обале 
Моравине све до Ъупрще, где се прелазила Морава и 
да&е иаста&ьало цариградскин друыом. Твн су вракон 
пропутовив путницв Врокще^ (1433.) в ВранчиЯ(\ЬЪ2.). 
Д-р П. МатковиЬ, коыевтаришуЬи ВранчевнКев п^^опвс, 
нетачно узима (Ка(1, ЬХХ1, стр. 24.) да ]е село Лива- 
дица („^^Vад|а''), иоред кога уе Врапчи^ аролазио, бидо 
XVI в., као данас, на десно^ обалв Мораве. ') 

Од Костоца (старщег ,Браннчева*) одвазао се]едан 
крак цариградског друма и продужавао десной обалон 
дунавскон н дале у неточной правду. Ова] ^е крак нознат 
под ииенои .Тра^анов Пут.* 

Како се и он употреблавао у доба ваше старе др- 
■аве, ко^а ]о наследила старц)е ринске путове, и врло 
вх мало иодифнковала, потребно ^е да видимо, куда ^е 
ишао Тр^анов Пут. А да се и Тра]анов Пут употреб!ьавао 
у доба НемашиЬа, казу]е пан то арапски географ нз XII 
века, Едризн.*) 

Од Браничева или старц|ег У1Ш1аас1шп-а ]едан ]е 
крак ишао дунавеком обалом и код Рама, где ,|е бЕла 
по Драгашевв^у рииска варош Ьейега1а, прелазво Дунав 
н ишао дале у Вршац, рнмскв Агсгйаьа. Други крак, 
прави „Тра^анов Пут* полазио де од Браничева и ишао 
у неточной правцу и ударао на Голубац, где беше римска 
варош Сиррае. Код Голупца улазно ]е у дунавску кли- 
суру, дуж ко^е му се и данас виде остацн, и ншао ]е 



■) По упуставна свога уважевог про«есора, г. Д-р 3. Цни- 
^вЬ, проу«ава]уЬи седа у Моражи. увервди сно се, да ^е Лнвадана 
таАЯ била па лево] обали Мораве {ианеЬу ^асев■це и Мораве, а 
на средоаряЬя изнежу Вел. Ораш^а в В. Плаве), па ]е тев у друго; 
десетнвв XIX века вренештева, због попдапе, на десну обалу Мо- 
раве. По МатковвЬу в В. КдавЬ у свои всторв^скон атласу (у 6р. 
6., за XVII 1.) аогрешпо ставла ово седо ва десву обаду Мораве. 

*} Ье1е1ге1, беодгарЬхе йп т., лце. III, 102—104. 



;йиуСоо»:^1с 



ТРГОВАЧКИ ЦБМТРИ П ПУТОВИ 77 

ьоме све до Кладова. где ^е прелазио Дуназ на чувенои 
.Тра^анову Мосту" и ишао до^ье у Влашку. Од Кладова 
одва^ао се други крак, ко^и ^е ишао дееном обалои Ду- 
нава на Брзу Паланку, село Прахово, Видин, Арцер Ва- 
ланку и да^ье у Бугарску. 

Тра^анов Пут и царнградеки пут били су спо^ени 
зедним попречниы путем, ко^и де ищао од Ниша донекле 
уз Нишаву па ^е онда скретао на север иреко Гранаде 
на Нишевце н Сврлиг и да.ье ня Водвис, где и данас 
посто^н низ развалина, па отуда на Кн>ааЕевац, село В1тв- 
пину, Муртину Бару у Равно, познат из наше средде- 
вековне исторще. Одатле ^е ишао тиыочкои долиной до 
Вратарнице, где се депао и ^едан крак ишао кроз Кадн- 
болаз за Арцер Паланку а други се продухавао и дале 
на север обалом Тимока до ушЬа Црне Реке у а, па се 
овда хватао долине ове реке, прелазио разводе изне- 
жу Црне и Поречке Реке и долиной ове последае из 
лазио на Тра^анов Пут. На ова^ пут слааио )е долино» 
Шашке пут, ко}и де ишао из Ма^данпека и аегових 
рудника.') ' 

Доцин^е у вреые Турака служило се зеднии другим 
путеи, ко^н ^е ишао долином Нишаве, па онда преко 
Курнлова, КалаФата на село Плужину и д&ье преко 
Сврд.ига на КБал(ева<шу линщу. Од Сврлига се одва^ао 
^едан крак овог нута и ишао преко села Мечщег Дола 
и Давидовца на Сотру Чуку и Озрен у Баку.') 

На ово^ страни да споменемо ^ош неке путове, ко^е 
саонике ДрагашевиЬ у сво^о^ студщи о правцу неких 
римских путова ко^н су пролазили кроз Србщу. 

По веку бн село Луково, ко^е лежи под Рткеы, било 
каква ринска колонка, а од кега су се гранали путови 
на разне стране. Тако бн зедан пут ишао од Лукова до- 
лином Дошанице у Довановац на Дариградски Друм, а 
с друге стране долином В^»нв Реке пут ^е снлазио у до- 
дину тимочку. Он вели, да се трагови овог пута ^ош добро 
распозна^у. Други му ^е пут ишао, ко^и се тако^е ]ош 
раслознаре, од Лукова на Врмце и НериЬа Хан, ко^а ^е 
везивао ^уасну Ыораву и Топлицу с Цриом Реком. ТреЬи 

1) КариЬ, Срйя]а. 1875. 

') Драг. К. ЛовановвЬ, Глаиник ЬХХ, 152-163. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



78 трговАчки цЕНТРи и апови 

^е пут ишао од Лувова преко Врнце на Башу, оа преко 
Озрена у Ниш. Та^ ^е пут везивао долину Нишаве с 
Црноы Рекой н Нвш с Гаизнградоы. И на тоне пут; 
ДрагашевиЬ ]е преко Озрена наилаэио на калдрму. Че- 
тврти пут ишао ^е на брн^е и Башу и дале аа Нннгевце, 
па на Бавдирало за Пирот. Пети пут ]е ншао на Болевац 
и Гаизиград, па дале редоы на Рготину, Шарканен в 
Прахово.*) 

Зош за Рпы^ьана од Ниша су полазила два нута у 
правцу на зуг. У сред№ен веку оба она беху од великог 
значаза. 

Први ^в ишао моравской долиной на Лесвовац и 
Враае и долинок Пчвае на Куманово и дал>е у Маке- 
доН1^у. О деталвщем опнсу овог нута неиано при руци 
података. 

Други пут ^е ншао од Ниша западно и код Мрамора 
прелазио Мораву и ишао на Рожине и Гргуре покра^ 
Прокупла, ко]в зе остало на лево^ странн пута. Ту код 
Црокупла траясе рвыску станицу аЛ Негси1ет. Одавде 
]е ишао и дале левом страной топличке долине и уда- 
рао на Куршуилщу са ставицон рииском Натеит. У 
средйем веку одавде се одвазао ^едан крак и ишао до- 
линой Гора« Топлвце преко Бопаоника. Ишао ]ъ по тон 
на Ибар и прелазио га од прилике код данашаег 3&- 
рита. Водно де по том преко Бишине Плавные и силазио 
у долину Рашке и Нови Пазар, где ]в излазио на босан- 
ски друм. Ов^ нам ^е лут познат из путописа Корнелв^а 
Дуплициза Шепера') и путописа Рамбертова*), ко^Е обо- 
Зида вине про^ше. 

Пут, ко^и ^е ишао вз Дубровника преко Требиаа 
и Фоче за С]еницу, хватао се ту босанског друна и №име 
ншао до Новог Пазара, а одатле се одва^ао и горе по- 
иенутим путем долазио у Ниш. Ов^ ^е пут био и^^вах- 
нщи у трговачком погледу од свих осталих. анме ^е 
ва^више струсила дубровачка трговвна и од кега с ло- 
иоЪу споредних путних артери^а разносила се по сво] 
српско^ земли. 

') ДрагашеввЬ, Гласвн!, ХЬУ, 122—125. 
*) МаповвЬ, Каа, ЬХ11, 56. 
*) 1ЬЫв111, ЬУ1, 215. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



П'ГОВАЧКИ ЦЕИТРИ И ПУТОВИ 79 

Од Куршунлвзе ишао ^е нишке пут да^е долиной 
косаничкон и од ае планинскин пова]арцеи ударао на 
притоку Лабину, Брвенвцу, под селои Брвеникоы, где у 
Среднем Веку беше важно трговачко место,') в дале на 
Црипгпшу в Липлан а одатле познатии нам путей у 
ПрИ1Сор^е. 

Од Пршипше ишао ^е ^едаи пут долиной Грачанвце 
и Бресалице на Ливоч а отуд на село Рапатово и на 
село Кадуиицу близу Брака. Пут ]е ишао дале остав- 
да^уЪи на лево Вран-е, и од прилике код Врбова пре- 
лазио гору Чемерняк, као крак Бласине плавине, долазио 
у село Стратнмировце, па онда долиноы Дерне код Зне- 
лола на Брезнпк и Филиповце за СоФи^ско Поле. Овщ 
]е пут бно важан и са стратегщског гледишта. Н>н)1е зе 
ишао султан Муса над оно 1413. ударн на Ново Брдо. 
Пут ов{ц познат нам ^е из путописа КурипешиЬева.^) 

О путовииа око Врааа ннсао ;е XVI кшвзи Годиш- 
кице ГасилевиЪ.') 

По н.еиу би од Прнштине ишао пут, ко]ин ]е Ку- 
рнпешвЬ прол'азио, на Лиллан а одатле на села Добро- 
тин, Словике, Жеговце и Понеш, па да&е или на Бери- 
возце или на Куретиште, а по той на Горве Кувце и 
Прилепницу. Одавде пут ]е ишао или на Доморовце или 
на Ропотово, а одавде на Топоницу, ко^а беше некад цен- 
тар истоимеве Жупе. За тим иде на село Одановце, поред 
села Борвво^ца на Кармину Планину, низ ьу у Вртогош 
Гораи, на село Катун, Дубницу, Стропеко, на Неродовце, 
на Рибинце и Топличин Брод, поред Куиаровске Чуке на 
насип сурдулички и айне до Сурдулице, а одатле дале 
познато нам ^е. 

Поред овога пута инао ^е ^ош дедан други и дужи 
пут, ко^в }е ишао од Приштине на 1ашево, па на Ново 
Брдо, знатну рударску варош, по том на Бериво^це, где 
се спа^ао с оним краЬим путем и ишао с аим да^Бе. 

ВасилевиЬ наводи и треЬи пут, ко^и зе ишао на Ро- 
потово и Кончул в силазио у враксао поморавЛ|е, преко 
Трновца и Бу^ановца. 

') М. РакйЬ, нз вовв^е Ср(!в)е, Отадбина IV., 217. 
1) П. ЫатковиЬ, Ва(1, ЬУЬ, 180-84. 
*) стр. 271—313. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



тггокАчкш центра ■ штмш 



У селу Е^туну од оаог ее жтп олщцао ^еджн ^шс 
зл Враае в Лессоваа, За Враяе ^е нвао ■рею ГлокЦ 
в Дубосе Донжве, я. з* Лесжюа* юрел ееи Дубншще в 
Собвие, па у Годнч на Ератшлявщу. држ^а се кше 
десяе косе, па оарел АЦучЕк Чесше ва Стшбо! Капщу 
прежа Ыаркожт Калетт на Демт ии сже Лнпде на пршо 
Поданнце у Лесвовац, 

. По Васк&евнЬу ввио ^е ^^дан втт нз 11|нвтвне н 
Косова на Пропею па преко Ёыаче н Рт)ана екаааво 
у да1вву ичиае а отуд у 'Кустода! в да.ье за вепж. 

Нэ Вра&а пав у Еуст^:^ нпио се другян путен, 
ко^в ^е ударао на Баку, а отуд ванад оси* Првовека, 
во тон косана првонечкнх, шфбевачкнх в (иввннчквх 
пляявяя, оиазно ^е на^зад на Дугу Луку и одожуд у . 
Ъустеядн!. 

Пут из Врапа за Егри-Паданку ншао зе преко Еор- 
бевца в Ервве Ве^е. 

Бао Н1Т0 се нз овог прегаеда пухова вндн, Враке 
^е норадо бвти врдо важно несто у економсЕом в трго- 
вачкон поиеду за ова| кра]. 

Пут нз Веограда у Косово 

Кад ;е быа реч о Руднику, рекли сно, да су оегови 
рудници ]0ш за РннАана бк1н екоиоатяеанн, као в то, 
да ^е №егова околнна бвла ^ако вас&ьена. Не подлежи 
нвкакво] сунши, да ^е ова^ кра^ спа|ао са Београдон 
кшсав вахвв оут. Ову поставку подупиру нноге ринске 
старине на^не у правду Рудвнк-Беог|мд. Тшсввх ста- 
рвна яалази се код сеаа Бара^ева, на речнцана Опор- 
во] и Беланици, на западно; странн Косна^а у Рогачи, 
за тан у Сто;ннк;, под Острвнцон рннско гробъе.') Да 
Зе пак та] пут егзистовао у доба српске средн>евековне 
дрхаве, 3 нарочито у доцни^'е кеио врене, за деспота 
Стевана ЛазаревиЬа, ко]и од Београда створи престоннцу 
и начини га врло важнин трхиттен — да ]е дакле у то 
доба посто)ала веза из1се1|у два на]вавни]а трга у оегово] 
држави, няслино, да ]е нзлишао свако доказиваве у ко- 



■) НошаковЛ, ВлЛ, ХХХТи, 15. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ТРГОВ&ЧКИ ЦЕНТРИ и ПУТОВИ 81 

рвет тога питака. ПетанчвЬ у своне опвсу путова у Тур- 
ско^ описузе поред Царяградског Пута, ко^н ^е ишао 
преко Ниша за Софщу ^ош ^едан други лут, щак се из 
Београда могло иЬн у Косово,') пр«со Крушевца. По врло' 
несигурним одредбана, козныа ^е ознашо лравац овог 
пута, ипак се ноже опазвти, да де та^ пут ишао на Руд- 
ник. НоваковиЬ у свозо^ расправи о Брскову доказле 
тако^е, др ]е такав пут посто^ао,^) и да ^е он ишао баш 
онуда, где се налазе остаци рныскшс старина и куда зе 
по сво] при«!пци и рииски пут ишао. 

Према свему овоме пут ^е дакле посто^ао и ншао 
од Београда на Бара]ево, па на поненуте реке Опорну 
и Беланицу, преко Сто^ника и поред Острниде у Рудник. 

Из Рудника пут ^е силаэио у Мораву долином Груже,- 
ко^о^ ^е поклоаена велика пажаа у доцни)е време српске 
државе од стране српских владолаца. 

У Гордо^ Гружи беше знатно место Бело и.од>е, у 
Доко^ Борач и Честив. Сва та места беху онилена бо- 
равишта деспота Стевана Лазаревича. Борач се налазно 
у ^едио^ побочно^ деено^ додини Груже, где иу се и данас 
виде развалине; а развалине Честина налазе се ]уго- 
иеточно од Борча на лево^ страна Груже.') 

Негде у близин Кра.ьева делио се руднички пут у 
два крака. 

^едаи ^е ишао левой страной Мораве, па преко 
Крушевца уз долину Расине пео се на Дастребац и ударао 
на ^анко8у Каисуру, па овда долиной потока Бешова 
излазио код 11рокупл1а на познатв нам пут из Ниша аа 
Косово. 

Други крак ^е прелаэио Мораву можда код Кани- 
цора, где се виде развалине од неког старог утвр^е&а, 
ко}е ^е по сво^ лрнлици служило за одбрану прелаза на 
Морави. Прешзв Мораву ишао ^е левом обалом Ебра а 
трагови ыу се виде ]ош одмах код ^анока и држеЧи се 
све леве обале Ибра излазио ^е код Новог Пазара, где 
се саста^ао с великим босааским друмом.*) 

') МатковнЬ, ВаЛ, ХЫХ, 132. 

>) НошковиЬ, Еаа, XXXVII. 

^) КарвЬ, СрЗн]а, 721. 

*) За яОарцка вут В. А. АлексвЬа, Годвшкица III., 34 — Зв. 

ГОДВШКИЦА XXI 6 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



Ш трговлчки ЦЕНтРи и путовп 

Како^с ова] пут био од неизмерне важности, ]ер ^е 
везивао две на^важнще рударске области, то су се у в> 
стнцали или ]ош боле од аега полазили ыноги други 
нави и споредни друмови. 

Дедан ]е крак вегов ишао левой обалои Мораве за 
Ужице а трагови му се виде испод Каблара. 

Код Брвеника се одва^ао ^едан споредан крак и 
ишао уз Градачку Реку или уз Брвеницу, пород маиастира 
Граца и преко Боровика силазио у долину Моравице и 
воие даЛ1е ишао за Ивав>ицу и Аршье. Ова^ се пут на 
планини саста]ао с путом, ко^и се одва^ао од главног 
код села УшЬа и амо долазио уз реку Сопотницу. 

^едаи огранак ибарског или како се друкчще зове 
.Кралевог Пуха" одва]ао се по сво] прилици код Брве- 
ника и Павлице, па ишао уз Тошаницу за Крушевац. 

За турско доба служили су се више ^еднйм другим 
путем, ко^и се од ибарског одва^ао код Дубочице и ишао 
у лево, пролазио изнад Течиенице, па преко Иолумира 
и Тесаоиика, а за тин на ^агн>ило и иустоио^е и саста^ао 
се с Ибром на УшЬу. 

Од Рудника ишао ]е ]едан пут на Чачак, па преко 
^елиде^) у Пожегу. ДрагашевиЬ*) тражи та^ пут преко 
^утовнице на Лева]у и Коштунице и преко Дружети11а 
и Добриаа у Пожегу. Из Пожеге водио ^е ^едан пут 
преко Ужцпа на Ереыиа на на Шарган и Мокру Гору 
на стари град Добрун, где ^е излазио на босански друи. 
Ова^ пут и данас ради. Пожегу меЬе и Хаци-КалФа на 
путу измену Београда и Босне.*) 

Други ^е водио из ^ежевцо преко Ыалена за Валево 
а из Варева донекле путей Вал>ево — ЛозЕИца, од кога 
се после одва^ао и код Крива]е лрелазио преко Цера у 
Шабац, стари Заслон. Ова] пут опису^е ПетанчиЬ.*) Као 
продужеае одог пута може се сматрати она^ пут, ко^и 
^е ишао од Пожеге на Лри.ъе и да^ье уз Моравицу за 
Сз'енвцу и Нови Пазар. 



') НоваюввЬ, Кай, XXXVII, 5. 
*) ДрагапеввЬ, Гласвик ХЬТ, 1'26. 
^ НоваковнЬ, Споиеник XVIII, 70. 
•) МатковнЬ ХЬ1Х, Кай-а, стр. 137. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



тЕ>1'ОВАчки ивнтри и путовн ВЗ 

Био ]е ^ош ^едан пут, кода ^е из Пожеге водио на 
Укице, па на Пилицу и Яа^ину Башту. Спуда, куда сно 
новукли поиевуте правде, валази се римских старина а 
таквнх старвна ииа назвише око Пожеге, где се сви ти 
путови укршта^у и ту ^е за врене Рин^ана нора.1а бити 
нека знаменита варош. 

Пут уз реку Восау') 

Пут де ова] итао долинок реке Босне на вароши 
Доброр и Добо^, па на Магла^, Жепче и Врандук, све 
вароши, козе се споии&у у иашо] средн>евековноз нсто- 
рв^и. Из Врандука ишао зе да.ье на Високи, близу кога 
Зе излазио на босански друм. 

Од Високог водио де ]едан пут долииом Сутееке до 
рударске вароши Олова, а одатле у Борач, кози се на- 
лазио код данаилье Власенице. Овде се пут делио у не- 
колико Кракова: ^едан ^е ишао северно у Со^и; а други 
неточно у Кулчат, на ставе ^адра и Дриначе, и дале 
на Дрину, во^у ]е код Костирева, данапньег Кос^ерева 
Пола, прелазио и улазио у Србщу; треЬи пут ишао ]е 
у Сребрницу, где ^е прелазио Дрину и ишао дале у Руд- 
ник. Дедан крак пак одва^ао се од пута, ко]и ]е ишао 
од Ворча у Кудчат, ишао левом оба.1ом Дринс до Звор- 
ника и ту ^е прелазио и ударао на рударске вароши 
За^ечу и Крупан. и преко аих у Вал.ево и дал)е за Бе- 
оград. Од Зворника ишао ^е зедан пут и дале поред 
Дрине до Раче и ту .(е прелазио и ишао за Митровицу 
Сремску, ко^а беше знатно место на овоие кразу и у 
XIV веку живела де у тьо^ дубровачка колонща. 

Пут нз Сара^ева за Београд 

За туреког времена, кад се подиже и процвета ва- 
рош Сара^ево, имаозе велику важност пут, вози зе ишао 
из Сара)ева на Мокру, на на Мачаковину и да^е на 
Поджеще и Равну, за тим иа чувево трговачко средиште 
Сребрницу и по том на Дрину. Прешав Дрину пут ]в 



') Лге^ек, В1е Няп(1е1аа(гаабеп..., 87- 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



84 трговАчки ЦЕНТРЫ и путовв 

ишао на Брилу. Сарину и Дарину, па преко Варева Ко- 
лубаром и дале на Жарково у Београд.*) 

У Па^тингерово] табли забележев ]е ^едан пут, кози 
иде од Градишке десыом обалоы. По КатанчиЬу та^ зе 
пут улазио у Босну код Дубице (Ргав1опшп),') и ишао 
левом обалом Саве на Градяшку (ВегуШо), где ^е пре- 
лазио реку Врбаску преко каиеыог моста в водно на 
Свиаар {11гЬа1е), ко^и лежи на десно^ обали Врбаса. Ту 
се налаэе остаци од старог римског града, ко^и Пливизе 
назива Пгрепит. Из Свивара ишао ]в пут да.Фе на Брод 
(Магзоп1е). И ту ее виде неки остаци старнн!1. Овде се 
пут цепао ; ^едая ^е крак ишао преко Саве а други про- 
дужио и дале десном обадом. Да се допета ту Сава пре- 
лаэила, КатавчвЬ наводи за потврду и то, што се само 
то место назива Брод — дакле прелаз. 

Прешав Саву пут ^е из Брода ударао на Ъаково 
(ЬегИз), на Вннковце (С1Ъа118). а за тим на месташце 
Ороли! (СапуПепа), па на Шинке или Товарник (ИЬнов- 
рап1еа) и на Ердевик (8рапе1а) и на^зад стизао у ва^-. 
главищу варош у овоме кра^у за доба Ринлава, Ывтро- 

вицу (81ГП11ЦЮ). 

Други края од Брода ишао де на Босут (ай Вааап1е), 
месташце на истовиено^ речици, ко^аутиче близу Штитара. 

На свои месту у делима. 8. Угенае! сноивае се ноет 
ДЕцанин, ко^и се звао Вавепиз. Пут ^е дале ударао на 
Брчки (1.аН18), па на реку Дрину, ко^у.^е прелазцо код 
Раче (Тагзщш) и стизао у Митровицу. 

Нз Митровице ишао ;е пут преко Ларка (Ва881ап1з) 
и преко Во]ке (Лйш1т1о) за Земун (Таигапит), а из Зе- 
муна се нрелазило у Београд па на цариградски друм. 
Ова^ пут поред Саве опису^е и позиати нам арапски ге- 
ограф Бдризи.*) 

Нзгледа, да се пут из Београда преко Зеиуна на 
Митровицу у Босву употребл.авао за време Турака. Н>ега 
спомиае и Хаци-КелФа у сво^о^ геогрс1Фщи, ко]и вели: 
Пут из Београда у Босну иде преко Саве на Митровицу. 



>) НовиовиЬ, Годвшашщ. XVII, 
») КатавчвЬ, ОгЬ1в Дп11Чип8, II, ; 
>) ЬеЬтре), Ш; 104. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ТРГОВЛЧКН ЦЕНТРИ Н ПУТОВИ 85 

По той се пре^е река Порсот и долази се у Рачу. Из 
Раче се иде у Зворник и дале у МустаФа-пашиву Паланку. 
Неиа суише да ^е Лио и други луг од Београда. 
до Шапца в Раче, кози зе ишао десной оболои Саве. Ала 
о томе путу нисно инали при руци података. 

Воденн путови 

У ред трговачких путова по српским зем^ака да 
уврстино и српсве логранвчне реке Дуыав а Саву, а по 
той Мораву, Драяу, Неретву, Волану и Дрин. 

Да су ла^е зош за Рим^ана раднле по'Саяи и Ду- 
наву ; да су радиле тако исто и за доба српске средае- 
вековне државе и доцни^е под Турцима — ниа и сувише 
доваза, да ]е о тоне нзлишно сваБО доказиваке. 

Морава 

Моравоы су тако^е пловиле ла^е н то чак до Ста- 
лаЬа. О тоие имаио несуиаивих података. 

Бертравдон де ла Брокщер помвое неких осамдесет 
до сто ла^а турских на Морави. ') Деспот Ъура^ Бран- 
ЕОвиЬ у своме писму од 1456. год., ко^е ]е писао у Беч- 
кереку за папског посланика у Буднну, велн на зеднои 
месту ово: „Давлам вашо^ часности, да ]е сад у прошлу 
неделу турски цар са сво]он вотской и целом с«о]ом 
силон од Дувава био уда.ьеа дванаест мила. И много 
вегове ла^е су по реци назваво^ Морава, од Дунава уда- 
лене десет мил-а." "') Из средине XV столеЬа сто^и за 
белекено: ,попалише Угри древа (т. ]. ла^е) турске 
под Крушевцем." Путник из половине XVII века вели за 
Мораву да се шомо извозыле снровнне из Србизе и ]е- 
дног дела Бугарске у Аустрщу н Угарску, а тако^е се 
из ових последЕьих овом рекон увозила у Срби^у со и 
друге робе.') 



') Ч. МчатовмЬ, Гласнвк, ХХХТП, 192. 
*) Мя&ушев, ГдасвнЕ XXXII, 193. 

') ЕЙЧТагЙ Вго\^П8 М. Б. ЙгЬе Ь(пагаа1:1|1в( ипс ('ипО(г1 

1668., стр. 122. У сраскоы првводу Снох. IX, стр. 38. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



86 трговлчки цЕнтри и путови 

Дрнна 

Дринон се тико^е ыотмо пловити. О тоие иыаио 
сведоубу од турског географа, Ха^и-ЕСалФе, ео^н вели, 
да су ла^е Дрином долазиле до Зворника, Опису^уЬя 
Зворняк, Хаз^в-КалФа вело: ,0д Београда долазе оваио 
Савоы и разуме се Дривом, много ла^е ради трговине. 
Од Зворника на ввше не плове ла^. ') 

Неретва 

Н>оме се и данас ллови л^ама до МетковиЬа. Нема 
сумБ>е кад ова^ кра] беше обрастао густом шумом, да зе 
Неретва тада, као богати^а водом, била и дале од Мет- 
ковиЬа пловна. 1]ыамт) спонеоа, да се Неретвоы лловило 
]от за доба Грка. Тако грчЕИ географ Сцилане, ко]и ^в 
живео у време Дар1уа I, вели за Неретву (Кагоп) ,река уе 
велика и аловна ]ер и триреме (врста ла^) и лл^е плове 
1ьоые до трговачке вароши, ща лежи у унутрашассти 
земл1е ЬХХХ мшьа од нора и ко^е ^е варош населена 
народом влнрске расе. С оне стране ове вароши налази се 
пространо ^езеро.' ') 

По сво^ лрнлнци ово ]езеро биЬе познаю мостарско 
блато, ко^е ^е у то време морало бити много веЬе и бо- 
гатое водом услед густих шума, за ко^а се зва да ов^ 
кра^ покриваху. Поменута варош лежала }е негде, валда, 
где ^е данашки Мостар, 

Да се Неретвом пловило и у доба српске средте- 
вековне државе, види се из ^едног уговора взмечу босан- 
ског крала Остове и млетачке владе. Та^ де уговор нз 
1404. год. У аему се поред осталога вели и ово: „река 
Неретва и све друге реке, као и све друге слатке и слаие 
воде целог нашег кралевства отворене су млетачким по- 
данидима и зьнховим штиЬеницина, тако, да слободно в 
'^''.збрижно н даау н ноЬу, како у мирно време тако и у 
)вые рата, могу с ла^^ама, иаоружании ^али^аыа, бар- 
1ма и сваком другом врстои бродовла ; са сводим тр- 

') НоваковвЬ, Саоменик XVIII, 37. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ТРГОВАЯКИ ЦЕНГГ11 И ПУТОВИ В/ 

говиыа, вовцима и иа каквии добриыа долазнти, стадати 
н враЬати се без плаЬаша икакве царине." ') 

Дрни н Бо^ана 

Да су И ове две реке српског принорда биле бродне 
у доба ваше старе државне незавнсности, види се из 
^едног писна ылетачке од год. 1389. Те године Ъурз^ 
СтрацимнроваЬ молио ]е илетачку владу, да иу доэволн, да 
иоже „дрхатв два бригантина у мору и сводим рекама.^ ') 
Као што се из овога види у Болшино^ зетьв било ^е 
река, у ко^има су се ногле ла^^е држати а познато нам 
^е вз исторще, да Балша нще имао других река, ко^е би 
иогле биги пловне сен Дриыа и Бо^ане, щь обе у то 
вреие спадаху у аегову државу. 

За Бо^аау на по се ныаио сведоцбу у уговору из- 
мену истог Ъур^а и Млетака. по кои им 'Бур;^ уступа 
град Свадар и Дриваст са на]ближои околиноы. По тоне 
уговору Ъура^ нити ико од аегових наследника не оме 
подиЬи ма какаь град ни утвр^еае на обали реке Бо^аве 
,ко^оы се иде у Скадар", а то ради тога „да би пловидба 
помевутом рекон свагда остала слободна." ') 



') Аси АгсЬ. Уеп.. I,, 'бЫ. 

^) Л)1|1ет, 248. 

«) Аеи АгсЬ. Уеп. I, 318. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ГЕОГРАФСКО-ИОТОРЩОКЕ ОДИКЕ* 

из КРАЛ1ЕВИНЕ СРВИ^Е 



IV Град и жупа Борач 

(СА ДВК КАРТВЦЕ Я 5 ОДНИ) 

У српскии областима посто^ада су три града Борча. 
в то: ]едан у Босни код Власенице, во^и ^е припадао 
босанско] вдастеоеко^ лородиди ПавловиЬа — ДабланиЬа,^) 
други зе у нашо^ Гружи, код села Борча; а треЬи ^е 
у Дреници, неда.1еко од Вучитрва п Приштиве, код 
села Петрушице, и припадао ^е Вуку БранковиЬу. *) Сада 
се од &ах налазв само ру^ине, ко^е опоыику на нека- 
дашац кихов живот и рад. 



* Од ових слвкз ло сада су штаыаяне три, под I 

.Букула н Венчан, у Годвшшицн XIX, стр. 203—227, и то: I, 

Букг*а стр. 206, Ы, Веичаа 213.И III, БраЬа БакнЬи 221. Жедиио 

да се аутоваое ао напс!! драго^ Отапбвнн лто внше расаростре и 

лмили, ^ер се тек позиаваавм Еьеннх деоота о до<>рота, мохе ввше 

заволн, а она то и заслужу}е. Сеы тога оутоааае утиче 

1Сао и иа срце и на душу, наричпто у сво]о^ зенлн; оно ]е 

оцево и за садапньост в за будуЬност, ^ер опдемевава осеЬа^е 

[ри и оме д. 

Нека 6и а ови првлоаи вшдв на швреае ове патриотске 
^е, во^о^ 7 главвоие тешн н осывваке, >йлааваскога Друштва* 

') П1е Напйвиьгавве ипй Вег^^егке гоп Бг СопяЬашш ^оз. 
;вк. Ргад 1899. стр. 38., 40., 60., 81. Ъ. ДаничиЬ кисла, д» ]в 
град Борач бно вод садашаег села Борча у Херцеговивя, на 
Р7 Неретве (Речник и-) кн>вжевпах старина срнских, стр. 67.). 

БиЬе да Ирсчек ниа право, ^ер }с пут из Дубровника у сред- 
веву нреко овог места предазио. 

*) Годв1пв>вца X, 219—321. Чдавак ,Вук БраиковиЬ' од 
е КовачевиЬя. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



гЕогрдФако-IIСторя^гкв слике 89 

Како пак ове слике пр)Iпада^у саио Кралевиви 
Србщи, то Ьеио овде говорити о гружамском граду Борчу 
и о аегово] околиви. 

Кад се из Крагу]евца по1)е на ^уг уз Лепеницу, 
крал«вскни и чачанскин наснпои, тада се преко Вуч- 
ковице (водоиеЦ Груже и Лепенице ~ Западне н 6е- 
лвке Мораве), стиже у ЕниЬ за 4 часа пешачкога хода. 
Одатле преко Дра17П111Це и Кусовца долази се за непуна 
2 часа у село Борач , ка механн Борачко^ , под Бо- 
рачки Крш. 

• На томе кршу био ^е некада Деспота Високог Сте- 

вана ЛазаревнЬа, славян град Борач, од кога се сада 
^едва теЕ пояназу незнатни остаци. 

Ми Ьемо на)лре да говоримо о Борачком Кршу и 
граду, а после о Борачко] Жуаи и шеним старинаиа. 

I. Борачкн Крш 

То зе трахитоидна стена, чи^а иазвиша тачка (Ве- 
аюси Клик) ииа 500 иетара аисолутне висине, а над ые- 
ханои уздигнут ^е за 200 м. 

Теме Ворачког Крща има два деда: западни од 160 
и северо-нсточни дел од 200 корака дужине, а ширине 
од 6—12 корака. Стране крша веоиа су стрмене, наро- 
чито преыа црквп {]угоисточно) и нехани (]угозападно); 
а на то^ страии п(уедине стене дижу се у небо као шилци, 

Надлакше се може попети на крш од дркве, уз поток 
Бубан, па се излази на теме код ыеста. ко^е се зове 
Бунар, ^ер ^е, веле, ту некада градски бунар био. Туда 
^е водно у шест заво^ицаи стари градски шут, ко^и ее и 
сада, делииице позва^е. (Види у прилогу осиовни цртеа 
Борачкога Крша у размери 1 : 4500). Тим путем од цркве 
до Бунара стиже се за 35 минута доста труднога пеьааа. 
Код Бунара биле су разве градске зграде, по причаьу 
старих луди. Од Бунара, за 50 кирака, налазе се два 
стевовита шиЛ|Ка, ва ко]има су биле градске Стражаре 
эа посматраше долине Груже и Борачке Реке, ,)ер }е одатде 
велики преглед, па се с тога тако и те стене прозвале. 

Кад се пак од Бунара по^е дужннои темена Во- 
рачког Крша, опда се ваилазн на ова места: 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



УК ГЕОГРАФСК0-11СГ0Р1ПСКЕ С.ПИКЕ 

На 40 Еорака к истоку ^е Правы Камен, шил>аста 
услраплева стена, названа тако йо своие изгледу; а ^ога 
за 40 корака истоку ое Крива Плача, где на ^еднои 

ОСНОВНИ ЦРТЕЖ 

ВОРАЧКОГ КРША 
Размера = 1:4500 ~ Иа охвисе н& 10 нет. 



нш^ку сто^и положен округао камен као капа на глави. 
Крива Плоча ^е висока око 460 метара и врх ]& доста 
неаристуаан. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ГЕОГРАФСКО-1 



91 



Од Крвве Плоче избща из глазнога гребена ^едан 
хрбат, чщи на^виш11 врх зове се Пресека, Ео^а ]е висока 
360 метара. 

Кад се од Криве Плоче по^е гребеноы Борачког 
Крша, тада се после 100 Еорака наиЦ на иесто звано 
Налима, а зове се тако што ^е на томе месту кула градска 
била. Она кула била ^е овална и ииала ^е иречннк 8 
корака. Ова ^с кула на висини од 400 и. и бнла ^е сигурно 
седиште градског командаита. Град Борач обухватао ^е 
сигурно це^о теме Борачког Ерша, у ко^и спадаЗу н Стра- 
жаре и Буыар, али се сада траг градски слабо позн^е. 

Од Кулине, дале северо-^стоку за 50 корака, до- 
лази се на Велики Клик, на^вишу тачку на Борачвои 
Кршу, висок 500 иетара, па стога ^е тако и назван. 

Иснод Велнкога Клика ^уго-источно у бонусе шуп- 
^ина, ко^а се звве Соколова ПеКина, ^ер се у н.о^ легу 
и живе соколови. Мештани веле, да се и зиии и лети 
виде по два сокола да у ту пеЬину улазе. 

Дал^е ^уго-истоку мспада из дебла Борачкога Ерша 
одво]ена шил,аста стена, звана Српин Клик, с тога, што 
}е са тога Клика срна, опколева од ловада, скочила н 
скрхала се. 

Од Великог Клика за 50 корака унапред северо- 
встоку ^е ши.ьак Щ>егип>ииа, на коне се налази мало 
трешаево дрво, па отуда и име ово^ стени. 

Црешаица ^е висока око 460 ыетара. 

Код Дрешо>нце преста^е теме или гребен Борач- 
кога Кри1а; брдо се стрмо спушта у свима правцима, и 
тешко се може странама иЬи. 

Да би се знало како изгледа Борачки Крш са свима 
аеговим деловииа, прилажу се слике 1. и 2. Прва нред- 
ставха изглед Борачко1'а Крша с ^уго-западне стране, 
гледан од мехаие. Ту се виде : Стражаре и Прав-л Камен. 

Друга предетавла како изгледа Борачки Крш по- 
сиатран с )уго-источне стране од дркве и школе. Ту 
се виде : Пресека, Крива Илочл, Кулика, Велики Клик, 
Срнин Клик, Соколова ПеКина и Щ)еш1ьииа. 

Борачки Крш ]е у главном трахитна стена, стрнии, 
голим и исцепаним странама, нарочито с ]уго-источне и 
]уго-западне стране. Само по боковина има яешто мало 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



92 ГЕОГРД ♦€!!■>- ист о Р1МСКЕ СЛИКЕ 

пуинце. Лехн нзме^т Мале Реке, Борачке Реке н по- 
тока Бубана, где му се подножие нагло губи у равннпд. 
Само ва северво^ стране везан ^е Борачкв Крш орогра«- 



а 

о. 

.я 

а 



3 



СКВ, лрЕ>ЕО Снлевнце и ^ерг^ми^ннаг Брда на Шарени 
Канен н Црни Врх, с онви планинскии венцем, што 
с Рудника водн преко Дешепца и Котленнка, и 1нто 
дели воде: неточно Гружн, и западно Деспотовици. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ГЕОГРАФСКО-ИСТОРИЛСКЕ ( 



Као што сам и ранще поменуо, на ^уго-источно^ 
страни Борачкога Крша, а прена КрййО^ Шочи, налазв 
се на виснни од 330 п.. стара борачка ирква. Кад сан ^а 
долазио да прегледпы Борачки Крш и околнБу (а то ]е 






бидо 27 Лприла 1881. год.) тада ^е код старе цркве била 
в стара школа. Али су вредна становници борачке оп- 
штине 1885 године подигли нову, у виду писмена П, 
дивну и пространу школу, за 4 основна разреда н са 
свила потребниы оделеаима за %ше и учителе. Школа 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



94 



ГЕОГРАФСКО-ИСТОРИЛСКЕ СЛИ1 



^е лепа гра^вииа, кошта око 40.000 динара и служи 
на част Борчавииа, а на углед цело] Гружи. Она ^е 
иешто мя,10 дале од цркве у равни подвгяута, ]ер на 
староме месту не беше доввл.но простора за тако велику 
граЦвину. 

Борачка ирква (слика 3) ]е стара гра^евина, по- 
дигнута дош 1553 године, за времо владе ,агаревског 

Сл. 8. 



Г я ^ Ч 

■■ I ОСНОВНЦА I 

к иц- у ^' г^ 



Размера 1;250 

цара Сулииана, епвскопа Макари^а и протопопа ^ована.* 
Она ]е оправдана 1815 год. н ]аш тада^о^ иоасда дозн- 
дайа припрага, ко^а ^е дело новщег времена. Прича се, 
да ]е ово] црквн доходно воевода руднички Милош Обре- 
новиЬ ]ош 1809 године. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ГЕОГР*ФСКО-И( 



95' 



Ова црквя храы ]е архистратига Михаила, и сдави 
летав!' св. Арав1|ела а свет из деле Груже искупла се 
код ке и о Петрову дне. Слнка 3. представ.йа основу 
црЕве и аен садапши изглед. 

У нашо^ Исторщи име .Еорач' спомио>е се ]ош у 
првоз половияи ХЦ1 века, (измену 1222—28), и то у хрв- 
совули, ко]ом ^е Отевян Првовенчани даровао ыанастиру 
Жичи изнежу других и о*еуау Борач. ') 

После Косовске битке Угри упадну у Србизу у ок-. 
тсбру 1389, заузму градове Борач и Честив у Гружн, 
в утврдв се у Мачви п Београду (Вук БраиковиЬ од 
Л>^б. КовачевиЬа, стр. 22), 

Другя пут су Угри заузели Борач и о[1л>ачкали 
иноге кра]еве 1398. године (Срби и Турци од Ст. Нова- 
ковиЬа, стр. 312). 

Као град помиае се Борач нарочито под деспотом 
Стеваноы ЛазаревиЬен 1405. год. када ]е Дубровчаииыа 
лотврдио привилегн]е, козе су ииали у српско^ државн 
за цара Дугаана и кнеза Лазара. 

Ову ]е хрисовул<у потписао деспот Стевае ,вь сяав- 
м«иь г^ядк Борун", 2 Декеыбра 1405, чену су лрисуствО' 
вали : логотег Богдан, велики че^шик Хребел>ан и возвода 
Милтош.^) 

1438. године цар Мурат осво^и Борач, кад я гра- 
дове Острвицу и Раваннцу.') 

Од тада се Борач као град више у нашо] исторщи 
не споиише, дер }е сигурно био порушен, па више ищв 
ни обнав^ан. Сямо зс споыен остао у селу истог имена 
коде и данас посто^и. 

2. Борачка Жупа и кене старяне 

Као што ^е яапред речено, жупа Борач помио>е се 

]ош под кра.ьем Стеваноы Првовенчанин. и то де предео 

око града Борча, — слив Ворачке Реке (Види у прилогу 

, под II, кроки у размери 1 : 50.000). Она почиае под брдои 



') Моаишеп(а 8егЬ1са ол Фр. МишошвЬа, стр. 13. 
^) Мопиш, ВегЫса од Фр. МиклошяЬа, стр. 269. 
^ РаюаНсу ^еуоШо р18еюп1С1т1 ЛЬовЬтаппУ од Пав1в ^. 
ШаФ^нкя, стр. 77. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



■историлскЕ сликЕ 



Растов^ьакои, па теку)1И исток;, прииа редом с обе стране 
ове воде: 

1. Дрна Реха из-Звшеща., с лева; 

2. Поточани с десна, из Становншта; 

3. Клисура с десна, из Думаче; 

4. ^боки Поток с десна, из Кутивака; 

5. Мала Река, с лева из брда Стипсе. ') У ау се 
стачу с лева: 1))чки Поток из брда Рас1фснице, и Гр- 
мова Вода из ^ереыи^ина Брда. 

Мала Река утияе у Борачку одмак нзнад Борач- 
кога Ерша. 

6. Борачки Поток с десна, из Бедиког Врха, испод 
Борачког Крша. 

7. Бубан. поточак, из брда Силевице, нише Борачког 
Крша с леве стране. 

8. Бан,а, с лева, из Лереии)ина Брда. Леви крак у 
врху зове се Велика, а десни Мала Бака. Испод 1Ш- 
хова састава стаче се у Баау, с десна, Светижки Поток, 
из брда Силевице. 

9- Пачариски Поток, с дева. У врху зове се Угарски 
и почиае под брдом Градином. 

10. Трмчиште, поточак с лева из Селишта, 

11. Радмиловачки Поток с десна, из Бвлвва, про- 
тиче кроз село РадииловиЬе. 

12. Преточки Поток с десна из брда Вошначине. 
Протиче кроз село Нретоке. 

У ова] поток упада с десна Ваган Вода. 

После овога Борачка Река утнче у десну обалу Груже 
код Еаме&ака. 

Водомера целог слива Борачке Реке иде преко ових 
места, почев од аеног ушЬа, с леве стране: с Каме- 
аака, преко Еусовда, на Селиште, Граднну, Шарени Еамен 
и РаСкрсннцу, одакле се прулса коса иреиа ^у^у на : Ло- 
говац, ^ереыи^ино Брдо, Си^ьеввцу, одакле се рачва на 
Борачки Крш (измену Мале Реке и Бубана), на Свнв- 
чине (измену Бубана и Светваског Потока) и на Главицу 
(измену Светйнлког Потока и Баае). 

■) У окон брду нна пеЬнна, а ; ао^ се хвата не&и стреш, каа 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ГЕОГРЛФОКО'ИСТОРИЛСКВ ОЛИКВ 97 

с Раскрсавце пеке се на Црнй Врх, где се спа]а 
с главной водоне^к Деспотовпце западво и Груже 
неточно. Од Црног Врха одва^а се ^една коса к дугу и 
водя на Отанимирову Главнцу, и десво на Равно Шлеме, 
и лево на Ыуала, ^асиковац и БусиЕовац, где се завр- 
цще у долины Борачке Реке. 

Од Црног Врха водо11е!|а ндв на плавину Дешевап, 
с кога се спушта коса на Марков Лаз, а дале на Зе- 
лену Бару с ко]е се спушта коса Царев Л&з. 

Дале води водоне^а на Растовдак, Стаматовнцу, 
ДасЕке, планиву Букорик, да.ье на Котлину, (одакле се 
спушта коса Осо^е), Дулеачу, с ко]е се лруяа коса на 
СтаЕГовиште и завршу^е се брдон Клапавцеи код Бо- 
рачке Реке. 

О Дуиаче водоиеЦ силази на брег Сто^ковац или 
Ллпар, с кога се прула велика коса к северу, из- 
нежу Клйсуре .н ВорачЕог Потока, на IIро^у, Велвкя 
Врх, Еутивак, и завршу^е се код реке Златниш или 
Црннм Врхом, према самом Борачком Кршу Од Великог 
Врха пак одва]а се лево уска Оштра Коса, измену Ду- 
боЕог Потока II Клйсуре. 

Од Сто^ковца долази се водоме!^» на брдо Вошка- 
чину, с ко^е се одва^а ^една коса што се пружа северно 
на Бичеге и Кови.ьевачу; а друга коса слази у с&ю Пре- 
токе и завршу^е Ражанином, иэме1^у Ваган-воде и 11ре- 
точког Потока. 

С Вошвачинв водоие^а спушта се на Чуку и дал.е 
истоку на уток Борачке Реке у Гружу, с дееве стране. 

ОЬако описана в^доме^^а има хоризонталне дужвне 
око 37 килонетара. 

У овоме уоквиреном простору — у Борачко^ Жупн 
налазе се сада наста1ьева ова села: Борач, Претоке, Рад- 
миловиЯи и Кусовац. Некада су ^опI посто]ала и села 
^ешевац и Поточани, алн су се раселила. Прво ]е село 
по налогу кнеза Милоша раселево, ^ер ^е нвого било уву- 
чено у планиыу, па сатнрало гору, и на Лешевчане жалили 
су се становвици околвих села. Одатле су неки отип1ли 
у НемевикуЬе, ме^у кознма, причасе, и задруга Жу^евиЬа. 

Старине у Борачко^ Жупи ове су: 

1. ^ешеваг^. Ту ^е некада било село, али се пре 45 
година раселило, 

годйшави хи 7 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



Во ГЕОГРДФОКО-ИСТОРВДСКЕ СЛИКЕ 

У ^вшевцу н сада се налазе рубине старог иана- 
стира ^ежевиа, за ко^и народ прича, да га ^е Кра^ьеви!! 
Марко') за споыен сло^о^ ыа^ци 1ввросиии (^е]пи) подв- 
гао, па отуда име овоме месту. 

Духина ]е цркве око 20 корака, а зад се држи на 
2 )^. Около звдвыа шзнаду се трагови од ианастирских 
гра^евина (^кели^а). На олтару црквеноы порасла ^в сада 
голеиа липа, да ^е два човека не йогу да обухвате. 

2. Шточани, векадашЕье село, за ко^е се прнча, да ^е 
у време Косовске битке постегало, и да ]в тада из овога 
села отишло 80 сабала своие ввезу на Косово, да се боре 
яЗа Ерст часни и слободу златну." Некаии^евечанспомен'. 

У Поточанима у шуми налази се велико гробле и 
невакав каиен бишекташ, на ко^и ]%, веле, неки цар. 
стао кад ^е на коша уз^ахао. 

Како народ „Мркину Црвву", вао што Ьеио видети,. 
везу^е за нашег цара Душана, по коме ^е валда и коса 
близу ^етевI;а .Царев л&з' названа, можда су то тра- 
гови некадашаег доласка Душановог у Борачку Жупу. 

3. Селиште. На ово) богато^ коси, измену Кусовца 
и Бечевице, близу пута, налазе се рубине ^едне цркввне, 
козу рарод зове ,Мрн.ина Црква." (Види ел. 4). Црква^е 
била оьо 20 корака дужине и 11 ширине, и зид се ]0Ш 
код одтара држи 2 м. у висину. Живопнс се ]ош поз- 
на]е (1881 године). Дебл.ина зида око 04 метра. Зидзе 
од каиена и креча, а свод од цига^ьа. 

Црква ^е ыекада имала и кубе. Размера цигала^е 
0-35, 0-25 и 0-05 м. 

За ову цркву народ прича ово: 

Цар Душан отерао ^е био сво^у сестру Грубому^ 
што зе врло груба (ружна) била, па с тога ]е таво и 
названа. Грубана од некуд до1»е у Поточане, неком Ста- 
ноуу, коме ]е куЬа била где }е сад коса Станоаиште. Ту 
се она уда за Стано]еБог слугу Мртьу и с аим изроди 
красне сивове: Вукашина, Углешу а Гоука. 

Кад ^е Душап путовао по овоы кра^у, дошао ^е ва 
конав у Поточане Станозу, и тада му грубана сирени за 



[ првчу, ко]& арн- 

, , , ,, . „ ИИ ва своие месту 

4 тачцв^е излогвти. (Кнежевиии Србв^а стр. 281), 



0.д|1..еаО;СоО»:^1с 



ГЕОГРАФОКО-ВОТОРНЛиКЕ ( 




0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



100 ГЕ0ГРАФ0КО•IIСТОРИ^СКЕ СЛИКЕ 

вечеру ,мает из коетщу ]агшвЬих ногу", ко^е ^е ]вло цар 
веоиа волео, а сестра ну знала за то, па хтела да га 
почасти. Кад ^е цар окусио зело зачудв се, па упита ко 
^е ^ело зготовио, 01ш ну вашу и на вегово навал-иваке 
норадну да изведу Грубаву преда ь, у Е0^^^ Душан по- 
знаде сво^у сестру. Сад ]о] он рекне да бира кога хо}1е 
од кегових велмояа за мужа, али она не хте нв ^еднога, 
веЬ се изрази опет за свога Мрку, Цар, да би га се 
курталисао, да га не срамоти, нареди те га убщу на 
Селашту у Бечевици. Грубана поче кукатв и прокли- 
Ш1ТИ цара, а он да би )е ублажио рече: ,1кути, подиЬи Ьу 
ну цркву за спонен да де ни у .Вечу* йена; а други 
веле да се народ не ,бечн' на убиство. Отуда ине селу 
Бечевица, а тако ^е поехала и ,Мркииа Црква* каво ^в 
народ у околини зове. ') 

Сличне овоз причалу се тако^е приче о ружно^ се- 
стрн цара Душана и о поставку Мр^авчевиЪа у Боци Ко- 
торско] и у Оточко^ Ера]ини. 

По арво) версн,|и сестра цара Душана звала се Мрка 
в она ^е служила у Грблу код кнеза, и удала се за сдугу 
^щ. За поко^ душе Дрн>ине, ко]и ^е но цареву налогу 
погублен, подигнут ^е о тронгку царевом нанастир Под- 
ластва, ко^и слави св. Богородицу, 8 Септембра, а на- 
лази се у врх Мрчева Пола у Грблу. *) 

По другое верси^и царева сестра звала се Мрна, 
а дошла ]е у Дубровник, ту ^е служила код кнеза и 
удала се за аеговог слугу, ко^и се звао -Грабло. Цар 
Душан, дошав у Дубровник, ]ео зе ^ела сестрина, поэнао 
сестру, пока]ао се, узео са собой не само ау, него и 
йена мужа с аихна три сипа и васпитао их. Тако су 
по ао; постали МршгвчевиЯи. *) 

Како ^е чудновато ]едннство нйслй и предаша у 
све бра1кв Срба, па били они у Шунадв^и, или у Хрват- 
ско^, или у Боца Которско^ ! Нще ли, сем резина и оби- 
чгуа, и ово ^вдан доказ више да смо гране ^еднога стабла, 
да смо алеме Сраско. 



') Упоредв о тоне я 'иричу у .Кнешевннв СрЗа^а' на стр. 321. 

^) ,Београ1Ске Ноанве' 6р. В01. од 1896. године. 

*) ,Србо6ро«''народив сриики календар, за 1600 год. стр. 118. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ГЕОГРА«СКО-НСТОРВДСКВ ОЛИКЕ 



101 



Код Мрквве цркве налази се и старо гробле с 
некодиБО обичних споыенвка. На ^едноне од н>их стоди 
на дицу ова^ натпис: 

Сдвва 5. 



!'* 



3! 



[''лета Ш'4в 

бСДМХй •*« 

те'тты.м 

'^ та, >«м(«*.5»,*«^к' 
I 7Т1Г Д 

**>^ !. АН е 

«*1 




Очном в1Соо1^1е 



ГЕ0ГРЛФСКО-И0ТОРИ^0КЕ сликв 

На поле^ини ^е крст и оъц яатлис ; (видн 01. 5). ') 

Сликя 5. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ГЕ0ГРАФ0КО-ИСТОР1Н0ВВ ОЛИКЕ 103 

4. Т^дина, вис, северно од Селишта, ва коне се 
н&хазе остаци некаквога заика, па с тога народ овц] вис 
такс и зове. 

5. 'На косина Свинчине, а изнежу Светноског По- 
тока и Бубааа, надаэе се остаци некакве капеле, у прилог 
чену иде и назив яСветишског Потока.* 

6. 7 селу РадмиловиЬий1а, с обе стране Борачке 
Реке, и од Ворачког Потока па до Грухе, првча се, да 
^е посто^ала некада&а стара варош, ко]а се звала .Рад- 
нилово.* 

На той простору, пре 30 и више година, ископан 
^е кип од иернера, ко^и се сада налази у Народной Му- 
зе]у. Научници тврде да ]в на тоы песту била ринска 
иасеобина. Ф. Каяиц иисли, да ^е на тоне несту лежала 
.Сгаиапа' ') ринска. 

7. На брдашцу Каменм^, вод угона Борачке Реке, 
и на брежулку Котлевачи, спран утока Баке, налазе 
се, по причаку, остаци старик цркава. 

Сие ово покаэу^е, да ]е Борачва Жупа некада била 
и населенща и богатща, кад су се толике старине, на 
тако иалон простору, и до данас сачувале. 



ЗегЬ'еп, топ 8. Кап1(2, '^1еп, 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



V, Деляград 

(Совервжче с*я\.т Цяршграда, 
»11рахл1р»квя коое ■ ^Vваже-* 

Сон ИЫ|ИМ1Я|>. 

С«рж]Л]». ') 

Еао какав остарели борац, врепун рана и ожнлака. 
што нирио я задовоьно прежввлу^е сжо^е старе даве, 
оув душевиога задова&ства. да ^е савесно вршно сво)у 
дужност прена свопе Народу и Ота^бинв : тако ■ наш 
утерпи Делиград у миру и тншиии сада боравн, пошто 
;е 70 година (од 1803. до 1876.) био ма лфгво; етраоки 
Срби^е, в пошто ]е небро]ено пута сво)нн грудвка за- 
тварао у^аз душманина у Срби^у, прн11а]уЬн свлне ударе 
топова и дубарада. 

Да, сада се наш зувачки Делиград одиара споко^но 
ва сво]ин заслужнвм лавориваыа! Али вегове стечене 
заслуге, кегове всвараве грудв куршунина и ^уладиа 
за слободу Срби^вву, да^у нам снелости в ставл^у У 
дугност, да овога седога ратнвка српскога за часак уз- 
ненирвмо, да вегове бо^еве испричано и аеговс заслуге 
излохиыо, те да и савренеивцв и ужедву боле цеввтв 
аегова дела я заслужви^е ^вахаватн вегове труде. 

Истина, да и до сада прилично има напвсанога 
о тоне : шта се ва Делиграду догадало ; али ]е то тако 
растурено и делвмячво валохево по разним спвсина, да 
}е тешко све то в^^в в целиву од тога вачиввти. 

') Сер'>напЕа. ■&. IV, стр. 3. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ГВОГРАФСКО-ИСТОРИЛСКИ СЛИКЕ 1№ 

Ми Ьеыо покушати да ово, увратко учннино тим 
дре, што ^е Делиград лнао важну удогу и у првои срп- 
ско-турскон рату, 1876. године, вада ^е на кеку топов- 
ска пуцвава, после 63 године, опет небо лролаиада, к»га 
иа мртвога сна пробудила и аегову стару славу обновила. 

Ово излагаве вршиЬеио у хронолоншок реду, по 
годинана, када су се зб^аля ратнп дог^ф^^и на Дели- 
граду и 0X0 аега. 

1806 година 

Оснивале Делшрада. 

После успешявх бо^ева у 1804. и Ь. годвни, Срби 
се вреву вац граница дотадашвих усталих овруга, те 
да што више зем^ьишта захвате, и да турскии во^сваиа, 
во^е с; се на Србщу спреиале, спрече на згодни)иы тач- 
каиа и на веЬо] да^ьини, упад у ослобо^ене нахще. Тиво: 
Мдаден МаловановаЬ по^е на Крушевац, Милан Обре- 
новнЬ у Стари Влах, Лука ЛазаревиЬ утврди Лешницу, 
прота Цвнадови!к чуваше Шабаа, Мпдеиво СтодковиЬ 
осво^и Пореч, а Петар Добршкц заузе Парафин, Ра»а& 
и Алекеянац. ') 

Да би се ова осво|ен>а одржала, као и да би се 
одбила турсва возска, скадарскога Ибрахвы-паше, по из- 
бору и упутиыа вапетана Вуче ЖвкиЪа') буде подигнут 



1 Црнин 'Бор^ен од ^о■ан& ХааиЬа (Ми- 

*) Вцча ЖикиЯ (ко иекииа Воча ЦикиЬ). родон ]е ня села 
Маврова у МаКедонщн, Пре Ко^аве крапине бно ^е яехавцща на 
Калииегдану. Кад су Аустрщанци осво]илн Србн^у, Йно ]е у Мн- 
халеви1^еввн Фра]Еорима. и сво]н11 одднчвин делима аасдужио чин 
капетана. Кад Аустри^анпн напусте Срйи]у оде н он с аила в после 
^е йио у миру и ужввао неку пензи^у. Ала кад Срби устану про- 
тив Турака 1804., до^е устаницина у поноЬ, не^у остадина, н Вуча 
с братом Куэнаном, и оостану капстаян у српско^ во^сц||. 

Вуча де са Србииа <Зранно Делвфад 180^. и 1807. год., адн 
1807 пред Усврс, йно ^е тешЕО рашек а умро у Св. Роману, на Ускрс, 
5. апрвла в код дркве укодан. (Поиенвк М. 'Б. МвлиЬевиЬа стр. 
169; Историка сриског устанка од Баталаке стр. 5, 59; Годишаица 
ЧупиЬева XX, стр. 197-200.) 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



106 ГвОГРД«СКО-НСТОРа1СКЕ СЗЖЕЕ 

утврЦнн, а тсхоро на диеко ч^мтв в дропавАенн Де- 
лшрал- ') 

Ово ]твр^но место добнжо ]е тажво ние одни 
пр1е године, због сво]е |уначке одбраве. Због ]110рне од- 
брзие Тгрци су га прозвали Делмрал што Ье реЬи ^у- 
мачки 1ра4, а звалн су га н Демгмиор (]уначкя догор). 
Наши су га эва.1и и Дедмшомач, агто сан слушао нз 
уста старих Срба, жо^и су се у кену борнжи и о тоне 
на првповедали. Кад су се пак Тур1щ од оега вргЛалн 
с разбщенин главэна, тад су га назнваи Дом!г31рал, 
што бв се рехло свиоскв град.*) 

О осниваау утвр^иог Делиграда Петар 1окнЬ овако 
првча: ,До^ Жика, нз МаЬедовв^е родом, доводе не- 
колнко беЬара, вачиви вивац ка]н се прозва Делигра^. 
Он покупн ;ош беЬара н постави ин старешнве : Николу 
н Стрелу над беЬарнма Ннгаевачкин, 1|^у над Леско- 
вачкин, а Першу над свнна осталяна. 

яОвин беЬарина он осяажи н утврди Делнград, бв 
се зуначЕИ н погибе ту за веру српску. Бог да га прости !**) 

Избор овога места за утвр^нн лотор, у тадашкин 
приликана, оправдал ^е и са стратеги^аая в са тактичког 
гледишта. С првог стога, што брани продираке и у Голщ- 
сву и у ВеликуЫораву, т. \. у правцу Крушевца, и у правцу 
Хупри^а— ^а^одяна и даде, или низ Мораву за Оввла^н- 
нац в Пожареяац; )ер се путовн за Крушевац н Ъ-упризу 
деле одмах иза Делиграда. С тактичког гледишта, пак, 
што ^е висораван с налвн узвишицана на аевон крнлу, 
те брише предлежеЬе землиште до НериЬа Хапа, дакле 
на читав сахат даляие. Дедвна ну ^е сано нана та, што 
за лепима утвр{|ене лини^е има дубоки Дреноваин По-* 
тов, с доста стрмин обалана, алн се прелазн преко 
и>ега ногу вештачки удесити. 

Утвр)^ни Делнград ^е поле на лево^ обали Дре- 
новачког Потока, ко^в приоада селу Дасе&у, а во]в ^еол 



■) Историка срп. уставка од Батаааке стр. 59, 197.; т 
Сербнанка Сине МилутиновнЬа Сара]ли]е, II, 3 ; ^ 

Устанав србскн од 1806. до 1810., стр. 23; | 

Устанак србски иод Црнвн 'Бореем од Ы. СветвЬа. стр." 
>) Сербнанка IV, 4, 
') Саомеянк Срп. Кр. Академи]е XIV, стр. 53. ]' 



0.д|1..еа0уСЬО»51с 



ГцогрлФоко-иоторнлокЕ слике 107 

тада назвато Делиград, (Види прилохену картицу Де- 
лиграда и оегове околвне). 

Неуырли ЖикиЯ ударно ]в темед Делвграду у ононе 
куту зекАишне поляце (терасе), што лежи изнежу алев- 
синачког нута, Дреновачког Потока, долине Моравске и 
делвградсве школе. То уе зачеток елавнога Дели^ада. 
И то ;е иа^веЬе утвр^еке на шену, и у свакоы погледу 
н н^важни1е. 

Бад су се во]ске за одбрану Делвграда увеЬавале, 
то еу се и утвр^еьа на аеиу умвожавала, н у лево (св- 
веро-истоку) ка Мозгову низала ; а тако него и к Морави. 
По Сара]лв]и, лрве године ((806) подигнут ^е и шанац 
у Тоаолаку, на лево^ обалн Бинче Мораве, а у атару 
села Л>у6еша, те да се и на тоне иесту затвори Кру- 
шевачкп пут, ко]иы се из Ниша преко Мрамора в Су- 
повца долазило, и ко]иы су правцеы Турци и 1876 по- 
главито надирали. 

Сараллд|а у сво^о^ Србщанци') о првод опеади Де- 
Лйграда 1806 веля: 

Да су Турци у знатной бро]у дошли од Ниша, под 
вомандои Руиеля-Валнеа. Да ^е имао изучену войску (йн- 
зане), са 14 топова и вумбара. 

Да ]е ЖикиЬ вапетан из&брао место за шарампов, 
и да се ту сиестио Петар Добраац са 600О во^све из 
Похаревачке и Свила^изачвв Наxв^е и два топа. 

Н>ент у поиоЬ до^у : Стано^е Главаш, Буле ИлиЬ, 
и Ву^ица ВулиЬевнЬ с во^свом из Снедеревсве Наxи^е; 
дале Антоци^е ПлавиЬ и ^ввта кнез Лагодинске Нахв^е. 
Тада се подиже Тополак, где се ПлакнЬ сыестн са сво- 
дом во;скон. 

Турци су шест недела нападали Делиград, и Срби 
су имали на хиладу мртвнх в ран>вннх. 

Назпосле, заморепи Турци, не нада)уЬи се успеху, 
" а .чувшм да Еар^^ор^е иде у помоЬ Делиграду, напусте 
" йиград и нагло одступе к Нишу. 



Г 



') Ккнга И, стр. 3—8. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



108 ГЕОГРАФСко-историлске слике 

Анта ИротяЬ, тоЕО^ савременик тих догаЪ&}Я) 7 
сво]И11 запискана') важе ово: „Еад ^е аапетан Циковац 
дети подигао Д&лиград, (ко]и ^е т; и погинуо), опседне 
га Ибрахик-паша са 60.000 во^вика, алв му не ног^кдве 
вишта, вего оде да брани Провупде од срнске во^сxе.' 

И Баталака у сво^о^ неторщн (I, 211) каке, да ^в 
Вбрахим-паша опсадно Делиград, н да га ^е тукао шест 
веде^ьа из топова и куыбара алн ну нншта нн^е ногао. 
н на^после отишао к Ыишу, снгурно на глас да Еара- 
^ор^е, после победе иишарсЕе, долази у поиоЬ. Али Пе- 
тар Добртац извести Кара^р1|а да су Турци 'отишли 
Нишу, и он се с во^скож поврати на Врачар, против 
Београда. 

^едан савреиеник*) тако^е потвр^у]е, ,да ]е капе- 
тан ЖиБиЬ, родом Рекалща, после мвшарског бо^а, вад 
оно Кар^р^е стиже с Мораве и уплати Турке, — по- 
ставио основ Делиграду. 1[рвв пут он ^е био Мали, пло- 
тои опко^ьен. Но после за каненичке преда^е, до^е Ка- 
ра^р^е н уроди га в утврди боле*. Он вели, да ^е првв 
године подигнут и Тополак и ^ош ]едан шанац на под- 
но}е)у Гор. ^убеша, да не иду Турци у Крушевац. Од 
Делвграда до Тополака подигнут ^е био ендек (ров) за 
одржава1ье везе ие^у оба танца, ко^е ]е раздва]ала 
Морава. 

Из сви]у ових података дазе се поуздано извести ово: 

1. Еапетан ЖибиЬ ударно зе те11е.ь Делиграду ]'ула 
1806. год. и тиме обесмртио св^^е иие. 

2. Прва су утвр^еша била код школе и у Топо.ьаку. 

3. Турци су зула и августа дуго држали у опсадн 
(око 6 неде.ьа) и тукли Делиград, али га вне; ыогли 
осво]ити и одступили су Нишу. 

4. Да ]е на1пре у Делиграду био старешина капе- 
тан ЖиЕиЬ са сводим беьарина ; а када ^е на в> нава- 
лила веЬа турска сила тада ]е и Делиграду дошло у по- 
иоЬ више српских во^нода с во^скон и свиыа ;е заповедао 
во]вода Петар Добркац. У то вреые Кара1|ор^ ]е био 
на Мишару, а после отишао Веограду да га опседне. 

') СпоменйЕ XIX. стр. 10. 

') Гласннк ери. пчт. друштва, ки.. П1, гт!). 155. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



гиогРАФско-натор|МОКБ слнке 109 

1807. година 

Ове године око Делиграда нще било озбнлннх бо- 
лева, ]ер су Турца били закате на Дунаву : око Бравла 
н Иэнавла, где их ^е руска войска под ^енералои Мв- 
хелсоном нападала; као и око Неготина, где су их ру- 
СБИ одред под Генералом Исаеввн и српскв одред под 
Мвленкоы СтолБОвиЬен нападали. 

Мааа турска оделеаа узнемиравала су Делиград 
у априлу и лулу, али то }в све спадало у ред чарки, без 
ведиког знача]а. 

У лрвиы борбаиа погинуо ле и освивалац Дели- 
града, капетаи Вуча ЖиеиЬ, кога ле у коианди заменио 
Бегов брат Кузман. 

Тилзитским ииром (27. ^уна 1807.) измену цара ру- 
ског Александра I. н «ранцуског Наполеона 1. престао 
^е и рат руско-турски, а тиие и борбе Срба с Турцнма, 
те .]в тако не само остатак ове године праведен у виру 
него и цела 1808. година. 

Престанак непри]ате.ьства Руса и Срба с ^едне, и 
Турака с друге стране, утвр^ен ^е ]0ш и эакд>учкои при- 
мирила у Слободчщи (12. августа 1807.) измену Руса и 
Турака, ко^е се и на Србе распростирало. 

1809. година 

По ранщеи споразуну с Русииа, ове године пре- 
дузыу Срби ОФансиву против Турака око половине априла 
у свиыа правцииа, и то: 

1., Преко Дрине, против ^ате и Сребрннце Лука 
Лазареви!) и Сама МарковиЬ ; 

2,, У нравцу При^епола и репице, за везу с Цр- 
ногорциыа, Кара^ор^е; 

3., Против Ниша Мило]е ПетровиЬ; — и 

4., Низ Дунав Миленко Сто]ковиЬ. ') 

Али, за несреЬу ерпску, Руси све до августа не 
пре^оше Дуиав да нападну Турке, ^едно абог излива 
Дуиава, а друго и бо^еЬи се напада од Аустриле, с колон 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



I (О геогрА*сио-шсгорялскк сзике 

беху допив у оропввост, због ешза с Фрюцусхом ; — 
зато Турцв у11(щ>ебе ожу привкт да Србе сатру. Велика 
везир Дуеуф-пата наредя солуааюж ■ с^№^н пашв дж 
еа 40.000 одабране мдске нападну на Србе, *) н то иа^пре 
на оие пред Нишен, око Еакенвце, а после да ороднру 
у Србчу. 

Иала српска во^ска код Няша, н аво у почему 
успешяо одбв^аше силве турске нападе,. заморена н гу- 
бятцима сиаоена, 1супвцв]он оскудна*) а несложна у 
раду,*) оодлехе ^ачо^ турско^ свли и скоро ева беше 
сатрвена. Н»ен ]аднн остатак добеже у Делиград, где )е 
посада од 2.000 као резерва ставовала.') 

0вз^ српсхн пораз на Каненицв (19. ка}а) утицао 
^е несре1^о и на остале српске, н ако победне колоне. 

Кар^Р^ ^е осва^ао Новн Назар када му 6. зуна 
стихе галосва вест о српско^ погнбщн на Какеници- Он 
^е оцёиио велшш знача^ турске оФансиве у долину Ыо- 
р^И^оа ]е одмах напустио скоро осво]ени Новн Пазар 
.% пйтрчао Делиграду у поиоЬ. А колвко ^е ииао во^вод- 
скога дара н ри^авности показду пере, ко^е )е преду- 
зео, да се далин иесреЬана на пут стане. Ои^е народно: 

1. Да се Сипа и Лука врате прево Дрине, н да 
Сина са .ьудвна свога подвлашЬа (Кулубаре) до^ Де- 
лиграду ; 

2. Да Милевко затвори нирочке путове, те да Турцн 
не ногу онуда продретв; 

3. Да Младеи и Милевко оду Ба№и и осЛободе 
Белка, кога су Турци бвли опколили, а после да до^у 
Делиграду; - и 

4. Да се Пупрща утвр^у^е као резерва и прихват, 
ако бн Делиград пас. *) 



') Баталии, II, 563. 

*) ОтацЗнва, кн>нга XXXII, стр. 22, Комавлавт Мвло^е у 
■шсну Савету од 5. на^а велв, да у цедон догору вена више од 
7 сандука вушчане нуявди]е. 

*) Гласннк Срп. уч. друштва, (н^ Ш, 151—154. Сербж- 
!аака Ш, 170- Правителству^ушчи Соврет од В. КараовЬа, стр. 29. 
Баталакина исторв^а, II, 655. 
*) Батадака, II, 555. 
*) Батааака, II, стр. 580—582. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ГЕОГРАФОКО-НСТОРИЛСКЕ СЛИКЕ 111 

После Каиенице турски удар био ^е управлев про- 
тив Делиграда . Руски ^енерол А. Н. Петров *) овако 
ОIшсу^е тадашае дога^8^е, ео]п су се око Делиграда 
абивали : 

Исиавл-лаша са нових 18.000 ^ьуди') приспео ^е 
28. ^уна пред Делиград в овколио га са свв^у страна, 
заузвв, Сби ранще поседнутих ]угних висова, ^ош в за- 
падве са страве Мораве, ЕО^в Добркац, због налог бро^а 
сво]в войске, нв^е ыогао равв^е заузети.*) 

.Овсадив тесво Делиград Исыаил-паша послао ^в 
зввтая одред низ Мораву (Бвнчу) до СталаЬа, а другв 
одред ^е опсео Аубеш. 

.16. ]ула Турци ^уриша^у на ^ьубввхБе шанчеве, алв 
су бвли одбв^ени с губитком од 500 лудв.*) 

,25. ^ула Турцв сагорелв село СталаЬ, а 26. из- 
нова напали на утвр^еаа Мвлевкова у ^убешу. Бо; ]е 
тра)ао целог дана в завршио се опет одстулав>еы тур- 
скиы, ко]в су имали иного уб^енвх. Срби нису ииалв 
више од 40 луди губитва. 

,28. ]ула Кара1^ор^е лвчво до^ у 'Е.уврв]у, а 31. 
кревуо ее Делиграду, али се после врати и оде Кра- 
гу^евцу. 

,2. августа Миленво ]е одсудно испао из лубешких 
утвр1|еша и натерао Турке да одступе. Кара^ор^е 3. ав- 
густа до^ у Дасвку. 

.Турцв су и даку и во^у боибардовали Делвград; 
ва т ]е взбачево до 13.000 бонаба. Пушчана ватра ни^е 



') Война Рос1и съ Турд1ей 1806.-1812. год. Томъ Л стр. 
288.— 293. В. М. Г. МсдаковвЬ ^е иешто по ястнм язвориха о Де- 
лвфаду наиисао (Првв сриски устанаж н влго* жалоснв свршетак 
1893. Нови Сад. стр. .38.) 

на Делиград са 

^) Турцп су дакле сада ннали иред Дедисрадон ва 38,000 
пешака и доста коканнка. Они с; ваувелы не само Белв Камея и 
Зеденове 1Ьнве пред Делкгралом, него и юсе Дреиовац я Годак по- 
зади Деднграда (Ввдн картйцу), па в висове око св. Нестора нвнад 
Луйетв,, а ореха утвр))е1ьу Т<шо.ьаку. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



1 12 ГЕОГРАФОКО-ИСТОРЮОКЕ СЛИКЕ 

се прекидала. Турцн су почели у правцу утврЦка ко- 
пата ров 4 сахева широк в 3 сажена дубок. ') 

,1. августа Турци су добили поио^ из Албани^е и 
оихова во^ска бросала ]е на 50.000 .ьуди. *) 

яМдаден и Мило]е били су у ^убешвои утвр!^№у, 
на да се таыо налазпо храбри и на]вештщи Србин Ми- 
левЕО Сто]ковиЪ, бо^еЪ11 се да оа не преда шанац Тур- 
циыа. Други одлвчни борац 11етар Доброац, потрошив 
сву иувици]7, држао се и дале у Делиграду в друге 
храбреЬи. 

.Петар Добршац, да би се 'спораз^'иео о на^бол«н 
начину за сзедишвае с Кара1)0рЦы, ко^и се вод ^асике 
валазио, нолио ;е Младеяа, да иу лоньье заменика за 
24 часа, те да се састане с Кара^ор^еи. Младен иу 
пошле у Делиград свога Мило^а. 

,Добр[ьац и ЫиленБО сагласилн су се у ^убешу 
да Кара^)р1(е доЦ из Дасике и да с у^едиаеиом снагои 
изврше општи напад на Турве, во^и оиса^у]у Делиград. 
На случа] несреЬе да не би топови у Делиграду и ^Ь^- 
бешу па.1в Турцииа у руке, да се на веколико дава ра- 
ви^е пош^ьу у 'В.упри^у, где да се образу^е ново отпорво 
место. Али ^е Младен', томе био протнван. Милосе, дошав 
у Делиград, чим ^е видео турски ров, кози ]е иыао за 
цил., да овса1)еН1щина прееече воду, одмах ^е побегао у 
Тополак, бо]еЬв се да Турци не спрема^у вину. Остав- 
ши такс без команданта, во]ници су из главнога шавца 
у вереду отиптли ка Топо.ьаку за Мяло^еи. Све етаре- 
швне устале су тада протвв Мило]а, и Милевко потегве 
саб.ьу на ьега, алн га во]вода ЧарапиЬ уздржв, гово- 
реЬи, да Ье Кара^ор^^е бо^ье судити и Младену и Милому. 

,Ме1)утим 7000 Турака, еаэнав од шпи]уна да ]е 
Делиград напугатен, 3, августа заузму га, и тамо остав- 



>] Ъенсрал Петрпв наволн, да ]е пре плзя Делиграла ]п|а 
кра)еи ]У-)|, |'>1<ло неких турских ол«.ъе1ьа око Лагодине, али то не 
постоев, ^ер су Турин прелаотли Мораву тек после рада Делнграда, 
и 1^р(1е на Лноару ш Таборишту Г)иле су 16. августа. 

') Турскв команданти вила су ови: Румолн^СIи Вадйс, Ис- 
навл-бег вз Сереза, '.Наши и -11 а та лесаовачкп. Махнул наша на^р^а- 
ковиие н Гушанац Лли^а. (Гласник II, 213. Оастав Стевана Стра- 
тинвровнЬа, митрополита). 



0.д|1..еаОуСоО«:^1с 



ГЕОГРЛФСКО-ИСТОРШСКЕ сликв 11^ 

лееих 200 рааеника потуку, и погоне у нереду Србе 
ко^и су бегали ка Топо.ьаЕу. 

.Миленко потрчи из лубешког шанца Топо^ьаку у 
помоЬ, да бегунце делиградске яауетнви, а Турци на- 
ладну и заузиу лубогоки шанац, а затнм и Топол1аБ, где 
не беше коианданта, ]ер су МиАенка поплашени коаи 
однеди у по^ье. 

,0д 30 гопова, козе су Срби имали у Делиграду и 
Л)убешу, спасли су само 8, а 22 су од чести пала у тур- 
ске руке, или закопани у зеилу. 

,5. августа цео дан напада.1и су Турци иа 3.000 
Срба код Расиие, ко]има ^е и Кара1,ор^ дошао у помоЬ. 

,7. августа до1|е у ^асику Кара^р^у Милан Обре- 
новиЬ са 5.000 луди од граница Албанще') и Кара- 
Ьор^е се крене 'К.упризн, Ео^у су истог дана напустили 
Радич ПстровиЬ и Нетар ^окиЬ, на кога ^е Кара^юр^е 
из пиштола пуцао." 

Ето, таква ^е судбииа иашег Делиграда била ове 
године, по русЕОые опису. Да видимо и друге взворе шта 
о томе веле: 

По Саразли^и') тада су бранили Делиград; Ми- 
ленЕО СтозковиЬ, Станозе Главаш н Танасще ЧарапиЬ, 
али га нису одбранили, што ее слаже и с горяим ру- 
С1ЕИИ наводима. 

Рус Н. Дубровин писао зе о овни дога^а^има та- 
кс^ по докумеитима из тога времена, кози се налазе у 
рускоз ратно] архиеи, и ова] састав штаилао у руском 
„Военом Сборнику".*) Из овог списа ми Ьеио навести 
само оно, што допушузе Генерала Петрова. Такс по Ду- 
бровину : 

Митрополит Леонтизе пише РодоФиникину, из 'Ку- 
прще, ,да су Турци 23. зула дигли логор, ко^и ]г био 
против Миленка и сместили га иза Делиграда, одак.1е 
ее ова^ види; спустили се до саме Мораве я затворили 



') То ;е из во]ске ко]д ]в 0(:ва^ала Ново Пазцр. 
') СерОванка IV, 4. 

') Неко ^е иренео састив Дубровина и эасебно га 
ве свесве под пасловон .Устанак ср'юки' од 1801;.— 181(1. године. 
Новон Саду 18Й1.;. г. О Делиграду вида стр. 156-174. 

ГОДЯШН>ИЦЛ XXI 8 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



114 ГЕОГРЛФСКО-ВСТОРШСКЕ СЛИКЕ 

пут у Делвград; спалили нанастир,') ко]и )е бно за 1ьи- 
ховин ле^ниа ; а ]уче су веки допр-ш до ПараЬина, по- 
ладили сва села, одвели луде и однели сву храну у сво] 
логор, ^еднон речи затворили путове, а остао )е сано 
^едаа пут ко^и иде одовуд у Крушевац". 

Ха}дуК'Велко папао'^е на четири места и побио 
Турке и тиме ^е показао Турцима, да ]ош нист сва места 
у Србщн пуста. 

Деремща ГагиЬ-) пише 5. августа митропашту Ле- 
онтщу, па изие})у осталога, што паи )е веЬ познато, вели: 
,Како смо дошли свойском у Делиград,*) срете нас Пе- 
тар Добрн>ац те се договарао с Милепкон, како да се 
стави во^ска на назудесни^е место ; али Младен и Мвло^е 
покваре план, те ставе войску на такво место, откуд не 
само да се нще помагало Делиграду, веЬ ]е н сана воз- 
ска била у опасности и могла зе умрети од глади'. 

„У среду, 4. августа иззутра, до^ нам глас да ]е 
Де.1иград дарован Турцима". 

„Миленко, ко^ег су држали да Зе погинуо, до^е по- 
сле Кара^ор^у, Е0]н поньье шега и Петра Добраца у 11у- 
при^ски шанац, да ако вишта друго, а оно да га одрхе; 
али на неереЬу они га на^у спалена. Во^ска анхова, вя- 
деЬи да су Турци продрли у нахщу Ьупрщску, растуре 
се да снасааа^у сво^е породице. Турци се утврде у "Ку- 
прщи, пре^у преко Мораве, заузиу Дагодину и принуде 
Србе да се повуку Баточини". 

У овом оча^ном трееутку Кара^орк^е показа ^ачипу 
характера а поглед но]водск9 : наре^ивао ^е засецаше и 
бра1ьен.е главних прелаза на Морави и путова за Шу- 
иади^у; искуплао ^е борце и одушевлава'о за борбу, на- 
да^уЬи се у руску помоЬ; писао РодОФИникину и шилао 
нзасланике у Влашку руском Генералу Багратиону,*) мо- 



') Т^о ^в светв Рояан. Турци су дакде посели и Крвави Вис 
я косу на десно^ обали Ру^яшке Реке, ко]а се сада зато и зове (Туе- 
ски логор'. (Види картицу). 

''] Устанак српски, стр. 173.-П0. 

)) Миленко, ЧараниЬ в Вслко кога су из Ба&е избавили, 

*) Прозоровски умро 9. августа. Види Петрова П, 298, 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ГЕО|■РА4СКО-ИСТОРИ^СКЕ СЛИКЕ 115 

деЬи за скору поноЬ, да руска войска преЦ Дунав. Он 
^е тада био на висини свога положаза, сасвии противно 
ононе какав се показао 1813. године. 

Турци по^у К.рагу]евцу, али их Срби сретну и од- 
бщу на Липару и Таборишту (16. августа), а Танаско 
Ра}иЬ потуче 1'ушанца на Дрноы Врху. Xа^дув-Ваъко н 
Сгано^о Главаш ^уначви су прелазили Мораву н напа- 
дали Турке, када еу их нагнали у бегство.') 

На утоку Мораве код Кулича, Срби су подигли утвр- 
^еше, козе ^е на^пре бранно ^анко Шишко, а после ыу 
у помоЬ дошао капетан Радич нз Београда.^) 

МнленЕО Сто^ковнЬ отншао ^е у Пореч и тамо са 
нетто беЬара бранно Турцима пролазак. 

Саыо Петар Добрн>а11, после ^уначке одбране Дели- 
града, ни^е одговорио надама, ко]е су се на в> полагале. 
Место да иомогне вожда у овоме опасноме тренутку и 
тешкоие положа^у, он ^е отншао у Београд, 'и са Родо- 
Фнннкинон и ]ош нек11ма-15. августа^) напустио Београд, 
и отншао у Панчево, а одатде у Влашку. У тренутку, 
кад Отацбина захтева евачизу номоЬ, да зедан тако чу- 
вен во}вода напушта сво^у земл.у и иде у ту1(ину, то ^е 
3)1 сваку ссуду. 11а с тога ^е и оправдана била опт'ухба, 
ко^у ]е Кара^ор^е против Добр№ца 1811. године био по- 
дигао, саио ^е незгодан моменат за то био изабран. 

Успеси руске во^ске на Дунаву (14, септембра нре- 
дао се град Измаил*) утицали су и на стаае у Србц]и. 
Велики везир нареди услед тога, да се турска во]ска из 
Србще повлачн, да 6и са што веЬом си!1Гом Русима на 
сусрет нзишао, ^ер се на Дунаву решавала судбина овога 
раговаша, па и Орбще. 28. септембра одступили су Турци 
од 'К.улризе, а 6. октобра напустили су и Делиград, и у 
н.еиу оставилл заглавлене велике српске топове, к0]е 
ниеу могли одвуЬи. 7. октобра одступнла ^е и она турска 
во^ска, ко^а ^е заузима,1а Петку и Иожаревац.*) 

■) Ъ(.'иер&л Петров, кн.. II, Зо2. 
^) СерГ,иаави IV, стр. а. н 6. 
*) Устанак српскн, итр. 182, 
*} Петров. II, 31)5. 
*^ Петров II, 310. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



1 14 ГЕОГРАФСКО-ИСТОРИЛОКЕ СЛИКБ 



пут у Делиград; спалили ыанастир,') кози ^е био за тьи- 
ховим лепима ; а зуче су веки допр.1и до ПараЬина, по- 
палили сва села, одвели ^ьуде и однели еву храну у сво^ 
логор, ^едиоы речи затворили путове, а остао ]е само 
дедан пут ко^и иде одовуд у Крушевац". 

Ха]дук-Велко напао' ]е на четири места и побио 
Турке и тиме ^е показао Турцима, да ^ош ннсу сва места 
у Срби^н пуста. 

Деремща ГагиЬ'') пише 5. августа митрополиту Ле- 
онтщу, па изне][)У осталога, што нам ]е веЬ поэнато, вели: 
,Како смо дошли сво]ско11 у Делиград,*) срете нас Пе- 
тар Добр^ад те се договарао с Миленком, како да ее 
стави во]ска на на^удесни^е место ; али Младен и Милозе 
покваре план, те етаве во^ску на такво место, откуд не 
само да се ище помагало Делиграду, веЬ ^е и сама воз- 
ска била у опасности и могла ]13 умрети од глади", 

„У среду, 4, августа иззутра, до^е нам глас да ^е 
Делиград дарован Турцима". 

„Миленко, коз'ег су држали да ]е погинуо, до1(е по- 
сле Кара^ор^у, ко]и пош.ье аега и Петра Добргьца у Ьу- 
прщски шанац, да ако ништа друго, а оно да га одрже; 
али на несреЬу они га на^у спалена. Возска ьихова, ви- 
деЬи да су Турци продрли у нахи^у Ьупрщсву, растуре 
се да С11асава}у свозе породице. Турци се утврде у '^.у- 
пр)^и, пре^у преко Мораве, заузму ^агодииу и принуде 
Србе да се повуку Баточини". 

У овом оча^ном тренутку Кара^ор1)е показа зачину 
карактера и поглед воеводски : нарв^ивао ^е засеца^е и 
бракеве главних прелаза на Моравн и путова за Шу- 
мадизу; искупл>ао зе борце и одушевлавао за борбу, иа- 
дазуЬи се у руску помоЬ ; писао РодоФиникину и шилао 
изас-1анике у Влашку руском ^енера,1у Багратиону,*) мо- 



'} То ]е свети Ромау. Турци су дате йосели н Крвави Вис 
1 косу на лесно^ обали Ру^ишке Геке, ко^а се сада зато и зове ,Тур- 
■ля догор*. (Ввдв картииу]. 

*) З'станав срисви, стр. ПЗ. — 176. 

^) Мялеуко, ЧараииЬ и Бслко кога су на Баке взбаввла. 

*) Прозоровски унро 9. августа. Вида Петрова II, 298. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ГЕОI'РЛ4СКО-ИСТ0РН^СКЕ СЛИКЕ 115 

леЬв за скору помоЬ, да руека во^ска пре^е Дунав. Он 
^е тада био на внснви свога положа^а, сасвви противни 
ономе какав се показао 1813. године. 

Турци по^у Кра1'у^евцу, али их Срби сретну и од- 
6а^^ на Липару и Таборишту (16. августа), а Танасво 
Ра]иЬ потуче ]'ушанца на Црном Врху, Х^дук-Велко н 
Станозо Главаш дуначаи су прелазили Мораву и напа- 
Д!1ли Турке, када су их нагнали у бегство.') 

На утоку Мораве код Кулича, Срби су поднгли утвр- 
!^ен>е, ао^е ;е на^пре браиио ^анко Шишко, а после ыу 
у помоЬ дошао капетан Раднч из Београда.^) 

МиленЕО Сто^ковиЬ отишао ^е у Пореч и таыо са 
ыешто беЬара бранно Турцина пролазак. 

Само Иетар Добрн>а11, после ^уначке одбране Дели- 
1'рада, пи^е одговорио надаиа, ко^е су се на № полагале. 
51есто да помогне вожда у овоме опасноме тренутку и 
тешкоме положа^у, он ]е отишао у Београд, "и са Родо- 
Финикннон и ^оиI некима 15. августа') налустио Београд, 
и отишао у Панчево, а одатде у Вдашку. У тренутку, 
кад Отацбина захтева свачи^у иоиоЬ, да ^едан тако чу- 
вен во)вода напушта сво^у землу и иде у ту1(иву, то ^е 
за сваку оеуду. 11а с тога зе и оправдана била оптужба, 
ко^у ^е 1ира^ор1)е против Добрн>ца 1811. године био по- 
дигао, саио ^е незгодан моиенат за то био изабран. 

Успеси руеке во^СЕе иа Дунаву (14. септембра пре- 
дав се град Измаил*) утнцали су и на стаае у Срби^и. 
Велики везир наредн услед тога, да се турска во^ска из 
Србц)е повлачн, да би са што веЬом спагои Русина на 
сусрет изишао, ^ер се на Дунаву решавала еудбина овога 
уатовааа, па и ^^рби^е. 28. септембра одступили су Турци 
од 11,упрц]е, а 6. октобра напустили су и Делиград, и у 
аеиу оставили заглавл>ене велике српске топове, ко^с 
нису могли одвуЬи. 7. октобра одступила ;е и она турска 
Бо^ска, ко^а ]е заузиыа.1а Нетку и Иожаревац.^) 

>) Ъенер&л Петров, кн,. II, Зо2. 
>) СерОианка IV, ст|). Ь. и 6. 
') Усталак срискв, стр. 182. 
*) Петров, II, ШЬ. 
^^ Петров II, 310. 



1)дИ7ейОуСоО»:^1с 



116 гаогрАФСко-историлскЕ сликв 

На та] начин ослободи се Срби]а ове године силне 
турске на]сзде. Тако се жалосно заврши онако слявно и 
са великим надама започета оФансива. Да ли ]е томе 
узрок Што ^е она прерано започета, или што ]е руева на 
Дунаву одвеЬ закаснида, или обо^е эа^едно, као и да ли 
]в баш морало тако бити, — доказаЬе се тек онда, кад 
доволно исторщских докумеаата о томе буде познато. 
Али Факат посто^и, да сагласности у почиа>а1ьу непри- 
]ателства код руске и српске войске ни]е било, ма да су 
у савезу во]евале. 

Ну, да видимо ^ои[ неке наше изворе о овин дога- 
^а]има око Дели1'рада. 

Баталака у свозо] исторщи вели: „да .]е Милосе по- 
бегавши с Каненице, истина дошао у Делиград, алн б}- 
дуЬи да 'е после аега на два дана, и Добрвац у Дели- 
град дошао, и одыах, као свагдаш№И кегов командант и 
команду предузео, то веЬ 'по самом тому, анх дво]ица у 
^едном шанцу нису могла опстати, и зато ]е Милосе пре- 
шао у Лубешки шанац, где ^е ыгио доцище и Младен 
дошао, и главну команду у овои шанцу обдржавао, док 
нису оба, и Делиград и он пасти морали". (II, 644.). 

О самом паду Делнграда овако се изражава: «Како 
су Турпи, прокопима кроз зем^ьу, примакди се до самих 
утвр^еаа делиградских, и веЬ и воду опса^енима зау- 
зели, а непрестано, дав и ноЬ, бщуЬи га из топова и 
кумбара, одмах ]е Деллррад, у коме ]е и одбрана вегова 
са свнм веЬ духом клояула била, норао пасти, као п1то 
се то на свршетку ]ула и збило*.') (II, 606). 

Еара^р1|е пак, у писму своме црногореком митро- 
политу, Петру ПетровиЬу,^) овако опису]е пад Делиграда, 
пошто ]е навео ранн^е српске успехе, ' иерадау Руса, и 
навео као српске душмане РодоФиникина, Лсонти]а и Про- 
зоровског: ,Сва си.1а турска на нас навали и Делиград 
опколише и 7 недела непрестано бише топонима и кум- 
барама, ко]е неопиеаио ватра од кунбара тра]ала непре- 
стано и дан.у и ноЬу, ко|е нам доказу]у сами Турци, да 

') 11о рускни и.чворииа и ГагиЬу то се ]е догодило 8, августа- 
'^ Баталака II, 770. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ГЕОГРАФСКО-ИСТОРИЛОКК СЛИВЕ 117 

су 30.000 сани куибара бацили, крон топова, и то ня- 
шта досадити не кЬаше, него копадуНи кроза землу до- 
^ше до шанца, ко^е из руке каыекен ^есу се били, и 
наша во^сБа онда принуждена норала ^е из града изаЬв, 
и сав окрут, муяицщу, топове оетавяти." 

^ош да наведеы ^едан извор,*) ко]и по вреиену пи- 
саша треба да ^е меродаван, али легова дата показу^у 
веллку вепоузданост, а аегове цифре иредставла^у борбу 
какве ве.1ике силе. Тако он изме{|у осталога каасе: Тур- 
ска во^ска од 50.000 остави нешто код Делиграда за чу- 
ваое, па ее 13. августа крену Т1упр|1^и и сукоби еа Ср- 
бина у равници, ко^и у вече одступе, изгубив 6000 ир- 
твих(!) и рашенцх, 40 топова(!) и много муници^е. 

Затиы Турци са свои силом ыападну на Делигра,! 
н после осмодаевне борбе, 23. августа продру у утвр1(еше 
српско, где ^е муяицще нест;ио, и сва посада изгинс 
^уначБИ. 

Као што со из других поузданик извора види, сем 
бро^а турске во^ске и пада Делиграда, остало ^е све не- 
тачно, као : борба у равяяци, губитци и датум пада Де- 
лиграда. ^ер Срби нису ииали у цело^ земли 40 полскш; 
топова, а по непознатон писцу они су толико само у токе 
бозу изгубили, где су проете чарке биле. Уопште, ова] 
иисац и на бро^ бореЬих се противника као и на вегове 
губитке гледа са увеличава]уЬим стаклетом. Датуми до- 
га})а.), имена коканданата, па и места где су се сукоби 
догадали, веома су често погрешни, и зато аегове наводе 
вала с великом опрезон и контролом примати. То ]е 
веома непоуздан писац, и ако изгледа, по стилу и терми- 
минима, да ^е стручаак. — 



') Штаипаи ирви аут V Оса1егге1сЬ шЛЁС&пвсЬе ^е^СвсЪпГ! 
1'йг 1831. ЛаЬг, I. НсА, а зптнм сроскв 7 Летоивсу Матвце Српске 
за 1827. год. свеске 4.-8., 11. ш 12. Овим податцваа нвого ^е се 
иухио и Павле ^оаиова1I у сво^о^ .Цсторн^н иа^■ажнв^иx дога^а]а 
у Серби]и' од 1459 до 19. свитемЗра 1813. годнее. Новн Сад, 1847. 
Он ^е се ]ош служяо и ,11рим,1ечаев1аиа №цваж11п]а д□г^а^а т Ср- 
бщи>, ао^а ^е у рукоинсу оставво Иван 1уговнЬ (^ован СаввЬ). по- 
сле Дос1ти]а пооечитвл просвете у Срби^я, и ову во налогу Кара- 
))Ор})еву налустио 26. августа 1813. г. Ив првмвдбе в наводя на стравв 
54. ооиеяуте ЛоваповвЬеве Цсторц|е, моге со доста поуэдано заклу- 
чити, да )е писац деда „Оер.^ие 11.1ачевно павв11ора.1сшченв]в* бно 
главой Иван ЛуговиЬ. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



118 гвогРАФСко-исторнискЕ слике 

Из свега до сада ваведеяога о бо^евниа на Дсш- 
граду да^е се ^ главном взвестн ово: 

1. Турцв су, по бо^у аа Каненици, наоадв на Де- 
лиград (почетком ^уна), опсели га са свщу страна, и 
бомбардали га седан недела дана. 

2. Срби су, под командой Петра Добрн>ца на десно^ 
и Миленка С1Ч>)К0виЬа на ^ево^ оба.1И Мораве, нздржа.П1 
ово бонбардоваое в одбили многобро^не ^урише. 

3. Изнуренн н огкудЕН у муницязи они су 3. авгу- 
ста уступили ]ач0] сили и Делиград напустили. 

4. До пада Делиграда Турци су главну силу обо 
вега држали, а с нан.ни оделешнна по околнин селима 
врстарили, ллачкали и налили. Тек кад ^е Делиград пао 
турска войска нагрнула ]е на Мораву, дошла до Петке 
код Поашревца, а по^едине чете лрелазнле су Мораву и 
до Дагодние иза ае допирале, ала су сузби^еве бнле, 

Делиград ^е дакле, 1809. године скоро два несеца 
целу турску силу сводим груднма зауставлао н Србщу 
заклакао. Он \е часно сво]у дужност према Отафбини 
нспунио. Зато пека ^е слава и ьему и аеговим ^уначким 
браниоцама ! 

1810. годнва. 

Ове године у Тамоку и на Морави бориди су се 
Србн и Руси за^едно против Турака. 

6. зуна Генерал Цукато са одредом од 3.500 л.уди 
пре1^ Дунав код Веливог Острова (измену Занне и Брзе 
Паланке), и ту се састане са српскин, одредом под ко- 
мандой 11етра Добраца, у коме ^е било 4.500 пешадп^е 
и 1500 коаице.') 

Ова се войска кренула Брзо] Паланци, Прахову н 
Неготину, и пошто зе осво]Ила ова места, де}етвовала де 
против Видина. 

У то време, по руским изворииа,') Срби су ииа.1и 
овако распоре^ену сво^у убо^пу силу на граннцама: 



^) Петррв II, 176. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ГЕОгрА■I'СI:о-цсто^^и^скЕ сликЕ • 119 

1. иреиа Босви у 10 утвр^еаа 10.000 худи; 

2. Према ]угу, од Дрине до Рашке, у 7 утвр^ен,а. 
9.000 луди; 

3. Од Рашке до Делиграда и у Омолу, у 8 утвр- 
^ен>а 12.300 .ьуди; 

4. У Кра^йви 5.700 луди; — и 

5. У Т^упризи, као резерва, 800 луди. 

Тада ]е било у Делиграду 4000, а у Топол.аку 1000 
луди, са 10 топова. Сем тога била су построчена 3 утвр- 
1;еаа овако за по 1000 луди и по 2 топа. 

Цела даое убоина српска сила у то време изно- 
сила че на 37.800 дуди са 50 топова. 

Турска вочска под Исыаил-бегоы серескин са 10 до 
15000 луди заузме Крушевац и нападне Делиград 9. ^у.ча, 
али га Срби одбичу и он одступи А,1екеинцу.') 

Кара*)0р^е замоли генерала Цукато, кочи комапдо- 
ваше у Кра]ини, за момоЬ, чер ее Турци понова искуп- 
лаху и упадаху у Мораву. * 

Ъенерал Цукато одреди грОФа Орурка ,са Ладо- 
шким ыушкетирскии полком, баталонои Волииских улака. 
Козаякаи Исаева 4 полком, 300 Срба— Арнаута и са 2 
топа донске артилерще", ко]и успут, 22. августа, освоен 
Соко-бан.у, КОЧУ преда Белку и 300 Срба на чуватье, па 
оде у помоЬ ка Делиграду. 

Кара^рЦ ]ч био у Делиграду са 3000 луди оче- 
кучуЬи Турке, ко^и су се искупили и претили нападом. 

Али сада не беше у опасности Делиград, него пре- 
део око Крушевца,*) щп ]е заузео везир Ахмед-Рушид- 
паша еа 15.000, а коме се прпдружно и Нсмаил-бег се- 
рески са 10,000 л.уди. 

24. августа КараЬор1^е са Орурком оде из Дели- 
града у Варварин, кочи Орурк на1,е валано утвр^ен. 

Затии су следовали бо]еви код Дасике (26. августа) 
и код Варварина (6. и 10. септембра), и после овог тре- 



I) Петров Ш, 172. и 176. 

^) 'Бенерал Петров наводв место К||уш€ 

^е вофешно и очевндно, да се не '>я ногло борвти нв^Iфе ._ 

сике, да су Турцн Зиля 11|.ед Ларварином. Турци су тада биля у 
Крушекцу я вред №Ни, на 1!агдаля. (1'^а(-ниЕ ХЬУП!, 163. до 172.) 



0.д|1..еао^'СоО»:^1с 



Ьег пораэа, Рушид-паша (13. септембра) одступио ^е к 
Нишу, и после ваше вще било бораба на овоые краЗу. 

ГроФ Орурк, ко^и ^е за победе на Варварину и ^а- 
снци произведен био у чин ^нерал-)1а]ора, врати се по- 
четном новембра кразивско^ во^сци, и успут осво^и од Ту- 
рака утвр^ени Гургусовац (Кн>ажевап), 7. новембра.') 

И такс на ^уго-источно^ грапици Срби^е не беше внше 
Турака на српскоме эемлишту, и Кара^ор^е оде с во^- 
€КОи на Дрину, у помоЬ, где ^е 5. и 6. октобра код Лоз- 
нице добивен ^едан од на^знача^ни^иx бо^ева с Турцима, 
и у коме ]е учествовао и пуковник НикиЬ с руским еска- 
дроном. 

1811. годиаа. 

Због слабости 1)енерала Каменскога команду над 
руском дунайском во^ском примио ^е 1. априла Генерал 
Михаил Иларионович Голнишев Кутузов, ко^и }е преду- 
зео ОФансиву нрько Дунава и 22. ^уБа одржао с.1авну по- 
беду над великим везиром код Рушчука.*) 

Ова^ и други успеси руске во^ске, кози су овоме 
следовали, утицали су и на во^не опера1(и^е у Србн^й. 

Како су Турци зааати били на Дунаву, и тамо сву 
|'лавну сво]у силу морали против Руса да ковцентришу, 
то су ее против Србще с ^уго-источне стране само слаба 
оде.ъе&а I^о^ав.ьивала. 

Али П]1И свем том, Кара1)0р))е ^е се налазио око Де- 
лиграда до септембра месеца, бо^еЬп се турске провале 
на то^ етрани. 

Анта ПротиЬ у сво^им запискама ве-ш: Да'^е Ка- 
раЬор^е правио демонстрацщу против Ниша, и кад се 
с Топоничке Реке вратио, дошао ^е у Делиград, ту из- 
вршио преглед утвр^еАа и наоружа^а и правио прнмедбе 



') Ъенерала Петрова .Войаа' 111, стр. 1аО.-18'7., 190.-1! 
а 205. 

Што веас:1нятв пнсац взлахе о 
тачно, да ие эасл7xу^е ви да се ооме! 
год., стр. 27.).* 

^) Петров Ш, 270.-273. 



;йиуСоо»:^1с 



гЕогрАюко-нсторнлике слике 121 

на неуредност топовске муаицщс тадашаем команданту 
Делиграда Ивану МокяровиЬу.') 

У то вреые веЬ се Не^шлотскв пук, под командой 
лувовника Бале, налазио у Београду и Шапцу, ^ер ^с 
прешао у Срби^у ^ош Фебруара иесеца. 

Руси су нападали на Видин (9. октобра), у чеиу .|е 
■ имао учешЬа и Ха]дук-Вел.ко са сво^их 1000 .ьуди, 

10. октобра догодио се ]ош и бо^ на Гранади, у коме 
су и Руси имали учешЬа и Турци отерани у Ниш. 

У исто време бЛли су се бо]ев11 и на Дрнни, куда 
^е и Кара!|Ор^е отишао. 

Тиме се и ова ратна година завр1пи.]а. 

1813. година. 

Руси су се ^ош у 1811. год. почели спремати за от- 
пор против Наполеона, и с тога су трансили угодну при- 
лику да е Турцима завлуче мир. 

16. ма^а Руси заклуче с Турцима Вукурешки Мир, 
ко^и потврди цар Александар 11. ^уна 1812. године. По 
овоие уговору УИ1. чдан ^е говорио о Србима, да^уЬи им 
аинести^у и права ко]а има]у Архипелашка Острва, с там, 
■ да Срби предаду и порушс саа утвр^еоа, и да Турци по- 
ставе гарнизоне по своие нахо^еву.*) 

Услед овог уговора руска во^ска оде из Србще, а 
сенатор и геиерХ! граФ Марко ИвелиЬ, Србин родом из 
Риена, буде послан у Срби^у, да народу и правите,ъству 
об^асни Букурешки уговор мира. 

На Скупштини, 15. августа (Ве.1. Госпо^ина) у Вра- 
Ьевпгници*) (или управо на Калипсьу у атару ЦрнуЬ- 
ском), где су сви сеиатори и во]воде са сво^им свитама 
били искуплени, ИвелиЬ ^е об^аснио свима звача^ Буку- 



') Споменнк XIX, стр. 25. 

>) Петров III, 373., Баталава И, !»10. и 970. 

") О раду на ово^ Скуоштнви видя Баталакииу нсторм^у, II, 
929.-951. Панчеваи, календар за 1872. год. стр. 62.-73., I^о^ чла- 
нак .Сраска Скуоштива иа Каляпол>у 1812.', у коне су иэре^аве я 
описаяв знатни^е личностя, ко^е су тада бнлв на скуиштиня, а во ■ 
каэакаву старшь Пакла МарковиЬа, нз Ьу^етияааа, Ео^а ^е каомоя- 
чиЬ од и; годннв био присутан ва то^ скуиштиня. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



./ 



122 ГЕО1РАФСКО-ИСТ0РИТСКЕ слике 

решвога мира и како треба Срби да се према томе по- 
наша^у, 

Он их ]е световао да пристану на уговор и да се 
с Турцима мире, а у^едво ^е од Скупштине добивена из- 
^ава ове садржине: 

яСрбИ]а и Српски Народ, поина^уЬи многобро^на 
добра ко^а им Зе Русн]а учинила, овнн обеЬава^у и об- 
везу^у се, да Ье ^едноверБО^ и ]еднопдемево] Русщи, и у 
будуье и до века остати верни и приврженн, и да се у 
ничему неЬе изнснити према ао^, као што ^е ово и до 
«ада доказала и речыа, и делом, а верой (срца и духа) 
увек и у ся.аком случа^у." 

Ова }е из]ава потиисана била 16. августа 1812. г. 
у ианастиру ВраКевшннди, од свщу во]вода, саветника, 
попечите.ъа и Кара^орЦ и предата за цара Александра 
грОФУ ИвелиЬу. 

На ово ^в цар одговорио Кара1|0р^у тек у ^ануару 
1813., после изгнанства Француза из Руеи^е, и то овако: 
я.Ъубазви брате, 'Бор1)е Петровичу! ВеомЛ жалим, што 
^е Руси^а сада била припущена да напусти Србщу, и да 
обрати све сво^е силе против Бонапарте за сво^е епасеае. 
Дао Бог, што 6и се Русща спасла и дела остала, — она 
Србщу неЬе оставити, па ма Србща и пострада.1а, Ру- 
щз, Ье ^е избаввти и уздиЬи ^ош боле него што ]е 
била.") 

Срби су, по еавету ИвелиЬеву, одмах приступили 
миреьу с Турцима и упутали сво^е изасланике Рушид- 
паши у Ниш с наставл>екем за за1сл.учен>е мира, али 
Турци не приме предложеие услове, него затраже пот- 
пупу и безусловну покорност, као што ^е пре устанка 
било, као и да се све оруж^е преда. 

Срби, наравно, вису могли на ово пристати п од 
месеца априла почели су се за рат спремати. 

У ^1■пу месецу Рушид наша, поставши ранще вели- 
ким везиром, креиуо ее са свои во^ском из Шумле про- 
тив Ср6и^е, и у ^улу месецу веЬ су отпочела ыепрща- 
телства. 



•> Петров 111, стр. 406. я 407. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ГЕ0ГРА■1■СК0-ИСТ0РИ^0КЕ СЛНКЕ 123 

Све ово потребно ^е било да се претходно изловв, 
те да се об|асвн, эашто ^е цела 1812. и половина овс 
1813 године у ивру протекла. — 

Што се'тиче ДеЛнграда, око ьега тевлп су овако 
дога^а^в : 

^ош 26. Фббруара (№ 1116.) Кара^орЦ наре^узе во^- 
води Антоащу ПлакиЬу да яошле луде да оправе То- 
похаЕ, о чеиу се и Или^а Бар^автароввЬ извеп1тава. 
А 25. ^уна (№ 1639 п 40) налаже возводама Ву^ицн Ву- 
лвЬевиЬу II Вулу Илиз^у, да са ево^ви во^скама оду у 
Дели град. ') 

Вреиа ононе, што су мени веки стари луди при- 
чали о Делпграду, и што ^е пре 50 годвва из уста очс- 
видаца избелехено, ') о стаау, посади и борбама на Де- 
диграду, може се свести на следеЬе: 

У ]улу месецу било ^е на Делиграду и око аега 
некакввх 9 утвр1|ека,*) а кихов распоред и посаде оваке 
су биле (види приложену картицу) : 

I, На десно] страви Мораве били су : 

1. На^веЬн шаиац код садашв>е школе, са 4 ба~ 
стиова за топове я два иэлаэа за испаде. Шанац ]е у 
главной троугаонога вида и требала музе посада од 1000 
до 1500 лудн. 

Ту ]е био са свозок войском нараЬинска воевода 
Или]а БаруактаровиА из Скорица. 

Овл} шанац бво зе изранен по евина правилиыа 
ФортиФвкацв^е са препречнин средствииа, траверзаиа 
(браняцими) и зекуницама за скдонитте луди и коаа. 

Од шанца водно ^е тавввв (оотериа) Моравв и чесии 
за воду. 



') Деловодян иротокол Кара^орЬвв. стр- 93 и 201. 

') Меаи ^е првчао старап Папе Маркович мз Ву^етиваи,^ 
овр. рудшчког; а остала кааивана иядазе се у Гласкпку Ори. )Ч- 
.друштва, к№. III, 154—157. 

^ Ко^н жели, да вное о охни утвр^екина зва, него што ]е 
овде бвлохеыо, као в да види п>иходе дстадве пданове, иоже то 
наЬи у Гдасквку ХЬУШ, стр. 193-202. у ионе ч.1анку .Гра^ ца 
1Iови^у в'Ч10ри]у Срби^е.' 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



124 гЕогрАФско- 



У овои шаяцу била су тада 4 велика топа. 

2. Преко пута алексиначког насипа, а на 300 ко- 
рака од првог шанца северо-истоЕу, био ^е шанац Бу- 
кине ВулийевиЯа, воеводе смсдеревског. Он ^е био не- 
яраввлвог вида а иэлонл-еног «ронта, а поделен ^е на 
више делова, као да ]е поступно повеЬавав лреыа бро]у 
во^ске. Имао ^е траверзе и земунице. 

Иыао ^е ]едан топ и посаду од ^едног обичног ба- 
тален а. 

С првии шанцеи био ^е везан грудобранон. 

3. На 4—500 корака северо-источво од предаег 
бво ]е шанац на коси Белог Каиена, у коме ]е посаду 
ииао храбри млавски воевода Паул МатезиЯ из Мел- 
вице овр. пожаревачЕог. 

Он ]е био правоугаоног вида са три бастннона за 
топове, излазом за испад и траверзама. Пред «ронтом 
инао ^е заЕлоне зеил>аие за стрелачве групе. 

Ова^ ^е шанац веЬи од Ву^ичиног и требало му ^е за 
одбрану око 1000 луди. 

Поделен ]е на три дела. 

4. Од Паулевог шанца северо-истоку, опет до на 
400 корака на темеиу Белога Каиена, био ^е шанац гру- 
жанског во]воде Милоша МаринковиЛа из ОплаивЬа. 

Ова^ ^е шанац био преломлен, у главном четврта- 
етог вида и поделен на два дела. Он ]е ииао 2 топа и 
траверзе против анФинирааа. Због свога узвашеног по- 
ложа^|а, доыинирао ^е сва иредЕьа утвр^ен>а. 

Посаде иогао ^е прнмвти 4—500 луди. 

5. На 120 корака од овог утврЦка био де Руд- 
нички шанац, у коие су били: ДринчиЬ, Лона, Курсула 
и Васил МвдораловнЬ из Тавника окр. рудничког. 

Ово ^е утвр^еае тако преорато, да иу нисам могао 
оценити Форму, када сам ова утвр1|ен>а у марту 1875. 
прегледао и крокнрао. 

6. Лево од Рудничког шанца, на вису Плаидишту, 
према Мозгову, био ^е шанац во^воде пожешког Нова- 
чиАа из ГорачиЬа. Ова^ шанац ни^е ни довршен био када 
су га Турци оапали и осво^или. 

Еара-Цавле Симонови!! прича, да су ова^ шанац 
направили ^едие ноЬи у очи неделе, и да су у кеиу 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ГЁ0ГРАФСК0-1Н 



биля НовачиЬ, Курсула , Дииитрще Парезан, Цинцар 
^анко и 11етар во]вода Ражааскв." ') 

7. На Серезло^нои Брду вза Руишке Реве, вдуЬа 
од Делт'рада Ражву, во казвван.у Кара-Павла Свно- 
новиьа, бво ^е шанац кнеза Ъ-рке из ^аг№и^а. окр. кра- 
гу^евачког, за врихват и одбрану Делвграда са те страве. 

Ово ]в учиа>ено вероватво после добивеыог иску- 
ства у 1809 годвни, када су Турци ту косу посели, ша- 
нац подигли, па од тада и вне овоме месту остало (Се- 
реэлщно Врдо). 

II, На лево] страни Мораве била су два утвр- 
^ека, и то: 

1. Тоиолак бдпжн Моравн, у коме ^в по сво^ при- 
лвци бвла грочаиска нахща с воеводой Илирм Чара- 
аиЯем. 

2. Л>убешки шанаи код села Гораег ^Ьубеша. Ту 
^е била во]сва во]водв АитонI1^а П^ьакнЬа, 1со]и \% био 
заповедник на лево} страни Мораве. Он }е прнспео на 
Делвтрад вероватно кра}еи }уда (деловодви протокол 
Бара^ор^а, Регистар, стр. 15). 

Топол>ак и прво утвр1^ен>е на десной брегу морав- 
ской били су везани ровом за прилаз к води и за од- 
брану долине. 

Баквог су вида и величине била ова два утвр^еша 
на лево^ страни Мораве низе ын познато. 

Првцх 3 на десно} и ова два утвр^еша на левоз 
страни била су построчена у ^едно^ лнищи, управяоч на 
тбк моравпв, и образовали су «роит ирена Алексинцу. 
Сва утвр^еаа била су затворена ; првпх 6 ослашала су 
задБу страну на нвацу леве стране Дреновачког Потока. 

Почетком зула почела се ^е вочска веЬ искуп.ьати 
на Делиграду, а ту }в дошао и Младен Миловапови^, 

^) Гласннк 111, 157. На^е могуЬе ду су толике воеводе са 
сва^ин войскам» бвде у ток ^едвои шавду, него да су се иноги ту 
затекли, лошав на разговор, када су Турки ааиали, као што ]в 
неви 1[ри1^о ятлчл Павле МараовнЬ. Ыояе бнти да су бпли цро- 
браия во^ннци и воеводе ш внше нахи^а, ^ер ^е ова^ шавац био на 
н^опасаи^ен несту, као шю се сутра'дан в осведочило. Сано такс 
се ногу ра:!у]1ети у шеиу иэгпиуле старешнве из разнях взкща. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



1-11СТОРИ0СКБ СЛИК!^ 



тада попечител во^нии коиандантна^уго•источво^ страни 
врбще. 

На Делиграду, од када ^е био проширен и добро 
утвр^ен, поста]ала }е стална посада, щу зе редовво да- 
вала на^ближа ЦарлЬннска Нахп]а, а 1ьо] су иоыагале 
Лагодинска и Ножаревачка. Преыа добивевоы валогу, по- 
ступно су долазиле на Делиград еозске из имековавих 
иахвза: ПожаревачЕе, Снедеревске, Грочанске, Крагу^е- 
вачке, Рудннчке и Цожешке. Над свима ]е команду имао 
Младен МиловавовиЬ, ко^н ^е становао или у прнои кли 
У Другом шанду, на десво^ страни Мораве. 

Свега ]е иогло тада бити око 12.000 луди са 20 
до 30 разних топова и лубарди (кубуза, иерзера, авана), 
разве величине. 

Во^ска }е била раепоре^ена главно по шанчевиыа и 
взие^у №их, а коыора иза утвр^ека, измену Ру]ишке Реке 
и ДреновачЕог 11отока. 

Када су отпочела непрв^ател^ства на Делиграду не 
ыоже се тачао дан да одреди. Из Делиграда 27. дла 
Младен ^е писао Пл>а1СиЬ1у, по наредби Кара^ор^ево^, да 
похига с во^скои на Делиград, како бв се могла Велку 
послати помоЬ, ^ер су Турци на шега иного навалили я 
затворили га. У том пвсыу Младен оТурцииа цели ^ербо 
ова^ Турчин овде дошао ^е на Алексинап,, пак неЬе да 
се би^е, но се укопао и утврдио," ') и:( чега излази, да 
до овог дана ни^е било боза озбилног на Делиграду. 

Мени ]е о овоя главном бо^у на Делиграду 11ав.1е 
МарковиЬ, старац из Ву^етиыаца, ') овако лрнчао: 

,Око Пантелеева дне (27. ^ула), Турци, пошто су 
се поднапили л.утом раки^ом,.нападну жестоко на шанац 
воеводе НовачиЬа. Ова^ и1ацац тек ]е те ноЬн гранен 
био, и ]0Ш не бете довршен и спренан за упореу одбрану. 

,Тога дава беше дошао на разговор у ова^ шанац 
НовачиЬу и Парезану ^унак Лево Куреула из Цветака, 
ко^и ^едва издре ясив са 17 рана, а прва дво^ица но- 
ги ну ше. 

') Деловод1ш протокол Кара^р^и. Гегистар, стр. 1». 
') Гласнив ХЬУШ. 200-202. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ГЕОгРА■^ско-исгорн^скЕ олике 127 

.Истог А^вл Тур11и су осво^или цео вис и Пела 
Каиен, где су били подигли два утвр1|е№а, и допрли до 
Иаулево! шавца, и ту се укопали пред вин, аля их ^е 
ова^ храбро одбио. 

,Сутра дан Срби у Делиграду чу]у, где Турцн три 
пут опалише из топова и пушака у шенлук, тс се неба 
проланало, а доI^ни^е сазнали су, да су од радости чи- 
нили, кад иы ]е глас дошао, да ]е храбри А]дук-Вел1К0 
ыа Неготину погинуо. 

(После овога нз дана у дан вепрекидие су се борбе 
водиле око утвр^еаа: Турцн су нападали, а Срби су их 
одбщ'али. Ледне ноЬи Турцн се привуку из долине ва 
десно крило, и пред главним шанцем, веома близу но- 
дыгну иали чегворострани неправилан шаичик ; а.1и их 
ИараЬинци, ко^и беху у нашем утврЦн.у, зором одатле 
истера^у, бацивши и 5 кошница (трмки) у турски шанац. 

,Кад Турци одоше с главном силом Морави, Ша- 
ден, с зош неким во^волама и беЬарима, оде прево Па- 
раЬвна пред Турке, ко^и су били на Морави код Петке. 
и ту с во^водама Вулом ИлиЬеы в младин ЧарапнЬем 
(Или^ои) одбщалц су Турке. У Делиграду остане воевода 
Лазар Мутап с Рудничанима и Милош с Гружанииа 
да Делиград чува^у.'' 

Други савременик, Анта ЦротиЬ, ') у сволим белеш- 
кама овако о томе говори : 

,1813. године наши направили шанац на Мозгову 
^едне ноЬи, а у зору Турци ударили и освозили и ша- 
нац. Тада ^е наших погинуло око 2000, а ме1|у кииа и 
Димитрще Порезан, капетан, и иладн вапетан Коста То- 
ниЬ, ^отиЬ, Сиедеревац а вишс других, ^ова Курсула 
ран>ен. — Кад су Турци осво^или ова^ шанац, они су 
оставалн ^едан део во^ске да чува Де.1иград, а главву 
во;ску кренули прево ПараЬинске Нахще за 'К,унри]у. 

,Тада ^е Младен Ми-ювановиЬ оетавпо Вузицу Ву- 
лвЬевиЬа, во^воду смедерсвског, у Делиграду, да га чува. 
Ву^аца ]е у Делиграду ссдео скоро пет неде.ьа, и Турци 

') Сиоиеник XIX, стр. 36. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



128 гЕОГрА*ско-историлскк слике 

нис; вавалавали много, него га главно чукали, нарочито 
нвЕн Алибарча. Кад ^е Вудица сазыао, да су Турци у 
Београду, он остави топове н нуйикщу у Делнграду, и 
ноЬу, око св. Аран^ела, ') измакне са сводим лудима.* 

М. Ъ. МилиЬевн)!, опясу^уЬн живот Дйм^три^а Па- 
равана, *) ведн, да су Турца страшном снлом ударвли на 
Пареэанов шанац на Моагову ,у зору, на Преображе^с 
(6. августа)", и излаже ]ош неке по^единостн о погнну- 
, лом Парезану. 

Ха^дук-Велко ногинуо ^е 18. ]уда, *) а 1. августа, 
под № 1718. веЬ Кара1)0р|е поставка шеговог бр.1та Мы- 
лутина аа вО]воду н заповедника у Неготину.*) 

Крадем )ула дакле могли су и Турци вод Делнграда 
сазнатн за смрт Ве.ъкову, и из]авити за ову сво}у радост, 
пуцашеи из топова а пушака, како вели чича Павле, нз 
Ву^етннаца, ко^и зе. био у то време на Делиграду. 

Куреула )е однесен ран«н аегово] куЬнд Цветке 
и тамо умро 16. августа.*) 

Према свему овоме ыоже се извести о^] заклучак: 

1. Да ^е и ове године на Делиграду било више 
бо^ева и бом€ардав>а, али да ]е н^крвавв^н бо^ био осво- 
зеше НовачиЬевог шавца, на Планднтту, а то ]е било 
последних дана месеца ^ула. 

2. У прво^ половини несеца августа главна турска 
сила отншла ^е Морави, а длцни^е и низ н>у до Петке 
ц Пожаревца. У то време морао ]е нз Делиграда отиЬн 
и Младеи, те да предузим^ье мере за одбрацу Мораве. 

3. Ву]и1;а с во^водана и во^ницина и^Смедерев- 
ске и Рудинчке Нахизе (око 3000) оста.1н су у Делиграду 



') Лелан очевидац ирвза, да ^е то било око со.- Топе {6 ок- 
тобра). Гласник III, 156. 

>) НоиепиЕ, 513. Л 

'I Пок, Ьенера! К. С. ЦротнЬ взрачунао ^^.', лл ]е то бждо 
у цетак, 18. ^у^а, а М. Ъ. МилиЬевв(1 опст у Поменмк; (стр. 747), 
вели у неделу, ий св. IIли^у, 20. ^ула. 

*) Деловодия 11р1^окол. сгр. 232. 



> 

Очном В1СоО<^|с 



ГЕ0ГРЛФ'СКО-И0Т0РИ^СКЕ с'ликв 129 

и оваз држалв веко време и после бегства Кара^ор^ева 
(21. септембра.) 

4. У прво] половини октобра, вада су чули, да су 
Ту11ци заузели Београд, а вояд с многим во^врдама да ^е 
папустио земл>у и народ, оставили су и ова последки борс^и 
Дели град, и сне топове и муници^у у вену, па*су се и 
они раэбеглн сво^им куЬаыа, да спасава^у сво^е породице, 
и тада тек Делиград заузеше Турци. 

И тако Делиград, после еедмогодншше ^уиачке борбе 
и живота, паде у турско ропство, из кога ее тек избавн 
пос1е робоиааа од 20 година.') А.ли он ^ош за дуго не 
чу бозне усклике, нити пушчане и топовске пуцае ; тре- 
ба.10 ^е зот 43 године после оелобо^еаа чекати, те да 
дочека, да поповы ступи у бо), да по тьему xода^у срп- 
скн ратници, а да се око шега ваздух пролана од пуц- 
н.иве бо]не. 

Делиград ^е дочекао да ^ош ^едном, и ако као ве- 
теран, ступи у борбу за довршен.о Срби^Iше слободе и 
за добитак кралевске вруне. 

1876. годниа 

Невесикска пушка у зулу 1875, год. на скоро ^е 
распалила читав устанак у Херцеговяни, те и Срби^а 
нн^е могла остатн равнодушна. Доброво^ьачке чете по- 
четкоы септембра прешле су, прско Дрвне и ^авора, из 
Срии]е браКн у ноноЬ, те да започетн пламен ^оиI бо,ъе 
разбукте. 

Србща се ночела спренати за озбил>ан рат ^ош 1875. 
год., зашто ]е вотирп.1а нарочитн за|ам за ратну спреиу, 
а прописивана су и разна организацщска и администра- 
тивна уре1|ен.а. ,, ^ 

Сем тога избачена су и ]ача оделеаа за чуваае 
1р1нице а нарочито код Алексинца, ^ер се код Ниша 
почела прнкупл.атн веЬа турска возска. 

5* р1тну спрему спадало зе и утвр^сае зем.ье. У том 
ДИМ 1пуЬен ^е бно сада поко^ни, а тада бив. ^енера,!- 



') ЬйЗ год. Срш|]а, вештннои кнеэа Мнлоша Великог, ал- 
10111 Ъ оьр)га (Цодрвнски. Крушеаачки, .Ллекгиначки Гургу- 
М! Цр1]0реч1!Ц н К|Iи^пнски), како ^е 1!^^1. Г4.1. граиицн Г'Цла 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



130 гЕогр^ФСко -истоРи^ске слике 

штабни потпуковннк Л>уб. ИваыовиЬ, да фронт првиа. 
Нишу, од Гребца до Скребнице проучи и предложи про- 
^екат за утвр{|иван>е, а главна паяиьа да се поЕлоги Де- 
лиграду и Алекеинцу. 

16. и 17. марта 1875. год. проучавала ^с Делиград 
и'поднела начелни просевах за кегово утвр^ваше лоаи- 
сща тродице оФицира'), кози су одлучили, да се на Де- 
.шграду подагву раэна утвр^еаа на овиы местииа (види 
на првложеноз карти). 

1. На шанцу Или^е БаруактаровиКа, велико затво- 
рено утвр^еше. 

2. На Вузичином Шанцу отворено утвр^ше. 

3. На Гружанском Шанцу отворено. 

4. На Белом Камену код турскнх шанчева, веЬе 
затворено утвр^еае. 

5. На Рудничком Шанцу отворено. 

6. На Новачи11евои Шанцу, на Пландишту, веЬе 
отворено утвр1|ен1е. 

7. На Дреиовцу Брду, измену Друговца, и Дрено- 
вачког Потока, велико затворено утвр^ен>е. 

8. На Среднем Полу, измену Друговц^. Потока и 
Слатине, веЬе отворено утвр!)еае. 

9. С обе стране Ру^яцше Реке, на Крестом Вису в 
Турском Шанцу, но зедно отворено утвр^еае за одбрану 
Моравске Долине и Крушевачког Пута. 

Касни^им дета.ънии нроучаван>еи на зем^ишту, када 
су се лети 1875 и с пролеЬа 1876. г. почела подизати 
утвр^еша, ова^ ]в нрозекат допуаен, и кад еу утвр^еаа у 
августу била изранена, она су се у овом стаау налазила: 

I, На Вар)актщовиЯевом Шанцу подигвут ^е и са 
евин готов био чвтворострани редут са заклониыа за 
луде й нрелречнии средствима. Може примити 1 батален 
и 6 топова. 

Пред аиме су две недовршене линете, за по ^едну 
чету. 

II, На Вууичином Шанцу три траверзиране бате- 
ри^е са стрелачкйм рововнма. 



•) Осей пок. ИваиовиЬа, у то^ су коиисн]я били : инсац овнх 
ре.юва, тода }|е11ерал1птайва вапетан I. класе, и ^верал М. М. 
МагдаленпЬ, тада иижиаерсхи кааетаи I. класс. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ГЕОГРА■I■СКО-НСТОРп^СКЕ СЛНКЕ 131 

III, и IV, На Белом Камену два затворена утвр1)ен.а 
довршвиа. Сваки од ових редута може иришити по 1 ба- 
тален, и сей тога први 4, а другп 6 топова. оба су ве- 
зана грудобраном. 

V, Измену Белог Каыена и Пландигата, линета за 
иолуадту, ведовршена, 

VI, и VII, На Цландишту два затворена утвр^еша, 
недовршена. Десни зе редут за полубата.ьон а 4 топа, 
а леви за цео батал>он и 6 топова. 

VIII, Пред левнм редутом Пландишта, на Зеленни 
Н>вваиа, отворена лннета а Флеша довршева за полу- 
баталон. 

IX, На брду Д^)е«овиу аедовршен редут, за 2 чете 
и 4 топа. 

X, На Малом Брду иедовршен редут, за нолуба- 
та.ьон и 4 тона, с батери^ом од 12 топова, 

XI, На Крвавом Вису две батерв^е са 12 тонова. 

XII, На десно^ страни Ру^ншке Реке, код Турског 
Логора, на Серезли]нои Брду, скоро довршено, за батал.он 
и 4 тона. 

XIII, За вреие рата, у почетку септембра, подиг- 
нути су код Бобовитта: две батерще, 1 редут и руне 
за стрел це. 

XIV, Место Тополака н Л|убещког Шанца, на левоЗ 
страни Мораве, подигнута еу за време рата (кад и она 
на Бобовншту), утвр^еаа у две лвнще. ') 

Мн пеЬемо да улазиыо у детал.е овнх утвр1(ен.а, 
^ер ово нншеыо за шири круг читалачке публике, а за 
стручйаке, сигурно Ье донети ,Ратннк" сводим читао- 
цима, кад буде затреба-ю, све по^единости, ко^е су по- 
требне официрима. Него да се вратимо посювима, ко^е 
^е Срби^а вршвла нре почетна рата 1876. г., када зе 
Делиград опет знача^ну улогу им.ао. 

4. ^уна*) нотписат ]е уговор о савезу за налад и 
одбрану против Турске, ко]е су обе братеке кпежевине 
Срби^а и Црна Го'ра биле яакл.училе. 

Ненрестане борйе у Босни и Херцеговинн, зверства 
Турске у Бугарско^ и СтаI)0^ Срби^и, опко-ъаваае С'рб»]е 



') Ьев Й1Г1Шса110118 |)п ОсН^гай. 

•} Дннломатска Исто|1П^а Срби^с ол Лов. Рнстн!!, м 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



1л'^^ Л^А*Я"Л 1^. I'.». ТкЛА 5к^3 У Т, ' И. Хк 8"!^ С-1:'!ЯЛ1 

!.\Х1Х- к 'в! ХХДХХ2 «•-з.угяь ;^я:71_ .-тз^-вх ж 1Т- 
1/!-;1_1Л ГП''^-^ »1",;-''П. Ь:.» ,^ '€ЛЛ Ш. ЖзГ'^'С" ;1ж-.1 ж 

ИДйЯА ■-.Т ■.'''1.=2« 2 ТП»>:ЕЛЛ Л>.\лШ^ '.".•'.'Г). »ЧА XI Мг- 

,1-,ги- Л1.к. ;, М.; -2.1 « 1жшлк л ^л. г;1:ж ж-кту (ллаж 

г'.''-« =-,^«ДА- вгг 52ЕДХК.: чтд ■- ::-?г-> ;■? =:.»31;- чтд? 
ь=*.', '.* к т ^ь-гг: '.д^хдл^ у :■*; у ^аль:» ::?леду ае- 

^'^т .^ '.•т;::'^ ^ '. ;у=л ет^лл.»» г; ее:- грлиЕге- у 

'/4^!Н'.-л'У1н ( :Г. *лж се н^лг;:-;- ж :Г'1Ло и^-еЬж у л-./ат- 
«.'-;*. — '^'- 1=у се.'яа %жда:=;1. Т1ь> ;е д: :зЛ|> креже. 
ДА к ггг^я ''• ; 1С Д^нт**д. дочне д^ кр-нгв ■п-е; сшо^у 
'„■'•/'л.чу ^Е;Ж''^у, к г> у сд^д-гЬеж: 

^!. АЕгт^л ь-гд Б->5оввст4. где гг Ту;-~и почедн 
г :.-:,!&';ИТй. п,д;!:эг1а су угврЬевл н ^зт^рще, I:■^е су 
ж:.:-'7с.'~\*- хнге ''-■;■'> с Тт^'янма 0,'а беху нз деку 
т.; .УМ .4 ■ -,ъ~. ж 1;;«е у нев>Х1НКм зажеаии Делнград. 

]7. '.гг -'гч Пл! }е Ъуянс. а 1:^. 05Т'>4'3 ааиувгтея 
Лле-^л.?^:;. г., ълл'.-г1 гл^езог К'>маад:19та. Ьенед-ола Чер- 
Я.1.ГС1, К".-,;; оде у 1Ьри!1ПН. 

17. •гкт'!}'^. кад )е пао ЪунИ'_-ки Вне. пта:к1а ^е наша 
ь.у-:-АЛ'-/л\л к'л )л\1Ъа.^ы Виса, заклаЕьада ловдлчев>е ваших 
1\1у..л е_-л Ъуяиса о задрхада турска <.иед>е№а од гове&а. 

1 л. окто-'^ра Турпн су '»'»1'5ардадп Дедяград са Ъу- 
к-а:;:;: к',:':.1 из сво^иx I*^^^кнx п.'зишцских топовд. 

л^'у, окт/'/г//'/ нап;|дну Ттрпн Ер:I^ке лев-) кркдо на 
Ь\'>;:1,у.у. ((ыо и 1'-1У. г.). али Суду с не,1икяж гтбятцяжа 

'у М-.нл Хщл оглатяла ^^ рат 15. ^уна гДн^'.'Ч»Т1-1» Ясго- 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



гЕоп'АФско-историлскЕ слике ПЗ 

одби^ени до Бааскога Пута. Ту ]е се нарочито одлнковло 
]уначБИ калетан Милутвы КарановвЬ, као и раых^е при 
одбрани Шуматовца. Он ]е погинуо. у другом српско- 
турском рату децпмбра 1877. год., и сахратьен у мана- 
стиру Темском. Слава му! 

У ово врсме на Делиграду било ]е око 15.000 бораца, 
са око 80 топова — полске и позицн^ске артнлер1уе, ') 

МоЬна реч руског императора Александра П., за- 
уставила ^е 20. октобра дал.е проливан>е крви за ову 
годину, И тако Делиград яи^е нмао пр1и11ке, да п сада 
учини онаке уср^'ге сво^оз драго^ ота1^бини, као што их 
]е II Ире 60 и вишс година чинао. Али баш и да су нс- 
при^ателства еаставл.ена била, тешко да 6и Делиград и 
тада играо ону важиу улогу, какву де у ирвом уставку 
имао. Турци су и у овом рату (1876.) узели исти правац 
за продиран>е као што су и 1810. год. учинили, када су 
, оставили Делиград и наступили Крушевцу, и када ^е Де 
лиград био овако славпо замешен Варварпном. 

У рату 1876. Турци еу на^пре мисли.1и да насту- 
па^у десном етраном Мораве, али, када су онако постра- 
дали на Шуматовцу (П. августа), они су прешли иа леву 
обалу моравску, и тим лравцем продирали. Тако еу се 
изродили бо^еви код Мрсола {10, УШ), Адровца (20; VШ), 
на Бобовишту и Радевцу (30 августа), на Кревету (16, IX), 
Гредетину (18, IX), В. ВЫлеговцу (9, X) а назпое.1е иа 
Ъуиису (17. октобра).'^) 

У ово^ ирилици место Делиграда ста^ао ^е Ъуниеки 
Вис с Креветом. Али ова] полозка^ ни^е био раии^е добро 
утвр^ен. анти аегова одбрана довол.но и правилно ор- 
ганизована, с тога ^е онако и изгублен. Тоиолак и Л>у- 
бешки Шаыац, од старих утврЦаа на овоз страни Мораве, 
нису сада као некада има.1И вредности, ]ер се модерном 
артилеризом у перчии туку са Ъуниског Виса. 



г1Р Други рат с Турском (187'/, године) био ^е нападай 
(оФансивав) и тако Делиград ни у н.ему пп]е вршио ни- 

') .Ратник" за 1898. г. г веска за се и те я бар -денемиар. Чланцн 
^еяерада Саве Гру]иЬа о нашей рату с Турцала 1»7<>, год1гие. 
') ^Ратник* за 1898. год., члан1ка Ьенерала С. Гру^иЬа. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



134 ГЕОГРАФСКО-ИСТОРИЛСКЕ СЛИКЕ 

какву убо^ну улогу. Он ^е радосно ослушкивао победив 
ускляке српске войске око Ниша, ко^и су се све дале и 
дале к зугу губили, куда ^е српска во^ека победно на- 
предовала да сво^у браЬу ослободи. Делиград з'е тада, као 
стари и опробани борац, суэе лио, што и он ие учествуз'е 
у тин бо^ииы окрша^има; аля су те сузе биде радосве, 
.)ер ^е Делиград од пролазсЬих рашеннка чуо, да српска 
возска ^едиако напреду^е. 

А. кад се сврши и други рат, и кад се проклаыова 
увеЬаше и независност наше драге Отацбине, Делиград 
^е свршио своя ратничку дужеост и добио ^е многоза- 
служеан мир. Орбита ]е увеЬана са 4 округа а место 70 
годишн>е иредстражарске службе (од 180(5 до 1878) Де- 
лиград ]е дошао у резе2шу, ]ер су аега, старога борца 
заыеиили нови код Цирота » Враи1а. И сад Делиград, 
после толиких учиаених у рату услуга зеыЛ|И и народу, 
може задовол>ио да ужива заслужеии нир, да С110ко)но 
сноси сво]у судбину, да )е задоволно сноси и да се аоме 
поноси ! 

Али како сваки борац за ратне зас^1уге добв]а и 
видне знаке признааа — то }е и Де.1играл у пуной 
смиелу ове заслужио. С тога ми нредлажемо; 

1. Да се на Делиграду подигие спомеаик свнма 
изгинулиы борцима за слободу и независност Орбите од 
1806. до 1876. године; и 

2. Да се Делиград са свныа старим и новим утвр- 
1)ен,има изради у релефу и да се чува како у во^ном 
тако II у народном музе^у. А оиладини, ко^а се спрема 
у нашо) Во^но^ Академи^и, да се у предаватима пока- 
зу]е ова слика ^уначког Делиграда, да се об]ашьава^у 
аегове борбе и успееи, те да се родод.убиве груди младих 
ратника ^ош изранизе напа^а^у духом патриотизма и по- 
жртвоваьа, па и тиме" науче како се за Отацбину мре. 

То Ье бити на]веЬа награда и признаке нашем зу- 
начком и остарелом ратнику Делиграду, коме нека ^е 
част и слава докле год буде Срб|уе и Српскога Народа ! 

^ов. Мишкови1^. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с ЛЕПЕНЦА. НА РАДИКУ 

— ПУТНИЧКЕ БЕДБШКЕ — 



Дуго сам мислио, да ^е оно наше .Рвкалща" по- 
грдно иие за становнике, кози насел,ава;у пореч^а Радике 
и Дрина. Алн, кад саы се упоэнао боле с тиы ставов- 
нВ1щиа и посетио н.нхов кра^, видео сам, да се они сани 
попоено назива]у ^ Гортьо-речени и Доно-речени"; а, кад 
вога запиташ одакде ^е, он одговара кратко: „Од Де- 
барско*, а то эначи, да ^е из Порвч]а Радике и Дрина. 
Тако нсто становницн горкега тока Вардара веле, да су 
од „Тетовсхо или Гостиварско" , дакле по варошиыа. 

За Дебарскя кра] често се брка^у пазиви и ив- 
сли ее, да су то различитн по]ыови. Дебар и Дебарски 
кра^ то ^е кьпжевни назив, а аародпн ]е Дебор ; Арнаути 
зову га Дибра, а Турди Дебре, али све то эначй варош 
Гора.и или Дови Дебар, а после означава а пореч)а Ра- 
дике и Дрима. 

Ова су пореч]а уека и блиска, али се ипак у кииа 
могу разликовати нарочпти типови у етнограФском по- 
гледу. То ]амачно долаэи од геограФскога положа^а и оп- 
штнх особина Српекога Народа. ПотрудиЬу се да те ти- 
лове што ^аснизе обелеашы у да^ьеы свои лзлагапу. 

По бистрини и улудности ови кра]вви спада^у у 
ва^напредни^е срнсве кразеве. То не важи само за ва- 
рошко, него и за сеоско становништво. Они се свуда 
истину ирви; они су одлични: земл>орадници, сточари, 
трговци, занатли^е, па чак и уметници у: дрворезу, ка- 
менорезу и сшкарству. И сам их тьнхов тип за такве 
изда^е. 

Ова^ предео спада у назлепше и на^романтични^е 
пределе у Европи, а.1и, на жалоет, врдо ма-Ю познат и по- 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



136 с ЛЕПБВЦА НА РАДИКУ 

хо^еы. Ёто то ^е и пене повукло, да та^ кра] походим и 
ево да о &выу нешто напишем. 

На та^ се пут нисан тако лако одлучио, то ]в тра- 
хало готово две године. Пут ни^е тако дуг, два дава од 
Скопл.а, али ^е тако несигуран, да су врло ретки пут- 
вици, ко^и путу^у сами или у мав.иы групама, него чи- 
тав караван од по неколико стотина л>удц и ко1ьа. Такав 
^едан караваи иыа свога предводника а предстраше, као 
год у рату, ^ер разбо^ничке чете непрестаяо крстаре и 
напада|у путнике, па и овако велике караване. На опа- 
снщии местима има^у карауле и по неколико десетина 
водника, али то врло мало поыаже, ]ер се и сани во]г 
ници склан.а^у, кад до^е до судара. Често бива]у читави 
ратови, Разбодницииа нще намера да уби^а^у, него 
само да плачка^у. РазбО]нвци оперираду врло вешто; 
обично пОседну кланце за унакрсну ватру и опомиау 
путнике, да мирно држе руке, Ако путници пристану, 
разбо^ници им узму све и отеразу караван, као сво^, а, 
ако не пристану, отвори се бо^ па кога Бог воли, Ако 
познаду каквога богати^ега човека, заробе га и уцене ье- 
гову главу, према имаву. Прво заве, колико тегова по- 
родица треба да да пара и за ко^е време. Ако породица 
зароб^ьенога не пош^ье у одре)|ено време, разбо^ници иу 
осеку ухо и пошлу породици, па, ако опет не пошл.е 
паре, осеку му нос, па на послетку и главу. Ако зе по- 
родица богата н одмах тшл>е паре, разбодници зароб- 
.ьенога опреые 'лепо и иснрате до куЬе. Често га обуку 
у на]свечани]е одело и даду иу на^бйлега ата и тако га 
свечано иснрате куЬи. 

Разбо^ници су Ариаути, а по вери Мухамеданци. 
За то мухамедански путници хоЬе често да се користе, 
говоре^ш: „Неио]те нас, ]ер смо ни Турци, као и ви а 
не ^аури". Разбо^ници им одговара^у: „Будите ви то и 
дале, само оставите што имате". Прена страним путни- 
ннцима су пажливщи, ^ер врло добро разуме^у, да може 
каква велика сила лриморати званичну Турску, да чини 
1сакве кораке. Они не воле полптвчке заплете и мешака 
са стране ! . . . 

Оваз ^е пут само гробле, ^ер нема ни ]еднога ва- 
жни^е^а лроплднка, а да пема каквога ыртвачкога знака 
Често и зима сатире путнике, ]ер ее из вардарске до- 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



1:17 



долине 7 пореч^а Радике и Дрима мора проЬи преко ви- 
сор^вна од 1500 м. или к.1ан1],еи Горае Реке, куда )е 
тешко проЬи пешак! по ва]лепшем времену. Из дебарског 
кра^а ^ош еу два главна пута; заБитол, где де централна 
власт и камо се иде за жито и трговину в за ^адранско 
Море преко Малесще, камо се иде за сб и эе]тие. Сии 
су ови путови 110д]еднако опасни и врлетнн. Из Тетовске 
Котлине главни ^е лут низ Вардар за Скопл.е и преко 
Шара за Призрен, коме ова Котлнна административно 
припада. 

Поред поыенутих невода, пут ова^ отежава^у и саме 
властв. Никоме не гаранту^у сигурност. Турски поданици 
иду по своме аила^ету с нуеруз — теекерол — крштени- 
цом, а за друга впла^ет мора^у да ваде нарочиту тескеру. 
Страны поданвцн не могу ну'товати с пасошима, него 
нма]у нарочите тескере. На захтев путника власти да]у 
пратау, али ^е та пратаа више да пази куда Ье путници 
проЬи и шта Ье да раде, него за сигуррост; пратаа од 
стране в,1астя ]е чак опасна кроз арнаутска места, ^ер 
они држе да ^е аихово право пратитн путнике. За то и 
власт узниа заптще из тога места, а не са стране. С 
Лрнаутима ]е сигурнще путовати, него с ,царекии -ъу- 
дима", али ]е с „царским лудима путник епоко^ни^и, ](.'р 
га нЬ зауставла^у страже. Ту често путници имаду пуке 
и с на^бол<им исправама, пошто нема писмена човека. 

Зна^уЬи све то, ^а сан се решио в спремио, да пу- 
ту^ем. Решио сам се да путу]еи на она^ ре1)И начин, без 
каравана, и да будем о Петрову дану у Галячнику, на^- 
веЬен селу у овом кра^у, кад ^е сеоска слава и на^ве}1е 
весел>е. На ту свечаност долазе гости с разних страна. 
те власти не обраЬазу толику пажау на путнике и не 
смета^у им. 

На мо^е велико изнева^еае добщеы два сапутника, 
ко^и су у истом цилу путовали, као и ^а. ^едан ]е био 
неуетращнв, али увев ииран и опрезан; други ]е био 
апсолутпо поуздан у себе и непрестано нам ^е из^ав.ъи- 
вао, како за ьега нема опасности. Кад би било до не- 
чега, сачува^ Боже, ^а ' сам много више рачунао на пр- 
вога, него на другога. Братиоце смо нмали више по ду- 
хности, него што су нам требали. Они су се меаали пре- 
давали нас од места до места па признаннце, као еспап. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



131:) с ЛЁПЕНцл ыл радику 

Скопле да)е за Тетово, Тетово за Гостивар, Гостивар за 
Мавровске Хаыове, Мавровскн Ханови за Царевац, Ца- 
ревац за Галичник и т. д. И ако пратиоци иду по зва- 
нично^ духности, лутници их иора^у частитн и дати им 
бавшиш. 

I 

Из Окопла сам се кренуо прве половине ^уаа. По- 
што Вардар ви,!уга у Скопекрз Еотлнни, нора се пребро- 
дити на два места. Из Скоиске Котдине за Тетовеку на- 
ста^е пеааае (|Греко 100 м.) од Депенца или Качаничве 
Реке, ко^а тече са Севера на ^уг и улива се у Вардар. 
Пут ^е врло романтнчан. Од самога Скопла пружа се 
планинскн данац, Водно, до реке Треске, Б0]а се нро- 
бща изме1)у Водна и Сухе Горе. То ^е аеобично живо- 
писна клисура, у ко^о^ се и данас налазе остаца од II 
старих богомол1а. Некс су усечене у стену и веле, да су 
то биле испосвице Св. Саве. Из Скопске лотлине дввав 
^е поглед на Л>уботен, ко]н ^е вечито покривей снегом, 
и Качаничку Клисуру. Тетовски ^е пут доета добар и пу- 
ту]е се на колима, а дуг ^е 5 часовй. Иотто се прере 
Суха Гора, спушта се у Тетовеку Котливу (436 м.), пре^е 
Вардар и преко пола долази у варош Тетово. ' 

Тетово ^е на обалама Тетовске Реке, ко^у зову и 
Вистрицом. Бистряца извире из Шара, испод саыога пре- 
лаза из Тетовскога за Призренско. Тече са Севера на ^уг 
и врло ^е плаховнта. 

Тетово, као варога, ]е из турскога времена. Оно се 
у старим повел>ама помиае као се.10. Стара варош ^а- 
мачно Зе била неточно од данашьега Тетова, на Леша- 
чко^ Реци, где ^е манастир Лешак и село истога имена. 
Ту има остатака од старога града, а преко реке, иди 
унраво преко два брда, био .(е велики мост, од кога има 
и данас трагова. Давапнье Тетово се подвгло од шар- 
скога сточарства, ко^е ,]е цветало до последших неколико 
дееетина година, а и од самосталних господара почет- 
ком прошлога века. Мештани причазу, да му де дошло 
иве од тетива за лукове, ко^е су ту правлене, али то 
отпада, пошто се Тетово ломике у повели Нра,ъа Ми- 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с Л1;ПЁ11ЦА НЛ РАД1ТК1 Ш 

лутина и у шему арква Св. Богородице, ко^а н данас 
посто;и. 

Теговска Бистрица се епушта измену шарскпх огра- 
нака, а села су и с ^едне и друге стране. Ту су били 
стари ве.1икашБи »амкови, ^ер од тога и данас има тра- 
ГОВ& и успоненн. С десПе стране Бистрице ]е шарски 
огранг^к Купеник, испод кога су села: Гари^а, Лисац, 
ШнпБовци, Марков Г|>ад — Иэар, Бродац, Вешала и Бо- 
зовце. С леве стране Бистрице су : Шипкопац, с киселем 
водом, Селце, са сумпорном водом. Од Тетова на Запад, 
испод <-амих шарскях огранакй, део Тетовске Котляне 
зове се Дезчино (дево]чино) Поле или К,ьуково, где су 
на,|боли тетовски виногради. Неточно од Тетова ^с та- 
ко|ре питоио шарско подножие, где су тако^е виногради 
и воЬшаци. У селу Ъерману има ]ак иэвор, Щч ]е по- 
чео проводити оснивач тетовскога града за Тетово, али 
то предузеЬе не доврши. ^ер га позову у Цариград ода- 
к.1е се й не врати. 

Варош Тетово ^е на само) Бистривд, ко^а зе браз- 
длма разведена по куЬама, због чега ,|е варош у Десен 
н ПролеЬе влажна. Има 20.000 ст. ХришЬанских куЬа 
има 1рОО, од ко^иx .|едан део припада Патри^арши^н, а 
.("■дан Егзархи^и. Има 2 старе цркве и обе нрипада^у Пй- 
три^арнIи^и — Србима. Има 11 цами^а и Теку, на}веЬи 
бекташки ыанастир у овии кра]евима. Варош ]е турскога 
типа и хришЬанске су махале одво]ене од турских. Улице 
и куЬе су без икаквога плана. КуЬе су спо.ьа неугледнс, 
а.1и су изнутра необнчно чисте. 

Тетово има два трга : Горау и Доьу чарши^у. За- 
нати су разви^ени и радае груписане. Нарочито ^е на 
гласу пушкарски занат; на Биетрици има неколико ра- 
дионнца за израду »артин§, ко^е купу^у Арнаути, Тетово 
^е опало од како ^е пропало шарско сточарство, али со 
ипак држи, ^ер ]е долина нитома и п-юдна и увек има: 
жита, ппсула и воЬа за извоз, нарочито за Дебареки кра^. 
Од воЬа се на^више извозе ^абуке, ко^е су чувепе и свуда 
се траже. По нешто се извози и мрса од заосталога 
шарскога сточарства. Трговина ^о доста жива и веЬином 
)е у хришЬанским рукама. До пре две десстине година 
сва ^е трговина била у хришЬанским рукама, али су у 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



140 с ЛЕПЕНЦА НА РДДИНУ 

последае време Мухлмеданци нагло иочели потискивати 
ХришЬане и на том пол,у, што Ье бнтн врло штетно по 
хри1и)1ански &1еменат; Сви богати^и трговцк баве се и 
даван.еи воваца под скуп интерес гурбетарима, ко^и раде 
на страни. 

Тетовци су п|)икладни и поносни .ьудв. До скоро 
су младиЬи носили соколе на рамену, држали ,хрте'' и 
„загаре", ]аха.]и добро коте и такмачили се у ]унаттву. 
То се поииае и у .аиховни народнии песмаыа: 

„Кое> ИИ утече, загар ми побеже, 
, Загар ми утече, сокол ми побеше". , 

. . Язнад саме вароши се налази тетовски град — Ба,1- 
тепе — (20 минута), ко)и ^е зидао Абдул-Рахман-паша 
(1825). Град ^е на врдо лепом брежулву, с кога ^е пре- 
гледна цела Тетовска Котлина. Ова^ ^е град стао много 
муке и труда, град ^е у правилном кругу и има у преч- 
нику 300 корака. Заравьен зе природви брег и та] про- 
стор опточен зидом и кулама. Има неколико подзеиних 
пролааа, од ко]ИХ )едан снлази у Бистрицу: Тн су про- 
лаза начкаени за е.1уча] опсаде. На средний града се 
виде два брежул.ка, за ко]е вело, да их нису могли ни- 
како заравнити, ^ер )е ту била црква Св. Атанаси^а. За 
време Абдул-Рахманово брег ^е био облагоро^)ен и у фи- 
^акерима се излазило у град. Град ]е разрушен (1844) и 
са свим напуштен. Брег ]е обрастао шумом, тв служи 
Тетовцима за излете. 

Под Купеником, на западно^ страни ]е бекташка 
тека, ко^у де основао Рецеп-паша. Веде да Рецеп-паша 
ни]е имао деце, те се ]едан бекташкн калу1|ер нолио 
Богу и Бог му да деце. За то силвн Рецеп ту поднже 
теку и даде ^о^ велика имааа. Манастир ^е врло богат 
и расадиик ^е бекташке секте за веЬи део ^европскс 
Турсве. Уре^ен ]е по примеру хришЬанских манастира и 
свакога прима и гости. Старешина ми се жалио, како 
ХришЬани у пос.1едн.е вреые све ре1)е долазе, и ако се 
труди, да их боле угости, него Мухамеданце. У бекташки 
ред се правоверии примату врло опрезно. Нови члан до^е 
на Скупштину, на ко^о^ се ништа не дебату]е, сви Ьуте. 
Ако протпву новога члана има ма што да ее изнесе, кажу 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с .1ЕПЕ11ЦЛ ПА 1'ЛД11КУ И1 

ну да се ула.1и Я то ^е знав да се не може примити у 
ну ред. 

И данас има потомака од ове чз'вене породице, цо^а 
^е владала Тетовом и околнном и од ко^е <;у и ова два 
основача; она де и данас богата и поштована; многи су 
се аени чланови одликова.1и за111тиЬаван.ем Срба, те Ьу 
у главно» наноиенути, како ^е ова лородица основана. 
■ Кра)ем 17. века оду некн царски луди у Луиу, да 
купе данак. Кад су дооли у ллеме Бице и се-ю истога 
имена, хтели су силой да наплате данав од ^сдне сиротне 
удовице. Удовица се пожали своме брату Рец-Палу, ко^и 
о.лмах узбуни село и цело п.1еме, те по6и^у царсЕе луде 
и одметну се од цара. Кад то цар чу^е, пошл>е велнку 
войску. Кад Рец-Пал чу^е да ]е во^ска дошла у Окопл.с, 
дпгне се сам у Скопле. Н1це ее никоме давлао, него од- 
иах, потражн да пзаЦ пред пашу, ко]н ]в предводио воз- 
ску. Паша га пусти. Рец-Иал рекне паши, да не креЬе 
водсву, дер Ье он сам ухватити Рец-Пала и умирити 
побувеннке, а.1н само да му паша да реч, да га неЬе 
погуСити. Наша приставе, а Рец-11ал каже, да]еон та^, 
кога он мисли ухватити. Ка,^ се паша о томе уверио, 
одржао ^е реч и ионудп му награду. Рец-11а,1 затражи 
само да буде госаодар у Тетову, паша на то пристайо и 
тако се осну]е та чуаена породица, коза ]й владала Те- 
товом н околнном половину века. 

Од те породице иадзнатшуи су Абдул-Рахман-паша 
тетовски и Хамзн-паша скопски. Лбдул-Рахман-паши има 
се много пршисати, што ]е српскн елеменат и данас ]ак 
у Тетовскод и Гостиварскоз Казн и нще истиснут Арна- 
утима. До вега су Срби дако гошени, а он их де зашти- 
Ьавао и нмао прве свозе еаветнике Србс. Нарочито зс 
заштиЬавао ееоекн ста.1еж. Лбдул-Рахман зе по матери 
српскога порек.1а, зер зе аегов отац, Рецеп-паша, имао 
Српкньу, ко]у де довео из Србч]е с н>еним братом Ми- 
хаилом, ко^и ^е постао Мехмед-ага. То ]е било у време 
првога устанка и тада ^е докет оназ сахат, ко]и ]с и да- 
нас на сахат кули у Тетову и аопу га: К<фа~Ъор(}1''1 
сахат. 

Абдуд-Рахмап-иакш де оно самосталан господар Те- 
това и околине. Цару де шп.ъао годи111Н.е: 12 товара 
масла, 30 сандука Злиука и 40 коса у новцу. Србн су по- 



О.д|1..еа0уСоО»:^1с 



СИ.Ш оруx^е -В Ттрчон се нк]е смео похалвти на Србвва. 
Он ]е нравно пут преко Шара за Прязрен. 

Ханзв-ваша ]е гокио ХришЬане и влао ]е за савет- 
нике .Ьумане. Око вечега се завале саветници. што за- 
хвати и бр^у и они ступе т ие1|;собни рат, ко^и се сврши 
№И10В011 пронашЬу, као саносталинх господаря, а ускоро 
^е дошла и цеитра^изацв^а ттрске дрхаве. Ы данашкп 
потоиця те чувене породвпе су поборницв самоуправе — 
Ислахата. 

У Тетовско] Котлннн сва су имена сала српска. а 
ОБО су Орбн на многим местана потнснутн Лрнаутима. 
Села су поре1^а, северно испод шарскш огранака н 
}ухно испод Сухе Горе. Тако су на ^угу: Нераште, Рао- 
гннде, ПодбреЦ, Копанце, Туденде, ^анчнште, Нраьу- 
Оиште, Свричвно, Озормнште, .1еи1ннца, СараЬннче, Че- 
гопеЬе, Мнлетиво, Блаце, Брвеннца, Стенче, Во.1ковщп, 
Ъл]ге, Балин До, Турчане, Куиово, Железва Река, Срет- 
ково, Вруток, Дуф ИТ.Д.; на Северу: Печково, Деловцс, 
М^вл, Добреше, Ново С&ю, ЗуПовце, Вранчяшта, Цоха- 
ране, Топлица, Дооа и Гороа Палчиста, Ласце, Сетоге, 
^(едоварце, Непроштане, Варвара, Лешак, Брезно, Сла- 
тина, 'Геарце, Гли^, Доброште, Беловиште, Братницл, 
Старо Саао, Ропачево ит,д. У самом по.ьу ]е )1;ыо седа: 
Рата^е, Жилче, Радноде ит.д. 

Ыарод ^е веома вредан и побожан. Нема села, а 
да неиа цркве или манастира, а по иногим су селима две 
цркве или црква и мана^-тир. П асо ]е нредео богат а 
погодан за сваки рад, опет веЬина становништва иде у 
печалбу. Становнвттво ^е мешавина Косовацй в Мв^ака. — 

Из Тетова се кренем с друштвом пред Петров-дан 
(25 ;уна). Пуювали сио на простим колииа и возио нас 
^е веки Апостол. Време беше лепо. До Госгввара су */, 
л;та добре, а она ' , ^с са свил напуштена. У 1'остввар 
стигнемо за рана. Гостивар ^е па Гор^ен Току Вардара. 
Доста ^е живо место абог дебарског нута. ХрншЬана има 
врло мало, ^ер их Арнаути ее остав.Ь10у. Кад сио етпг,1и 
свратисмо у „Ташков Хан-, да иоручамо, на))емо кнра^- 
ци]е за Га.шчник и променныо ее^мена. Се^мену даемо 
уоб)1ча]енц бакшиш, а он оде у суд да нас прщави п да 
узме признаницу, да нас ]е здраве додпратпо. После ^,^ 
часа позове нас мудпр у конак и мн одыах одемо. Му- 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с ЛЕПЕЯЦА НА РАДИКУ 143 

дър беше са свим неглиже: у кошул-и, гаЬаыа, дугачко] 
ТОНКО] антери{и и палучаиа на босиы ногана. Почастио 
нас ]е каФои и врло ^ьубазно с наыа разговарао. Родоп 
зе из Ъаковице и врло лепо говори српски. 11еле, да од 
пиЬа назради]е лще кокак. Мудвр пак одреди се)ыена, 
поэдравимо с-е и одемо. Кира^ци^е су нам биле два Го- 
стиварца са 3 коаа, а се]иен ]едаи старац са острагу- 
шом. Кад ручасмо, кренемо се све уз Вардар, ^ер смо 
сви келели да видимо Извор Иардара. На тоие луту ии 
]е нестало двогледа и викако нисаи иогао дознати: да 
ли га неко украде, или га изгубих. У Турско] су отмице 
и разбо^ништва, али краЦ врло ретка, те ми ^е мо] дво- 
глед и данас загоиетка. 

Вардар иэвире испод ^еднога брежулка у селу Вру- 
току. Извире са залада тачио в до Гостивара ^е брз, ]ер 
]е доста велики нагиб. Извор ]е зак, да на неколике де- 
сетнне метара мелу водеиице. Три су главна извора у 
непосредно] близиии, али ]е ^едан^од аих пресушио или 
се бар спорно с друга два исиод зеы^ье. На 200 л., с 
десне стране утиче у Вардар Река, а мало дале Же- 
лезна Река. Река извире са запада испод села Дуфа. На 
саио^ ]е Реци велико арнаутсво село Речави. Свакн 
]е од нас узео са извора Вардара неки споыен: каыеп 
или билку. Се^иен ]е то пажливо посматрао и непре- 
стано заниткивао: „Шта Ье ти то? Шта ти то треба?" 
Вала разумети, да увек турска власт нареди пратиоцима, 
да пазе, шта Ье путници да раде. ;3а стране путнике 
власт радо да]е и по ^еднога чиыовника. 

Члм се преЦ Река наета^е пе&а&е на планину 
. Влаиницу (1200 н.). Док се не иза^е на сам врх Влаи- 
нице а не заиакпе у шуму, лрегледна]е дивна панорама 
Тетовске Котлине, кроз ко]у визуга Вардар. ') Такс исто 
се Биди и цела величанствена Шар-планина са свима. 
св0]им врховныа и огранцина. Вардар пролази мужний 
делом Котлине, Сухе Горе, пробща се кроз аене источне 
огранке и спушта се у Скопску Котлину (336 м.) Огранци 
Шара еу обрасли гором; Суха Гора има много горе на 
неточно] страны, а остало ]е сам гб кречаак. Она де тако 

') Гоочеви)! вели да ^е одатле гледао Кичево и окодиву!? 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



I 1-1 С ЛЕ□ЕIIа.^ Нл РлЛНКЪ 

по[>оз&а, да ва по] яема никад в-шге нвти каква хжвота. 
На северО'Лападяом кра^г она крозз се пропусти тоонво 
воде, да се Вардар ралап)е и по неколако неде^ьа яз- 
Г-!еда као море. 

Кад смо се примакля врху Вла1ганпе, пратноци вал 
рекоше да етанемо. Мн стааемо, а они летву «вшеке у 
миртннке, малко измакоше налред па внкнтше: .Хаде!' 
Тако смо ншлв до ^едног великог проплавка, где ва^ао 
и велики дебарскн каравав. Пут ^е вв^7гав, а гора бу- 
кова. Мв сяо се згледали в готово ЬутеЬв пропив и 
свакв ^е од вас ва сво^ начин резоновао. Кад ело селв 
ди се одхорико, после вале почывке, почнено разговор 
н ша.1у. али се свакп од вас трудоо, да не обзашкава 
оно Ьутан>е. ^ер ^етнЬ тешЕм> вразва^е, да се иохе унла- 
швхн!... 11ошто сно за^еднв■^ки по]елн оно, што смо вмалк, 
^ер овде престиже госпоство, продухвмо пут. 

Ледав од вашвх Енрнци]а беше врло хнв в окретан. 
Непреставо вам ^е повавлао, како ^е на овоые нуту свакв 
с 1ьиме сигуран. Како ыу ^е бнло криво, што ^е она} 
се}мев с нама, и иепреставо га }е повазивао прстом, кад 
|.-е старац умори в нде полако. Да би нам лоЕазао, да 
}е свгуран, са сваким }е заста)Бивао п нетто разговарао. 
Баш кад смо се кренулн с проп.1аика, беху и Дебранв 
иоговарнли и пошли. Шихов п|1едводн11К, наоружаи, стао 
пяло г страну и чека, да кокн 1[ромцну. Наш пратвлац, 
као какав старв познанвк. упути се нредводвяку в поче 
иу нешто арнаутски говорити. Иредводник га само по- 
гледа {юпреко и ни речи не одговори. Наш се пратидац 
застиде и невреставо се трудио. да то забашури. Нред- 
ьодннк }е млад в врло врунав човек; косе в .шца }е 
гс>тово дрвеве; ^едну ФвшсЕ.1и}у има око себе а }едну 
нреко рамена. Коки су били натоварени житом и разном 
робом, а бюо }е ХришЬана и М]-хамедаиаца. 

'4а рана смо ствгли у Мавровско 11о.ье. То }е ко- 
тласта висораван (1200 я.), пружа се с истока ка за- 
паду. Дуга }е 2"^ часа, а широка 1' ,, Налазе се 3 села: 
Леупово, НиЬиФорово и Маврово. Откуда ова три ве- 
сшненска имена, не звам, ако не од пменй калу^ер&, 
ко}|| су основа.!)! Ье.1ще. Становницц су православии 
Србп, сем неко.1ико куЬа Мухаыеданаца у НиЬцФорову. 
Стиноыгипи су старином из Ма.1ееще и Дебарскога, ко^и 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с ЛЕПвнцл НА РАДИКУ 145 

су пребегди од наеила ; жене се из Горае Реке, а тако 
вето уда]7 и девозке, те сви говоре и арнаутски. 

За раиа до^емо у Мавровсае Хаиове. Мавровсви 
Ханови су нала паданка. Ииа 15 ханова, 1 бо]ацин1]ца< 
2 дуЬана, 1 поткивачница, 2 пеЬи. Овде обичио коначе 
путницн из Тетовског за Дебарско и обрнуто. — Пошто 
смо променцдн се^нена, по^еыо за Маврово, где сио ки- 
слили, да преио^^иио. Старац, ко]и нас ^е пратво од Го- 
стивара довде, прими уобичазени бакшиш, прщави вас 
у кули, узые признацицу и врати се. Оыбаша (десетар) 
нас почасти каФОЫ, д& наы св^11еяа, Шабана, и ми се 
уиутино за Маврово. У Маврово стигнемо за видела. 
Однах сио запиталв за куЬу учит&ьа Мане и право сыо 
се тамо упутвлв, ^ер емо га сви познавали в евина ^е 
обеЬао, да Ье нас лепо примити, кад будено дошли. Били 
сио унории и ^едва сио чекали, да стигнемо на одре- 
^ено место. У село смо првличио зашли, али нигде мушке 
главе, ^а сам мало посумоао и наноменуо друговнна, да 
!1ено тешко н^^и конака, али су они бвлв потпуно убе- 
^енн у Манино гостопримство. Свуда су нас поематрале 
жене и деда кроз капке од нризор^1. Кад смо били на 
сред се-ха, угледасмо дво^ицу, коЗи косе, а ^едан стози 
код аих и посматра. Дедан новика: ,Ено га Мане!' 
Нисио били ни неколико корак^, а те тро^ице нестаде. 
И другови ма.10 посумоаше, а,1и настависмо право Ма- 
ыетово^ ку^ц. Кад смо дошлЬ, лупаеыо на вратнице, пси 
.|а1у, а.1и се нико не по^ав^;^в. После неколико ми- 
нута показа се у побочно^ куЬи остарща лсенска и рече 
нам да Мане ни^е код куЬе и да ^е распустио Цке. За.1уд 
сыо об^ашаавали да ни нисмо дош.1и да гледамо школу, 
него смо путници и хоЬемо да се склониио за вечерас 
у сухо. Баба нам рече да то овде не можемо добити. 
Ми се пока^емо, што нисмо остали у Мавровским Хано- 
ввма ц вратимо се натраг. Шабану и кира]цц]ама беше 
криво, а ни се ма.10 збунисно. Шабан^е био у неколико 
куЬа, али су свуда биле само жене и деца и нигде нас 
пису могли прнмитв. Киша ^е роиия>а.1а, ноЬ се снуш- 
таше и ноче ноЬна планинска хладеоЬа, По Бистри су 
се ви^а.1и чопори оваца и велике ватре, али а то пре- 
стаде и мрак се навуче. Говеда промакоше кроз село и 
свако ее ск-юни код свога госе, а ми остадоемо на улици. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



146 с ЛЕПЕНЦЛ НА РАДИКУ 

Поче хланноЬа озбилно и ни навукоеио шта ]в ко выао 
топливе, ^едни сио били, да се вратиио у Мавровске 
Ханове, а ]едни да ту останемо или у блвзинв и да на- 
ложимо ватру. ВраЬа]уЬи се и савету]уЬи се сретосмо ^ед- 
нога старога каду1|ера. Кад ыу се пожалисмо, рече нам, 
да немано право, ^ер то ни^е обича], пошто су све мушке 
главе на гурбету. Ми ну рекосио да сио учитаъи и да 
оно право пошли код учите.ьа Манета, али кад он нд]е 
ту, да се саыо склонные под стреху а да Ьеыо то добро 
платити. ,Ни)е за ллаЬаае", вели он, „него то ниде 
адет." Остависыо и иола к по^ежо дале. ИдуЬи тако 
угледамо ^едиога средовечна човека, во^и нешто но- 
шаше и хиташе куЬи. Ми га викнеио и он наы при^е. 
Похалино ее, а он нам рече: , Брате, не знай шта 
Ьете; овде сам ;а, учител Мане в ^осиФ." Напоме- 
нусыо ыу, да сио бвлн код Манетове куЬе, алв наи 
рекоше да он нн^е ту. ,^ест*, вели он, ,алв се саврио 
у жито и после побегао куЬи и заклучао се. ^а сам 
овде на^сироыашнщи и венам места за све, а врло 6п 
вас радо примио." Ми му рекосмо да ве тражиыо ни- 
шта више, него сухоту за вечерас. Он се нало помислн 
па нан рече: „Да погледам мало па Ьу вам ]авити.'' И 
заиста после невелико минута он се врати н рече нан, 
да идеыо в кеиу, или да нам н^е к&уч од шкоде, те 
да се ту склониыо, а он Ьс нам све набавнти. Ми прн- 
станемо на ово последн>е и тако се склониыо у школу. 
Школа ^е у црквеном дворипггу, доста солидна зграда и 
с лепны иаыешта^ем. Та^ нан човек све набави, као у 
. вароши ; сваки од нас избере место и спреыиыо да по- 
вечерамо. У том у^е ]едан тако^е средовечан човек и 
ословн нас право шумадвнски ; то ]е био ^осиФ Маркович, 
кога нам оназ брат пре поыену. Рече нам да ;е у Ср- 
би^и живео 18 годвва. После краЬега разговора из]ави 
нан, да он не допушта да ми ту ноЬнмо, ]ер ^е то, вели, 
срамота и одыак, да поЦмо кегово] куЬи. Кира^ци^е су 
биле задоволне в са школой, ^ер смо веЬ набавили хране 
и за ких и за коое ; ми сио се двоумили, алц Шабан из- 
^ави, да он то ае допушта. Ми се згледасмо и готово бесмо 
склони, да останено, да не бисмо направили какву кавгу. 
После ^осиФова об^аш№аваIьа, Шабан рече, да ^е за кега 
велика срамота, што ни]е пашао конака за сво^е .ьуде и 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с ЛЕ11ЕНЦА НЛ Р.уДИК У 147 

жали што нека арнаутскога седа, да нас тамо право води. 
На наше навалнваае Шабан пристаде, ялв с тим, да и он 
с нама иде и ноЬв. ^осИФ нас ^е врло депо принио и 
утостно. Шабан ;е спавао перед нас и нигде нас ни^е 
хтео пуститн саме. Сутра дан поранисмо, дару^вмо Зося- 
Фову челад н кренено се. 

^осиФ нам напоыену, да планвна нще слобоона, ^ер, 
вели, поред других разбо^никй,, тамо крстарн и Мавров- 
ски говедар Бааа, ко^и се однетнуо у ха^дуке и чвва 
грдна наев^ьа. Он по веколико лута уцеку^е богате !1е- 
х^е прево године. Вреие беше квпшо и иагловито. Ми 
оно веЬ били огуглалв и ни^е нас толико плашио та^ 
н^опасци]И пролаз. 

Яре него што исприяаы излаз из ове дивне а опасне 
планине, проговориЬу нешто о Мавровскоы I1о^ьу а ке- 
говны становнидина. 

,На]веЬе ;е село Маврово и по веыу се назива Ма- 
вровско Поле цела котлина. Маврово ^е на Западу и 
под самом Бистрои. На самом улазу у село ]в: разва- 
лина од цркве, старо гро&ье с великим крстовииа од 
1'/, м. и ново гроб.ье. На средяни ^е нова црква, а внше 
села, на ^едиом брежулку, стара, у возо] служе егзар- 
хисти. Општина им ^е за^едцичка. Главна ^е ^една на- 
хала, а споредне се зову но виеннма породица. У сва 
три помепута села су, поред срнских, в бугарашке школе, 
али на свои народу вена ни ;еднога бугарскога обелеа^а. 

Кроз свако ово се-ю протичу речице, ко^е нена^у 
нарочитога имена, него се зову : Мавровска, НиЬиФороа- 
ска и Леуновска Река. Оно се сасаста^у код Мавровских 
Ханова, улазе у Барички Кланац и образузу реку Ра- 
дику. Пошто ^е велика ввсина, успева^у само стрына 
хита, а.1и су и она мршава и становииштво ^е упуЬено, 
да набавл>а храну са стране. Ивице нол>а су обрасле 
горой, ко^а ^е распоре^ена нрена висинв, а преко 500 м. 
насIа^е висоравав и огромни пашкаци Бистре. У по.ьу 
су говеда и коти, а има и нешто овацй код Мавровских 
Хановй ради путника; остале се сеоске овце налазе на 
Биетри по бачц|ама и никако лети не силазе. Ово су 
нсклучиво сточарска места, али и та грана привреде 
пропада због несигурности, а и слабога извоза. За то 



0.д|1..еаОуСоа»:^1с 



1 18 с ЛЕПЕНЦЛ НА РАДИКУ 

код куЪа оста}у жене, старци и деца испод 10 година, 
а оетали иду у печалбу по странны зен-ьаиа. 

Има великих богаташа, ко^и су се обогатили на 
страни, а.1и не заборав^ьа]у сво^ завича^, или га с вре- 
мена на вреие, походе, или П1ал.у богате поклоне цр- 
квама и школаыа. Тако су оправлене и украшене старе 
цркве, подигнуте и украшене нове, а тако су поднгнуте 
и школе. X. Гавра из Београда ^е с§ы нодигао школу у 
свои месту НиЬиФОрову. Сва три села ии^у 180—200 куЬа. 

На неточном делу но^ьа ииа ^едан брелу^как, ко]и 
се зове Крстац. Ово ^е иие поехало овако. У селу Ни- 
кифорову има стари ианастир посвеЬен Св. Пантелщи. 
Турци запале манастир, али завалена икона Св. Панте- 
лще одлети на та^ бреасул1ак и забоде се неколико ые- 
тара у землу. Народ оэначи то место великим кротом и 
таз .брежул>ак прозове Крстац. Народ ^е оправно Св. 
Пантелщу н ту ее скупла у сабор о В. Госпожи. 06ич^^^ 
]е, да се тада зако.ъу три брава и да се за^еднички руча. 
Тутори купе прилоге за цркву и надмеЬу се ко Ье 
внше дата за коше закланнх бравй ; ко на^ввше да в>еиу 
се устуна^у, а паре се даду цркви. Остало Ье вахити и 
за ова^ кра^, што Ьу после напоменути у опште о на- 
роду у овн» кра^евима. 

Административно ово су кра;ц>е тачке Косовеког 
Вилазета, По сводим етнограФскиы особинама више спада 
у Дебарско. У Мавровским Хановима има увек по нешто 
во]еке ради сигурности; ту ^е у исто време и гра^нска 
власт за маае спорове, а за веЬе се иде у Гостивар, 
Тетово и Скопле, где ^е ва.шлук. 

II 

Напоменух, да Ьу после говорит о путу на Бистру 
ц ево то испун>аваи. 

Пут ^в на Бистру врлетан, те смо негде ^ахали, а 
негде лешачили. Кад смо заишли у шуму, пратиоци мет- 
нуше Фншеке у мартинке и рекоше, да станемо. Мп 
уставимо коае, а они ее распореде у стрелце и кад мало 
поизмакну, ьикну да по^емо, Тако су нас зауставла.1и 
на више места до на Бустру. Кад смо изашли на Бистру, 
угледаыо с леве стране нута кулу, ко^а ]е опточена звдом 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



. с ЛЕПЕНЦА НА Р АДИКУ И9 

И место прозорй с отворииа за пушке. То ]е била стра- 
жара и ту преста^е Косовски Ви^а^ет. Ту путници мо- 
ра^у да сврате ради легитииаци^е путних исправь. То 
смо учивили и ии. Була ^е нала (12 СЗ н.) н на два 
спрата. На доаеи спрату ^е велика оцакли^а, где ватра 
непрестано горн. Изнутра су степенице за гор^и спрат, 
ва коне ^е само ]една шуп^ьина и место прозорй отвори 
за пушке. На горв>еы спрату ^е и нужник, ко^и ]е у зеднон 
делу напуштеаога зида. На доаем спрату су само врата 
и ту стражари спава^у. Стракари су Арваути, а старе- 
а1вна ИИ ^е назвеЬи разбодник; држава им да|е оружие, 
а одело ^е вихово. Пошто ^е бнло хладно, у1|вио у етра- 
жару и седнемо око оцаклще. Шабан нзазва старепшпу 
а нешто ыу на само говараше. Пошто ни ^едан нисно знали 
турски, ни напишено Шабану призыаницу на српскон, 
да сно здраво стигли, бу^ъусаша удари мухур, и он однах 
оде. После тога булубаша седе поред взтре и приставн 
кафу. Сви су стражари знали срлскв, алн су радще раз- 
говаралн арнаутски, пошто ^е зедан од колега знао ар- 
наутски. Пошто ^в нас било више, а само два Филцана, 
то смо се редоы полагали. Бу.ьубаша се нще ни ирднуо 
с неста. него ^е само сипао и пружао каФу редем, а ми 
смо уставали и примали. По обича]у смо нудили ]едан 
другом кутн;е с дуваном и пили горку ка«у. Булубаша 
се извивавао: .Чорбацще су научила да у граду пщу 
шеЬерли каФу, али ми овде не држимо шеЬер." Путне 
смо исправе ималн сви, али ми покажемо само xарт^^у, 
у ко^о^ ее наре1|у^е томе и томе се^мену, да вас исрати 
до тога и тога места. 1>ул>убаша узе наопачке ту хартщу 
и озбиАно ^е посматраше, за тим ^е метну поред себе. 
После мале почивке булубаша махну главон на ^еднога 
сезмена, ко^и одмах скочн, обуче се, наоружа и иза^е 
на по.ье. Кира^ци^е спреме кон>е, а ми дамо бакшиш и . 
по^емо. Ово се место зове Царевац в има диван извор. 
Ту ее обично путници одмара^у. Шуме више нисмо имали, 
него смо путовали непреглединм пашаациыа. Одре^ена 
пута нема, него смо вщугали с брежулка у до-ьу читава 
4 часа. Но планинв су се витала врда овац&, чоиори 
говеда и коаа и ]ата рода, ко^а даву пасу по Бистри, 
а ноЬу силазе у соло и спава^у по куЬама. Трава ]е 
кратка и еитна и овце се само цветовима хране. Воде 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



150 с ЛЕПЕНЦЛ НА РЛДВКУ 

има доста, ^ер кроз средину Бистре пролази Бистрица са 
сво^Е1I притокаыа: Осо^ничкоы, Гарщ'скон, Тресоннчкон 
и Слеочком Рекой. На северу }е Галичка ц Беличка 
Река, а на средина ]е велика понорница, ко^у зову 
Тони-вода. ') , 

Бачила су по на^лвтнин пестика. .Ъудско ^е обе- 
леще: устреблено камеве, огр^енн котари за овце, 
покретне колебице од дрвета или купаете од набора и 
надгробий знаци изгинулих од разбо^ник& или не1>аве, 
а сво ^е остало диван природии пашшак, где ласу сто- 
тинаиа хи^ьада оваца. Бистра ^е удешена и за разбой- 
нике, да ^една мала чета ноже да оиерише иротиву чи- 
таве возске. То чине ситни бреа[ул>цв а природне барн- 
каде од каиева. Низе редак случа], да 10 разбозника 
из заседе разорука и оп^ъачка каравав од 500 ;ьудв!... 

Као што сам наиоменуо, ми смо пошли за Галлчник, 
на^веЬе и на^богати^е село у овом кр^у. У Галичник 
Сйо етигли истога дана пред подне. Рачунали смо да 
Ьемо Галичник видети из далека, али то нисыо могли, 
док нисмо дошди на сам кр^ц села. На пола часа смо 
могли осетити да ^е Галичник- близу по че^ьадииа, ЕО^а 
су у полу радила разне послове. Кад смо дооии у село, 
видели смо, да у селу влада ужурбаност, ;ер се еваки 
слрена за прославу Петрова дана. То ]е општа на- 
родна слава Галвчана. Гостщу ]е веЬ било, али смо ми 
6I^аи на^необичнщи и свако ^е распитивао одакле сыо и 
шта смо. Отишлй смо право у чича-Огьанову куЬу, 
кози нас ;е ^ьубазно принво и гоство. У Галичнику смо 
се бавили 6 дана, а пошто ^е била општа народна слава, 
били смо свуда позивани и лепо примани. На славу ^е 
дошао и бугарашки владика Козма, кога вико ни^е ни 
испратио ни дочекао. Одсео ^е код бугарашког учнтела 
ДосиФа. Народ му }е мало долазио. Пошто смо и ми били 
у ИСТО] куЬи, то смо га посетили. Владика ^е енергично 
избегавао говор о Србина и Бугарима. Одатле зе отишао 
у Горау Реку, а,1и га нису приинли, зер признаку Па- 
трщаршщу, и ако им владика, кози седи у Велесу, неЬе 
нивако да до^е. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с ЛЕ1ГЕЫЦЛ НЛ РЛДИКУ 151 

Пошто сыо прослвилн Цетров-дан и однорили се, 
наушшо отвЬв у Св. 1ована Бнгорског, Ео^и ]е духовни 
центар овога кра]а. Занолино тача-Огшана, да ^авв га- 
личавскоы бу^ьубашн, да нам одредв ^еднога сезыева, 
ко^в Ье нас пратити у наваствр. Кревеыо се восле подве; 
с ваыа ]е пошао в чвча-Огоан. ПолазеЬв, чвча^Огшш 
вам рече, да сио учивилв гревысу, што се ввсно ^аввлв 
булубишв, кад сыо дошли. Бу.ьу6ави ^в бво ва^веЬв 
разбо]вик у тон кра]у, па се сад вогодво са с&юы и дао 
бесу, да Ье га заштиЬавати од раз6о]внка. Булубаша }е 
представник царске власти. 

Мавастир ^е удал>ея од села 3 часа. Ивии сио 
вешке в пратио вас зе ;едав крупав се]ыен, ко]в ]е 
верва слика таиошквх разбо^ввк^; звао ]е и српскв, алв 
зе говорио врло мало, да сно посункалв у кега. Из Га- 
личввка у Радику склазв се устрноы литицои (800 ы.), 
да ее ^едва пешак иоле спуствтв. Мавастир }в ва лево^ 
обалв Радвке у ^едвон калевитои вршу; село до шана- 
ствра зове се Требиште. 

Мавастир спада у ве11е царске задужбиве и лепо 
се сачувао. Краев се дрворезнвы вковостасоы, ко^и ^е вз- 
радио Петар ФвлввоввЬ из Осо^вице, у Доко^ Рецв, ире 
90 годива. Исти ]е Петар радио вковостасе за Св. Спас 
у Сковлу и за врвштевску цркву, алв ^е увавред вЗ]авво, 
да ^е све сво]е знаке уложио у изради иконостаса Св. 
^овава в да не зва ввшта вово в бо.ье. И одвста ^е ваз- 
левши вковостас Св. ^овава. Звонара ^е стара, нала и 
доста овала. На звонари су два целива звона, од ко^иx 
^е ^едно локлонво Мвлош Велики, а ^едно Алек. Еара- 
Ъор^виЬ. Звоно Милоша Великога ^е на]веЬе и пре- 
восили су га с&ъаци од села до села драговолво. Та^ 
}е поклон зош ваше сачувао ныв Мвлоша Великог код 
овога варода, ^ер га звуци звона свавога дана опоивку 
ва велввога Србина в Србн;у. На звону ^е натпис : коне 
се храпу врвлаке в вые лриложвика и целе кегове по- 
родице. 

Манастир спада у врло богате ваваствре. У томе 
га в данас одраав^^у побохвн хришЬани овога кра^а. 
Дебар, богати^а села и разив есваФИ выа^у сво]е ода^е 
и коваке, где бораве за време манастнрсЕих слава. Уз 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



манастир су три огрокна конака п ввше она&их эградй. 
Прошао сам све веливе српске задухбине, &лш нигде 
нвсам видео веЬе я ва1ичавствеав^е трпезарще. Трнеза- 
рще ажщ две: нушва н хеиска и у еваку ыожв стати 
по 400 особ^. Трпезари;е су украшене са слнкана упра- 
вителе и прилокник^ овога нанастира. Приветно сан, да 
]е веЬвна управитела бвла вз села Галичыика. 

Ц данас вма доста каду^ерй, алв су веЬвном €ез 
икаквих врлвнй. Садашвв старешива ]е из Галвчяика в 
доста разборвт и уверен човек. Калу1)ерв врло верадо 
првча]у сво^а ,яити^а.* Отац Констаитиа нам рече, да 
^в прошао много света в да ^е бво : алвацв^а, бозацв^а, 
доброволац у српско-турском рату и т. д. 

Старешина нас ^е лево дочевао в угостио. Сутра 
дан емо воравиля и отишли у цркву, ала сио се упла- 
тили од дерваве мамурних и невспававих калуфера. Де- 
журив ^е служво, а осталв су седели у седиштима, пе- 
вали и одговарали са сввн за сво) рачун в аиуреЬв. 
Ме^у валу^ервма има чаЕ и телесних ваказ&, те ни с во^е 
стране ве улввазу- поштоваье побожпом хришЬавиау. 
Овакав кадар божьих службеник^ могле су образовати 
покварене грчке владвке в бутарске владвке у кра}н>о] 
сво^о] неыоЬв. 

По причаау мештава, грчке еу владвке без изу- 
зетка биле покварене в без икаквих хрвшЬансквх вр- 
диг&, те се тиве бугарска егзархида корвствла в утвр- 
дила, бар по имену, сво^у власт. Народ и те нове апо- 
столе гледа е веповеретем, ]ер су све народне тради- 
цще у српском духу, Пре оснввааа егзархще ова^ ^е 
народ само гледао на Србщу н енергично чувао: живот, 
обича^е в веру, али се опажа, да сне поставе индиФе- 
ревтни^и и перадо гледа свако цепаае. Бугарашке вда- 
дике су чак покушавале, да одлуче од иаваствра оно, 
щи ее давно првйна^у Србнма, али у тоие нису уепеле 
и манаствр остаде за^едвичка вародна сво]вва в свакоме 
де првступачав. Црква слава, 24. дуна и 29. августа, а 
облвжаи народ долазв свавога веЬега празнива. Пре 25 
година свв су православнв аз Македонще ипив у Вв- 
соке Дечане в то су ематрали као ха^илук, а северно 
од Шара су долазили у Св. .Дована. И Брсзаци, дужки 
Македонцн, су тавоте веЬином долази,<1в у Св. Лована. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с ЛЕПвНЦЛ Н\ РЛДИКУ 



153 



Томе ^е олавшавало, што су Срби тада билв многобро]- 
нв]и в силни^н и што ]е Северна Македони]а админи- 
стративно припадала Призреаскои Вила]ету. По лепом 
срискои обияа^у, кал^^ери су по неволико ыесеци ышли 
по народу с иконаиа и врстовима и позиваля на славу; 
ко нв^е могао доЬи, он ]в даривао нанастиру, што ^в ин- 
ловао. Данас ]е то престало, ала тоне ина врло ;аки!с 
узрока : што су Срби, после ратова за ослобо^еье, осла- 
били, што су се Арнаути осилили, што ^е унета по- 
метьа у народ осиивааем бугарске егзархще и на по- 
слетку, што званична Турска токе енергичио ста^е на 
пут. Народ то не иоасе преболети, ала ]е приморан, да 
то преЬути, зер: горе високо, доле тврдо, дуж и по- 
преко сила!... 

11огрешыо де иаслити: да су ыакедонсви Срби при- 
хватили бугарсву шиэиу по некаквоы народном убе1|еку 
етичве слячности, или да ^е то вештачво дело дипло- 
мацизе. То ^е чисто дело ыакодонсвих Срба. Народна ^е 
вултура базирала и базира на црквено) основи, па кад 
зе народ увидео опасност, он ]е отпочео борбу противу 
покваренвх грчких владикй пре свавога утица^а са стране. 
После )е то прихваЬено и дато иу са свии друго зна- 
чеше. Народ ^е свршени «акат прихватио, као свозе дело 
и сматрао га успехом. ВеЬива признаке егзархщу само 
Ьутавеы, ^ер рачуна да ]е то наше зло за народне све- 
тиае, него грчве вдадиве. Народ нема повереша ни у 
бугарсвим владикаыа, те располаже црквана и ыапасти- 
риыа по своне схватаку. И то ^е зло за Дркву. Како 
год окренеш зло мора бити, вад се народ не разуме са 
сводим поглаваром !... 

Нред наш лолазак за Галичник наста нево коме- 
шан>е изме1|у манастирских во]вод& и нашег се]мена. Мало 
после рааберемо, да су манастирске воеводе тражиле, да 
нас теразу у Жерноницу, као стране и сум^иве .ьуде. 
Ми се нисмо бозали, зер смо имали путне исправе, али 
сно се бо^алн за чича-Опьана, да га после не набеде. 
На послетку нам рече наш се]меи, да се не бо^имо и да 
он неЬе допустити да идемо у Жерноницу, па и сйм пашм 
из Дебра да захтева. ,Да сам влас, и аво видим да сте 
р1)ави .&УДВ, }& ^у вас с&м терати", рече он озби^ьно. 
Мн на то пристанемо я вратимо се с нашим сезменом 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



154 с ЛЕПЕНЦЛ НА РЛЛИКУ 

у Галичник. После дознано, да ]е бугарашки агенат, 
ко^и сталво живи у ыанастиру в ко^и^е родом из Дебра, 
се]ыеае на то подговорно. Дивно васпитаае за та} народ!*.. 

Кад смо из ыанастира попин, нриложиио, што ко^и 
ыидуде, в целиваио иконе, а старешива нам спреыи не- 
колико кошй, да прщашеио до под Галичиив. Чича-Ог&ан 
Зе преко 60 година и невреставо ]е пешачво и вред 
наыа изыицао. Првиетилл сыо да се био уморио, али }е 
ипак издржао. Цошто ^е удовац у шалв смо га дарали 
и на послетку вам признаде, да ина намеру да се жени 
и да ]б веЬ обележио баку. Он ина сввова, сваха, кЬери 
и унучади, алв, вели нико не може да га услужи, као 
жена. 

Пошто смо се однорвлв в опростили у Галичнику, 
креиемо се натраг. По дужвости узиемо се}иена, да нас 
прати до нове станице, другв да^ье в таю редом. П>ниа 
плаЬа село и што доби]у од путника; путнике прате 
редом због бакшиша. Нови наш се^иен се беше озванв- 
чио, ^ер беше обукао поцепану во^ничку блузу. Имали 
смо вамеру да свратимо на неколико бачила, али нам 
се]мев одлучно рече, да то не можемо и да морамо иЬи 
право „царском цадом." Залуд смо напоыЕшали да то 
вц)е далеко и да Ьемо тано ручати, се]мен остаде при 
своме. Тада се сетисно чича-Огаьанових речи: да ]е ва- 
.ьало свратити к бу.ьубаши и датв нетто. Кад смо 
били блиэу Царевца, се^иену даио уобича}ени бакшиш: 
он беше задово.%ав, али нам рече, да не К1^у}вмо ца- 
ревачкои бу.йубаши, колико смо дали, ]ер, велв, отеЬе 
ми пола. Кад смо довии кули, затекаемо другога бу- 
^ьубашу. 

Време беше лепо. Булубаша се^аше на ледини и 
око аега неколико се^менй. Цоздрависмо се и он вас 
понудн да седнемо. Прво }е вешто разговарао с нашвм 
се^менои. Колега, во^и ]е заао арнаутски, ману главом 
в погледа у нас. Бул1у6аша се окрену нама, добро нас по- 
гледа, па рече: ,Иыате ли царске исправе?" — „Инамо', 
рекосмо ыв, и моз колега взвади ону вропутницу с ве- 
ликим нухуром и вружв ]е во^води. Бу.ьубаша првми хар- 
та^у в метну ^е поред себе: ,Ово су царска посла", рече 
он. Повудисмо се дуваном в врнмисмо горку каФу. После 
малог Ьутака, бул>убаша вам рече, да има наредбу да 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с ЛБПЕВЦЛ НА РАДИКУ 15~- 

нас врати у Дебар. Та^ наы глас не беше кио и ночесно 
енергичво доказивати: вако сно поштеш! луди и како 
ииаыо царске исправе. Яосле. кале паузе, бу^ьубаша по- 
беда у нас и днке руку,, као да натеже боцу, и рече : 
„Шсате лв налоР* Ми йаредисмо кира^ци^и, да извадн 
боцу с раки^ои в донесе. Булубаша прими боцу н на- 
реди, да му донесу празяу боцу из куле : дреручи 7я 
наше ракще у сво^у боцу, а остатком наздрави и натеясе . 
Обредвсно се невелико нута. Затнн нам булубаша рече: 
,И ако иман емер (заповест) да вас вратвм у Дебар, 
неЬу, ]вр вндви да сте добрн .ьудн, а то ын каяе н 
се]мен, ко^и вас ^е довде пратио.* Ми се захвалимо н 
ношено, али и вафу добро платимо! — До Мавровских 
Ханова нас ^е лратио ;едан старац, а од Мавровских 
Ханова до Гостивара лознати наш Шабан. Кира^ци^е су 
нам биле Галнчанци 

И ове су карауле велика беда за караване ; сезиени 
често удара]у читав намет, путници им то да^у, не да 
нх чувазу од разбо^ниБа, него да им они не чине зла. 

Ш 

Дебарскп кра^ спада у на]лепшб кра)еве. али му 
Зв коыуникацща с осталнн краЗевииа отеаана географ- 
ским положадем и несигурношЬу путов1й 

Као што сам наноменуо, Река Радика постазе од 
три реке у Мавровском Полу и назива се Радиком од 
Барича. Име ^о^, веле, долази од села Радомира. Иде 
право на залад и пробща се кроз врлетно ждрело измену 
шарских огранакй в Бистре. Код варошице Жернонице 
саста^е се еа Жерноничком Реком, свреЬе на ^уг, спу- 
штазуЬн се узаним пореч^има измену : Бистре, Крчина и 
Столова, утиче у Дрии код села Клев>а, по коме се на- 
зивц]у сва таласаста брдашца испод планине Студена, на 
лево^ страни Дрииа. На ^/^ часа испод ушЬа ]е Д(№И 
Дебар, а Горан 6 часова уз Дрим. Дримовсви ^е слив 
узан и назива се Дрии-кал. Од Мавровског Пола до 
Жерновице цело се поречье назива Гораа Река, а ста- 
новннци Горао-речани. Овад ]е предео брдовит, те се 
становнии1тво н^^више бави сточарствон. Народ ^е окре- 
тан, бвстар и вредан. Готово су изгубили српски ^език 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



156 с лБпвнцА НА РАДИКУ 

и заменили га арнаутским, яли су сачуваля православл>е 
и пр11пада]у патри^арши^и. 

Од Жернонпце Радика ^е брза и са сво^ви кратким 
првтоявпа^ла. в суводолииа толико надо^е, да целом ста- 
вовништву задаче страх. То на^више додази од наноса 
из Суходола и запирака речнога корита. Мештани пева]у: 

.Радиво, водо студена, 
,Што си ИИ снлно потекла, 
,Дрвл>е и камев.е си понела, 
„По тиза родне долине, 
„По тща ситни сокади, 
.По ти]а мермвр-калдрме, 
„По тиза равни ливаде." 

Ова^ се предео зове Доаа Река, а етановницн 
Дон10-речани. ВеЬином су хришЬани, али сви говоре срп- 
ски. Мухамеданцн су сироыашни^и од лравосшвних, а то 
^е, веле, због греха, што су испустили прадедовску веру. 
Лева обала од Жернонице до Галичнива ^е узана в 
усирта, те еу села ретка : Требиште, ^аиче и т. д., док 
)е десна обала много шщ)а в населенна. Од Галичника 
су села и с зедне и с друге стране. Предео )е врло 
литом. На десноз страни има село Косоврасти и у шеиу 
сумпоровита бан>а, ко}а се зове Косоврашка Бана. Бава 
^ч на гласу, али ]е запуштена, ^ер ]е я^а;раг (задужбина). 
Сво^ина ^в старе беговеке лороднце из Дебра, али ]е та 
породица осиромашвла и ни;е у стаку, да ]е оправи, л 
другоме неЬе да допусти, да не би пао глас те куЬе, 
те тако бака оста^е, као природни нэвор. Народ посеЬу^е 
башу. Се^аци и саьанвв долазе из дальние од 5 часова, 
окупа]у се и враЬа)у к^и истога дана. 

Имена села, реки и планина су словенска. Тако су: 
Радоыир, Вогодево, Рибница, Волковща, Сенце, Кракор- 
ница, Шивиште, Реч, Стрезимир, Врбен, Кисиница, Тр~ 
ница, Врб]аив, Беличица, Штирковица, Присо.]ннца, Данче, 
Лазаро-пол>е, Тресонче, Таре, Росокв и т. д. 

Према ДебарСЕОМ ]е широки вис Кораб. Мештани 
верузу, да ^е то и назвиши. То вероваке може бити врло 
лако в потвр^ено, зер заиста тако п изгледа. Кад се с 
Бистре погледа ^уботен и Кораб, очвиа се чини да ^е 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с ЛЕПЕНЦЛ НЛ РЛДИКУ 157 

Кораб иного виши, али шта Ьеш, кад науЕш вели друк- 
чще, и ако то нв^е нико испитивао. Мештави веру]у, да 
се на Корабу показао Но]ев Ковчег, алн се зауставио 
на Стогову, с леве стране Раднке. Од Кораба спушта^у 
се шарски огравци изнежу Жервоннчке Реке, Радике и 
Дрвма. На^глав&и^и .|е огранак Крчин, ко^и се сиушта до 
утока Радике у Дрим. На аеиу су велики пашааци, али 
еточарство онада эбог яесигурноети од Малисорац&. Гола 
песта на Брчнну, веле да ^е проклео Кра.ьвн11 Марко, 
кад ^е изгубио претен, те га у шуми вще могао наЬи. 
На Крчиву се виде развалине од града, али висам чуо 
никаква лрича&а о шену. Мало више има напуштена 
црква, ко^а ;е урезана у каывну и код ко^е се скуп.ьа 
народ 6. августа. На лево] страни Радике и на десно] 
Дрииа ]е Стогово, ко^е ]е у вези с Бистром и Квчевскиы 
Планинаыа. — Бистра ^е огромно висоравно. Ёеле, да ]о] 
долази име од реке Бистрице, ко]а кроз сред ше про- 
тиче. Налазн се измену Радике, Дрныа, ко]и се у по- 
четку зове Велика Река, Сухе Горе и Мавровскога Пола. 
Села зе на Бистри мало : Галвчник, Селце, Лазаро-поле, 
Тресонче, Гари, Росоки и Оео]. Ова се села иск^ъучиво 
баве сточарством или у нечалби разним пословима, ]ер 
Зе велика висина (1500 м.) и о зеы^ьорадн.и не може бити 
ни говора. Становнвци су само хришЬани. 

Галичник^е на^веЬе иназважнще село у овом кра]у, 
те Ьу о вему проговорити у нарочитом оделку, а то Ье 
у исто време бити и представнак подизаша и уре^иваша 
ованошших села. 

IV 

Галичник ]е на западно] ивиди Бистре (1400 м) на 
самом углу, ко]и чини Гадичка Река с Радиком. КуЬе су 
на еа^I0^ ивици стена, ко]е се право спушта]у у Радику 
(800 м.) Право из се.1а с тетком муком пешак силази и 
то само на ]едном месту, к(уе се зове Укален. То име 
долази од хукати, }ер кад мештани аими долазе с гур- 
бета, жене излазе с вруЬны ]елом на ивицу и вичу, да 
бя путница чули и знали пут, С коаима се обилази 
читав час, преко Ъур^ева Брда, и спушта се у Радику. 
Га,1ичка ]е река мала, алп ]о] ]е велики над, те на врло 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



158 

жялош нроет(ф7 вран иколвео водовядж, у Раонкт ее 
евтппа крое ((ао рпу -ШШ?. ю ко^е ее д|хе густа 
заглл ш жрло чеета шапск Гзлжчннк. ^а ивпш хмао 
веросатн, алв ни ияитами 'Прде, да кроз ту лпнву 
яохе вешак кроЬн, ллж се тн ракуна]; ^ врю сло- 
^две луде. Галнчжа Река ввжад ве пресужш. алж лета 
усахве ■ ва во] арестант радшж воденвще, аалаааце н 
первонвде. Десна ^е обола са сввн вршежнта, а лежа ^е 
надо 6ла!ха к на 10} стрзвн нна вежтачкн оодвгиутнх 
граднна, где се сано купус садв. У селу нена ннкаква 
зелевяла. Ретко ^е где сачувано во веко дрво я вна но 
веха баштица с веколвко жрета цв^а. 

На яхно^ стравн ]е неколвжо ^хулава обрасло 
кратном шумон, као ЪтрЦво Брдо, Србннсяяца в т. д., 
а оеталз )0 околвна гола. Селаив се ева6дева}у дрвнна 
я ;а1Щ]ам од Царевца (5 часова), те ^е то скуво, као в 
у варовш. Северно од села су галвчвв пашн>ацв Стог, Тре- 
бншка Рула, Гохедарник, Ера^шпта н Денншта, а остало 
^е оввггв паш&ак свих планивсквх сел§. Дакле нена нв 
дивада вв кнвД, него ^едан ошпти пашн>ак Бистра. По- 
;еднна летпа места на Бистра су сво^вва подедвввх села, 
дебарсквх беговй н богатвх Ьеха]а. Иехазе, ако вем!уу 
сводих пап1н<акд, заЕу1^ьу^у их, а овчари, вспод 80 овац&. 
пасу, где хоЬе. — Сем неса, смока и вунене одеЬе, сие 
се аабавьа са страве. 

Зекьиште на коме зе Галнчнвк, оБреиуто ]е б ^угу 
и оредво^ено потоком. Вагнб ]е велнкв, те су куЪе, ну- 
таке в баште подзвдаве, да их постевено ве 1^ вода 
одвела. Поток не пресунгу|е, а око оега нна досга в 
извор^. По уд&^енн^им махалама нма чесана, ко^е ^е 
довело пело село или по]едвни богатщв луди. Цео ^е 
тереи каненит. 

Веле да су ово село основали сточари с реке Га- 
лике од Солуна в да ну од тога долазв н вне. Али ^е 
томе тепшо вероватв, ^ер се то ни по чему ве види. 
Било ^е непрестанога покрета, нарочито код сточарскнх 
пленена, те )е у овон кра^у доста насеобина са севера 
од Шара. Галнчавцв чак тврде, да су старввом Црно- 
горци. Код становнвка СириниЬске, Средске Жупе в 
Горе остале су ]асие успонене, да су доселенв са севера 
од Лима, Таре и Пвве ; често се породице и даиас пре- 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



а лЕПЕНЦА НА РАДИКУ 159 

зива^у по месту, нз кога су : НикшвЬн, Басо^евн1|И, Бош- 
ваковци и т. д. 

Дуго ни ^е бйло загонетно: зашто ^е ГаличнИЕ 
овде основая, вод толиких депших иест& на Бвстрв? 
Без сув1Ве да то нще без разлога, а ва^главнщи ^е стра- 
теги]С1Ш полох^, блвзина питоне Реке, вода и што ^е 
зенлиште окренуто дугу- 

Прве су вуЬе биле на сако^ ивици, па су се доцнн^е 
распростир&ле аа нстов и север. На врло налом простору 
(800—1000 к. ваздушнои лвшдон) валази се 600 куЬа 
и око 4000 ст. Ширеое села Зош ^едино иыа места ка 
истоку, али се много радв^е зби^а^у због разбозпикй. За 
то су куЬе стешаепе и место екуйо, вас у на]веЬим ва- 
ропгама. Сем вуМ и код веЬвх породицй пеЬй за хлеб, 
других зграда иема. 

Ретко се задрхала ЕО^а старц|а дуЬа, повривена 
сламон и дрвене гра1(е, него су од тесанога вамева и 
покрввене плочама. Нема ни ^едне куЬе при земли я без 
подрума, а има их и на три спрата. Аво ^е вуЬа зедно- 
спратна, лежи зедан део на подруыу во^и ]е озидаи, на 
отвопаном землишту, и ту су собе, а други ^е део на 
эдраво^ земли и ту де куЬа, огаиште и ^едно мате оде- 
леке за оставу. Двоспратиа а троспратна диже се дале 
на ова^ део. На подруиу су спола зедна врата я везан 
]е степеннцама за куЬу. Подрум ^е прегради. Први се 
део зове подрум или трем, ща ^е удешен за стоку, а 
други клёа и слухи за оставу, а ту спава^у и иладенди 
прве године. Куьа, огаиште, ^е у вези с кровом, а дин 
се спроводи дебелин даскаиа у оцак, во^и су у виду 
купе и зову се чераа. У ^едиом кра^у куЬе ^е мешарка 
— иаЬве — а на другом долап за оетаву посуда и ^ела. 
Нукник зе ве!шном у вези с вуЬои. Код ыааих породица 
на тавану се слаху и дрва, а код веЬих су само вошеви 
за хнто и кокошарник, В.ОЩ ^е патосаи и олеплен блатом. 
Пречаге иа ко^има вокопше леяе зову се иетарници. 
Кокошарник чисте ^едан пут месечно. По где-где су ко- 
кошарници уз вуЬу- Таван ^е над собама и од дебелих 
дасавД и шашавацй. За сваку ]е собу засебаи улаз нз 
куЬе, а на куЬи су дво^а супротна врата. Прозора има 
на^наае два иа сваво^ соби и велики су 60—80 см. 
Овна су веЬином ставлена, а сиола су дрвени каици због 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



Ш) 



^аже знме. По ообаш су зешллше шли поздене п^н. 
^е^^на уе соба од дрвене гра^е ■ то с1ухя и лею; ва 
пр4ворюи ст само дрвени хлвам. По собаха су ваше 
с<;Ья}е за спава&е. тро». 0>о аеде )е собе по11вца в у 
^едвоа ц»а]у додал за оставу. Ако су втЬе двосоратве, 
с<1ба ВДВ яардак од дрвеве гра|е ^е на пф&ех а, аво 
]е на 1рв спрата онда ]е ва треЬем. У двоспратввн н 
троспратинв купана, дошв сщшт <итхв за зшу, а гор№Н 
за дето в госте. У Гаднчвнсу говеда нлдрхе, вего само 
овце. Бо&е в во неко нагаре. Летн у сагу нема вававве 
стоке, вего се чува по пдаввня, а знвв се дрхе само 
жо^. Овце иду ва ^шовввк ва |уг. По друпш седнха 
држе говеда в она додазе увече куЬя. БуЬе су ретко 
ооточене зндом, вего су сдободве. Летн се спремн све, 
што ^е потребно за зиму, ^ер ^е у то врене седо готово 
веорнстуначво. Све с)' намврнвце у везн с куЬок, те 
становннцн за ^аке зиме оста]у заткоренн. На ^>ед седа 
)е нрква в гро6.ье. Црква ]е посвеЬена Св. Петкв. 

Седо ]е поделено на махаде, ЕО]е се вазвва^у по 
инену ваашщ'нх порыдвда. То управо н нвсу махаде. 
вего |)0ита.1вшта веЬнх породноа. Тахо су: Пулевцн, 
Тоновци, Станышевци, Хафщевскн. Ънновсбн. Марковцн, 
Рйстовцв, Буговци, Фнднповцн. ^урковця, БошкаБовцн. 
Ба^рановцн, Шенншевцн, Муратовцн и т. д. 

Ова носдедоа трн имена додазе од нмева поро- 
днчввк старешвна, БО]е су се. породвце бнде иетурчнде, 
па се опет вратиде у нравосдаьье. Народ да бв вх озна- 
чио као грешнике, називао де ту породвцу в доцна^е по 
турсЕом нмену *породичнога старепшве. По^еднне встур- 
чене кра)еве ^с назнвао и ногрдннн вменнма: К\/рке, 
Торбеши а т. д. 

Турчеше, ве.1е, почело ]е у овив кра^еввна од Скен- 
дерЧ^ега. Бндо ^е □риснъававл, али ^е бндо в сво^ево.ьно. 
ЧорОацизе су се турчнде, да бп сачувале нман^е, а прост 
народ ^е бис опи]ев веднкнм свечаностнма н обеЬакима. 
.\дн, кад се виде.10 да од обеЪаоа нема ништа н да 
правоверии нора^у сгухоти во^сву, народ се насама вра- 
Ьао у крало правос.1ив.ьа. 

ировв^ве ]е хтедо, да су правосдавнн богатв]н и 
да бо^ье хнве, те се в данас опаха неко горко ка)а№е 
код Муханеданаца. Под Га-шчивком, на дево^ обалн Ра- 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с ЛЕПЕНЦА НА РАДНКУ 161 

дике, ина село 1анче, ко^е ]е насе.ъено Мухаыеданцима 
и ко^е живо од Галияншса. Галичанци вх зову агаиса, 
али ипак ага упрти галлчанчеву вреЬу од 50 ока и из- 
весе ^е на лещине у Галнтаик, или боле, взвуче ]е на 
800 п., за 2 гроша ! То ^е паке више и у Гоетяварско^ 
и ТетовСБО] Казн. То наравне чини необнчна врелноЬа 
и умешност хриш11ан&, али они захвалу^у саио Вишаеи 
и посто^анству у верн. Мухаиеданцн су, по свои версЕом 
Фанатизму, рачуналн да су Богом дани господари и да 
ьима ве'може нестатн, док су се хришЬани уздали само 
у сво^ рад и одавалв се па на^сиели^а подузе^ка. Дебар- 
скн су бегдви били сила, али су сад освромашили. Га- 
личанн иронично веде: ,Ми сиротиаа ^адамо ка^мак а 
свр, а дебарсквм беговима прода^емо урду.* 

У последае време ыухаиеданци су се освестнли и 
потиску]у хришЬане на свима пословниа, али и норед 
тога, да нема насила, хришЬанска би култура доминирала. 

По раскопшим куЪаыа и животу| Галичпик ^е ва- 
рошица, а не село. Овако раскошне вуЬе створно ^е па- 
родии понос и породична утакиица. а не потреба. Та^ 
раскош се види и у виховин песмаиа : 

яНаша куЬа ^е с куршум покрввена, 
„Диреци-ве од суво стребро, 
,ВраЬе-во со златно поле^анн, 
„А калдрма од кара-грошеви." 

Често ^е уз старику и добру куЬу подигнута нова, 
во]а само служи у свечаниы лрвликаыа за госте. Чича- 
ОгБан ина добру и пространу ку11у (35 год.), али он 
спрема гра^у, да подвгне нову, ^ер веля: ,Моза^екуЬа 
готово надмава у ово^ махали!' 

Становпицв се баве сточарствоы и разноврсним по- 
словиыа у иностранству, а вма нешто и доыаЬих зават- 
лщА. Ово ^е в данас иа^^аче сточарско место. Друга 
планвнска места па Бистри су напустила сточарство и 
иду у печалбу, а Галичнвк се ]ош држи, има 5—6 бо- 
гатих Ьеха]^, а остало су овчари или иду у печалбу. У 
Горнл) Реци ^ош ее држи по неки Ьеха^а, али Ье и тога 
нестати, ^ер )е све веЬа песигурпост. 

годишядцж XXI 11 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



1С2 



У Мавровском Полу куЬе су збщене н ковструи- 
саые као и у Галичняку, саыо су покривене увев слаыоы 
или пшилоы ц ииа^у око целе куЬб двориште, или ^е 
саыо ;една страна слободна. Двориште ^е поделево на 
три дела: вотар за овце, говедарник и башта са ула- , 
вицииа. Бая дворишта ^е плевла, где се држн пйЬа за 
стоку. 

У мзворнон пределу Бардара, Тетовском Полу, у 
Горао] и До1ьо] Реци и пореч]у Дриыа куЬа се у неко- 
лико раа1всу]е од плавивске. Ших ика дрвевих, од сла- 
бог матери^ала и од каиена. Покривене су сланоы, пло- 
чои, 11ерамндон и шинлои. Музсанеданскии БуЬаиа ^с 
дато спола неко турско обележ^е. Село ни^е груписаво, 
вето ^е развучено у дугачке нажале, а има и усамлених 
куЪй. Гробле и црвва су вав села, а често а веЬе на- 
хале и1Iа^у своза гробла. КуЬе су тако^е опточеве зидом 
илв будв каквов оградой. У дворишту су ста^е за стоку. 
Подруии су ;едноставви и служе само за оставу хране 
и пвЬа. 

На овоы простору су вароши : Гостивар, Жерноввца, 
в Дошв в Горви Дебар. Бароши су турсвога типа и без 
икаква плана и регулаци]е. КуЬе су разне велвчиве и 
положа^а в све су опточеве оградаыа. Око куЬе зе ве- 
11ИН0Ы воЬшак или какво зеленнло и цве}1е. Ку11е су 
спола веугледне и веокречене, али су взнутра чисте. По 
собаиа су сеЬи^е и долапи читавом зеднон страной. Па- 
тоси су ретко бозадисани, него се чистоЬа одржава пе- 
руЬв. Собе се красе разним сликама без икаква избора; 
назрадще купузу слике владарй. 



Живот и о6ича]н 

Породнчаи ]е живот разви]ен и сачувап. Породични 
су вазиви: човек, муж, жена, отац, татко, мазка, детс, 
сив, Ьерка, девозка, дезче, брат, браЬа, братац, сестра, 
сестрица, унук (внук), увука (ввука), деда, баба, стрико, 
стриц, узка, тетка, сна^а (сна), свекар, свекрва, зава 
(залва) и т. д. Или у народпиы песыама: „Татко било 
на мезана", — .Ма^ка пила шеЬер-каФе", — ,Дала ми 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с ЛБПЕНЦЛ НА РЛДНКУ 1 О ^ 

Зе сестра тво^а, сакат да ее прави зава 1I0^а'', — ,Где 
Ъеш одиш, иила Ьерко?", — .Добро нв дошла, невесто !" 

— ,Дево^че, море, кумриче!' — ,Дер ]е оро без девочки", 

— ,3ал>а. ииа до девот браЬа", — ,Прода] ни сребро 
до подас, купи ыи братац ^едини'', — .Пуштад мене, 
дедо, ^а сам ти унука" и т. д. 

Ведиве су задруге ре^е, али, где их има, сачувале 
су нчлепше особине Српске Задруге. Старешина ^е на^- 
старщи и на^паыетнщи, коме се ила^в безусловно поко- 
рава^у. Жене се младв и млада ^е за прве две године 
н^ылд^и члан у куЬи. Деца ^еду одво]ено, а и жене, ако 
има гости^у. Прво место заузима старешина, па остала 
челад редом. И пре и после ^ела ылада или дево]Ба 
полива на руке. Жене готово по реду и та^ ред тра)е 
по недеЛ|у дана. Редара се зове мееариуа и дужна ^е 
у куЬи одрасаватй ред и чистоту. Месарщи пева^у: 

,Зашто глава неищена, мори иесарио? 
„Зашто глава неч;ешл>ана, мори месарио? 
яЗашто роди непрегнати, мори месарио? 
яЗашто роци немщени, мори ыесарио? 
яЗашто свака ни^е чиста, мори месарио?" 

Кумство, при^ателство и побратимство се необично 
цени и поштузе. Пошто веЬина иде на печалбу, младиЬи 
долаэе, кад им ^е време за женидбу, ожене се, па после 
2—3 иесеца враЬа^у се на сво) посао. Морал сто]и ви- 
соко. За женске, ко^е би погазиле сво]у част, дравонски 
су закови. Породица. из козе ^е то чььаде, изгубила би 
сваЕО поштоваае. У Галичнику ми рекоше, да би та 
женска сама иорала скакати у провалв^у, или би де 
метнули наопако на нагаре и свакоие ^е показивали. Али, 
веле. Хвала Богу, тога до данас ни)е било. Мушки иду 
у печалбу по целом свету, али ипак сачувазу чистоту 
породнчнога живота. Томе ^е на^бОлЬИ доказ, што се у 
овим кразевима ^ош ни^е по]авила никаква зараза, што 
у сличним случа^евима свуда бива. 

Народ ^е побоасав и богобо]ажл>ив. Празну^е све 
хришЬанске празнике, али су им ипак назмили^н доыаЬи. 
Сви славе славу или вако они зову Свето. Обича]и су 
врло лепо сачувани и врше се до на^нааих ситница. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



164 о ЛКПБНЦЛ НА РЛДИКУ 

Народ ]е живе маште и сузеверан. Он ^е у сво^о^ кашти 
створио: виле, вашшре, ^едогоке, вештвце и т. д. Народ 
веру]е у тч'анствену моЬ: пеЬянй, язворй, развалина, 
шуна и т. д. То вероваае ^е нанесено разном данииа 
у ГОДИНЕ. Народ ]е та песта и видно обележио, ^ер вх 
^е окитво разниц стварима. Народ ^е гостолубив и весео. 
Пева и нушко и аенСЕО, алл ^е иного слабща нушка, 
епска, Поезч'а. За веЬе свечане прилике су нарочите 
песне. Таво исто иыа: прич&, лвгенад&, гатак&, посло- 
вица, завонетакй и разних изреки. 

Садркина ]е и Поезв^е и Прозе из српскога на- 
роднога кивота а прошлостн. Сачуване су услонене о 
Св. Симеуву, Св. Сави, Душану, КралевиЬу Марку, Цару 
Л.азару, Милошу ОбидиЬу и т. д. Тако ^е Св. Сава про- 
клео Вардар и он не хучн, пролазеЬн вроз Суху Гору и 
спушта^уЬи се из Тетонске у Скопску Котляну. То ^е 
било овако. Путу]уЬи Св. Сава седне на дедну плочу, да 
се одморн. Са собон )е носио сво) штап и тнкву с ра- 
кщон. БудуЬи уиоран легне и заспи. Док .]е он спавао 
неко до^е и украде штап и тикву. Кад се пробудио и 
видео да нема штапа и тикве, почне ввкати, али се 
ништа нще чуло од хучака воде. Он се иа.ъути и ^)екнв: 
,11,ути умукла!" И тако вода ту ни данас не хучи. 
Ношто се нико не ^ави, он прокуне онога, ко ^е украо 
тикву я штап: „Ко ^е украо штап: да Бог да, да ^е сух, 
као он, а ко ^е украо тнкву, нека ыу под грло нза^е. " 
Они, ко)и су украли штап, били су из села Теарца, те 
су и данас сви становници тога села сухи и високи ; а 
они ко^и су украви тикву, били су из села Лешка, те су 
сви гушави. 

Кра.ьевнЬ Марко ^е на^веI1И ^уиак у епскин яарод- 
ним песмама, грож1|е с гроба Св. Симеона ^е на^боли 
лек и т. д. 

Као год и по геограФи]и, тако исто су три групе 
по животу и обича^йиа, али се овде може слободно при- 
менити оно Вуково: „То исто али мало друкчщв," 



Слава зе општи и на^они.ъенщи хришЬлнски праз- 
ник у оввм кра^евима. А пошто ^е то обележзе само 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



Српскога Народа, само би то било до80.ьно убедливо, 
да су ОБО Срби и кад не бе било других и ]ачих доказа: 
^езика, обича]а, истори^е, предаой, споменив^ и т. д. 
Против Славе во^евале еу грчке владике, после 1ош више 
бугарска пропаганда, али ]е све то било узалудно, ^ер 
се та^ лепи обича^ свуда и до данас одржао. Неиа сунае, 
да се иного козешта упропастило и изменило, али се Слава 
и аеии обича^и нису заборавили. Стари луди нелрестаио 
жале и Еоре ыла^е, што нису сачували Старовреисве 
обича^е о Слави. Нема сумае у току времена све се мета, 
па и народен о6ипа^и, адн су ови крс^еви нг^снорщи у 
том погледу и врло нерадо примату новотарще. 

У овом кра^у има: Слава, Преслава, сеоска Заве- 
тина, Слава иеснога храма. Слава по^единиx еснаФ& и 
Слава старе задужбине, кад се стичу сви ови кра]евц. 
Нв^вахнн]а ]е стара задужбина Св. 1ован БигорсЕВ, те 
]е то општа народна Слава целога овога кра^а, па после 
ианастнр Лешая. 

За сво^у доиаЬу Славу или Преславу спрема до- 
маЬин, што ^е на^летне. Сваки свечар снреми доволно 
^ааа и лиЬа бар за три дана. У мрсне дане спрена се 
ырсио, а у носнс, поена зела. У очи Славе се сирени: 
све^кЗ, коливо, два хлеба, а по негде и проскуре. Главни 
]е хлеб квасаи и зову га Светы Хлеб, Крст, Крсник, а 
други ма9>и Палучнык. У очи Славе се носи у цркву 
евеЬа и запали се пред иконом свеца, ко^и се слави. 
После вечерте, свештеиик иде по куЬама, свети Водицу 
и сече Свети Хлеб. Ако ^е много свечара, он оставл>а 
свеЬеае Водице за сутра. Пре свештеникова доласка 
лоставн се трпеза. На трпезу се метне &ол>иво, упалена 
свеЬа, чаша вина в оба хлеба. Кад свештеник до^е, сви 
се увуЬанн скупе, окрену се истоку и моле се Богу. Свеш- 
теник окади и очита обредне молитве, па узме Свети Хлеб 
и ив аега исече 4 комада таво, да хлеб буде у облику 
крста. ДомаЬин држи она четнри парчета, а свештеник 
прелще вином и да)е евакоме челадету да га целина. 
После тога домаЬин намести она 4 парчета, како су била, 
а свештеник исеца два парчета из другога хлеба, помише 
живе и мртве в тиие се обред сврши. Свештенику се 
обично дазе по оке вина и по комад од оба хлеба. После 
тога настое гозба и веселе, што се зове залог. Али пре 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



но што се седне за трпезу врпга се ]едан доыаЬв обича). 
На^стари]Н гост стане у зач&ье, а остали редок; запали 
свеЬу н сви скину капе. Ка^старщи узииа Свети Хлеб, по- 
губи га и говори : дСвети (иие свеца), буди на поыоЬ и да^ 
да те много година славимо здраво и весело." За тин 
редом целлва]у Свети Хлеб и узнику ко.ьиво. Кололо 
узима^г обема руваиа, да би и Бог оберучке давао. После 
тога ли^у раки]е и залажу се, а кад буде време вечери, 
на^стариЗи се прекрети в ломи Свети Хлеб. Жене обично 
седе за другом трпезом и ломе другн хлеб, Палучввк. 
Служи домаЬин и обично се пще из чутуре, карте. Гости 
из облнжкег места всте вечери иду куЬама, а из далих 
аста;у код домаЬина. 

На дан Славе сви иду у цркву. Свечари носе про- 
скуре и деле за поко^ душе иртвнх. Кад из цркве вза^у, 
свечарнна честита]у: «Добро ^утро и на поиоЬ Свето 
иного година!" — а свечари одговаразу: .Да^ Бог добро, 
нека ни ^е па помоЬ." Затим кйне ^едан другога и пози- 
ва]у на ручак. На патарице се гости разилазе. Слава ]е 
весео празншс, те се непрестано лева, али се никад не 
заборавла, као на свадби; обичио старики разговара]у, 
а ила1|И ел)ша^у. Ни овде ие треба заборавитв, да еу 
обнчаз'и бохе сачувани по селима, него по варошниа. 

Од Св. Игшата почив>у Божв^кни празнии^и а свр- 
шава^у се о Бого^ав.ьеау. Ови су дани иеобично весели 
и врше се разиоврсни обича^и. Бадкак се свуда спрема. 
Секу га од храстова или букова дрвета на Бадви дан и 
стози усправЛ|еи пред куЬним вратима, док не буде време, 
да се меЬе на ватру, Окресане гране од Бадв>ака доносе 
и меЬу их на исту ватру. Чим се гране запале, разба- 
цузу их по куЬи. Кад се Бадн>ак уиоси, сва се челад 
скупе. Она;, ко]и Бадкак уноси, говорв: .Добро вече и 
за много година!' УкуЬани му одговара)у: , Добро ти 
Бог да^ (или дал). КуЬа се застре сламом, по козо] ее 
поспе жито и разбаца воЬе. Свв укуЬанн вечерау^ за- 
]едно. Свакн се труди, да о овои празнику буде код 
сво;е куЬе. Слуге се ие издва^а^у од укуЬана. Свв гле- 
ДЧУ У Бадьак и рачуна;у, да Ье бити она^ среЬаи, ко)и 
први види, кад Бадшак прегори. Беле, да Ье иыати 
мушку децу, жеыске ;агаьце, или уопште младувчад, 
какву он жели. Дако се верузе у моЬ Бадаака. Од аега 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с ЛЕПЕНЦА НА РАДИКУ 167 

оставлазу: конаде, углеае и пепео. То служи преко 
цаде године као ле& и за отЕлан>аае раэних напасти. 
Од конада праве крстове и ыеЬу их по зградана, тр* 
лима, тивана и ливадаыа. По ]едно парче се увек на- 
лазя у куЬи, па, кад грии баца^у га 40 корача^а од ЕуЬе, 
да не би ударно грон или да не 6и дошли вашшри. 
Углеае, пепео (луг) и коиаде иеЬу у воду, ко^у да^у 
болесницииа или их у ко^ купазу. 

Свуда ина иолазника и аолажнара, коледар^1. То 
су обично нладвЬи или деца. Коледари од Св. Игната 
почву вЬи по куЬаыа, иосеЬи слану, ео^оы посипгду куЬу. 
Свуда ИИ се по нешто да, да се не би вратили не бла- 
гословивши куЬу. Еад просипа^у слану по куЬи, говоре, 
код сточара: ,На вв иошко детенце, на ви ^апьенце, 
на ви телеице, на ви ^аренце' и т. д. : код зен-ьорад- 
ника: ,На ви хйто, иа ви рас, иа ви ^ечиен" и т. д. ; 
код учите^ьа, свештеника в трговаца: „На ви паре." 
Коледарйыа се да^е од свашта по нешто. Обично скувазу 
за^едно раэна варива и од тога да^у, да би стока била 
разноврсна. Коледари сз облаче у разна одела и збща^у 
шалу '). Повегде се иесе нарочите проскуре за воледаре, 
и од истога теста се умеси онолико колач& у облику 
^арма, велико има пари волова. ДоыаЬица простре сламу 
ншред ауЬе, да би ^е коледари газили, па се после том 
слалом везу]у воЬке да би боле родиле. 

Кад се коледари скуп.ьа^7 на одре^ио место пева^у : 

,Збира]ыо се, коледари, 
,Да играмо коледице, 
,А по ие^а Василице, 
,Хо, хо, хо!" 

А кад улазе у куЬу пева^у: 

,Коледе, бабо, коледе, 
„Ко) ти ма^ке одведе? 
,Ми )е одведе попче-во." 

На БожиЬ, рано, сваку куЬу походи полазния. Чим 
у^ поздрави: „Ристос се роди", — а укуЬани му одго- 



■) Тако рцде у Боснн Черо^апе, ко^н вду о Малом Св. Ннксми 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



11)8 с ЛВПЕЫЦЛ НЛ. РАДИКУ 

воре: .Во истина се роди." — За тип полазник цара 
ватру и говори: ,Жар ноппш деца, жар ^агаоцн. вар 
тааиаа, хар пилика, жар пари, жар свака среЬа, да се 
кноли, нек су живи дома^лни!" — Све, што скупе ко- 
ледари (полаштари) в полазншщ, чувашу за Нову Годину 
и тада се эа^едничЕИ веселе. 

Нова Година се зове Басилица. Врше се разно- 
врсии обича^и, као и о БожиЬу : иесв се чесгща и меЬе 
се у ку стара пара, оставл>а се парче Бадаака, пече- 
нице и т. д. 

У очв вове Године скупе се одраслв^а 1[ушка деца 
и иладиЬи на одре^ено место, па иду за^едно у шуму, те 
сваки одсече онолиео врбових прутиЬа, или другога 
какБОга дрвета, колйко у селу иыа куЬа. Одраслц|И узв- 
на^у ^ош ^едно дрво у облику топуза. Сви се зчедно 
опет врате на одре^ено место лева^^и : 

,3бира^те се василичари, 

,Да играмо Василлце." — 

Изнежу себе изберу веколико на^одабранщих и то 
су ни браничари. Браничаря има^у пород налог топуза, 
ко^и носе за по^асои, и ^едан велики за одбрану од паса. 
Унапред се свакоы каже, шта Ье ко^и 1ражитн: вино, 
иесо, брашно, паре и т. д. У исто врене се уговори : вад 
и где Ье се сутра састати. Кад се тако уреде, за4)у по 
селу в топузои дупщу на куЬна врата, об^авл.у^уЬи тиме, 
да ^е сутра Нова Година. 

На Нову Годшу, рано, скупе се василичари на 
уреченоы иесту и иду редоы по куЬаыа, пева^уЬи: 

«Сурова, сурова година, 
.Весела година, 
„Живо здраво до година, 
„До година до Амина." 



„Сурова, суровица, 
„Да^, бабо, настрмица, 
,Да натучем бакрдвца.' 

Браничари иду напред и кад у^у у куЬу, цара]у 
ватру и говоре оно исто, што и полазник на БожвЬ. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с ЛЕПВНЦА НА РАДИКУ 169 

СваЕи трааси од дои^Аина а доыаЬвце» што ыу ]е одре- 
^0. Сваки остаа&а ло ^едан прутиЬ и доыаЬица те 
прутиЪе забада у 1шту нарочито за то унешену, кашанак, 
и то ^е за здравле деце. Ако }е ко у куЬи болестан, 
васнднчари га ударв^у прутиЬиыа, да би оздравяо. Ва- 
силичари пева]у: 

(Трака, трака Васвлица 
,Да^ ни бабо сланивица, 
,Да нараниы дечина-ва, 
„Да ии расте иешина-ва." 

Пре ^е био обича^, да се иде и по другим селима, 
ллв ^е то сад престало. Кад об^у село скуле се и по- 
деле новац, од кога браничари на^впше добщу- Остало 
даду ^едпо^ жени, да им спреми ручак а вечеру и ту се 
за]9днички веселе. 

' Понегде се у овои кразу васвлачкн обича^и друк- 
чп^е врше, што вреди напоменути. 

ДомаЬица меси Свети Хлеб, питар и поскуре. Питар 
и поскуре носи у цркву и делв, а Св. Хлеб свештевик 
ломи код куЬе, као и о Слави. Дом^ица прими исечени 
Св. Хлеб у енто, свештвннк благослови и наста^е гозба 
и веселе, младиЪи направе китке од пруЪа, иду по ку- 
Ъана, удара^у свако челаде тон китком и пева^у песне 
ко^е сам веЬ поменуо. МладиЬи се чаете и сваки остави 
у ку11И по зедну гранчиду од свозе китке. Дома^ца на- 
прави у хлебу, кашаниву, круг од тих прутиЬа и то 
представка трло. У кашанвку има стара пара и он^ц, 
ко^и ^е на^е, сматразу га да ]е среЬан. Ту пару чава^у 
и на Ъур^в дан ^е веху на 6;/тило, стал, да би стока 
била мдечна и здрава. У очи Нове Године метну црепулу 
на ватру и у ку пшенична зрна. Зрна нанеау^у: Богу, 
Славв, доиаЬину, домаЬици и т. д., а за стоку наиене 
пуиу шаку. Чща зрна набубре и нрдазу, та] Ье доносити 
среЬу преко године. Из сваке куЬе иду по две жене на 
извор за воду, носеЬи: киту босвл<ка, по ]едав хлеб и 
зала^ьену главшу. Главку баца^у у воду, да жито не би 
било главничаво ; ^една жена узина три пута ло залога] 
од хлеба, а друга ^е пита: „Ко^е?" — .Свети Василисе, 
прва Литур1|ща', одговара она. С донесенон водом неси 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



се вашаник. Зрна, ко^а су наиешивана у црепул>и, остав- 
л,щ се и да^у стоци на Ъур^ев дан, да бн стока била 



Богозавлеаем се свршава^у БожиЬни празници и 
тада се веселе девочке, У очи Бого^ав^ен>а свака де- 
вочка спреии но нетто и искупе се на одре^ено ыесто. 
Ако ^е село надо, из целога села, а ако ]е веЬе, из по- 
^единиx махала. На одре!^Н01С месту саме готове и за- 
^едно вечёразу. После Вечере : пева^у, игра^у и веееле се 
до касно доба ноЬи. Обично пева^у: 

«Само ыоие, ори, цвеЬе бра.10, 
яЦвеЬе берат, ори, китка редит, 
.Сана китка, ори, проговара: 
яНе дава^ ые, ори, на ^унаци, 
„^уна|щ ие, ори, лошо носе, 
яВ'з'д'н, в'зд'ц, ори, по силаФИ. 
,Не даваз ме, ори, на невести, 
(Невесте ые, ори, лошо носе 
.В'зд'н, в'зд'н, ори, по гоыри-ве, 
,ВеЬ дава] не, ори, по ыоыи-ве, 
,Моми-те ме, дудо, лепо носе, 
„В'зд'в, в'зд'н по школки-ве, 
,А на вечер ме турива^у 
,Во златна чаша со водица." — 

Покдаде часнога поста се пропраЪа^у разним обн- 
ча^виа. Ове се покдаде називазу Прачка, а то значи, да 
ее тада прашта^у увреде, да 6и душа била мало марни^а 
за дочек Христова Воскресека. Младеж се веседн, а о?- 
би.&ни^и иду зедан другом и прашта]у се. Обично иде 
прво мла^и старшему. Главно нраштаае бива о Сирним 
нокладаыа. О сирним, белим, покладама ^еде се само 
бели емок и смирени]е се живи. Свакн ^е дан нечему 
намешен. Понеде^ьак се зове 1[ас]и и нразну^е се због 
у^еда бесна пса; уторник, да не би ко у поридвцв 
био хром; среда због краста, дбруке", ,благв бруке", и 
зове се Блажева Среда. Четвртак, да не би било глу- 
хоЬе у породици ; петак зашто н среда и зове се Благи 
Петак, и субота, да би стока била здрава и имала млека. 
После вечере вежу ^а^|^е и обесе на сред куКе. Сва се 



о.д11..ёаоуСоО»:^1с 



171 



чаьад СЕупе я xвата^у ^а^це устина. Ко |азце ухвати, 
одыах га по]еде, а конац се запали и брзо брози ; колико 
се изброди, толвко Ье година живети она], ко)и ^е }ще 
ухватио. Сва челад ^еду белога лука и намажу се шкне, 
верузуЬи, да се тиме одгоне вештице. По неким местима 
^едаи другом иду на вечеру и прапIта^у се и то прво 
са свештеником. — 

Ъур^л дан ^е велики хрншЬански празник, али га 
}е српски народ тало оденуо лепим обича]ина, да ]е тако 
реЬи постао српсви светац ; кега ]е Српска Поези^а они- 
тила херо^СЕШм делима српских предана; кроз Ъур^ев- 
ске обича^е пона^лешпе ]е ыухамедавско становништво 
очувало сво]е српско порекло. 

И хритЬанско и мухамеданско становништво праз- 
ну]е ова^ презник. Пушке се почну бацати у очи Ъур- 
^ева дана и то тра|е до сутра у вече. Од стране 
власти предузимане су ва^строжще мере, да се пуцаве 
спречи, али то ви}е помогло. Муханеданци врше вехе 
оби^а^е, ко^е и хришЬани, сей црхвеннх обреда. Ире 
Ъур^ева дана нико не еме заклати: )агше, ^аре и те.1е. 

У очи Ъур^ева дана младеж иде но шуми и бере 
разно бшье и узима^у воде испод воденице. Водом се 
умив^у на Ъур^в дав, а цветем се ките и оките све 
зграде. Дево]ке, лре супца, иду по полу и умива]у се 
росон, а жене носе децу и лула}у вх на дрену, гово- 
реЬи: ,Као што ^е тврд в весел оваз дрен, тако л та 
да ми будеш здраво и весело." Одрасли^и се купа]у у 
реци, а деца се само умява^у. Доцн се да]у црвена ускрптка 
^а^а. Саставлц}у бео и црвен конад, усучу, па вежу стару 
пару и парче тикве. То деца носе о врагу до Спасова 
дана. Дои^ин, рано, избаци неколико пушака у башти 
да кртвца не би преко године кварила усеве. 

Свана куЬа неси: Свети Х.1еб, питар и проскуре. 
Пнтар и проскуре восе се у цркву и деле, а Свети Хлеб 
свсштеннЕ сече, као и о Слави и Ново] Годиви. 

На Ъур^ев дан носи се свуда литц]а. У последае 
вреие пека су места то изобича]ила и муханеданцила ^е 
то криво и рачуна^у, да им због тога иде на горе, те 
вепрестано опомшьу хриш}1ане, да опет носе. То се чини 
ради бернЬета. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



172 о ЛБПЕНЦЛ НА РАДИКУ 

Ъур^ев дан ^е ве<.'«ли и ^уна^кЕ празошс, те тада 
пева^у нарочите песне. Ево такве ]вдне песме : 

.Извор вода извираи(е, ионе ле, ыори Билано, 
„Мало ноне наливаше, ноне ле, нори Бн-ьано, 
,Со огледало се огледаше, ноне ле, нори Би^ьано, 
„Кахо су бело и црвено, ноне ле, норн Билано, 
',7ште да бих дрнооко, ионе ле, нори Бнлано, 
."Ка си зенах царево синче, ионе ле, нори Би^ьано, 
,Царево синче азыатарче, ионе ле, нори Билано. 
,Сво ноЬ седит, паре бро]ит, ноне ле. Видано иоио убава." 

Свадбени су оби^а^в врло словени. Свадбе бивазу 
у дане, кад то црква долушта; али по нвогин нестина 
бявазу у одре^ене дане, по договору седана. Та ^е из- 
нена дошла због послова, ^ер сточари и гурбетари се 
сано ^едан луг преко године код куЬе састаду. Та^ ]е 
дан у селу Галичнику Петров дан. <Га сан тога дана био 
} Галнчниву, те Ъу пропратити свадбене обича]е, ко^и 
су ту на^боде сачуванн, а, иаае-внше се подудара]у с 
обич^цина целога овога врг^а. Свадбени обича]н по ва- 
рошина су знатно изневени, ]ер ииа^у источшачке и 
модерне принесе. 

Мойку се не гледа)у ни године ни лепота и хе- 
нидба и уда)а зе искдучиво право родитеда иди ста- 
рших. Народ то лепо вели у песни : 

„Немо^, н^ло, за Ведка не да^ не, 
,Бедко ина сто педесет годиии, 
,Ведко дуби три иоми Дервенски, 
,Н>и Ье дубит, пене Ье загубит. 
,Ма^ка си го Стозне-во не почу, 
„Него си го даде бело Столпе за Ведка." 

11о варошина се више пази на лепоту в богаство 
дево^ке, а по седина на породицу и здравде: 

„Пари-ве, лудо, брго се ]адит, 

„Рубава, лудо, брго се кидат, 

„Севдах, лудо, тра^е до века", — велн народ 
у сво^о^ песни. По варошина се уда^у ыладе девочке. Од 
13 година дево^ва ^в веЬ на уд4)у1- По седина бива 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



I 



о ЛКПЕНЦА НЛ Р.УДИКУ 173 

чешЬе обрнуто. Жене се иладв ыоыци. Врло ^е ретко 
одбегававе дево^яЕа. Уда^^ се и вене у своые песту или 
из на^ближе околине. У Галичнпку до пре неЕОлико го- 
дина нще било ни ^еднв жене са стране, и да се узыу 
на другога пленена: Мщал од Брс]ака или обрнуто, до 
сад ище било случала. По варошииа у неколико бива, 
али се по селима не позна^у ыомак в девозка, ако нису 
ниали прилике, да се виде и састану као деца. 

Да би дево^ка дознала свога ыладоасеву, сваке нове 
среде (Еоввне) обзипе први залога^ за вечерок и кад 
по^е спавати говори: .Ео]и ни ^е реченица, нека до^де 
ов^ вечер да задано за]едно"ова] хлеб", — веру^уЬи да 
Ье га однах уснити. У очи 40 мучевика нде девочка на 
облвжки поток и прекрочи два дрвета ; на з'едно^ страни 
проспе шаку овса и говори : „Ко] нв ]е реченица, нека 
до]де, да прядено за]едио преку ова] ноет и да пожвеыо 
овае", — па верле да Ье и после тога снити свога 
будуЬега. 

Велики су трошкови и с ]едне и с друге стране. 
Нико се не ус]^у]е женити се и удавати ко те тропшове 
не ноже поднети, ;ер би бно изложен подснеху. По ва- 
рошииа су дево]чпце слободне до дванаесте године, и 
веЬинон иду у школу, а после тога вренена су затворено 
у родителеко^ куЬи, спреыа]у дарове и чека]у нладо- 
жеву; ьу често обележе, док де ]ош слободна, али се то 
не казузе. По селима се дево^чице слободно креЬ^' по 
полу до 14 година, а после тога се рачуна у девозке и 
не општи с нонцина. У колу игрзду нонци за себе, а 
девочке за себе. Много се полаже : на стпд.ьивост, вред- 
ному и скроиност девочке, и кад ина те особине, отииа]у 
се, ко Ье пре везати прщатаьство с кенон породицон. 

Кретаке жена ]е иного слободнще по селима, него 
по варошина. То долази отуда, што су варошани гле- 
дали, да подесе сво] живот према турскоме, где се жена 
снатра као телесно задовол>ство, а яе при^ате^ь, друг и 
сапутпик живота!... На против по селима, жепа рукводи 
целу куЬу, ако донаЬин шце код куЬе и нема старще 
нупше главе. Жене раде све по.ьске послове, па чак 
и косе. 

Арнаутске и нуханеданске жене тако^е ее сдободни]е 
креЬу по селима. Али, и ако Арнаути ретко иду у пе- 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



174 с ЛЕПЕНЦЛ ЫЛ РАДНКУ 

чалбу, Арнаутке вршб све домаЬе послове, )ер су Арнаутв 
вечито под оружием. Ни]е реткост видетв Арнзугёу, да 
ва ле^ма носи 40 оха, а кен муж иде пред Ш}|| с нар- 
тпнком и револверон !... 

Посже ово пеколВБО ошптих напояева прелазин на 
свадбене обяча]е села Галичнвка. 

Као што сам напонеиуо ретка ^е мушка глава нзнад 
10 година, ко^а оста^е прево це.]е године у селу. Свв 
иду у печалбу, или се баве по планинама вод стоке. Пред 
Петров дан до^у свн ктЬи и велввом веЬином оста]у до 
]есе№ега Св. Довава. На сам се Петров дав жени и 
уд^е, а нрошевине бнва]у од Петрова дана до Св. До- 
вана, кад сваки одлазв на сво^ посао. Пспрошеве девочке 
оста^у за идуЬи Петров дан, или, по договору, и дале. 
Пошто се изберу при^атеъи, младожекинн старщв пов1л>у 
дево^чвво^ нуЬи страднике, ко]и пнта^у етари^е:■xоЬе ли 
дата девозку? Аво дево^чнни родители, или старики, прв- 
ставу, стро^нвци се враЬазу младоже№ино^ куЬв в то се 
об^ааьу^е пуцоавон из пушака. Стро^ввцв да^у као обе- 
леж^е киту босаька. ко]а ^е исквЬева разним парама, а 
дсво]ка да^е дарове. Ако дево]чвни стари]В ве би при- 
стали, то се чува у тайности, ^ер, кад бв сз рашчуло, била 
бв велика срамота за куЪу и иомка. Чин се об]ави из 
- пушака, нладожеаа купи два парчета живога сребра: ^едно 
пов1.ье дево^ци, да га заши]е у во^ас и да га чува до 
венчаша, а он с другим парчетом то нсто урадн. На 
глас пушака долазе при]ател>и и познанвци, да честита]у; 
целога ^е дана 110ставл,ена трпеза и весели се. После 
тога вду од моикове стране, уговоре евадбу и спрема1у, 
што ИИ }ч потребно. Цреко годнне се често иде дево^- 
чаао) куЬи, носе ее разве понуде, што се зове муш- 
тулук. 

Пред евадбу васта^е тако звано чувапе девочке. 
Уатворе дево]ку у клет и к ао] непреставо долазе де- 
во]ке из села и вевазу разве песме. Тада ыесе хлеб, ко]В 
се зове СваКа или алетеница. Ако млада хели да има - 
мушко дете, узима]у дечка, козв има и оца и ма]иу, да 
просе]е брашно и занеси СваЬу жалом од ^арма. ОваЬа 
се меси и код моыка. На ^едав краз жала вежу киту 
боси,ька, а код младожев^е меЬу и прстев. Те хлебове 
мешуу при]ате.>ьи, кад се до1(е но дево^ку. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с ЛЕПЁИЦА НА 1'АДИКУ 175 

Чуваае дево^ке пре ]е трахало по три неделе, а сад 
]е сведено на 2—3 дана. У очи свадбе од ыладохевине 
стране вду на^депше младе, ко^е су обучене у ва^свеча- 
ъще рухо и искнЬене удавачинии нанятой, и с овиЬенои 
плоской (картон) вина нуде на вечеру код ыладожске. 
В то се зове СваАа. Кад се сиркне, млада иде са два 
суда на извор с дево^кама и сватовииа и захвати воде. 
Девочке пева^у разне песые, а сваки сват иыа запалену 
лучеву буктиау. Прво иду иугаки, ла женсве. Тада зе 
цело село осветлено и разлехе се од песые, ^ер иыа 
н^каке 30 свадаба. Млада се уыи^е водоы, код ^е до- 
вела и седи у клету до сутра. Сутрадан млада нза^е из 
к.1ета и потпуно обучена сто}и у углу ^едне собе, Трпезе 
су одво^ене за нутве и хеаске. Сваки гост прв^е нлади, 
посматра ^е, а она смирено сто]и и свакога целива у 
руку. То тразе до после подне, кад бива венчаае. Код 
свавога иладожеке сто^и целе неделе истакнута застава. 
Заставе раде доыаЪе терзще и с разлячниы су Фвгураиа 
и украсима. Пред иолазак у цркву сватови пред ыладо- 
жевпноы круЬон погашу коше и из^ашу вав села. Мла- 
дожешу обри]е ^едан од девера, ко]и иыа живе родителе 
и он увек иде са сватовина. Напред иде на^личнв^и сват 
и он носи заставу. Младожеша се 110зна)е побелоне неш- 
виру преко раыеиа. Главно ^е куы и стари сват, а девера 
ноже бити и више ; обнчно се узиыа^у за девере ро1)ааи, 
води нису жешени. Кад ое сватови враЬа]у куЬи, оедан 
ме1|у кима, Ео^и има на^болега вота, трчи нладнно^ 
вз^в к ]авла ]о], да сватови иду. Гмюник даде млади 
плоску вина, а она вему плоску вина и пленку неса. 
Г.1асник се врати сватовнма и за]едно с лима доЬе. Кад 
сватови до^у младино^ вуЬи зауставе коше пред влетом. 
Тада изведу младу из ялетл, те с ылидожеБОН иромени 
^абуку. Млада се врати у клет, а ыладожеаа послужу^е 
виноы: куца, старог свата, таста и таво редом. С мла- 
дожевом се шале и гледазу, да га збуне. Пошто све по- 
служи, ыладожев>ии отац оста]е код призатела, а остали 
сватови иду иладожевино] куЬи. На ово^ гозби при^а- 
тели мева^у сваЬу. Прво младожевив отац да прщателу: 
сваЬу, ^едаи хлеб, плосву вина и ^едну рибу, а млади: 
навит и обуЬу. Све се то за^едно метне на трпезу, па 
се ^едно по ^едно да^е и за свако се траже паре. При- 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



,;1ТЬ& Права, г ^а^е ял^^ л-а т аст зрв^ трас, кад 
а <жче 'гтрош! л^е ияяЬ.4 ж хчмав. Гл. г<)зб>. тро^е док 
год ве дл^у жллллявшаяш аяачвя. Клл -^ 'эаю^ шхтае. 
<!вк ет1;1* Ёз каков, я «с^^ Дж се дмдд ш ваеде. 
)1и.Д7 девочке о<^а'{е у Еиету. Тзд.1 .о] аеЕк; шл се- 
^яшт« сх«1пе оше [фЦе. ии дк она г') к вдв. ш ио 
за жлчтл №две. в^^ л Ье охагс а|П1) атшо дек. 
вид К1адз. буде Г'Угша. эа^'ггарвщ девер улаза г к^ет 
я 1ЯШ(о] лелара да ш> шогг'} да бе жу да1е ки^. 
Младу 13В0ДЯ Е^|Яарв1и д^кр щ кея брах кш ш ев- 
^,4. Друга демрз дряе хл^иява кош!. сад влада р- 
^аше ка юка. «^хк ]о] ухуЪанв р^д-ж !1рвлазе ■ ова еяа- 
К0Г2 шхБубк у руку. Ц 'д '=» ]е у яп.^сшеавщ^ Р5^- ' 
лр«ш> гоаае у.^ ^•^ орввн преяе*: хк китшса 9е ^цк- Не- 
ггреггаво ^е дряе деверв и кеоа очалпж. Оде се црАШ 
у врсат ва квчаае. Прво вду лудз. па ж1а1а в оегал 
ХЛ9ГКВ свет. Ако иада же^са. да ^о; деоа лхче ва ви- 
дохе&у. ояа ее о^рне кегово] ку^ьв в трк куга ее во- 
кдАвв. а, ахо жеаа. дд лвче ва кеву р^иоину, ока се 
г.'-.кл1,кя трв оутя с»'.']')^ куЪи. враЬа]у^ ее вз древе. 
-1а шияко годива хедв да нема деае толвхо жетне вр- 
сга, у под по^ае я ве вадж их до аргае ; алв врогута то- 
^яхп ееженА од босжлса. Л&;> ж&1В дл влл одре^^ Про) 
депе, ова хад у^ у цркву сагве се в ^ав^ке тоовко вутв 
Е!рвпе на члралм. колвко хели да вжа деве. Бад еваювв 
у^азе у [фЕву, етарк сват ваяравв киов^у од жладе, млат 
дг)Х«н« в девера в свакога свата удара свроввж вроцевшЕ, 
док ве каге колико деае хелв зиади в ж1адохекв, Еад 
се излаза из цркве. хлада се трв вута поелоев всточввк 
вратижа. 

Вз аркве ее вде право жладожеквво] - куЬв. Кад 
до^у лред куЪу, скину младу в уводе ]е (феко застртога 
сукна или шарсвЕца до огквппа жуЬе, Срво тдзре мла- 
двнох главоя три пута о вервге и дтварове куЬе, затвн 
]е одведу жешарцв — ваЬвама, да се^е брашне. После 
тога млада сто^и на сред куЪе с и-10сбох ввва или ра- 
ш;е: сваки гост орв^ хлади. она га поьубв у руку в 
послуаи, затив честнта хладохеквнох ояу: ,честнта 
ви сна!' — Гости одлазе за по^тавлеяу трпезу в веселе 
':е делу ноЬ. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



о ЛЕПЕНЦА НА РАДИКУ 177 

Девери ро1|аци сведу нладу и нладожешу У клет. 
То гостя осете, ^ер га11азу орасима врата и лупа^у. Сутра^ 
дан нлада иде на воду са два суда, алн рано, а ила 
дожевин отлц позива на гозбу, ЕО^а се зове аоклонари, 
]е\> сваки гост доноси по неки поклон. Ово ^е назбога- 
ти^а гозба. Еад се гости разилазе, ылада стане код врата 
с зедвоы дево^коы и полива гостныа на руке, а доиаЬив 
стане код врата и здрави се. Свакн да шлади и доиаЬину 
што милуше. Гозбе се продужавазу и треЬега дава, али 
сино за ропаке и лрщателе, и тине се свадба завршава. 

Млада ]е прве године на^ыла^и члан у куЬи и дужна 
^е свакога послужити. Прве две године спава у клету, 
што ^е често убитачно, ^ер ^е клет мрачан и влажан. 

Свака 11у11а ко]а узима девочку, иора имати свнрачс. 
Свирачи су дебарскц цигаыи, а плаЬа ии се по одлуци 
села. Цигани се ангажу^у за идуЬу годину, те с^ над- 
неЬу, ко Ье боле свиратн. Обячно се плаЬа преко 200 
гроша, али су дужни яепрекцдыо свирати, догод свадба 
тра^е. Ако цигани дознаду, да им ^е село одредяло 
мам, они не до.1аэе у село, него застану преиа селу и 
воде преговоре. Велика би срамота била за онога, ко^и 
не би ииао свираче, па би иу чак и дево]ку одрекли, 
те ^е то цигаиима добро дошло, и они се поштено на- 
плаЬузу. 

Пре су за све вреке свадбе пуцале пушке, алн ^е 
то сад село забранило због р^вих случа]ева. 

За «ваки главпщи номенат ииа^у нарочитс песне, 
те Ьу главнее редом навести: 

а) Кад се девозка испроси: 

„Ко^ ти фрли во скут прстен та^, Ялнно двво^ко? 
„^л не видох, за не Фатпх, ни назад го вратих, 
„Татко 6и.10 на ^^е^ана, татко го зело; 
цИило, пило, рои, рак11]а, да би га отрула! 
,Ко] ти фрли во скут прстен та^, Илино дево^ко? 
,1а не Бидох, за не «атих, ни назад го вратих, 
лМа]ка била на незана, таио зе го дале; 
,11ила, пила, ше11ер кафе, шеЬер зе било! 
„Било брате на. метана, тамо го зело, 
„Пило, пило ру^но вино, па се опнло." 

Г0ДИЮ1Ы111А XXI 12 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



178 с ЛЕПЕНЦЛ НА РАДИКУ 

б) Кад чува^у д6во^ку: 

,Ран боси^ьак, бел Йосилав, рай гора венет, 
пДе по^дите, пита^те го, эашто венет? 
,Да вв венет, да не венет за ввно црвено, 
аДа не венет, да не венет за ^ута раЕи^а? 
яМц венет, ыи венет за студена вода, 
„Ми венет, ии венет за убава моиа." 
Или: 

„Коме сн вера продало, ыори дево^коР 
,Суи ^а продала, лудо, лунаку, 
.За ^една гранка ора^и, 
,И тн]е беше шуп^нви." 

в) Кад носе сваЬу: 

,Само ^е вило радо чинило, 
яСива женило, Ьерва моиило, 
яНе довезало бела шеннца. 
,Брго, побрго по сви рата^н.'' 

г) Кад сватови долазе ыладино^ куЬн: 

,Бега^, бегаз, Рушице ле девозко, 
,Ете ловци, Ье ми те уловит. 
,Не ноке, лудо, да ме уловит, 
я'Б.а се скрипа во ма^кини паэуви." 

д) Кад изводе дево^ку•. 

„Опрости се, Ьерко мила, 
,0т тво) ти мили татко; 
„Опрости се Ьерко мила 
„От тво^и ти мили браЬа; 
„Опрости се, Ьерко мила, 
,0т тво^а мила родина." 

1() Кад младу уводе у к)11у: 

„Добро ти вече, свекрво мори, 
„Да л' си 1'отвила вечера? 
„Готовила еу готвила: 
„Варено зе^е штирено, 
„Со секира-ва дробено 
,Во копанка турено." и т.д. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с лепЕНЦА ыл глдику 179 

У песыаыа младожекини сватовв исиева^у деводку, 
а дево^чвни комка и то често врло оштро. — 

Кумство, прщателство и побратимство цене се више, 
него крвно сродство. Поред лепога породичнога живота 
и богаства израза у народно^ поезщи за породичне од- 
носе, народна ^е поези^а духовито уплела и духовно 
сродство : 

, Уловило риба шестокрила, 
дДа здробидо со сребреве ноже, 
„Да турило во сребрени сан, 
„Да ставило пред чеснога кума." 
,Руч8^, поруча^, Като посестрвыо, 
„Што да ти купнси?" — .Побратини, убави 
бегови." — „Побрвтиии, ио]и верни друзи." — Кад пеком 
веко умре, па иу се IIз^ави сажалеве, увек каже: „Нека 
су ни живи прщатели." — Ако иу се честита радост, 
он одговара: „Со прн^атели да Бог да." О Брштен>у и 
венчап^у нлада прво да^е куыу и куми дарове, прво се 
поБлони, по^ьуби у руку, у оба образа и у чело, па им 
да дарове ; пошто да дарове, опет их редои иж^ьуби и 
натрашке се од ких однакне, Остале луби само у руку 
и да^е дарове. 

Поред празпован>а општих хриш^Еанских празника 
народ иыа и сво^е месне празнике. Тако су: Св. Хара- 
лампще, Св. Власике, Мартовске Суботе, Сухи Четврца 
(од Великог Четвртка до Спасова дана), Горешницн 
(15—17 ]ула), Вучки лразвици (од 12—18 повей.), а по 
неким местима и чисто грчке празнике, као што ;в Ба- 
лакли^а, у спонев осво}вн>а Цариграда я т. д. 

Народни живот и обича^и показузу потпуно ^едип- 
ство с осталвы српским кразевина. 



И ако сам уэгред нешто напомиаао, ипак Ьу у 
зпсебпом одехку проговорити о народном 8анииан.у у 
овом кра^у. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



■81) с ЛЕПЕНЦА НА РЛДНКУ 

Народ се заниыа : эенлорадаоы, сточарствоы, зана- 
тпма, трговивон в разноврснин лоеловима 7 печалби. 
Природа ]е обдарила овв.] кра^ са евина удобностима за 
живот ; оирод ^е : бистар, вредан и иеобично штедл>вв ; 
али због личве и виовве весигурности,- р1)аве управе, 
р1[)авих вутова в жудше за богаствои, народа |е све 
иаг>е. Села нарочито хрвшЬанска вагло опада^у. Народ 
од зулума бега у вароши, н вагомилава пуку сиротиау. 
или се ис&ьава у друге земле. 

Народ без велико ыуке ве навушта сво^е ог^иште. 
Мислии, да нигде вису ^аче везана народна осеЬан>а за 
завича^, као у овин кра^евима. У иностранству вма врло 
велигих богаташа, али са сводим заввча^ем внкад не пре- 
киди]у везе. Ииа богаташа ко^и живо у своые завичаду 
и боре се са евнна незгодаиа, а у иностранство иду с 
времена ва време те лрикуп.ьа]у вриходе, па се опет вра- 
Ьи^у; виа их, ко^и су се под старост вратвли у свп^ за- 
вич^, али обычно као хацще, и 'уырли. Врло су реткн 
печалари, I[о^и бар задан нут не долазе преко године 
куЬи. Ина породица, ко^е се годинаыа боре с насвл- 
нициыа и не вапуштазу сво^е огаиште до воследв.е кали 
крви. Ове су позаве за йене биле врло загонетне ; ве 
знам да ли ]е лраввлно, да им де узрок ово: народ ]е 
побожан, а овде су велике старо задужбнне, за ко]е су 
тесно везана народна осеЬаьа; народ ]е сачувао чист 
доыаЬи живот и обичазе, те ну се тешко с тине растатв 
и примити новачеье, чиме ^е обилав страви свет; што 
има^у сво]е земл>е и да^у нале дацизе и напослетку надя, 
да Ье скоро бита ослобо{)ени. 

Гурбетари се влаЬа]у за^едно, козв су из ]еднога 
кра^а. Мвоги вролази су тако онасни, да плаЬазу гла- 
вама, или их прати чнтава войска, ко^у они мора^у пла- 
тити!,.. Чак ^е било и тога да су гурбетаре убщали и 
п^^ачкали сами стражари. Таква су места Денир Ка- 
пица, Качании (пре жслезнице), Бистра, Шара н т. д. 
Ни данас низе нвкаква реткост, да разбо^ници опл>ачка;у 
гурбетаре, те они до^у свозим купана без идедне аспре. 
Али се све то сноси из превелико лубави прена своне 
завича^у !... 

'Грговина }в све безначазнща. Она се своди само 
на подннрива&е донаЬих потреба. Док шарски пашкаци 



Оч11.;еаоуСоО«:^1с 



с ЛВПЕНЦЛ НА РАДИКУ 



181 



нису опуетиди, знатан ^в био язвоз сточне производае : 
оваца. вуне, сыока, кожа и т. д. Пре 25 година ^е по- 
сто;ао нарочитв поротнн суд за шарско сточарство, кози 
]е решавао саио трговачке послове, алв свега тога данас 
нема. Сад на Шару нема прави бачнла, него су само 
овчарв, ко]и у врло на^о^ количичини извозе: шарски ' 
сир, коже и смок. У Гори (северо-западни кра^ Шара) 
било ^е лре 25 година по 200.000 оваца, а данас нема 
ли оеднога бачила, те су Горани растурени по свету као 
бозацще, алвацв]е и т. д. Дош зедино има бачила у 
Горво^ Реци и на Вистри, али и ту нагло прОIIада^у, ^ер 
^е све веЬа несвгурност и веЬе државне даци]е, а извоза 
нема готово нвкаква. 

Заиата ина и по селима и по варошина. По селима 
су на^внше тврзи]е. По варошима су н^]главнщи ови 
занати: пушкарски, ку^унци^СЕИ, терзи^сБИ, ковачки, иу- 
тавфвзски, казанцщски, седларски, коларски, лаиуфи^ски, 
грнчарски и т. д. Пц трасиштина су завати груписаии. 
Сеоско ^е одело веЬииом домаЬа изра1|евина. 

У гурбету се баве раэновреним пословица. Има: 
дун^ра, зидар&, пекари, млекара, бозафи^а, салебцИ]^, 
баштована, трговаца, простих раднива и т. д. По пла- 
нинскин месгима код куЬе оста^у жене, девозке, мушка 
деца испод 10 година, иоп, учит&ь, изнемогли старци к 
домаЬе терзще, ко^е не рачуна]у у л>уде. По неким ме- 
стниа долазе куЬама, чим престане зарада, а кад буде 
посла одиах одлазе на посао. У Галичнику сви долазе 
пред Петров дан, кад ]е сеоска слава и кад наста^е хе- 
нидба и удадба. То тра^е до 14. октобра, а после се ра- 
зилаэе сваки на сво^ посао. Децу од 10—14 тодина да^у 
да служе, док не науче потребни ^езвк, обично турски 
и то се зове : дати (главвтн) дете „на кадана." Док су 
код куЬе лепо су обучени и проводе се. Пуких сиромаха 
нема, в не може се иаЬи слуга у месту. Кал су на странц 
раде све послове и живе необично 111тед.ьиво. 

Кад гурбетари полаэе, врши се читава свечаност. 
Напуни се онолико судова водон, колико гурбетари по- 
лази, и на сваки се суд ыетне пара. Кад гурбетар излази 
из Бу!1е, претури суд с водом, али гледа, да пара падно 
ва ону страну на ко^у и вода, веру^уЬи, да Ье му паре 
тоЬи као вода. То се зове среЛна пара (угур-пара) и 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



(*2 



шосш )е гтрбетц» тза «ж. Аво гурбетар шрш атт воизн 
ша гутбет, м арессочн суд с Н(Д<н ■ Д^ьаж завжлеке 
славе, аеру|уЪн, да к; ^е тджп вв юдж вв ватра. 
Тада вбшчво игца^т атшже ш мееде се, алв ввак жадн 
ево; за см^вх. По воон нестава враве Боднбе од славе, 
оа кад гтрбетари дсиаэе, пале вх. 

Цолооривреда се радв првжитжшпп (ч>7М>^ !>^в 
в воред тога няа дот лево образе зех-ье, само где 
}е слободво. Врло ст ■«вта сточарв, те с; за то в ва^- 
боля клеварв вз оавх кразева. -~ Дебарскв з^ира вр^ 
дузава^т ва^*янвг|е вамеве гра^нве: црсве, фаяа]е, ар- 
ааута№ ауле в т. д. У тове с; ва^ве^Iтв^■ тажо зншв 
Улуфи. яа року Раднке т Драв. Деб1ввв ст таво^ 
чтвевн нжонмгасцв а дрмресцв. Бад лтдв ввсу код куЬе, 
хеве врше сяе дохаЬе поелове. По плаввнскнв нестама, 
ноопо нема польских радова в стока ее не држв код 
ктЬа, жеве на^веЬн део времена аотроше ва взра^ вуш- 
кога в хевекога одела. На^*внн^е везове взра^у|у до- 
маЬе терзще. 

Еао ппо сак ваповенуо, сгочарство )е (шо на]- 
ваxнв^н део врнвреде у овов кра)у, те Ьу се ваю внте 
задржати ва банщалу. 

Бачвла тра^у од 15. ма^а до кра^а августа. Дрхе 
их богате Ьеха^е влн удрухенв овчарв. На ]едноме Оа- 
чвлу воже битв 300 — 10.000 оваца. Од персонала су: 
вара-^еха)а (главва ековон), бач, фигур и на свакнх 
:!>Г>0 оваца по ^едав мобанин. До 15. ма^а нза^у све овпе 
ва плаавну. После 15 дава ее свака овца ноаузе у ^едан 
суд. ко)в се зове мерица, па ако не д* та] суд млека, 
одлучу]е се у ]аловвц& Ако овце ннсу }еднога Ьех4]е, 
него су удружеве, нзбелехе се знавовима в свакн под- 
носа штету и врвма добвт сразмерво 6ро}у оваца. Ов- 
чаря могу дати сво]е овце на ругу (под закуп), те Ье- 
ха]а плаЬа сопственику одре^нт суну, а о«гов ]е сав 
приход од овце. Ако Ьеха]е пема]у сво]нх аланвн&, они 
закупе летпа места на планннн од се1а Н1н вриватвих 
на ]едну пли ваше годвна. Даде, свако бачвло плаЬа 
чуваре, во]н се зову деруде^изе. То су нчвеЬн разбо]- 
НЯ1Ш од ]аЕих арнаутских пленена : Грнканаца, Малвсо- 
раца, ^Е^идинаца, .Ьувана, Лузунаца, Лураца, н т. д. Та 
се пленена укрппа]у на Бвстри в боре се о превласт, 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



о лвпЕвцл нл РАДИКУ 183 

ла нацаче чине на^веЬа зла. 'Кехгце тни разбо^вицвна пла- 
Ьа^у, да их не би плачкаля и да би нх чували од дру- 
гих зликоваца. Дерудеци]а11а се пл^а одсечно или од 
свакога брава 2 гроша годишое. То ^е права налает за 
овако велнку лривредну грану овога кра^а. Дерудещуе 
не само да не оси17рава]у иновину, него се и саив удру- 
жу^у с лоповииа протицу свога газде !... Поред ове напасти 
и дрлсавне су даци)е велике, те бачила нагло лропада^у. 
Власти би могле спречити разбо^ништво, али веЬе, ^ер 
Арнауте сиатра^у на]логоднизим за сузбв^аАе и утаиа- 
н.иваае хриш^анй. То потпоиаже врло велики бро^ тур- 
ских политвчар^, нарочито у Старое Србщи, где се бо^е 
Србще и Црне Горе. 

Бачило ее састо^и : из ^едне колибе од набора но- 
вривене слаиоы, или просто ^едне купе од буса, велшсе 
зидане пеЬи, котара за овце, ео)и с ^едне стране ииа зид 
с отворииа, где седе чобаяя и ыузу овце и потребног 
алата за прераду илека. Отвора има колаво ииа чобан!, 
и покривени су слаиом, да не би падала киша. СаиО]едаи 
нагони овце на нужу и та^ се зове нотару^иуа. Чобани 
су поде^ьени на дво^е: ]еднв тера^у овце на пашу, а ]едни 
оста^у на бачилу, и то тако, да се сваке ыуже иеаа]у, 
алн сви музу овце. Овце се музу два пута дневно : у 
^утру и иа подие. Музу г ведро а одмах се илеко сипа 
у каце. Пара-Ьеxа^а надгледа радове и води рачун, бач 
прера^узе млеко, а Фигур му поиаже. Бач мора бити 
сыажан, ^ер ]е посао врло тежав. 

Еад се ылеко измузе и сипа у каце, у сваку вацу 
иетну по мало вруЬе воде и сириште. То се'млево не- 
престано меша, да се не би, веле, везало масло и сир. 
ГушЬи део се одва^а и меЬе на цедила разве величине 
20, 30, 40 и 50 ока ; хо се меЬе на одар — чардав, где 
се суши, па се после товари и носи на прод1цу. То }е 
тако звани шарски сир и позиат ^е на страиим ищацама. 
Ре^и део, што ]е остао у кацама, проспе се у бутин, а 
то су завопане каце у земл>и. За 10 дана свавога се 
дана сипа по мало млека, или каво они веле: аотхра 
щ}е се. Кад се каце напуне и направи солидна густина" 
буЬка се варочатон справом, док се не одво]и иасло' 
То '}в непретоплено масло, а у бутинима оста^е сурутка- 
ко]у зову; блага сурутка. Ту сурутку преруче у каце. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



184 с ЛЕПЕЫЦЛ НА РЛЛИКУ 

ко^е с; близу пеЬи. У пеЬи се и&Ы велико каиеве, козе 
се у ватри не растапа (кварц, ко^и се налази по нарочитин 
планинСБии нестима). Еад се каыеке добро усща, ыеЬе 
се у каце с благом сурутком, у коие се прроцееу одво^а 
зедан густ део, ко^и се зове урда, Урда ^е врдо еуяопарна 
и ^еде ^е саыо сиротила. Урда се деди у обешениы врё- 
Ъама, па Еад се исцеди, нс1ке се у -нарочите судове в 
продаже. Док ее урда не посоли, зове се бяага урда. 
После урде се сурутка проснна или дазе псниа. 'Ёеха- 
^внии се псииа да]е блага сурутка, како би се видело, 
да }е занста господар!... 

Особл>е уз обичне ырсне дане ^еде смок, а о велн- 
БИЫ празнициыа ^еде н песо; средои петком н уз ноет 
]еде ноено. Храну да^е Ьеха^а я готовв се на бачилу, а 
кад се нутузе, носе ^е на иагарадниа и коа>вма. 

Од 15. иа^а до 20. августа бачщаке се сврши. Од 
20. августа до 29. овце се музу, али ^е то за домЙ1у 
потребу. Ако ]е у бачилу задругарй, за то се време види 
рачун и подели штета и добит. У исто се време пога^а^у 
и отпушта^у момци. После тога се смешазу: овце, заган.цн, 
^аловнце и овнови. Тада бцва и ыркаае овада. После 29 
августа се бачила растуре и овце креЬу на зуг ради зи- 
мован1а. На зииован>е иду у ^ужну Македонц^у или Те- 
сализу. Знновници су на државниы или приватвин вма- 
кима. Дедан брав преко знме кошта 15 до 20 гроша. 
Све овце из ^еднога краза путузу за^едно. Путу^у често 
но читав месец дана. Обично се одмара^у на нриватаим 
ииашииа, чщн притежалац првреди за персонал гозбу, 
^ер му се имаае гно^и. Пало ми }с у очи, да овце нису 
пи назыаа.е угледне: виж.ьасте. а кратка репа, али, веле, 
да су илечве и да добро путу,|у. Путузу чак у Малу 
Дзи^у. Стригу се два пута преко године: Од 1 — 15 ав- 
густа и уз Велики Пост. Прва се зове стара вува, а друга 
престрижва вуна. Ъехазе обично седе у своме селу и 
ретко обилазе бачила. Код аих ^е Н1цболе сачувана стара 
ношн>а, а као символ свога занвмааа носе штап, кози 
Зе умаьен клук, ко^ви чобани хватазу овце. 

"Келазе су евуда назважищн луди у своме месту. 
О гозбама прво место заузива^у свештеници, па Ьехазе. 
Н»их као такове и власт призназе, а и на]Одаажнвии су 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с ЛЕПВНЦА НА РАДИКУ 185 

лудв у своие кра^у. Ови су били први у свакоме народ- 
воме покрету. 

Сточари иыц)у сво}е нарочите празнике. Тако праз- 
нузу од 12—18 ыовенбра; жене нр сме]у ништа радпти 
с вунон и поражу затворити гребеве, -ъуди не сие^у ра- 
дити зупчастии ору^н и нико се не сне пресвлачити. 
То се зову влчки иразници- На 40 иученива ништа не 
сне врити на ватри, да стока ае бн била крастава. Ово 
се празнпе код куЬе, а на бачилима се не празнузе; ,за 
дете и бачила вена празника", веле они. 



X р а н а 

ХрвшЬани се иного бо^ье хране од Муханеданац^. 
Главва ^е храна хлеб (пшенцчан, ражан и кукурузан), 
варива, бели сиок и иесо. Сточарсва места наба&ла^7 
храну из Скопла и Тетова, а зеил>орадници саки обра- 
^узу. ПиЬа су: раЕв^а, виво, боза, каФа и салеп. Планип- 
ска ыеста ]Ш}у више рави^е, а раввичари више вина. 
Во!1е се паясьияо га^и, нарочито у тетовскоы и гостивар- 
скои кр^у. Где се шта налазн а одакле се вабаклаа 
види се из ових стихова: 

яЧаст, повудих, восаках: 
-Велешко вино црвево, 
яТиквешка луга раки^а, 
„Изиврско суо гроздице, 
,11рилепска бела иогача, 
.Охридска риба летнвца, 
,Тетовска пресна ^абока. 

Три су главна оброка : ручак, од 8—9 часовД, 
ухина око 12 часов^ и вечера око 7 часов&. Или како 
се то понише у народнии песыама: 

,Невестица рано будва, 
.Рано ручав Ье уготовит..." 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



,^а не одох, ыа]ко, 
,Велку со ухина, 
.Горе на танина.... 



.Стозанке море, душианке, 
„Зашто не до]де синоЬка, 
,На т^а слатка вечера, 
„Ил та,]а риба прясена, 
,Иа то ^агн.е печено..." 

За венике празнике, особито за славу я госте на- 
рочито се спреыа. То ^е чак раскошно, као шхо ]е то 
свуда вод српсиога народа. По плавинским пестика ра- 
ки]у пщу и пре и после ^ела, а по равницама раIсн^у, 
па ввно. Врло пажл,иво чуваду пост, а тако исто среду 
и петак. 

УШ 

Ц о ш А а 

Ношш1 се разлнЕу]е на сеоску, варошку, мушку и 
шенску. Да^ье у овоме вра]у йогу се разлвковати три 
типа : неточно од Тетова, пзворнн део Вардара и Гор&а 
и доБа Река. Ина иааих знакова, по Козина се разли- 
кузе : нлада, девочка, стара жена, нладнЬ и старац. Одело 
}& богато и сачувало }е нгувише старинскога, нарочито 
женско одело. Одело ]е доыаЬа изра^евина, сеы ыатери- 
зала за везове и тежих и раскошнизих отвари, што аз- 
раЩу сеоске и варошке терзще. 

Мушки се шишаку кратко, а но некий иестииа се 
подбризавазу, као и Арнаути. У Тетовскоз Долини носе 
Фесове или арнаутске Яеие, а у Дебарскои и у изворноы 
пределу Вардара носе тако звано Дебарско Яеие, а то 
^е лопут црногорске капе. У неточной кразу ззвщазу^ош 
око главе н бео пешкир. 

Рубл>е ^е од домаЬе изра^евине и укусно и прак- 
тично изранено. Старвзи .ьуди носе долаые од белога 
сунна, во]е су до испод колена и нзвезене зеленен щ- 
тавнна. Долама зе на коленииа нарочито извезена и то 
се эве колчаци. 11реко долаие се опасузу црвеним но^а- 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с ЛЕПЕНЦЛ ЫЛ РЛДИКУ 187 

сох. Испод доламе )е цемадан без рукава, или минтая 
с рукавина; чакшире од белога сукна, козе су опточене 
црним га]тани1[а (бечви). Мла^и луди носе гуаче с по- 
лурукавима, ко^и се зове Зобанче. Гуьче зе црно, кратко 
и преко ле|а иапуштено, а често га ките и цриии ресана. 
' Народна ;е обуЬа: оланцв с врвцвка, врзаннцаиа; ко- 
зовыце код генских различно веэене, а код ыушхих кал- 
чыне од сукна. Яспод назовица и ка.1чнва су чарапе, во]е 
су духе и извезене. Чаране хенске се зову чораби. По 
многих сеоскиы кра^евниа купу]у за женске опанке од 
учиаене коже. У последше време у велико се носе и 
плитке цнпеле. У источних кразевиха носе се и тозлуди, 
ко]и се ввзу]у подвезама — дизгама. — 

У Дебарскоы Муханеданци, с халнх изузеткок, носе 
као и ХришЬани, а по источних кра^еввма носе арна- 
утско одело. Мухамеданке су са свих вапустиле народпу 
ношку. 

Женско одело ]е богато и раскоошо, а тако исто 
и накит. Женско одело ']е врло тешко описати перои, 
па чак ни ФотограФи^а низе у сташу, да га предстапи. 
Везови су лепи, укусни, сииетрични и шяхова ухетничка 
страна дала би пуно интереса и занинливих мотива ^еА- 
Еох уметнику. 

^а Ьу покушати да га опишем. Женске носе и по 
неволиво дон>их кошу^ьЯ без икаквога украса. Преко 
доаих кошул.а зе велика кошула. Задьи део ^е кошул.е, 
од позаса, везен, а нредн>и до изнад колена. Попреке — 
аредште - ^е везено и.то што ']й ногуЬно лепшим везом. 
Цели су рукави везени и одва^азу се од когау.&в. Рукави 
су окиЬеви дугих црних киткама - клекама. — Попрс^е 
се кити и старим новцама. Минтая с ускии рукавина, 
ко^в ^е спред везен, и изра)|у]у га домаЬе терзи^е. Минтаи 
^е с преда отворен, да би се видела везена кошу^ьа. 
^елек или )елече, ко^и допире до под грло и везено ^е 
ерхох, али тако, да се види по )едаа део везене кошул.е 
и иивтанБ. ^елече )е од кадиФе и с обе стране су ве- 
лика щщ-аетлице. Из луксуза у Дебарскох носе и по 
два таква ^елечета. 7!11аи№н»х ^е дугачак зубун од белога 
сукна и без рукава. Елашеник ]е врло раскошно взвезен 
и везу га домаЬе терзи]е. Зобан }% дугачка халина од 
бслога сукна к с рукавина; врло ]е лепо извезен; пре 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



18 



су га носиле иладе, а сад га носе сано старе жене. Ца 
доаоз страви Блашевива су везене Фнгуре у облику крста, 
а по прсиыа су свитке од свиле и срие. Често се меЬу 
и пуца, као год и на ^елече. Место рукава ииа по ^едно 
дугачко парче од истога сукна, ко^е ^в везено и то зову 
иаткавиие. То ни]е нвшта друго, него взиексно старо ■ 
зобанче. У Гостиварскои Кра^у, место зобанчета и кла- 
шенпка, носе женске раскошно нзвезену долаыу с рука- 
вима, ко^а .)е од различие натерще, према имуЬности. 
У истом кра^у девозке носе долану од белога сукна, да 
би се разлрковале од хева. — Скутина, зави}ачка, пре- 
гача, зе леио нзвезена. Обично ^е с ресана, а нснод н>е 
носе неколико простих, да би везена лепше стазала. Ве- 
зене скутаче носе девозке и иладе. У последн>е вреые 
почеде су употребл.авати н куповне. 11реко прегаче носи 
се и превизена свилена марана. Нароквици су везене на 
кадиФн в носе се ва рукаыа ради украса, као год и ме- 
талне. — Иодбраник, то ]е мало везено парче од кадиФе 
и всвиЬепо разнии нарама; носи се око врата, али га 
^е сад нестало. — Соказ-сща то ]е дугачко парче платна 
преко ле^^а, ко]е допнре докле п кошу-ьа. Лепо зе шве- 
зена и свуда онточена киткана и вакиЬена разним па- 
рама. У западним кра^евина сока^ ]е пропао, а заменила 
га зе главинка, козу чесе стари]е жене и коза зе само 
до струка. Рукавии су два лепо везена парчета од Фиие 
материзе, козн висе виз ранена и пришивени су за сазу. 
— Лреерзок, то су два четвртаета везена парчета, кози 
висе нсз кукове. Дарана зе везена марама, коза зе нскв- 
Ьена парама и носи се прево главе ; везови су обично у 
облику крста. 

Накит зе разноврсан и раскошаы, као год и одело. 
Женске плету косу и везузу око главе. На глави носе 
црвен ФесиЬ, кози зе искиЬен развии парама. Преко главе 
носе велику бозену иараму тако, да се ваквт види само 
спреда и са стране. Н^у'лепши су алтанщ златые паре, 
спреда. Цреко дарпне .[е мрежа од синцариЬа с разним 
парама и то се зове игла или треаетула. — Ушници, 
уши, мин)|уше су од разног метала и везани су газта- 
нииа иза врата. — Чаараг, то зе сребри наки11ен котур, 
ЕОзи девозке носе о дозкама. Девозке и жене носе златаи 
или сребрн крст о врату, а тако исто и низалху или 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с ЛЕПЕНЦЛ НА РАДИКУ 189 

^рдаи. Опасу^у се кОланон, на коие су велике лаФте л 
и сапвку се слреда. Испод паФта ^е велика низалка од 
талира. На рукаиа носе различно лрстеве. — 

Мушка деца носе клагиенче, а то зе дуга сукнеяа 
халина без рукава; женска деца носе Аоламче, а то ^е 
сукнвна халина с рукавиха. Старе и жалосне жене се 
нарочито накараде и нреруше. Црнина ^е знав шалости. 

IX 
Народна Педагогика 

По олштиы особинаиа нашега народа и у овии кра- 
Зевима много се ввше полахе на мушку него на жснску 
деду. Много шенске деце сматра се као казна бож]а. 
У на^нови^е врене по варошниа се лочела обраЬати 
пажка и на васл11тан>е и о6разоваН|е женске дсце, али 
то по селима ]ош ни)е лродрло. Народ схвата, да ^е 
ыуписо одре^ено, да се стара о куЬи и н>ении наыирни- 
цима, а женско, да ^е аеиу нодчивено и да ^е везано 
за куЬу. За то ^е за женско довольно, да ^е слособно да 
Суде на]ка н да ^е поштено. Много се нолаже на женску 
тслесну леиоту, а на «ушку паиет. 

Неротк11н>а у ку(1К сматра се као проклето че.&аде 
и н>у нико не лопIту^е. Она трли на^ве11е прекоре и то 
]е вгдвеЬи разлог за развод брака. Да би се нероткиая 
спасла те поруге, чнни све : завету^е се и чини поклоне 
црквн, прибегава врацбнааиа и разииы празноверилдма. 
Тако: ^еде жуманце од Орлова ^а^ета, носи крст, ко^и ^е 
направл.ен од старых лара, козе су скул.ьене од 40 куЬа 
или 40 села, иде на разне изворе и тамо остав^ьа зна- 
кове, купи по плавини разно бафе и то различно упо- 
треблава, провлачи се кроз стене, нде у цркву сиаки 
дан и узима од свештеиика наФору, оставла у олтару 
нараму, ко]а сто]и 40 дана, на ]е носле носи 40 дана у 
недрима, а после на глави и т. д. Тако исто сматразу, 
да ^е жена крива, ако се деца не одржав1^у, те жеыа чини 
све, као и у лркоие случузу: мен.а^у кума, меЬу некр- 
штено дете на раскрсыицу и кози ирвн наи^е бива кум 
и т. д. Народ необично пошту]е жену, ко]а роди много 
деце. Тако веру^у да Ье она жена у раз, ко^а роди 12 деце. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



190 с ЛЕЦЕНЦЛ НЛ РАДИКУ 

Из овога се види да Српскн Народ и у овин кра- 
^евиыа ценя сво^ пород изнад свега. Чвы се ионак и де- 
вочка обележе, аочнву разноврсне вра1^бине за пород, о 
чему сан напоыенуо, говореЬи о свадбевии обнча^иыа. 

Трудну жеиу свн укуЬани пазе и чине ^о^ услугу. 
На ку нарочито пазе старике хене , и она се мора 
строго придржавати обача^а и празновериц&. Истина и 
трудне жене послу^у, алн се н>иыа гледа кроз прстс и 
уга^а се н>вховн11 прохтевима. На неколико месеца пред 
поро^а^ нарочита се пажн>а обрати на породилу: она 
не сые крпитв и око разбора радити, не сме оставити 
вретено с прелой нити што ненаыотано )ер веру^у даЬе 
битв тежак лоро^а^. Ако опазе, да Ье бити тежак поро!)Ц1, 
одмах параду, што ^е породи^ьа шила и крпвлз. Ако ^е 
код трудне жене трбух испупчен, дете Ье бити жутко, 
а ако ]е сп.ьоштеи, женско; ако поро^а^ пада на Но- 
вину, дете Ье бити нушко, а, ако на Ушгао — ушкрб, 
дете Ке бити женско. Ако се р^^а^у мвога женска деца, 
последней надену пне Доста. 

Од трудне жене се не сме крити никакво ^ело. Ако 
се неко ]ело не може наЬи, ко^е трудна жена тра^и, ве- 
ру^у, да Ье побацити. Ако се нетто сакри^е од трудне 
жене, веру]у, да то неЬе хтетв ^ести дете. Ако би хтели, 
да то дете ^еде, морали би од тога украети и еялом дати 
детету. Трудна жена не сме ни од чега ^ести срце и 
бубреге, ]ьр Ье деца бити клиаива — вилава. Ако ^еде 
. главу од рибе, деца Ье говорити кроз нос. Ако се трудно] 
женя лрелази преко ногу, деца Ье бити шантава. Ако 
трудна жена седи на прагу или вориту, дете Ье бити 
грбаво или Ье ииати расечену горн>у усну; ако удари 
ногой псето, дете Ье бити рутаво; ако скупла ивер]е, 
дете Ье бити краставо ; ако види мртваца, родиЬе нртво 
дете; ако меси хлеб, не сме се сагиШ1ТИ и гледати у 
вршниЕ — црепул.у, ^ер Ье дете бити обешених образа 
и т. д. Све ово мора научити и звати млада и строго 
се по томе управл>ати. 

Пред порога] жена се склаша од остале челади. 
Ако ^е не би снашло извенада, она бира склоно место 
и то викоме ие казузе. Старще жене то пазе и одмах се 
на^у око породил.е. Ако случа^но дозна неко женско 
челаде са стране, ово долази породили и прска ]е 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с ЛЕПСЫЦЛ НА РЛДПКУ 191 

водом из уста по лицу и грудима, а мушко шале вешто 
од сво^вx халина, да се породила окади. Код породиле 
р« увек налази ]една старща некусва жена из куЬе или 
суседства. Ако ]е близу поток или река, породила иде, 
ако може, и три нуту пре^е преко воде, спусти мало воде 
низ груди и лв^а, вапще се три пута воде, па се враЬа 
куЬи. То чипе ради лакшега поро^а^а. Породила се рас- 
сплете и распаше и ие сие бити пишта па ао^ завезаво. 
Шродила не сне бити ни с вин у завади. Бабица сирени: 
воштапу свеЬу, чашу воде, у козу мегне: крст, киту 6о- 
силка и разве траве. Воштана свеЬа сто]и за слута^ 
смрти, а водом се кропи породила и дазе ]0) се да пще. 
Породила се опаше иушкон подвезем, во^а ]е била на 
ха1^илуку и ко^а ^е била 40 дана пред нконом Свете Бо- 
городице. Око породиле се зош нетво бела лука, да не 
бв долазвле: самовиле, }уди, нав^аиы и т. д. Народ ве- 
рузе да ти зли духови постазу од иекрттеве деце и ыа^- 
више наиада^у куЬу, из ко^е су та деца. Зли духови иа- 
пада^у породилу и после поро1^аза до 40 дана, те се тада 
на породилу нарвите пази. Зли духови подешавазу во- 
знати глас и зову породилу, те, ако се превари и ода- 
зове, верузу да Ье умрети. Зли духовв се бозе бабице, 
за то она породилу никако не випушта, а, ако ]е за 
кратко време остави, она оставла код породиле неки 
знак. Еад породили погорша, бабвца лупа у вешто, да 
породила не би чула какав г.1ас. Бад се породила по- 
роди, вежу : ово руку породиле, на врата, постелу и ко- 
левку црвене конце, веру^уЬи да то одбща зле духове. 
Ако се породила нучи, воде ]е по куЬи и она кади целу 
куЬу, да]у ]0| воде из десвога мухевл«:ва опанка и оперу 
три сполна врага, те ^оз лщ ту воду да пц)е. Дечщи 
вупав се везуче црвенин коицем, а маказе, с ко^ии ]е 
сечев, меЬу се у породилину постелу и не диразу се 
за 9 дана, а тако се исто оставла и свкира. Сасушени 
пупак се оставла и кризе, зер, аво ]е дете мушко, украшЬе 
га жене, козе нема^у мушке деце. 

Чин се дете роди, иарочвто, акозе мушко, настазе 
гозба и веселе. Одмах се меси нарочита хлеб, ко]и се 
зове Крва} в во^и зеду жене, ко^е долазе к породили. 
Сваки се залога^ уиочп у туцаы шеЬер, да би дете било 
слатЕСО в красноречиво. Комаде од крва^а оставла по- 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



19'2 с ЛЕВЕНЦА НА РЛДВКУ 

родила в ^еде их кад нена нлека. Свака хена, кад по- 
лази, опере прете у чашя и та се вода да^е породили 
да пще ради илека. Од те погаче нико ие сме износити 
ва поле да дете не бн било распвкуЬа. За три дапа 
породи^ьу не дира^у, а четвртога ]г окупа^у и спрена^у 
варочиту гозбу. Тада се меси кисео хлеб, ко^и се зове 
Богородичина Шгача. Кад се та; хлеб и^шоси ва трпезу, 
па н>ега се ыетае породилвп паиит, да би сваки пешто 
прилозкво и те су паре детике. Пов11]ево дете валаху, 
где ;е била трпеза, а после га нетпу пред врата и свака 
га жена прекорачи. Прво се чини, да 6в дете увек било 
сито, а друге, да дете ве би патило од уроЕса. Верпу 
да зе Св. Богородица присутна за време ове гозбе; а 
спрена се ради деч^е среЬе. Свака хена донесе по нешто, 
као иовоуницу и од свачега се нуди породили. Судови се не 
враЬа^у, док не до^ нова пово^НI1I[а, а кад се извосе, 
кропе ее водвцоы. Жена, ко^а ииа праае ве сне доЬи 
к породили, или чин се па;ави, нора казати: ,^а са» 
таква", да дете не би добило оспе. Нарочита се гозба 
слрема за бабицу 8. ;апуара и тада ]о^ породила да]е 



Дете се не лула за три дана и не не^ьс ну се ко- 
шулвца. Четвртога дана окупа^у дете, ОЕропе вошулицу 
водицом и обуку му зе; у волевку меЬу: злато, сребро, 
квигу, перо, хартщу, да бд дете било богато и волело 
науку. Кад се дете првн пут залула бабица обично пева : 

„Наыи ни лули, Св^и Доване 
„"Ка. ми ти купин све убаво, 
,'Е,а ИИ ти нупнн лутки сребрени, 
„На ни тп купил ибришим пово^и, 
.На ни ТИ купин кала; пелени, 
,Малу да спщеш многу да растеш, 
яДа ни спщеш како ;агн>е. 
,Да се го;иш, како прасе." 

Породила не излази за 40 дана и не сне никад 
остати без светлости вн ова ни дете, да их ве би напали 
эли духови. '6а. то време не сме иЬи по куЬи без запа- 
лсне воштане свеЬе и не сме гледати звезде, ;ер Ье 
о.-^нах унрети. Дете лрво задодв друга жена и то после 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с ЛЕПЕНЦА ЫЛ РАДИКУ 193 

24 часа. Гледа се да ^е хена доброЬудна, да бн и дете 
такпо било, ^^,о^я&н метну сито на главу, а у крило: 
паре, К1ьигу1 зартщу и т. д., да би дете било богато и. 
паметно. Ако дете први пут задо^и левой сисом, биЬе 
левак. 

Ако ^е дете здраво, врете га после неделу дана. 
Дете се обично крсти у аркви и да^е иу се ине по праз- 
нику. Кад се враЬа^у из дркве, сам кум уноси дете у 
куЬу и преда]е га иа^ци, а она в>ему дарове. Тада куы 
говори : Даде. ми ^евре^че, да]еы ти Ристанче*, и каз^е 
иие детету. Сваки гост да по нетто детету, говореЬи: 
яНа ти да СИ купвщ с'и и здрав.ье.* Ко крсти 100 деце 
иде у ра^, а, ако неко дете не буде чврсто у вери, кумов 
^е грех. После крштека дете се за три дана не купа. 

После крштеша бива велика гозба и обично се по- 
звва^у : кум, свештеиик, ро^аци и при^ат&ъи. Сваки при- 
лаже но нетто у суд с вином в то ]е за дете. На^сга- 
ри^н наядрав^ьа детету: „Да ^е живо, што не ]е сабрало; 
да су му живи родителя и кум и да му ^е име вечно ; 
да му зе жива родбиеа, од неба да му тече, од земле да 
му ииче; на свадбя да му се збирамо, и ко^ веиа таква 
радост, Господ да му даде!" — 

иороди.&а да дарове прво куму, па осталиы редом. 
Сваки гост доноси поауде, сем попа. После крштеаа дете 
купа куыа и бабица. У воду иеЬу пару и пач0]е перо, 
да би дете било богато и добар пливач. У то^ се води 
пере детиаа кошу.ьа, па се просила уз живо дрво или 
у текуЬу воду. 

Пазе много на пород11л>у, да сачува млеко. Тако, 
кад гости долазе, они се с породи.&ом здраве, а кад од- 
лазе не, да не би отишло млеко; пази се да не кане 
млеко на ватру, ^ер ^е одмах пресушити ; ако негде капе 
кап млека, баца]у ]е у текуЬу воду, ако млеко пресуши, 
меЬу ]едан кра^ пешквра у текуЬу воду, а Други иоро- 
дила сиса, веру]уЬи, да Ье до^ млеко доЬи; лородил>а: 
^еде ^абуке ко^е два пута ра!^л^у, крва^а ко^и ^е печен 
у ново] пеКи, црыа лука, ко]и преноЬи у текуЬоз води, 
иде у пркву и тражи грож^е с гроба Св. Симеуна и т. д, 

Двп,у пажливо чува]у за зедиу годину: вДржи го 
зедну годину, да го не држиш три", веле они. После се 

годвлшица. ии 13 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



. 94 с ЛВПЕНЦА НА РАДИКУ 

деца елабв]е лазе и веру)у, да Ье му бити, што щ буде 
Господ одредио. па ма како га чували. 

Кад дете први пут прохода, даду му у руке дренов 
Штап и говоре: „Пушти леска, «ати дренка," Тада се 
слрема ворочита гозба за децу. Месе погачу, ко^у зову 
арестанулком а питу. Пазн се да деца не пада^у, кад 
иду на ту гозбу, ^ер Ье авхов друг падати преко године. 
На погачу се меЬе : пара, ккига, ишат, крст, и комад 
пите, па се пусти дете, да узме шта хоЬе, па, ако узме 
КН.И17, биЬе учител, ако узме крет, биЬе евештеник, ако 
узме пару, бвЬе трпшац, ако узме питу, биЬе ратар, ако 
узме накит, биЬе златар. 

Кад дете први пут проговори, узима]у га родители 
за палац и говоре: яХа]де да вечерамо", после за кажи- 
прет и веде: ,Немя шта", велики: „Шта ^е дал Бог', 
Д0№1ли: я'Ке крадемо", ыали: ,'!Ке да кажем", и на по- 
слетку сви прстй говоре: ,Млчи, чупче ваказанче и теби 
Ье да ти дамо.' Ово ]е више тала, него какво врачан.е. 

До кра^а друге године о детету се стара ма^ка, а 
после цела породица или редуша за време радних дана, 
а понадчсшЬе старице и етарци, ко]и су изнемогли за 
други поеао. У инокосним куЬама децу носе п по иол.- 
ским радовииа. Млада проклив>е сво^е родителе, што зе 
дадоше у породицу где мора иЬп с дететом на рад. 
„Боса да ходит на жетва, 
„На глави ручак да еосига 
„И мушко дете на роци," 

Разборити етарци и бабе ама^у врдо велнкога ути- 
ца^а па разви^аве деце. Код веЬине сел>ачких породица 
деца до 7 година поста]у врло разборита, и иыазу доста 
сре^еяе представе и по^мове. Она ее за то врем^ навикну 
на прииеран ред, ^ер: ^еду, спавц]у и уста]у у одре^ено 
време. Ирема узрасту им се одре^^у^е я посао, те се деца 
рано навикну и на рад. У куЬн се прво деца намиру^у, 
па остала челад, Деца учеству^у у вршеау сви]у оба- 
чаза, а т)1ко "-^то им радо пева;у и причалу. Почетком и 
свршетк. ,вакога посла деца ее воле Богу. Слободно 
се може ^ <;11И, да су сеоска деца у свакоме погледу на- 
предн1да од варошке, чему пона^ввше доприноеи раз- 
яоврсност обича]а. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с ЛЕПЕНЦЛ НЛ РАДИКУ 



195 



Начин народыога подизан>а и васпатааа деце пре- 
ноеи се с нарашта^а на нарашта^ и врло се нерадо но- 
вачи. Код деце се строго одржава простота и стидливост, 
нарочито код женске деце, алн иного ваше саветина н 
навивана, него строгошЬу. Детету се обично каше: „То 
вал>а, а то се не вала радити* без икавва дужег об^аот- 
Н1ен>а и иоралисан>а. Деца не вала да ^еду око запаска 
сувца, ]ер Ье им умрети ма^ка; не вала да сто]и под 
стрехом, ]ер Ье нагазити; не вала лулати празну ко- 
левву, ^ер Ье дсте падаты ; ыа^ка не треба да иде на 
гробле, кад ^0^ прво дете умре, да ^о^ не би и друго 
умрло; код самога детета вала оетавити метлу, да не 
би долпзили з^1и духови ; дете не вала носити пред огле- 
дало, доЕ не проговори : детету ^е иеко теме и вала га 
пазити, док не умедне казати камен; дете не вала у вече 
лубити, ]ер Ье га одбеЬи сан; ако дете прво изговори 
мушко лице, друго Ье бити ыушко, а, аво женско, бнЬе 
женско; пре првога до)еаа дете вала провуЬи кроз по- 
враз од котла, да не би било урокливо ; ако се дво^е деце 
роди истога несеца и неделе то су ^еднолесечега, те, 
ако ]одно умре в друго Ье; за то се узимазу побратими 
или посестриме, да их „раздва^а^у": побратими п носе- 
сестриме вала да су мла^и од старщега ]едноиесечета, 
а иа^боли су, ко^и су ро^ени после очеве сирти, ,мй 
сире"; побратими на^у ^але с два жуманцета и да^у га 
^едномесечетима; ^едиоиесечета даду побратимима дарове 
у очн Бого^авлен.а ; ако зедно ]едномесече умре, обв1уе 
се око вега прутиЬ и дазе се живоме, да га носи; ако 
се дете урече, вала га лечита водом, у ко^о^ ^е крет од 
Бадв>ака и т. д. Све су ово пародии обича]И, ко^и се 
строго врше и потпуно со верпе у моЬ тих обича^а. 

На}теже леч^е и народне болести се дече прими- 
тивно и празноверидама. У послед1Ьв време траже и ле- 
карску помоЬ. Ево неколико примера за дечеае Н)уте- 
жих болести-' 

Клинчики, киле, лече се на врло примптиваи начин 
и веру]у да уе то] болести уэрок мазка, ^1!;:. "ч.ге: }ела 
^е бубреге, срце и врат од неке животиас й^'^'кад ^в 
мшла на воду вратила ^е у судовима воду. Да'б'1>се дете 
од те болести излечило, да^у му разне траве, да пще 
пре сунца; верузу, да ^е добро да бабе често долазе к 

13' 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



196 с ЛЕПВНЦА НА РАДВКУ 

детету, али да ]една дру17 не види ; пазка враЬа- на извор 
воду, у ко^оз ^е купала дете; добро зе украсти бубрег 
или ^)I],е од неке животлве па дати ыа^ци да трипут об- 
зине и после тяне трлати болесна места, па га после 
метнутя у оцак, да ее осуши и бацити; да]у детету на 
Ш'ге срце жуманце од кораачвна ^а^ета; трла^у дечиза 
болесна места о кучеЬа и мачеЬа ; праве од вленова др- 
вета 27 клинчпЬа (3 X 9), однесу дете на мост или реку 
и сваки клинчик бабица протр;ьа о детище болесно место, 
бацазуЬи ^едан по зедаи уз воду и низ воду и говори : 
„Сув кол уэ вода, воден кол виз вода." То се чини пре 
изласка сувца. По неким местииа праве 9 клинчиЬа од 
борине, а 9 од дреновине, па их носе отац и мати на 
ту1>у реку и раде исто. Носе дете у лланину, па на1(у 
растову облицу и расцепе ]е, али тако да се кра^еви не 
расцепе и да дете може проЬи. Мати и отац додазу ^едно 
другом дете 3 пута, па после дрво саставе и увежу цр- 
вениы и белим коецина, вако би оздравило, зер лек не 
би помогао, ако дрво не оздрави. За то ее бнра доба 
године, кад дрво може преболети. 

Кад дете нагази, болеет се зове за^иха. Од ае се 
лечи овако: ухвати се слепи ииш, болесиик га обзине 
три пута, па га после заколу старом паром. Од слепога 
миша откину иоктима парче меса и разделе га у три 
дела и метну у три залога]а хлеба, ко]е однесу на стари 
мост. Узму наопако сврдао и изврте на диреку рупу, 
прометну три пута те залога]е кроз рупу н даду болесннку 
да зеде. Болесника одведу на зедну страну, а оназ ко^и 
^е вртио, оде на другу, па, ако не може да се врати на 
другом месту он чека, да пре||е неколико лица преко 
моста, па се после врати. Место меса од слепога ниша 
и хлеба, може послужити и щв са два жуианцета, али 
то треба да врши, ко^н }е роЦн на сире. 

X 
Просвета 

Народна просвета овога кра^а везана ]е за цркву. 
Званична Турска вазда ^е водила озбилна рачупа о хриш- 
Ьанско^ цркви, ]ер .|е то била сила, коза се яще дала 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



о ЛЕПЕЫЦА ВА РАДИКУ 197 

разнрскзти топузон , него се норала задобв^ати раз- 
ниц уступцнма. Поред Патри^аршц^в Грчке, Турска ]е 
впала за делима Српску Патри]арш11]у у ПвЬи и саыо- 
сталну Охрндску Мнтрополиду. Нешто силом, а нешто 
иилон, она обе те цркве вакаленн на Грчку IIатри^ар• 
швду. То )е за Турску било врло корисно, али ^в за 
српску просвету било врло кобно. Срлски Народ место 
свозих црквеввх поглавара инао ]е покварене грчке вла- 
дяке, козе су ометале Српску Просвету и оставлале пу- 
стош у Српско] Црвви. Грчке су владике инале шврока 
права и могле су користити Српскоме Народу, али не 
само, да то нису хтеле, него су спречавале, те ^е на- 
родна просвета у овни кра^евима са свим била замрла. 
После ослобо^е&а под Милошем Великий и образовала 
Српсве Дршаве, и овалошан народ почне иислитв на 
сво^е образоваше. У то време се почну ^авлати разни 
пшрети. Ыаззнатнщи ^е покрет био противу покварених 
грчкнх владика. Видевшн народ да му свештеници нису 
спреини, освузу за вих школе по великим ианастирнма; 
у Св. ^оваиу Бигорском, у Св. Аран^елу, у Кичевском, у 
Св. Пречисти, у Поречу н т, д. Кад ^е народ увидео, да 
то нще доваьио, ыочпе отварати народне школе ло евина 
вахнизнн ыестина. Тако се убрзо отворите школе: у 
Тетову, Гостнвару, Дебру, Св. ^овану, Кичеву, Беговишту, 
(Тетовско), Воровцу (Охрндско), у манастнру Лешку, Ла- 
8аропо.ьу (Дебарско), Стев.ьеву (Дебарско) и т. д. Учи- 
тели су били писмени луди из места и околнне или су 
набав.ьани из осталих српских покразвна: Србще, Босне, 
Херцеговине, Далмаци^е и т. д. Ни ]едне забелешке нема, 
да ^е кози учител. био из ^угарске. Каиге су набавлане 
из Србще, а главнн су уцбеницн били: Псалтир и Ча- 
елавац. Учителу ^е плаЬаио до 600 гроша годишке, а 
Цци су доносили у натури, кад су се уписивали у школу 
и о велаким лразницииа, Еад се дете први пут упису^е 
у школу, врше се црквени оГ!редн и учителу се да^у да- 
рови. Поред учителства, по „сгороврежскм" учители за- 
нимали су ее у школи и свозим заватима. Ниде било по- 
деле на разреде, него )в сваки оста^ао дотле, док не 
научи: читати, писати и рачунати. Клупа нще било, него 
су ^)Щи седели на поду; учило се целога дана без од- 
мора. яСтаровреиски" су учвтели били страшило за ^аке. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



198 с лвцЕнцл вл РАДИКУ 

Редак ^е пример, да се ко^и учнтел одликовао благим 
поступаяем лреиа деди. За то су деца често бегала и 
мевала учителе. Често спомин-у луди : ,Бог да га прости, 
доста видох муке, али и научи.' Учител зе био алсо- 
лутни господар и еяко му се нще смео мешати у н.егове 
лослове. Дисциллина ]е била права тортура. Шибе, Фа- 
лаке, влечан.е на зрннма или песку, тежак затвор, ме- 
тав.е непела у тур и бн]ев>е преко чарши^г, исписиваое 
кривице и вешав-е на ле^а ученикова, па чии кога ученик 
сретне, дужап ^е био сам испричати, шта ^е учинио — 
то су биле обичне казне. Причао ии ^е ^едан у Тетову, 
да се вегов учител. честд правио да не види, шта деца 
раде; па кад се дете умори и почне да дрема, учител 
се прикраде и почне да га бизе, пли заповеди другоые 
ученику, да то учини. Ученици су тукли ]едап другога 
по учител.евоз заповести и родители се никад нису томе 
иротивили, ]ер су имали потпупо повереье у учитела. 
Што се тиче народних послова, чорбацн]е су водиле прву 
реч, а учител ^е био епорсдна личност. Чим неки ста- 
рщи човек види несташно дете, зажали за ,староврем- 
ским даскалом* и критику]е нову дисциплину. 

Мало .16 сачувано о животу тих яСтаровремских' 
учитела. Обично се паите и иабра^а]у кихова имена, а 
подробнще о аихову животу мало № зна. Тако се у Те- 
тову само помиау! Гавра СтсФановнЬ из Тетова, поп 
Наум из Тетова, Ананн^е ЧавкаровиЬ из Тетова, Коста 
ВелковиК из Тетова, ион Серафим из Тетова, даскал Сима 
из Одра (Тетовско), даскал Ъор^е из Жилче (Тетовско) 
Ъор^е Лазаревич из В. Иванче {код Београда), Алекса 
Ъор^евиЬ из Аустро-Угарскч, Сто^ко АЬимовиЬ из Бапо- 
шева (Скопско), даскал Лазар из Свила^инца (Србща), 
У Галичннку су били ови учители: Пои СтеФан, ^ован 
Поповски, Пане Ъиновски, калуфер Констади^е, НаЬа 
Апостолеки, ноп Лосиф, Алексине Поповски, Павле Гди- 
варовски, Павле и Лосиф Хацщовски ; сви су из Галич- 
ника. Ако би ко^и учител умро у месту, сахрааивали 
су га на на]виднщем месту. 

У овоме кра]у има преко 300 села: пола ^е ыуха- 
неданских, а пола хришЬансБих. Ово ^е био чисто хриш- 
Ьански Бра^, али су се ыуханеданци непрестано утиеки* 
вали и потискйвали хришЬане. Нема ии ^еднога села, 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



с ЛЕПЕНЦЛ НА РАДИКУ 199 

» да у 1ьему нвиа бар разваянаа од какие старе задуж- 
бине. Без претеривава се ыожв рвЬи, да на свако село 
долазе две задужбине !... ') Значн да ^в ово бно центар 
српске црквене културе. 

' Перед мухаиеданства претила ]е српско| црк8ено^ 
култури у овом кра^у велика опасност и од грчкш вла- 
дика, те ^е народ ночео борбу противу ких нре свакога 
рада некаквнх бугарсвих патриота. Политика ]е при- 
хватила зрео яароднн покрет я обрнула га у коряст бу- 
гаризия. Томе ^е но^о припомогло, што су се ту нашли 
и интересв иоЬае Руси]е. Само село Галичник де потро- 
шило 400 златнях днра на та] покрет. а колисо су по- 
трошиле богате чорбацще, Н1уе ни вожено рачуна. 

Егзархи^а^е уетавовлена 28. Фебруара 1870. године, 
алн ]е тек пре неколико годипа ова^ кра] шизма захва- 
тила. Народ 11И]е нмао намеру, да одступи од пра^едов- 
т;ке вере, него само да се опрости покварених грчкнх 
владика. 1873. год. ^е изгорела тетовска црквя, Кад су 
изасланици отошли да траже дозволу у Царнграду, Па- 
трч]аршща, не само да их ни]е потпомогла, него их оп- 
тужи и отера силой у шизму. Од тога времена датира 
бугаризан у Тетову, а бугарски су учители дошли после 
1876. године. 

Бугаризму су ^ош прппомогли српски ратови за ослобо- 
^ен.е и везависност. Бугарска пропаганда ^е заиста ночела 
у среЬвим приликама н имала зе одрешене руке све до 
пре десетиву година, кад су се Срби оевестили и почели 
увинти опасност за свозу цркву и народност. Тако де- 
лнкатну борбу противу грчких владика, Вугари су упо- 
требили у СВОЗУ '^орист, али инак нису успели потпуио, 
1ер се народ пепрестано противно новачеау. Македонци 
нису пристали уз бугарску шизыу, али су ]е у неколико 
Ьутавем одобрили, ]ер су се опростили грчкнх владика. 
К томе вала додати наклоност турских власти, интересе 
П0]единаца и врло жив рад бугарсве пропаганде. Лли 
поред евега тога веКина ]е народа индиФИрснтна н смем 
слободно реЬп, да ^е бугаризаы на слабим ногана, ]ер се 
и сувише био захуктао, хтевши да уяишти вародне тра- 



') У Свопскоз Црво^ Гори долааи на 11 села 88 задужбина. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



2'/1 С -ТЕПЕвСи Вл Г\Л>ХТ 

дн1ш;е и упуп га новви тзлмж. На{:-од се теше стадно 
ытре к траха евг,;е ,ггаровр*:жеко.* Народце оолвтячкя 
'у>ш 7 страпшим челтлнна. те нерадо аеоа ттринн пут. 

«Старовреяске дасжаае'' вочел су эаневвватя .ао- 
д^рни.* Новн лроскетвн раднвцн. еовкя тче.1Н)и о ва- 
слятаау. еукоО)ив су се са «етаровреассш* а са ст^1В1е 
конееряатнвивя в^родвнх погледама. То юд варода нн^е 
прнжьено с пов':-ре№*-к, }ер «у ;е нзгледало жао вре- 
1ерано новачеье. Народу нвкако ве нде у главу, да у 
;едн'>] школн нма по нехолако учвтела: то ну нзиеда 
врл'> «*по; народ се п-ишн сло-юднога тчнт&ьсЕога 
кретака, ^ер, вели: ово ]е странац. па Ье налравитн 
хакав иеред н умаЬн, а ни оста^е)IО да патнно. За то 
за'!)ачешг]н кра^еви )ош 4'xатра^у учнтел>а као слугу, н он 
се мора восатя н хнветн као н они. Учит&ь не сие да 
игра у колу, да носн СVвцо6рая н Т- д. За тасве ]« учв- 
1е.ье ^о^а вевола. што су свештенвон на врло ннскох 
сттпау; то су веЬнном ва^гори се.ьзцн у селу, а то ]в 
заслуга в.1ядикз:... Да су свештенвцн иоле разборвтц)И, 
на да шко.1а н арква вду упоредо, просвета бн иного 
ввше учвнн.1а, него што сада чнвв. Кнетовя врло често 
ввеу 'ва.\6*>лл Л|уди нз места, те ;е в с те стране за учи- 
теле тешко и ^з6п^а^у ва^ордвварнп)е пшекулацк^е. 

Спецв]а.1во за српске школе нма ^ош вевоьа. Турцн 
вису допуствля ваше школе ва основу патри^аршн]СЕНх ■ 
привв.)егн^а, вего на основу § 129 ко}ъ важн за при- 
ьатне шхоле, те се меша]у у наше п1воле н поставл>а|у 
вскаквс одговорвике тволе-л1ушев^л<<г>. Те мушевелн^е 
Щ|аве грдве неприлнке учнтелу н аегову раду. 

Поред свега тога не треба забораввтн : да ^е школа 
учнпнла доста и да се народ поступно с воне оро1^ва. 
У овоме кра^у ^е у последа« време вр-ю велвкн нроцеват 
писмених лудн. 

Народ у сво^оз лоези]в лоннпе: 

,Вз гора врвнх, гора нврнсат, 
.Гора мврисат, тан^ановина, 
.Тл*давоввна восковина. 
,У гора вма чесан нанаствр, 
,У чт^аствр девет попова, 
яДевет попови, десето Цче, 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



о ЛЕПЕНЦЛ НА РАДИКУ 201 

аДесето ^аче ваига гдедаше. 
,Му проговори стари ^егуман: 
„Де^ ^идВ) иоре, ти лудо ^аче, 
,Што Евига гледаш и едзе ронвш, 
яДа ли ти се тебе нного^ доде]а, 
„Манастиров изыет чинеЬи? 
,Тадч му велит лудо ^аче: 
„Де^ ^вди, море, стари |вгуиан, 
,Ево ял иыат девет години, 
,Каде си седим у ыаиастир-ов. 
,Ми се дожали за яо)л ма^ка.* 

XI 

Не ыислин да сам све изнео о овои кра^у, али се 
вадам, да сан изиео слику садашвега сташа, што ми ^е 
овои приликом и ванера била. Ово су управо мо^а пут- 
иичва опаиааа, а спецщалне сгвари, као што ^е: фи- 
лолошко и истори^ско испитнван>е, оставлам за другу 
прилику, а ни назиаг>е ми не би било криво, кад би то 
неко позванщи пре мене изнео. 



'о.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ 

ПРКЛОЖАК К КС^ТОРИ^И СРЕИЛЕ из ГОДИНЕ 1В07 
СТСЫАНА Новлковй-нл 



у часопис; „МорскоА Сборнвкъ, издяваеныВ мор- 
скимъ ученынъ комитетоыъ, тоиъ XXVIII" (бр. 3 за март 
1857) ко^^ се штампа у Петрограду, налами се на стр. 32—63 
чланак Николаза Клемента, ,Годг въ пл^ну у Турокъ, 
съ корвета Флора, въ 1807 году." У том се чланку по- 
ннше на^пре кахн.ава№е в нучеше српсках зароб.ьеняка 
ко^е ^е пвсац са сво^щ| друговнма узгред, по Македонв]и, 
гледао, и по том погуб-ьеке српСБИх зароблеиика, из- 
вршено 17—18 марта 1807 године у Дарвграду. Ради 
тих неколико врста ко^е допряносе да се са евин не за- 
бораве ви ти безинеип нученици нашега рата за осло- 
бо^еше, ИИ Ьеыо што нохеио краЬе препричати горе на- 
веденп чланак, тим пре што су лодатци н>егови лепа граЦ 
за опште познаван>е оновреневих прилика иа Балканском 
Полуострву. 

Корвет .Флора* свршен ]е у петроградским ради- 
ояицана а спуштен у море пред ^есен 1806 године. У 
селтембру 1806 кренула се „Флора" из Кронштата пут 
Крфа, где ]0] се вал>ало придружитн флоти Дмитрща 
Никола^евиЬа Сеоавипа. Крф ^е у то вреие припадао 
Републици Седан Острва, под заштитон Русине. На сам 
БохйЬ 1806 „Флора* стигне у КрФ, и сазиавши да ^е 
адмирал Сешаваи у Боци Которско^, отплови тано На 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ДА СЕ НВ ЗАБОРЛВИ 203 

ДОН 7-ог ^ануара 1807 сва се Флота из Боке крене н<1зад 
пут КрФЯ. Али чим се ия залива испловили на отворено 
море, обрне друго^ачи^и ветар, „Флора" се одво^и од свога 
друштва, и ветар ]е нагна под Корчулу, где су се радИ 
рата с Французииа тада находиле друге две руске лл^е. 
У томе приставишту, очеку^уЬиповол,ни^и ветар, „флора" 
остано до 23 ]ануара 1807, а 24-ога иза1)е опет на море, 
ади ^е одмах слодбще силан ветар и стане ^е гнати по 
мору с толиком силом, да се 28-ога ]ануара у вече брод 
разбно блнзу арбанских обала, ведалево од Лвлоие. Офн- 
■цири, во^пици и послуга с брода, свега око 150 луди, 
спасу се с муком на обалу, и по эаповестн Ибрахин-паше 
из Берата, отера^у се с обале у та^ град. 

Ибрахиы-паша се десио од добрих старик паша. 
Заповедно ]е да се заробл.еницима одыах врати што им 
^е било поотимано, об]авио им ^е да ^е ме^у Русизон и 
Турском рат; распоредио их зе на станове по хришЬан- 
скии ку1|ама у Берату, а кад ^е добио наредбу из Да- 
рцграда да заробл>ени1се таио испрати, оправио'их ^е 
што ^е могао бо^ье, са сводим спроводникон набавивши 
сваконе по кабаннцу, седло и узду и давши сваконе и 
новаца. 

Али чим су заробЛ1енин,и изашли из области Ибра- 
хим-пашипе, еве ]е окренуло другодачи]е. У Битолу су 
им, 13-ог Фебруара, одузели кон^скн прибор; кон>а им 
више иису хтели давати но су их потерали пешице. Оде- 
вени еу били ужасно. У ^еднога )е био иундир без ру- 
кава, у другога без ^аке, ]ер су варвары одсецали златан 
ширит на №има. Писцу ове записке поотвидали су сва 
дугмета са хал.ииа. Путоваае ^е у опште било врло мучно. 
Онога ко би се уморио или заостао, гоыили су батинама 
да се жури; по варошииа псовале су нх жене и деца и 
бацали се на в>их канев>ем и блатоц, а пратвоци иису 
смели да их брапе. Лекар ^е био сачувзо сво] тророги 
шешир, капу ко]а му ^е навела силне муке, ^ер се Д11вд.и 
народ тога ради бацао иа доктора чине ^е стигао, и у 
]едиоы селу, где га ^е коа занео на страну од друштва, 
тукли су га и млати.1и тако да ^е ]едва жив оетао, 

я Готово у свима градовима што су у области Али- 
,пате ^ааипскога многе су 1^ами^е огрЦене плотом ви- 
яСоким за човеч^и рает. 11рош11е тога плота окиЬено 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



204 ДА ов НЕ глБОРЛви 

,]в било човеч^ям главама. На нашу среЬу, тога звера 
„ни^е било код куЬе; казали су вам да ^е био отишао 
,на Србе щй су се под старештвоы Црвога Ъор^а по- 
.бунили против Турака. Иначе бв, може бити, и наше 
.главе остале негде на прошЬу. У многим градовима 
^^ед нашим су очима иодвргавали казни заробленике 
,сраске, я изгледало нам ^е као да су нас нарочито вв- 
одили кроз места у Козина су се вршила щекаква звер- 
,ства над хришЬаниыа. Ни^е било села у коне ие би 
.висио какав обешен човек у на|кивло^ улнци. Убиство 
.хряшЬанина у авх ^е дело тако обичио да на б нико- 
,ни пажве не обраЬа. Ме^у тиы Грци и Гркише гле- 
,дали су нас, сво^е.^едноверце, са еаучешЬем и уз пут 
„су нан добацивали хлеба а на ноЬнште доносили вина 
,и других понуда.' (стр. 43). 

Марта 10-ога зароб.ьевике су довели у Родосто на 
Мраморном Мору. Ту се купила во^ска против Руса. За- 
робленике су водили с онина што су дизали вознике, 
еда бй л.уди, видеЬи заробленике одыах у почетку возне, 
радн]е полазили. И хришЬави и ови зароб^'ници тр- 
пели су свака ч,уда. Кад су се креяули да.ъе к Цари- 
граду, истерала их .]е из свога села ]една Туркяаа спа- 
хиница не допушта^уЬи ви да преиоЬе у хану аеном, 
ма да ]е време било да горе бити не може. У та^ ызх 
зедан од друштва разболи се на смрт. С изговорои да 
он епречава брже путова^е, ^едан Турчин му одсече главу 
пред евина ; другп стану над &ии мртвни огледати сво^е 
сабл.е, и тако га исеку на коиаде, а главу му натакну 
на мотку, па су зе тако носили пред заробл>еннцниа. 

Пред вече 16-ога марта стигну пред Царяград, Из 
вароши се пред заробл.енике язашлу ^аничари кО]и их 
уведу у варош по два и два. Уза свакога з'в ишао заничар 
с голин ножей, држеЬи за врат заробл>ениЕа. ГраЦни 
су се купили гонилама да их виде; зедни су ви се сме- 
кали; други су вы п^ьували у лице; треЬн су их пла- 
тили штаповина по глави. „Нщтюсле нас — прича се — 
„доведу у двориште Великога Везира, где уе у оковима 
^седело око аедесет луди, зароблених Срба, Ту су се 
яОНы налазыли веЯ три дана и ноАи. Пред нашим очима 
^извршет )е аогублем,е ких свщу. ^едноме ао зедноме 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ДА СЕ НЕ аАБОРАВИ 305 

,секли с^ главу.*) Докле се то радвло, нас су претре- 
,сали а поодузииали су нам готово све до кожуле. Ве- 
.ликога Беаира видели нисмо. А слушали сио да ^е с 
,№иы бно и Фр^нцуски пославиБ, ^еверал Се6асти]аав, 
,и да су обо]ица гледали срамоту и понижен>е наше. На 
.деданпут неко махну марамом (то ^е, валада, био Велики 
„Везяр), и нас онако исто опет ловодоше кроз варош 
,дале. Ходили смо ^едва мнчуЬи ногана и гледа^у^1И 
, преда се, те и не зыамо шта се око нас чинило, и 
(Отргли смо се од заноса тек када смо стигли на обалу 
яЗалива. Уведоше нас у веЬе превозне ла^ и новезоше 
„незнано куда. Превоз ни^е тра^ао дуге. Ми видимо да 
яСмо у Галати, где су морске власти и радионице. Ту 
„се спрема^у во^ни бродови, ту су арсенала, ту магацини, 
,ту радаониц^ за транше бродова, ту зграде за топове; 
,ту — ■ на нослетву — живи и капетан-паша (велики 
„адмирал.)' стр. 4Ъ— 47. 

Ту су зароб.ьвници смештени да издржава^у дале 
сво^у муку у на^гории приликама. Ме^у роби^ашима ко^и 
су ту радили застали су и 200 Руса зароблених у Мол- 
давии. Сви су били оковани. Светлост ^е у тамннцу про- 
дирала, на мале бацице; у тамници ]е био чабар с водом; 
мало дале ^е било место за телесну нечистоту, ко^а се 
чистила само ]еднои у неде.йи дана, и грозаи сирад у 
тамници тога ради био ^е несноснщи од евега осталога. 
Зароб^ьеници су били оковани све ]ош с понеким, а друш- 
тво су им били назгори преступницн. Ме^у аима их ^е 
било ко^нна су руке одеечене за кра^у, или ^език за су- 
више Слободан говор. Где зе ко лежао, ту ]е и спавао; 
узглаа&е ]е била главн>а од дрвета. Ыи^е се ни у чем 
разливовало ноступаае с ОФИЦцрима од оиога с простим 
во^ницииа или с кра^н>иы зликовцима. Кошу.ье ^е свак 
сам себи прао; ни у кога ни]е било више од ^едне, и 
док би му се кошула сушила, свак ^е седео го. Ледина 
утеха овин бедним зароб.ъенициыа била ^е што су имали 
неку цркву у тамниди, подигнуту по насто^аваау царице 
Катарине Ц. Од стране цара Александра I даиски по- 

') Горе ^е вазвиен дан додаска иред Царвград. Дай извр- 
ш«н>а овога аоколл ни]е оэн^^чен ; за то га ки, ирена 1ор1ьеи, став- 
лено 1Т-0Г яди 18чэг нарта. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



206 ДА СЕ НЕ ЗАБОРЛВВ 

сланик, барон Хмпш, слао ]е зароблевнцина новаца, ко^е 
су яа^пре десетковади тамничари. На Ускрс^е заробле- 
няцииа Патрщарх послао ]а^а и хлеба, од чега су, та- 
ко1>е, тамничари део придиглл. Кад ^е плавула буна 
против султана Селима, нови султан Мустаса послао ^в 
евина заробленйцима по дукат. Зароблени ОФИцири обрате 
се тада за се и за сво^е другове представпицвна страних 
сила у Цариграду, да би се барем окова опростили. Од- 
говорено зе од свц)у да ии се поиоЬи не може, али да 
би им могао помоЬи француски посланик ]^енерал Себа- 
етщани. Они пошлу молбу и Фрапцуском лосланнБу, и 
човеву ко^ега су му послали, некой Грку, Генерал одго- 
вори доста грубо да се чудн како се могу обраЬати аему 
они, на]веЬи непри^атели ьегова господара! То ]е било 
врло кратко врене пред Тилэитским Миром (^ун 1а07). 
Пошто се ту помире Александар Т и Нанолеон, све се 
промени. Истн Генерал Собасти^ани добиозе налог да се 
брнне како Ье да ослободи яароб.ьеникс. ^едном су ноЬу 
у тамницу дошли први секретар Францускога 11оа1анства 
и чиновник с Порте. Секретар ,1е поэвяо официре да му 
покажу СПС руске поданике, и они су бро^у нравих ру- 
ских поданика придодали ^ош 150 хригаКана, другова по 
трпл.ен>у и яевол,и. То се свршило треЬи дан БожиЬа 
1807 године. 



Горе наведене црте из путовава зароб.ъеника ру- 
ских у Фебруару и марту 1807 од авлонског нринор^а 
лреко Верата, Битола и Сера у Цариград, показуху живим 
бо]аиа стаае ствари на Балканском Полуострву онога 
времена. Главна црта, црвени конац свв^у сукоба и свих 
одноша^а, налази се у супротности вера, Народност у оно 
време нще ииала значаща ко]и има данас. То што гово- 
римо показаЬе се по ^ош .]едном Факту ко]и вадимо из 
белешака Н. Клемента, Горе смо наве.'и како ^е у таи- 
нпци служила и хришЬавска црква, у ко^у ^е но запо- 
вести иатри^арxово^, ради службе, свакв дан долаэио 
грчки калу1,ер. При ношеау лити^е четврте недел.е по 
Ускрсу, где су и иконе и заставе црквене заробленици 
у оковима са свсштеником носили, тамничари су гледали 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



д\ ОЕ ЫЕ ЭАБОРлви 207 

Призор чудеЬи се. Дедан грчки гусар превари се те рекне 
тии Турцина: ,Погледа^те< С таком Ье истоы спечаношЬу 
„хришЬани узетй вашу землу н заузети Дариград !' Му- 
слоианима ^е требало само то, ла да одиах скоче на за- 
роблене и оковане хришЬане, да их растера^у и стану 
туЬи немилостиво, тако да су ^едва стигли да иконе и 
заставе унесу у цркву и да ^е затворе, како не би и она 
бвла разгра().ьена ! НесреЬни грчки гусар нзвукао ^е за 
сво)у несмотреност жестоке дегенеке. 

И српски нученици ко^и су погубл>енн пред овин 
рускин 'зароб^ьеннциыа у Цариграду и ко^и су уз пут 
лред н>иыа нучевя или погуб^ьавани по Македонщи, па- 
дали су у ^едном тренутку страховите борбе где се ло- 
мило хоЬе ли се десно или #ево. ВраКа^уЬи народу нашем 
спомен н>ихове незнане сырти за народно. ослобо1(еае, 
бацнЬемо поглед на стаке Е0^е се и н>иховоы мученичком 
смрЬу осветЛ|ава. 

У целой првон ратоваку за ослобо^ае наззнача^- 
Iш^и су и иа^замршенн^н последаи иесеци 1806 и први 
1807 године, од нечетка августа 1806 до кра^а марта 
1807 године. У ствари се у том времеву преломило с 
пос1а№С10 Србще, и аен ]е државни живот заиетнуо се 
у томе крхаау н лонл.ен>у. Тада еу биле коначнс поро- 
|а]не муке за засебност дрхавнога живота у Орбпзи. 

Ванредно ереЬно ратоваке српско у 1806 годиии, бо- 
Зеви на Мишару, на Делиграду и на граници сирам Ниша 
(22 августа 1806 године) с ^едне стране, а с друге све 
1ане нриыинаае рата с Руси^ои на1'нало ]е Турке да се 
с устаницина из Орбите с извесннм уетупкама мире, ма да 
им )е Наполеон испрва саветовао да то не чине. Тада се 
први пут Порта ск-юнила да у^е у разговор о самостал- 
ном орстанку Срба^е. Српски изасланик Петар Ичко пре- 
говарао ^в у августу 1806 на Цорти како Ье се Србща 
у напредак уреднтн. После жестоких бозева на граници 
К0]има се хтело и носледн>и пут пре свршетка покушати 
умире^е насилним путем, пошто среЬа оруж^а' опет пре- 
крене у корист српеку, Кара^ор^е и Ибрахиа-пагаа уго- 
•воре прниир^е за' шест нед&ьа, ко]е се могло обнав^ьати 
прщавом за две неделе раните. У том ^е из Ниша стигао 
Иетар Ечко с турским изаславиком (мухасилом), ^еднии 
капнци-башои н патрп^арти^скиы секретарем. То зе било 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



208 



с кра]ен септенбра 1806 године. Двадесет а четирв ода- 
брава докаЬива на косина послана су тада у Ниш пред 
ове инроносце. У Снедереву вх ]е предусрео сам Еара^р^ 
с войском и пуцтавои из топова. Царски изасланиЕ (ку- 
хасил) ^е обеЬавао Кара^рЬу да ^е битн насаедственн 
бег над Србя^он, и огрнуо га ^в капутом од скерлета в 
(ятюцеввн самур-Ьурковима. Дли се до мира в тада не 
Л.ОЩ )бр се на Порти не одобри оно што су Србн тада 
(у октобру 1806) у Смедереву с Портиннм изасланнцнна 
у1Ч)ворилн. Очеку]уЬн одобре&е и Фернан, Србн не^у тни 
30-ог новембра узму београдску варош, а 27-ог декембра 
н град, у коне остане иска мешовита српско-турска гра- 
нена улрава. ^ануара 26-ог 1807 Срби на всти иа^н 
1грине и Шабац. Кара^ор^,«очеку^уЬи униреке, похита 
одатле к Ухвцу да заузие и №ега, те да оре мира делом 
састави у сво)вн рукаиа цео пашалу^ београдски. 

Ме$у ТИМ с друге стране, ру(;в1А ..войска ^в прешла 
бчла границу турску на Даестру веЬ 16-ог октобра 1806 
без облаве рата. Русща ^е рат Порти* об^авила тег 18 
новембра те године, а више од иесец дана позни^е. Порта 
^е на ту об]аБу сво^он об^авом одговорвла. С почетном 1807 
и Француска навали на Порту да се са Србиыа нз^ри, еда 
би се с веЬс'1 силом Русима могла одупрети. Преговори 
се~у Смед';,, (у обнове, Турца навале да нм Срби у име 
верности ц, ^^^ску против Руса у поиоЬ даду. Ово ви)е 
хтео прим; л иико, алн ^е бало .ьуди ко]и су ради били 
изнвреву, ^1а да се Србща неутрално дрхи в прена Ру- 
сима и према Турцаиа. На ту ^е страну теглио а Кя'>а- 
^р^е. Друга страна ^е опет тегли.1а да^ъен во1еваау у 
савезу с Русима, очеку^уЬн од такога рада епаеейе на- 
родно. 

У томе ломлешу ме!)у ^едним и другим правцем, 
на^пре се шметне треае и борба с бсоградсЕим Суле^- 
ыан-пашон. Дедна странка српсса желела ^е да он иза^, а 
место ^е аегово ныло заузсги царски взасланик (мухасил) 
са 150 Турака. Као за извршеше те желе, Суле]Ман-паша 
се склони да са сводим чицовнициыа и неким ' Турцима 
остави Београд, те да очисти место новоме чиновййштву 
по Ичково^ погодби, ко^е као да ^е чекало у Нищ^ч На 
дан 28-ег Фсбруара 1807 Суле]ыан'паша еа свим Шеда 
Београд Србнма и са ^оиI 270 Турака креве се к Нишу. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ДА СВ НЕ 8ЛВ0РЛВИ 209 

Али их одмах испред Београда, код Пашине Чесие, иред- 
сретну одре^ни луди и поубщазу све до ^еднога, Оруж^е 
су нмали сано паша и веколико вегових вишек чинов- 
ника. Истога дана се нанадве и на заостале Турке у 
Београду, те се и од вих веЬина иоубща. *) Исто се . 
то учини и с Турцвма ко^и су после иреда^е Шанца по 
уговору од 23-ег ^ануара 1807 осталй тамо. А кад на 
скоро по той П. Ичко по^е из Ниша са дванаест Ту- 
рака (господе и иоыака), ые{)у ко]и1на су били иови 
београдскн чиновници, П. Добрньац и аих поубща код 
Пара11ииа. Тако се са српске стране веЬ с кра]еы Фе- 
бруара 1807 овим поколем огласи прекид сви^у прего- 
Бора и сви^у веза с Дариградои. Да дай 19 нарта у Са- 
вету у Смедерову прекинуто ^е и службеио с турским иза- 
слзнихоы Бо^и ^в бно послан за ыир. И он ^е отишао пут 
Цариграда лреко ^Дустри^е.') 

На другу стрЛну отварале су се везе с руеком Глав- 
ном Командой у илашко^ и у скоро но тон поставлен ]е 
и агеиат и представцик руске владе у Београду К. К. 
РодоФиникин, ко^н }е наинеповаи ]6-ог ^уна 1807. А 
28-ог зуна 1807 у Неготину потписан ^е не^у рускин 
представникон пуковникон иаулучи и српскии стареши- 
наыа уговор ко]ии Србща прима врховну аштиту руску. 

Предонишлаве српских во^ ые^у Цс радон и 11е- 
троградон; кидаке давиашЕьвх веза, и с. ^бено, пуво, 
Форнално отваравье аових пропраЬало С1 као што се 
вяди, оштрин трзавицама политичких страсти а проли- 
вавен невиие крви и яа ^едно^ и ва друго] страна Ув!-!- 
етва турска од^овара^у I^ретерано^ страсности ерпс; ;' II 
горчииа ^е ових трзавица тра^ала дуго по тп "^ ■- 

шаау Портиннх пуномоЬнвка у веколико пр^ ип и 

приликой преговора о Вукурешкон Уговору 1: ^2. 

Септембра 1901. 
у Петрограду. 

*) Цз ^едвог взвешт1^а 1'одо»иаиквнова од 1)4- .: > >^' вили 

се да ^е тада у Београду било ^■^■!I на 400 ■ . 'Н к; ишкога 

становниттва. Нвсу, лаклв, свн щ>;.ш^^^ян ч чи . '..шкои, 
Еао што би се по ондашЕыш Осдешк^.ии мог : ..аслатч. 

*) Све овв дога^а^е ми претресамо на ,иво у нарочито! веЬо^ 
расарави ^Цчков ыир*. к<у^ се сиреи.ч за 1ит!1и11у. 

годшпкацл. ХЕ1 14 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ЛЕКА — КАНУМ* 
прилог, приопштио Рад, ^осмалац 



Лека Дука^инац, обласни господар северне Арба- 
ни]е, владао ^е у другоз треЬани XV века (око 1430 го- 
дина). За владе цара Душана цела Арбаниза 110Т11а,даше 
под аегов скиптар, ') гу но аегово] смрти. када се ае- 
гово велико царство раздроби на ситне области^ тада и 
Арбани]а стече себи самосталвост и то са три облаена 
гоеподара. Северна иыаше за управитела и госиодара 
Леку Дука^явца, средаа Скендербега а ^ужна Деспота 
Мусакиду, и ако де Скендербег привидно узедянио све 
три Арбанще и аима владао, то ^е бис у ствари Феуда- 
лизан, а саме области имаху свозу самосталност, 

Наше народне несые на више иеста поыику овог 
истог Леку, под иыенои Лека Капетан. О>егово господ* 
ство на^боxе одртава она песиа: , сестра Леке Еапетана.* 

Ну у колилико наше народне песые бар штогод о 
аему зборе у толпко ^е чудновати^е што овом човеку 
код саипх Арбанаса, баш оног дела где он владаше, нема 
никаквог предака о 1ьему лично него зедвно вазнв овог 
закона задржао му^е нме ие^ Арбанасима. Ово у толико 
лора бити )0Ш чуднще, што ^е баш та] господар се- 
верне Арбани^е оставио народу своме эаконик, по коме се 
Арбанаси ево и данас у||рав,:Ьа]у. 

Та^' закон данас се не на.]ази нигде написан.^) Код 
народа ]е остао усмен и прешао веЬ у обичазе, да данас 

• Левив Завов. — Ово де оделаж из веЬвг: .Во^ио-Хасто- 

фн^ска разиншлаа>а о Ъуру)|у КастриотнЬу Свевдербегу.* 

') Душан }е ос^о^но Арбани;у 1336. 

') До гада се нвсу проналдв писана спонеиици о овоир ва- 
кону или сан та^ засов. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ЛЕКЛ — КАДУМ 211 

свн иутници ко^и путоваху ]еднивг делон Арбанще опи- 
сузуЬи Арбанасе, износе и ыноге ствари аз Леквног за- 
кона, али као народне обича^е и особиие, а и не по1ш- 
шу^^в ову мудру установу Лекиау. 

Арбавас, данас, не призна^е ничщ закон осин ова;, 
и овоие ^е слаба н иначе 11орта иорала попустити, те 
се Мка — Капум простире на сваког Арбанаса. 

Па ипак велшсо, Арбанаси о законодавцу мало зна^у 
лричати, као што пало виа^у предан>а и о свопе ^едином 
на]славнизен владару Ъур^у КастриотиЬу. Ово ^е свакако 
било узрокои тога, што се Арбанаси но нарави сво^о^ 
не заносе да^ьно1I прошлошЬу, веЬ са свим блиском, 
управо зучерааом, од ко]в се йогу наЬи ^ош живи луди. 
Код аих нови дога^Ц]И и личности нствску^у старе, те се 
ови нреда^у нагло у заборав. ^а ли зе овоие допринело, 
што су се услед пропасти сво^е државе ') повукли у вр- 
летне планине, па таю по плеиевиыа усанлени и забо- 
равили сво^у нрошлост, а неыузикални, као готово сви 
брдски народи, нису сачували сво]у нрошлост, бар у на- 
родник песиана и причаыа. Или би се ово ыогло туиа- 
чити и на други начин; ну ми се дале у то неЬеио 
упуштати. 

Свакако би правнике норао ^ако интересовати сан 
ааконик Ленин, када би ско га иогли донети у целости. 
Ну то ^е готово неногуЬно. Валало би пропутовати целу 
Арбанщу, па од свих илемена и главара племепских по- 
купити разбацане параграфе тога законика, класиФИци- 
рати, и тек би се тада и»ало потпуног по^иа о ово; иу^фо; 
установи Леке Дука^инца. 

Мвоги су нам Арбанаси говорили, да тога закона 
имя написаног и сто^и код неких Фисова (племена), — 
док су други говорили, да аега зна^у главари племена 
наламет, я то се по првдагьима, и усмено дале преноси 
на мла^. Ово друго ^е вероватни]е од оног првог, ^ер да 
га вгде иыа написаног, 6а се до сада лронашао. До ових 
п^аграФа дошли сыо чисто испиту^уЬн народ. 



') Овде оодраэ^нев&но вреие Скевдербеговог вдядав>а. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



Ове лзбирке законске поделиЬено на два одаъва: I, о 
уре^еау судова н II, законски параграФИ (на бро^^ 41.).*. 



I) О уре^вку судова. 

Чл. 1. 
Суд се образу^е преыа потреби из лленеЕСКВХ гла- 
вара ОЕих племена, из козих ^е тужилац и кривац. 



Бро^ судила бива раван са обадве стране. На^ста- 
рщи по годннама бива управител суда (преседник). Су- 
дща пак коже бити 60—80. 

Чл. 3. 

Ова^ суд зэседава у на^ближем плененскоы месту 
или где год на граниди нзме!) та два пленена, из ко]их 
Зе оптуженн и тужнлац. 

(У местива и кра^евима, где су Турци мало више 
подвластнли Арбанасе, као Скадар и околина иу, у су- 
довима овии заеедааа нарочити турски чиновник. У дру- 
гим кра^евниа ови су судови потпуно признати в неза- 
висни од турских власти). 

Чл. 4. 

Тужилац се обраЬа аа свога нлеменског гдавара 
са тужбон ко]И сакул.ьа племенсво веЬе, а ко^е опет шале 
изасланика, да ^аьн глави племена из ко]ег ]е кривац, 
— да на заказано место иду н>нхове судите. 

Чл. 5. 
Сведоци на позив мора^у доЬи и за истянитост 
сво]ИХ исказа заклиау се сваки по своне закону верском. 

^) Параграфе нисио класифиаиралн, веЬ смо нх редон став- 
пали преиа вашем дознаваку и записивасьу. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



м 



5л. 6. 

Су^ае се лора на^далв до мрака заврпгати. 

(Овом брзом су^еау допрнноси много и та оквлност, 
што крввац никада — или бар врло ретко — неЬе ла- 
гати, веЬ дело лризна потпуво како се десило). 

Чл. 7. 
По испиту тужиоца, туженог и сведока суд на основу 
Лека — Кануна доноси пресуду т. ^. казну, ко^а од- 
говара кривицв. 

II) Законсии п^аграФИ 



Веса \ъ светика сваког Арнаутина. 
(Беса ^е часна реч, дата тврда вера, да Ье угово- 
рено бити т' ^. да Ье се дато обеЬаае испунити.) 

Дату бесу иора свако одржати, па ма ради шеног 
испушеаа и главу изгубно. 

Ко^и дату бесу погази, не испуни ^е, потпада под 
племенскя суд и суди се као лака или лопов. 

^. 4. 
Ако се ^е узроком неодржане бесе догодило зло али 
смрт ононе, коне ^е дата, кривокдетник плаЬа крв. (т. ]. 
потпада под §..8.). 

§.5. 

Беса може бити дата на одре^но време или на 
вечита времена. 

За погажену бесу, т. у за ире времена превршеву 
реч одговоран ^е сейм кривца и свакн члан аеговог пле- 
мена, па ма и у самом племеяу да су са истим закрайени. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



МусаФир (гост) ^е светика сваког Арваутнна, па 
на тад нанернвк био в неко од крвника тога доиаЬина. 
У тон иу се дону и све до взван граница пленена тога 
пе сне деситн никакво з.&о. 

Коне у дону или под заштнтон веговон у путоваку 
погине гост или штиЬеник од ту^е руке, дужан ^е до- 
поив или эаштитник убщеног светити га. (т. ]. траясити 
убицу и яаплатити крв — §. 8. — као да ну де ^вдан 
од дона11е челади или ^едиоплеиеиика погинуо). 



Ко^и убще нусаФира (госта) плаЬа 12 Ьеса ') и само 
га кегово плене мора предати на нилост и ненилост 
овои плеиеву, од кога ^е уби^епи, 

§.}■ 

Ту1(у прошеаицу не сме вико препросити. 

^. 10. 
Ко^и лрепроси дево]ву, да плати 12 Ьеса. 

§■11- 
Бо]Н 1фи борби у коштац отне иза иаса свопе про- 
тивнику оружие, да плати 6 Кеса. 



Ко^и се удали од куЬе или побегне из на каква 
узроЕа да ну породица и ииаве остану под заштитон 
села или пленена кз ко^ег ^е. 

^- 13. 
Ко]и се удали или побегне за свагда са инава свога, 
а ие остави виког свога ближшег, ииаке иу деле пле- 
непици или село из кога ^е. 



|. 100 вравака^, што чннн 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



Ако бн се опет вратио, враЬа ну се има&е или лу 
се иора дати накнада за инан>е у зенли или новцу. 

^. 25. 
У путу ако коди логине, — а казивао се раназе да 
}е слуга или познаниЕ некога (поинеице казаног), па ыа 
га и не познавао лично, — тщ, ко^ега ]е убщсвн поин- 
као као шзнаника (те тиие се а>еговиы иненои зашти- 
Ьавао), сматра се као заштитник убщеяог и дужан ]& 
трааити убицу и валлатнти крв (но §. 8.). 

^. 16. 
Ако ко^и задругар учини вакво зло, одговорни су 
сви чланови у задрузи. (Унор. овад члаи са чл. 198 
Душаиовог Законика). 

^- 27. 
За крв су одговорни свя сродыици, цело нлеие, па 
ыа били и они саии у сва^и, непрщатаьству или чак и 
закрвлени са учиииоцеы зла ила убиства, или са вего- 
вин доиаЬиы. 

#. 28. 
Ако се у коне месту учнни похара или зло ма коые 
од путника, одговорно^е то село и плакаоштету. (Упор, 
са овин чл, 203 Душаиовог Законика). 

^- 19. 
Ако ко^и учини нехотичио убиство, илаЬа или он 
или нлеие пола врви (6 Ьеса). У овоы случа^у разне- 
аяу ^емце за иэвесно уговорено врене и везу^у бесу за 
мир. (Упор. чл. 150. Душаиовог Законика). 



Ако се убица исти противв овоы плаЬаку или се 
устехе, плене убя^еног имя права трахити целу крв 
(по §. 8.). 



Очном в1Соо1^1е 



^. 21. 
Кад се убиство учини уыед увреде убщеног или у 
сва^и, тада иа^ближа, пленена духна су посредовитн за 
понирехье ове крви. Убица ллаЬа саио крвниБу (12 Ьеса), 
не потпада^уЬв под крвву освету. Узиыаае ]енаца и ве- 
зиваке бесе при тоне ыора бити (по §. 19.). 



Аво ]е убиство учишено панерно и ^ош изненада, 
убица потпада под крвну освету без поыире&а. У овои 
случазу покиреве би се могло постнЬи тек пошто би ко^и 
ия убиципог пленена погинуо од руке плеиеника уби- 
^енога. 

Кад убица добегне у куЬу, под вров сане поро- 
дице или иа козег од ро1^ака (ближег или да.№ног) уби- 
^еиога, не сне ну пиво ништа чиннтн. Он нора бити заш- 
тиЬен све до границе пленена, где му се наговести, да 
се од тада причува, ]ер су врвни непрщательи. 

Ут^ивач, ко^и наЬеиу ствар или иовац не ^ави, да 
плати накиаду за то. Истн се снатра вао лопов. (Сравни 
са овны чл. 31. Дшановог Законика). 

§.25. 
Жена, ако ^о^ нух погине или од ке одбегне, нохе 
се преудати. 

^. 26. 
Жена, чц] ]е нуж на во]ну отишао, дужна га ^е 
чекати све док се не врати, па иа кад то било. Ако де- 
бите сигуран глас, да ^о^ ^е муж йогинуо, остазе ^о^ на 
волу да се преуда (да поступи по §. 25.). 

^- 27. 
Жена при преуда^н иена права на децу од првог 
донаЬииа, ако ина ]ош живвх ропака аегових. Она ост^у 
вод ропака на^блиxиx. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ЛЕКА — КЛНУМ 



Ако од првог иужа неиа ро^ка, духан ^е нови до- 
маЬин примити и хранити децу сво^е жене, као сво^у. 



Кад год се у полу или на шсаау ради, свак ^в сао- 
бодаы на сво]еи иыаау радити, и нико га не сне дирати 
или иу зло учинитЕ ни нод ваквны изговорои, 

^. 30. 
Закрвлена пленена, ако с полиыа, ливадаиа и 
иыааеы граннче, па ^е доба, да се кора радити у полу, 
'— везу^у бесу ме^у собом до год тра^е рад дяввни, да 
нико не сие никог дирати. Коди после овог ипак учини 
убиство или и покуша^, подпада под § 8. овог закона. 

^. 31. 

Кози обешчастн девозку, па иа то било и по венод 
воли, мора зе узети за яену. 



Ово вааси и тада, ако ^е силон девочку обешчастио. 

Ко]и не би хтео обешчашЬену дево^ку узетн за жену, 
па било да ^е то учинно силом или по аено^ во.ье, пот- 
пада под крвну освету, као да ^е учинио убиство или иа 
вакво опасно дело. 

^. 34. 
Ако ^е извршно силоваше, а девочка и кена Фами-- 
ли^а и плене неЬе да га узму за мужа 'дево^ци, тада 
проузрОЕОвач суди се по §. 8. 

^. 8й. 
Кад Бо обешчасти ясену с аенон во^ьом, нуж аен има 
права отерати ^е. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



Ео]н силу^е хсегу* плаЬя крв (по §. 8.). 
#. 37. 

Кад се ко стави под заштиту ллеыеиа или накар 
^еднога члана тог племена, када ну \ь ^ош та^ дао бесу, 
— тада, ако му случа)но шгиЬенЯЕа убщу, мора он и чи- 
тано плене светитй се за нрв. Главу за главу. 

^. 38. 
Нико не еме га1,ати онога, кози се стави под заш- 
титу шенске. Не сме га у тон случа^у га^ти ни шегов 
крвник. Ово вахи и ако ^е та женска из пленена, ко]в 
^е са шенин штиЬеишсоы заЕрв^ьено. 

^. 59. 
Ово важв и за странца на ко^е вере и народности. 

§.А0. 
Аво би га1|ао ко од плененика женс&е, ко^а пут- 
ника штити, сано плене духно ^е казнити кривца, — 
ако ^е то био странац, — или нлатитя крв онон пленену 
из кога ]в уби^ени. 

^. ^1. 
Ко^и га^а пп'и110ника, плене, из Е0]вг ]е яенсва 
нора се светитй за крв или покуша}, као да ^е то био 
Зедан из саног племена, (по §. 8.) 



Кад се посиотре ови законсви пабирци веаиког 
Леке — Кануна (за ко]и сани Арбанаси тврде да ина 
преко 200 параграфа) одмах се ноже увндети, да обу- 
хвата: .ьудсЕи, ииовипски и кривични закон. Дакле ипак 
вид Душановог Законика. — Ако пак ове параграфе 
упоредино с Душановин закопнкоы, наЬи Ьеио иного 
сличних (управо идентичних) одредаба; — па бисно го- 
тово иоглв тврдити, да ^е Л.ека натери^ал за сво^ закон 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



лвкд — КАНУЫ 219 

иа аега црлао, што би в врло природно бвло, пошто се 
Душанов законик простирао и на ову облает, ко^а ну 
беше саставни део др»аве,*па ^е ножда Лека дошав 
за господара Северне Арбанц]е встн закон нрелравно и 
удесио за дух и обича]е свога народа. ') — Л ножда ^е 
опет ^ош рани^е и пре по^авв на ко^их закона народ ар- 
банашкн ииао ове обича]е, па ^е Лека исте свунио, бо-ье 
их удесяо и допунно и хяие створяо зе11л>в народви закон. 

Для што можемо ноуздано взвести то ^е, да ^е ова) 
закон ностао обича^ арбанашког народа (целе Арбанще, 
свщу верозакона), што ]е и навело нноге путописце, да 
о позедивим эаконским одредбама говоре као н о чисто 
народниы обича^иыа. 

Ова] закон у нногоме ^е прешао и на Србе. ко^в 
нзисшано жпве с Арнаутвиа, те су в код ких данас 
оваки исти обича]и. Па и БогишяЬвв имовви заковик 
Црне Гере иыа тако^е многих одредаба сличних Лека 
~ Кануыу. Утвцаз еуседства морао св осетити и на Цр- 
ногорцима, ко^и попрвмаше сличне о6ича]е и особине, а на 
основу обвча^ннх нрава БогишиЬ ]в и стварао ова^ иыовви 
законик. — Срби лак око Скадра, у турским Васо^еви- 
Ьиыа, око ПеЬи и т. д. ноже се реЬи да жцве потнуно 
по Лека — Кануну. 

Карактеристично ^е у овоы закону то, што се н>ине 
не саио не забраку]е хрена освета, веЬ се она вине чак 
регулише, како Ье се и кад вршвти, — а засно взлази, 
да баш главни базис казненог оделка и ^есте сана 
крвна освета. — И ако ^е крвна освета уро^^ена вод 
^ужниx Словена, а од Срба се назвнше одржала код 
Дрногораца, инак ^е државниы уре^еаииа она сведена 
на то, да }б закон у држави уедини осветник кривцу, и 
тнме ^в и код Црногораца готово потнуно угуп1ена та 
особина (управо обич^). 

Али код Арбанаса, ео^и и иначе веиа)у дркавног 
облика, веЬ сенаратизам плеиенски ]ош више чини да 
о држ&вно^ за^едвици веЬе ^ош за дуто битв понеяа, 

') Дош ^в вероватища ола претпоставка, кад се само посмотрв 
вреяе ыд се по]в1ио Душавов Заковжк (21 — Т— 1849) — н жада се 
обаароно ва доба Лекива владава (око 1430 юд.); што иэдазя, да 
^е Леи Дука^внцу бпо врдо добро позяат ааковвк Свлвога Душана. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



220 ЛЕКА — КАНУЫ 

обичаз крвне освете ^е остао у луно] енази — к остаЬв, 
до год има важности и силе Лека — Канум.') — Да ли 
]е баш овоие крвнои обич^у допринео 0В1^ залов да се 
одржи до сада, или то лежи и у нарави саыога народа, 
то остав-ьано стручним етнограФиыа да кажу СБО^ суд. 

Иодгорида 1901 год. 



I. Е1а Бв11гак гиг аеваЬ1С(е <!ее ^(га&есЬСа. §(и(1ртг(. 
8*, ТО. 1889. Друго дело, во^е говори леллучяво о кр1но^ освеси 
^вств; ,Крв и нир код Срба и Арнаута* од С, Тро^аковвЬа н М. 
Га^иЬа, арештанпано вэ >Бр4Нвовот Кода.* 

0.д[1..еаОуСоО»:^1е 



ОАМРТИ 0ВИЧА1И У ТЗ^РДКА 

БЕЛЕШКЕ 
Тих. Р. "^ОР-ВЕВИ-КА 



О санртним обичаз'вма у Мухаыеданаца, колико ^е 
мени познаю, све до ]899. године у нашо^ каижевности 
аще било говора. Те године напиеао ^е г. Вид ВулетиА 
ВукаеовиЯ чланав о посыртниы обича^има код Мухане- 
данаца у Херцег-Боснн, ') у коме ^е означено пуно веоиа 
внтересних података о снрти и обича]ииа око ыртваца 
у Муханеданаца у Херцег-Босни. Али и после овогпри- 
лога г. ВукасовиЬа остало ^е ^ош посла на тоые полу, 
а сеа тога подацн г. ВукасовйЬа ]оп1 ннсу обич^и Ту- 
рука, аеЬ Срба Мухамеданаца. 

Наиа ^е неопходно потребно упознати се са ши- 
вотои и обича^вма наших суседа Турака. ВеЬ саи «акат, 
што су Турцн над нана не годинаыа, веЬ вековина вла- 
дали, доволан зе па да свакоие буде ^асБ0 даавхов жи- 
вот нй^е яогао остати без утица^а на наш. Ма и овлашниы 
читавеи нашиз народних уыотворина, ма и површним 
разматран>еы иашега зезика, иа в лаким погледом баче- 
нии на наш народив лшвот и обича^е уочвЬемо свуда 
по какав турски траг. То ^е неииновна последица за^ед- 
яичкога живота и узаданиога утица^а. 

Ну колики ]е био та) турскн утица^ на нас, колико 
^е турскога елемента унесено у наш духовни и друштвени 
живот, у иас ^ош нн^е процеаено, нити Ье се моЬи про- 
денити док се турски и духовни и друштвени живот не 
проучи и са нашим не упореди. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



222 алиртни овичлли у ТУРАК^^ 

У придог овоне ^а саи где што, кад сан бво у прн- 
ликака подеснии за то, бележво ствари, ко]е се односе 
на турски живот, обнча^е, зезвв, предаше и т. д., те ни 
се ва та] начин накупило прилично б&леясака. 

Овде сан рад изнети из белехака само оно, што 
се односа на смрт у Турака н обича^е око ке. 

Ове су ми белешке из Ниша и Свопла, а садрже 
доста ствари, ко]е су ивтересантни прилози за научно 
испитиван>е у опште, а ножда и за упоредно проучаваае 
обича^а наших на по се, чега ради их и саопштавам. 

Подаци су тачви и вернв, на да су турпи веона 
консервативни у верскиы стварина, и тешко вн ^е и чути 
питава ко^а се односе на веру, а ваио ли казивати вх. 
Па ипак сан их ]а белехсво од луди, косина ненаи раз- 
лога не веровати, а ао^н их добро лозна]у. 



Кад Турчии дуго болу^е, а ие ноже ни унрети ни 
оздравитв, нисли се да ^е грешан, те вал>а да ну се 
опросте гресв. Тога ради скупла^у се у болесниково] 
куЬи ро^ци, суседв и познаници да се с вине опросте. 
Болесник вм тада рекне: Халал вд'н! (Опростите ив!), 
на шта сви одговара^у: Хадалолсун! (Нева ^е просто !). 
У исто вреие прашта и болесник свииа присутвина: Св- 
зеда зсалал олсун '. (Вамв нека ^е просто !). После овога, 
верузе се, да Ье болесник у скоро или оздравити или 
унрети. 

Ако Турчин у болести падне у буннло (кар'шма) н 
иучи се, а не иоже да унре, онда родбина затраасн у 
суседству од жене, ко^а се сано ^едан пут удавала, да ну 
донесе што за ]ело, па Ье или унрети или оздравити. 
Ако се у те жене не деси ништа од ^ела, онда она обично 
дазе ]едно щв. 

Кад се веЬ види да Ье Турчин унрети зову оцу да 
ну Чита Иа син. Ако ^е ко у куЬи писнев ноже и он 
несто оце очитати. ^) 

Ако Турчии лако унре веру]е се да ^е праведав. 
Пето тако ако ^е нртвац жут у лицу, кажу да }е пра- 
ведав, а ако ]е црвев или ыодар онда зе грешан. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



САЫРТНИ ОБИЧАЛН У ТУРАКА 223 

Обича] ]е, да се иртвац однах, после два сата од 
прнлике после скртв, я сохрани. Ако лак ко умре у вече, 
те се не ноже истог дана сахранити, онда оста^е да ее 
сахрани рано сргра-дан. Преко ноЬи, ако ^е умрло нушко, 
чувашу га луди, а аво ^е аенско, хене. 

Чим се чу]е да ^е ко умро скупла)у се роЦци н 
суседи у шегово^ куЬв. Ако ^е уиро човек, ск^1Аалу се 
■йуди, а од хенских сано на}бли1ка родбина; а ако ]е 
хенско, долази хенскише, а од ыушких опет саио ва]> 
ближа родбнна. Алн пре но што се по1|е куЬи уирлога 
узнна се авдес. 

Кад се луди прикупе, онда се из вуЬе уирлога узика 
онолико новаца, колико Ье бити доволно за сахрану, па 
се д& оци, кога зову одмах чин болесвик издахые, ако се 
веЬ и не затече тада у куЬи. Оца да^е та^ новац првоие 
до себе са речиыа: Аиавет вирд'и (Аыапет да^ем), ова^ 
прими новце и одговара : Ананет алд'н (Аманет придам). 
Исто тако ова^ додаче другоме до себе, а ова^ дал>в, и 
тако редом до последаег, док се сви ие обреде. Тек се 
сад та^ новац ноже трошитв за сирену око сахране. 

Ако ^е увфли снромах, па у куЬн иена иоваца за 
сахрану, онда се попьъе кавав добар човек, те по чар- 
ши]а проси за сахрану; в л>уди ну севапа ради д^у 
врло радо. 

После овога оца окупа и опере ыртваца онако као 
кад се спрема за авдес. Мртвац се ие купа у куЬи, веЬ 
у бапгги, у авлщи или у ходнику. К;паае се врши на 
тенеширу. То ^е врста стола, ко^и се за ту прилику 
узииа из цаище. Богатщи Турци поруче тенешир те ни 
1Iа^стор начини, па га после купаН|а нртваца поклава^у 
цаищи, да се и за друге на^е.*) 

Вода ко^ои се иртвац купа треба да буде нлака, 
^вр С8 веру^е да нртвац осеЬа, па ако ]в вода сувише 
хладна виче: хладно ]е! а ако ^е сувише топла: оаа- 
ристе ме! само се то викаае ие ноже чути. 

Док оца мртваца купа музезин (помоЬник оции) ну 
полива. 

За врене купава богатагаииа, ко|и могу да плате, 
чани се села (глашев>е). Попну се дво^вца оца цаии^и 
на нунаре (а ногу бити и обични ^ьуди ко^и зна^у Коран), 
па )едан иде с лева на десно, а друси с десна на лево в 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



224 САИртни овичА^и у турака 

обилазеЬи ОЕО муварета, срет{цу се, и непрестано пева^у 
стихове из Корана, шюмиауЬи иие уирлога. Снротиаа 
се не оглашу]е. 

Ако умрли ни^е био обрезан (сунет), онда му оца 
сво^оы рукой слоыще иади прет на десно^ руци, на ыу 
нреко вега веже конац од ц,рвене свиле. 

Пошто се сврши купаве оца узина авдес, а исто 
тако и еви присугни, ^ер се верде над ко узме авдес, 
а после тога вади голог човека, нли ыу потече крв на 
нос, или иу иде гно^ нз ране, или буде што друго не- 
чисто, онда му се авдее поквари, те га вала попово узети. 

Одело у коме се ыртвац при купаау затекао по- 
Елааа се свротиаи. 

Ма да се у Корану забра&узе нукаае (са^мак) за 
мртвацем, опет женскиве кука и нарнче исто онако као 
што то чине и Српкиае. 

После купава 01^а запуши ыртвкцу сваку рупу на 
телу памукон, а исто тако нетне му лаыука и изнежу 
свих прстн^у на рукама и ногана. 

За тин на парчету хартще напише иман Каг'ди. 
То ^е некакво уверен>е или потврда, ко^а садржв поред 
инена иртваца и веговог презимена по матери (н пр. 
Алща сип Фатимин) ]0ш и молитву за опрошта^ вегових 
грехова. Иман Ьаг'ди се ставка нртвацу на прса, па се 
са вин и сахравузе.. *) 

Ако унрб женено, не купа га оца, веЬ кад'н 
оумси (женСБИ оца). То ^е жена ко^а ^е учила школу и 
посвеЬена ^е у- тад Чин од стране моле. *) Она врши над 
уирлим женскивеи и све остало што оца врши над умрлим 
нушЕивеи, сем сахране ко^у врши оца, ]ер женскнве ве 
иде на ценозе (пратву), 

Кад ко уыре, у куЬи се не сие више воде захва- 
тати ни за вакву потребу, сем за купаве мртваца, а све 
се остале потребе иора^у поднприти водом ко]а се за- 
текла. Исто тако ни на^ближи еуседи не заxвата^у воде 
док се нртвац нз суседства не сахрани, веЬ употребла- 
ва]у оно воде што се нашло. Ако пак, пошто ^е нртвац 
сахравен, преосгане штогод воде по судовиыа, просипа 
се па се захвата друга свежа.*) 

За овин се мртвац умота у платно од анерикана 
или паргара, али тако да се та натерща при спреиаву 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



СЛМРТНИ 0БИЧАЛ1 У ТУРАКА Х^Ь 

за унотававе пора цепатя а никако сеЬи, ввтв се сме 
шити, ВИТИ икаквои алаткоы справ^ьати. Пошто се 1ф- 
твац тако умота, уви^е се у бео чаршав и положи тако 
да ыу ^е глава преиа западу а ноге преиа истоку. За тин 
се попрека водом од руасина мириса (^улсум) и положи 
у табут (сандук), ко^и ^е сво^ипа цаище, и узииа се 
отуда за сваког ыртваца, да се однесе до гроба, алн 
се опет враЬа у цамщу, ^ер се Турци саxрату^у без еан- 
дука. Богатой Турци наруче, кад им ко умре, сандук, 
те им га ма]стор начини, алл ее и та^ сандук само до 
гроба употреби, а после се поклааа цанща, те служи н 
за друге мртваце. Ко може ппкрыва сандук до гроба 
чохом, ко^а после погреба припада оци, ко^и од те правн 
себи одело.') 

Док ^е мртвац у куЬи пази ее да га ннкаква жи- 
вотика не прескочи, ^ер ако га прескочи постаЬе вамиир 
(вукодлак). 

Ако ко кихие док ^е мртвац у куЬи, веру^е ле да 
Ье ускоро ]01и ко из куЬе умрети. 

За све ово вреые тро^ица копалу мезир (гроб). Ако 
^е умрло мутко, копа му ее гроб до по^аса, а ако ]е женско, 
до сиса, }ер се веру^е да ^е женския>е више грешно. 

Кад све ово буде готово четворица узму табут с 
мртвацем и понесу у гробле. За вина иде оца и сви 
остали луди, али без жена. — Мртваца треба да носе 
четворица ни више ни ман.в, нигде не застадуЬи. Носачи 
се често взиешу^у, нешто због тежине мртваца, а ^ош 
више због тога што се сматра за севап мртваца понети. 
— Ако ]е мртвац за време нишеаа лак, верузе се да ^в 
праведав, а ако ^е тежак, оида ^е грешан, — Ако )е 
иртвац мла{|И од две године онда га носи ^едан човек 
кога та|1о!^е често други одмеау^у. 

иратаа се у Турака зове щнезе. Ако путем до гроблю 
пратаа стигне или сретне ког Турчина, и он ^о^ се мора 
придружити све до гроба. 

Ако ^е време за молитву, онда мртваца носе цами^и, 
па га пред аои ставе на муеалаташи (камен ко^и де за 
то пред цами^ои намештен), а сви из пратае у^у у ца- 
ми^у и к.^ан.а^у. После клашаша изи^у из ^Iами^е, и држе 
над мртвацем иеку врсту иосмртног суда, ко]и се састози 

ГОЛИШВ.НЦА Х.Х1 15 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



226 САМРТНи овячлли у туракл 

у овоые: Спи се пореву око ыртваца у три реда, пи 
подигну руке ветнувши палац испод ува, а остаде прете 
рашире што значи: Ти си. Боже, велики (Алах е^бер). 
Оца пак очита молитву и пита : 

— Како знате за овог човека? (Нас'л билерс'нз бу 
адаивР) 

— Добор ]е. био, Бог да му душу просты .', (Еиди 
Алах рахмет е]л'сн цан'на!) одговаразу сви. 

И ко би иыао што ружно о мртвацу да рекне, или 
не говори ништа, или и ои рекне да ^е био добар, ]ер 
вад би ко рекао да иизе валао, 01;а га не би укопао. 
А и велики ]е еевап реЬи за иртваден добру реч. *) 

Ако ни^е време за иолитву оида нртваца и не носе 
пред цани]у, веЬ право на гребле (мезарлак). И у гроблу 
иыа мусалаташи, па се на ьега иртвац спусти те се ту 
дрхи посыртни суд. Ако су мртваца веЬ носили пред 
цаыщу, ояда овде ыртвац саыо иало посто^н па се са- 
хранн, а ако нису онда овде пратша клава и врши све 
онако као што емо рекли да се ради пред чами]ом. 

За овим се мртвац сахравузе и то овако : 

На]пре се у гробу простре асура, па оиде где Ье 
бити глава подметне се мало земл,е. Оида изваде мртваца 
из сандука и на^ближа га родбина спусти у гроб, од- 
решивши му назпре све чворове од чаршава у ко^и ;е 
био умотан. У гробу ее преко иртваца наместе у косо 
даске {тахталер, од тахта = даска), тако да земла не 
иоже пасти на мртваца веЬ на даске, На^пре {юдбина, 
па оида редом остали, баце по шаку земл>е у гроб. За 
ТИМ сви, сем оце, узима^у ашове и 6аца]у зеилу у гроб, 
док га ие затрпа^у. Пошто на гроблу не коже бити 
ашова за све, то се сви служе са оно неколико ашова 
што их иыа, али вико неЬе додатн ашов из руке у руку, 
веЬ га спусти на землу, а други га узима и тако редом. 
Овако се чини с тога да се не би рекло, да су ^едва 
чекали да умре. Ашови су из цамще и враЬазу се у 
цамщу. 

Пошто се зем^а заепе онда се на гробу од главе 
до пета начини као олук у кози оца или назблвжи ра^ак 
наспе пун ибрик воде. Ова се вода понесе, у новом зем- 
ланом ибрику, из куЬе за поко^ душе. Ябрик се код 
куЬе увще марамом, ко^у после погреба узина оиа^ ко ]е 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



227 



ибрик носио до гроба, а вбрвк се поклаш1 или цани^и 
или школя. За овим се код главе или ногу победе по 
^ед&н волац као знак (нишан). 

После овога сви чучну и подигну руке у вис, док 
оца ее очита погребне ыолитве: ^единство Божзе (Кораа, 
глава 112.), Свитале (гл. 113.), ШмоЯ {гл. ПО.), Про- 
клет (гл. 111.), Котер (гл. 108.) я Крова (гл. 2.).*) За 
све ово врене присутни чита^у у сейи молитву: Амен ту 
биллхи 

За овим се сви разялазе од гроба, сем оце, ко^и 
оставши саи позива иртваца ло имену: ^а Осман (или 
како му ^е веЪ вие) бинти Ауше! {Щ, Османе, сине Аз- 
шин!)- Мртвац се овом приликом првзнва по иыепу ма- 
терином, а ако ^е странац, па му се за материно име 
не зна, или ^е старац, па ну име материно нико ие 
лашти, онда се презива по имепу праыа^ке Еве : Да, Осман, 
бивти Ева ! (К^, Османе, сине Евнн !) '") Овако се мртвац 
позива три нут, па оца отпочне чнтати молитву, у ко^о^ 
се вели: не збуви се до^в к себи, на оном си свету, 
принеси шсхадет (молитву у ко^о^ се вели: само^е^едан 
Бог, а н.егов ]е пророк Мухамед). — Пошто оца очита 
молитву, слуша, ^ер ее веру^е да цртваи, уета]е. Ако оца 
у гробу осети какав шушан., онда и он од.1ази, а ако 
ништа не чу^е, онда и дал.е зове мртваца по амеву и 
чита молитву. 

Веру]е се да ее из гроба мора нешто чути, зер чим 
се мртвац сахрани, ако ^е грешан, одмах гроб поставе 
нрачан и тесан и у аега се епушта сувалщ (испитивач, 
од неправилног глагола сормак ^^ испитивати), ко]и се 
по^авЛ(уде накарадно (ибрег), ^една му ]е вилица на небу 
а друга на земли, па претеЬи топузом пита мртваца: 
Сени бени ;арадан Ьим? (Теби и мени ко ^е створитесь?). 
Мртвац се збуни, те обично не може да погоди, веЬ рекне 
ти (сен) или неко други. Тада га сувалци удари топузом 
и претвори у прах. Бог тада нареди те од праха онет по- 
стане као што ^е и бис, а сува.1ци га опет пита : Сени беви 
]арадав Ьим Р Ако грешник опет погреши, бива као први 
пут, и то тако све дотле док не погоди. Кад погоди и 
рекне Алах, онда се смири и душу му сувалци однесе 
у цехенем (пакао). 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



228 



Дехенем (пакао) аамишлазу Турци као место ве- 
читнх мука. Ту ^е )едно место где ]е вечито страшна 
хладно11а и друго где ^е ужасна тонлотз. Шептан ' ') (^аво) 
нремешта грешнике из хладнога у топло и обратно. Прво 
га метне- у ужасну топлоту, а он виче; нзгорех, расхла- 
дите ме! "Баво га тада премести у ону хладноЬу, а он 
тада виче: смрзох се, угре]те ме ! Ъаво га опет премести 
и тако непреетано до века. Кад грешник буде у тонлоти 
ужасно ожедни, а ^аво тпда узме п^ьувачку из нужника, 
па га же^ька говореЬи: Ево воде, али ти не дам! Због 
тога Турци држе да не вала пл,увати у нужвик, 

Ако ^е умрли праведан, гроб поста^е еветао и нро- 
стран, а аему се ^ав.ьа Цебраил (Свети Аран^ео Гаврил) 
у облику оце, па га полако смешеЬи се испитузе; Сени 
бени ^арадан Ьии? На што умрли одиах рекне: Ллал, 
Дебраил му тада узме душу и однесе у цетт {рщ). '^) 

Трудне жене и шсхите (оне ко^и логину у рату) 
сувал1^и не испиту^е, веЬ иду право у ценет и тамо че- 
ка^у ки^амет (пронаст света, кад Ье се свима судити), 
^ер ее сматра^у као мученици на овоые свету, 

Денет {ра.}) замишл.а^у Турцв као веливе и лене 
баште, у ко^има су сва задовол.ства , ко^а се зами- 
слити могу, 

и у ра^ и у пакао води пут преко ^едне Ьупрй^е, 
ко^а се у Турака зове' с'рат Куариси, ко]а ^е тапа од 
4лаке, оштри]а од сабле.**) Ко ^е праведан лако пре1)в 
иреко ас и иде у ра^, а ко ^е грешан падне с Ьупрще 
право у пакао. 

Кад оца изврши на гробу и последау дужност и 
он се удали. 

Породица поко^никова ]ош на гробу дели зв душу 
умрлог, и то према годинама аегове старости. Ако ^е 
сиромах, онда ее за сваку аегову годину да^е по ^едап 
грош, а ако ^е богат, онда се за сваку годину аегову 
дели и више. То се зове искат. 

Тога ее дана не врщи више ништа. 

За мртвацем се жали за годину дана. У знак жа- 
лости одело се ни у чем ве меаа, али ни иушко ни 
женско из куЬе и из ближе родбине веЬе ни заневати 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



САМРТНИ ОБИ■IА^И V ТУРАКА 229 

ни заиграти, нити нЬи на сводбу или какво друго вес&ье , 
ВИТИ у теФерич (шет&у). 

Веру^е се да велике грешнике, нарочито оне ко]и 
еу за янвота туЬу зем^у заузимали, земла не прииа веЬ 
их избацу^е. — У Ниту беше подигао цами^у неки Мола 
Иел.ам, трговац из 1|акова, ко^и )е живео у Нишу, па се 
но кеговОн имену и звала Мола Иоьаиова цаыи]а. Цошто 
Мола И(%ьаи уире, сахране га код цаище. Сутра дан 
нашли су га на гробу изнад зеил>е, па га попова сахране. 
Кад сутра дан, а он опет над зем.ьон. После тога ску- 
пите се 01^е, те дрхаше дуге иолитве п зеыла га ни^в 
више избацивала. '*) 

СвеЬе ее око иртваца нпвако не употребл>ава^у, Али 
иначе у очи сваког празника пале по ^едну лозану свеЬу, 
ко^а гори до ]ацще, нртянма за душу. Тада ако зна^у 
чита^у Иа син, ако не зпщ, плате ори или коме другом, 
те очита. 

Веру^е се да у очи сваког празника до ^ац1де душе 
умрлих долазе куЬн, да виде шта ради сво]та; 1та ако 
]е у куЬи мир и слога, онда ]е иртвима добро, а ако 
ни^е тако, онда ее душе враЬа^у жалосне. Због тога ]в 
у очи празника у турскиы куЬаиа све сложно и тихо, 
без св^^е и ларые. 

Яосле седам дана од сирти оставла се умрломе 
сеАмина Цеди^^унл'к). Тада се прави халва. Тако се зове 
и обича^ праБЛ,ейа халве мртвима за душу. Халва се 
градц овако : Растопи се пасла, па се у аега иетне брашна, 
на со то нрели^е шеЬером. Кад халва буде готова ша-ье 
се да деца или слуге разнесу свуда по коншилуку по 
^едан чанак. Кад у комшилуку приме халву сваки рекне 
доносиоцу : Ллах рахмет еул'с'н ! (Нека иу Алах да но- 
ко^а!), или: Алах кабул е^л'с'н (Алах нека га прими!). 
Од ове халве свако чел>аде из комшилука окуси и у себя 
очита молитву Елфатиха, за душу умрлога. У место 
. деце, ко^а не би знала ове молитве, чита^у ^е стари^и. 

Халва се гради и о четрдесетници (крк^унл'к), ао- 
лугодишчьици (алтиаи) и годиицьици (сенел'к). 

Ако ^е мртвац из имуЬнще куЬе, онда се о полу- 
-годнштици и годишшици позову аегово] куЬи коишн^е 
и при^атели и оца, па сви скупа држе иолитву за душу 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



21(0 СЛМРТН1С ОВЕЧЛЛ1 V ТУРЛКЛ 

поко^викову. То се зове тевит (подушке). После молитве- 
да^е се ручак посетиоцима на три совре (или и више), 
ко^е се поставл.;уу ^една за другом. 

Тевит (подупуе) чини свака нуЬа иртвииа и десетоТ 
дава несеца рецепа, ко^и се дан зове Ме^ик-^уни (дли 
иеЬика). Тада ыесе меЯике. ") МеЬике се граде од обичвог 
теста у ко]е се ыеЬе еак'з, истуцани каранФ^Ь в )ош веке 
траве. Свана неЬнка се прави од дугачког коиаднЬа теста, 
коме се да]е овакав облик: оо, па се то игпряи у тн- 
гаау, и то де онда меЬика. '*) Тада се прави и халва. У 
Скоплу праве ]ои1 и татлще и баплаве. У то се купе 
ло^ане свеЬе, па се за^едно са меЬикаиа и халБом раз- 
весе по куЬама и да]у мртвима за душу. Ове свеЬе зову 
се мс^ик-мг/ми. Коул се свеЬа прва донесе за душу овог 
дана, не пали се веЬ се чува, ^ер се веру^е да Ье на- 
стати мрак, тима (каранл'в), над неЬе ноЬи викаква 
светлост да гори сем те свеЬе. Оетале свеЬе чим се приме, 
вале се нртвила за душу. 

НмуЬнизи Турци праве тевит и онда кад граде 
ашуре. И тада чипе молитву, праве халву и да^у ручак 
за душе умрлих. ") 

Богати турцн да^у мртвима за душу и праве халву 
^едан пут или више пута за време Рам^ана. Тада се у 
вече постави совра, па ее зову комши|е и сиротиьа те 
Зеду за душу. У Цариграду има богаташа ко)и се зову 
Хаиедйи (од велике породице), ко,|к за време Рамазана 
нма^у свако вече у куЬи поставл,енс совре са ко^вх може 
дести ко год хоЬе. И то де мртвима за душу. 

Првога дана Бадрама и рамазана, из дутра, пошто 
изи^у из цамиде, иду Турци (без жена) на гробле, па на 
гробовима вале лобане свеЬе и чита^у Ма син. ПолазеЬи 
са гробова рекну: Алах рахнет е^л'св! 

Богати Турци се дош за живота постара^у за сво^у 
душу, те направе ]^ми]у, чесну или какву другу задуж- 
бину. Неки норед цамиде оставла^у и грдан новац, да 
се за ^Iами^у вабавла све што ^о^ треба; да се плаЬа 
оцаыа, да се дели за шихову душу и томе слично. — 
У Скоплу де Мустафа-ааша уылмям (МустаФЛ-пашина 
^аив^а), коду ^е направио МустаФа-ваша, па дод оставио 
и новаца за потребе и за оцу, а сем тога вз тога се 
новца даде сваки дан сиротин>и грдна количина хлеба. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



слмртяи ОБИЧл^и у турака 231 

Тамо су исто тако задужбине: ^а^а■ааша у^амиси, Алщ^ 
цамиси (Шарена 9ами^а, за ко^у не знай чи^а беше за- 
дужбина), Тутуне'з цамиси {цаниза без дувава, ко]у ^е 
неко подигао за душу од вовца ко^н ^е уштедео од ду- 
вава, оставивши се иушеша). 

Самоубиство се у Турака сматра као на^веЬи грех. 
И 110 закону саиоубида не би требало да се сахрани у 
општем гроблу, веЬ вав гробла, али се то у народу не 
врши, веЬ се саноубнце сахраву]у исто онако као и 
обичнн мртваци. 

У Турака ^е врло увореаено вероваше у вамаире. 

Ванпир постазе она^ мртвац, ко^и ^е за живота по- 
чинио инога зла, и она] кога ^е, док ]е несахрааен лехао, 
прескочила каква животнн>а. 

Вампир взгледа као тудум напуаея крв^ьу, али се 
ноже претворити у шта хоЬе, и тако се потуца, док му 
Бог не опрости грехе, те се сыири. 

Веру]е се да ваилир прве вечери до^е ево^о^ вуЬи 
и ^ави се сво^о^ жевв, а после долали сваке вечери сем 
суботе, ]ер овда ваыиври не могу даиза^у. Цонеки вампир 
и спава са женон, те жена може и да затрудни и да 
роди. Тако .ро1)еио дете зове се Вамаирци (ВампировиЬ), 
и кад одраете може да види вампира и гони га.") 

Вампири се тамане номоЬу Вампирци,") ко^н их 
убиза]у. Ако то не помогве, овда се у суботу у вече 
скупе луди, па отидеу на гроб онога што се вампири, 
па потто раскопа]у гроб, наслажу на леш трн>а, а и гроб 
ограде траен, на онда трн.е запале те изгори, а са аам 
изгори и вампир. 

Гроб^ье (мезарлак) ^е сад у Турака издво]ено ван 
вароши, али ]е у старее врсие гро6л>е било у сред ва- 
роши и то на више места. У ва]ви11]е случа]ева била су 
гробл.а перед цанн^а. И сад има гробла норед цами^а, 
али се ту сахрааузу шехови (поглаваря дервиша), оце и 
богаташи. Ако пак ко же.1и нарочито да ту саxравьу^е сво]е 
иртве, мора нлататн. 

Ко год може удари на гробове сво]их мртвих ка- 
мени белег (аезарташи). То се обично чини о давима 
кад се дазу нодуп1^а. Камев ^е обао, а на врху му ]е са 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



"232 сАМРТнш ося<идн т ттрлк* 

Ораве преш гробт кзрезава чдлха. С воьа ^е нас ихт- 
■яс: Яае я пре-звме. година 1>о\/еал ш сяр^п ■ по ко^я 
стнх из Корана. — Шнад неких г1к>бова граде Ттрця. яа- 
рпчито богатщв, езо сандгж од сажена К'Щ покрвва гроб. 

Шехите (хтченкке, Ео^н погину т ратт) в мехосг 
■оглаваре дервнша сахрашг|у Турця у т^рб-ггима, ео]а 
могу бвтя я у гроблу и каи гро&ьа. Пошт» сахраяе 
иехятз 9ла шеха, вачяне яя на гробу еао сандук од да- 
еаса ядв од камень па се изяад тога нанракя турб€ 
(на *оряу ктЬе). Она^ мртвац Бо^я лехн у турбету зеве 
ее ]атам (.1ежач| или баба (отац). У турбету изяад сан- 
дука ко^н се ппкрвБа зеленом иля црноя чоюя яма стуб 
око кога ее з;1вв^а чаляа од зелене *•) яля :ч*не *') яа- 
тери)е. На сандуцнжа векях шехнта взрезане су еаб,ье. 
коп.ьа в друго орухзе као знав ко^ия )е поко^яяб за 
веру ратовао нлв од кога )е погвнуо. — По некад ]е у 
турбету в епояеннк на кояе ^е натпяс, обвтво на арап- 
СЕОЯ ]езнку,^) како )е покойник ратовао. кько ^е вогя- 
яуо и тояе санчво. — У Муратовоя турбету на Косову, 
ввся о звду ^една урая.ьева штаялана харти]а, ко]а у 
яесто другог каквог натпнса, казусе о турбету. Г, Све- 
тозар Тривтнац, окрухвн ваче.1няк у пез'вди дао ян ]е 
ова^ аатпнс у српскоя преводу, ко^н ]е превео кегов зет 
г. Тодор СтанковяЬ, бивпш српскв консул у Првпгтяни. 
Та) натпяс гласи овако: 

Лав вротиву душмана, ко]и )е у порби са крвницима 
вере ма мегдаиу чао, то уе султан Мурал- 

Оваз аобедом ирославлени цар ро^ен )е 726. године 
(1325.), а 761. (1359.) у своуо^ тридесет пето^ година 
старости усреКио уе иарспи престо у Бруси, стуштем 
иа исти. 

792. године (1389.) аосле велике и аобедоносне битке, 
вротиву савезних и на Косову сакуилених седом кралева, 
чувени великан (]унак) из Лазове войске, неверник Милош 
КобилиЯ, налазеЯи се као ратьеник ме^у изгинулим бор- 
иима, аодиже се и ври^е иод изговором да Яе аримити 
турску веру, и у трснутку кад уе лубио руку султанову 
извуче у рукаву арикривени отровни ханулр (нач) те га 
пиме распори и шехидом учини. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



слнртви оБВЧАди у тугАКл 233 

После шехидства уиощено тело султаново аренс' 
сено зе и сахрапсно у величаметвено) цами]и, щу уе он 
подигао у Бруси. 

Томе уе сведок ово место. 

У турбетима изнад гроба увек гори кандило. Тур- 
бета увев чува по ^вдан дервиш, ко^и поред гроба држв 
по ибриБ с водом, пешкир и бро^авице, да би мртвац 
узвмао авдес и кла1ъао. Ибрик, лешЕир и бро^авяце сто^в 
лоред гроба в ноЬу кад дервиш спава. Вода се у ибрику 
сваког ^утра ие&а да би била свежа. 

Турбетима долазе болееници, па седеЬи или лежеЬи 
перед гроба, моле се Богу и иада^у се помоЬи. ДоллзеЬи 
доносе зе]тина за каидило, или свеЬе вао лон-юн. Бога- 
той, пред турбетом колу црног овна као курбан. Ту га 
одмах разделе сиротин.и, а кожу обично да^у дервишу. 
— Ыеки болееници узииа)у зе^тина из кандила и №име 
мажу болеспа места. 

Турбета вису ретка ствар. У Скоплу има неколико 
турбета: Дчлер-турбеси (турбе тро^ии.е, ^ер су троянца у 
аему сахран>ева), Крклер-турбеси (турбе четврдесеторице), 
Газибаба-турбеси, Ахмет-ааша-тербеси и Т. д. 

* Где што су богаташи Турци сахрааивали нртваце 
в у сво^им авля^ана, али тога обича^а нема више. 

Турци веру^у да Ье на кра]у кра]ева доЬв киуамет 
(пролает света). Кад Ье то бити не зва се, али се зна 
да неЬе бити изненада, веЬ Ье се ]авити взвесни зиаци но 
копима Ье се иознати. Кад се ти зваци буду ^аввли, онда 
Ье до кщамета остаги или четрдесет година или наше 
од тога. Ти су знаци : ио^авиЬе се много евирала (музичких 
инструмената = чалги), у ко^е Ье свет свирати, нестаЬе 
чела и меда, нестаЬе оваца, животин>е Ье се изучвти 
разним вештииа.ча, одело Ье се променити и Фереца Ье 
вестати. '*) Пред сам ки^амет вестаЬе воде, пашЬе облак 
на землу, сунце Ье потамнети, из земЛ|е 1-.е вода ^урнути 
л све Ье потопити. Тада Ье се на земли ^авити Бог и 
судити свим мртвима. Та^ суд зове се лу^ашер.''*) То 
Ье бвти приведни суд, козн Ье свакога ирема делима 
осудити. 

Кад иро11е ки^амет Бог Ье тада створити нови спет. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



НАПОМЖНЕ 



') Самртми или аогребии обача^и код Мухамелахапа у 
Херцег-Боспч , приопЬио Вид ВулетчЯ - ВукосавчЯ {Летопис 
Матице Српске, кн.. 197. стр. 142—158.). 

'^) Иа сия ]е иолитва из Корана, ко]а се у куЬи чита у очи 
свакога вразника иртаима за душу. У овом случа^у чвта се за душу 
онота лто Ье уирети. Иа сав, како су не неЕоли1(нна уверавалн, 
ве долази од ^апа. з^чу " лоба за легз&е, као што се донвшлаше 
г. В, В. ВукасовлЬ (Летоавс Матице Српске, кв>. 197. стр. 143.). 
Иа сва ^е глава тридесет шеста у К( рану, яо^а и носи наслов Иа 
еин, алв шта те речи :1наче ниао ив не унеде реЬв. У Корану што 
га *е иревео МаЬо -ЪубабратиЬ (Београд 18й5.} Иа сан ^е ва стр. 
318—323. Ту ислод яагдавла Иа шн сто^и у ваиомевн ,3вачен,е 
ова два писнева НЕ]в иозлато.* 

^) Такво в слвчно поклааапе 1^аин^в, као и тр1^еае чесаыа, 
Ьупрн^а и т. д, зове се хаират. 

^) 6. Маврего у сво^о^ Н1з[о1ге апсдееппе (1еа реиркв йв 
ГЦпеп1 па с 1р. &^^. казу^е како ^е у старвх Мнсврапа сяака иу- 
ии^а впала по ирииерак кпиге мртвих (Ь1Уге йев Мог18), ко^а ^е 
садрхава^и збнрку нодатала в Формула лотребаих умрдоив за 
оиа^ свет. 

') Жола ^е женски свештенвчки чин вешто мла^и од иу*- 
тн^ског чипа. 

*) У твночкои округу ^е код Срба обача^ да, кад иртваца 
одвезу у гробле, онда све жене иросиу ону воду ко]а се дотле у 
судовина яатеЕла, ]ер ;е взамрела', а заxвата^у другу свежу. 

') У варошнма у Срби;и вноги богатщи луди куоуду мате- 
рину за црквеау одевду ила епнтрахвЛ|, иа в.оие оокрпва^у савдук 
до гроба, ала после сахрапе та материна ве прапада свешгепвку, 
вего дрквн кона од ц.е начини одехду ялн вцвтрахи.ь. 

') Г, Тер. ЖввановнЬ коментаришуЬи српсву народву ора- 
воветку Доб/т дела не ароаадазу у Летоиис.у Мат. Срц. к№. 209-- 
ва стр, 67. у 'напомени веди: ,Ледио од на]главннних доброчив- 
става не сахран>вва№е иртваца, о чеиу инамо споиана в }ош на 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



олмртни овичл^и : 



дапнипе, како у паролвом аредав>у тако в у пвсаао^ литература. 
У шестое к&яэи Виргалове Енеил* (ствховв 322^-330) ионипе се 
да неэякоаанв иртваци поражу сто година дутатв око реке СтвЕса, 
докле их Херон не превеэе. И Кне]а ^е учавно слачно доброчив- 
ство, сахравивша Мисеа^.' — Фнстед де Кулавх у своие делу 
Држава старога века СМ ап^^^ие, — српсЕИ вревод Б. А Про- 
ЕиЬа и Ж. М. МялосавлевяКа. Београд, 1&95.] ва стр. 12. веди: ,У 
старии лржапаиа (градовина, равуне се грчвин в рвискин) засов 
кахкаваше веливе крвввце ^еднок каано», ко]а се снвтрала вао 
ужасва. а то ^е лкшенел иогреба. Таме се пахкаиала сама дув1а, 
а предавала се готово вечвтон хучеку.* — Посиртвн иак суд ко^в 
Турцв над мртвацниа дрхо оооив&е на ово лилапаае погреба оних 
ко^в су бвли за хввота р^звв. — У стярих Ыасвраца ^е иосто^ао 
врави аосмртки суд сако вешто друго]ачи]и од оаог турског. 

*) Ввдв Корав у иреводу МиЬе Л>уйвйратеЬа стр. 475., 474., 
473. в 3. 

"') Ово преливвн>е ио иатери взгледа иа као остатак хете- 
рызма (матриарката како га иазива Л. Ьел1кпг у своне деду Ь*" 
гасев е1 Ш реарШ Ае }а {егге ва стр. 273, влн сродство ио матеры, 
рагепЫ 7па1егпе11е вла раге>1{ё шкп'пе, како га друга пази^я^у). 10)а 
векв сматра]7 аа аа]старв^и облик иородпчвог хнвота, крс^ ко^в 
веле да су прошли еви иароди као проз ирвв стуиаа иороди1(е. 
'Гада деца враиадаху патера, ока их хракаше а всголаше в деда 
саио пу и возииваху. О оду пак не знаЦше ни нати нв деца ко ^е, 
^ер хеви ае нряпадаше само ^едан човек. Због тога рзые!«у иатере 
а деие посто^ав1е чвршЬа веза аего изнежу иатере а иа кот другог. 
Де1(а су могла битв васдедмвци само иат1'ре, усдед чега се опет 
ираво наслега лорало развита само ио натери. (Д-р Мано^ло Сии- 
■ьаввЬ, Развитак аородине ы теме фазе. Голиша.ада Ник. ЧупиЬа, 
к№. XIX, стр. Й.). — А. 01гаи(1 — Теи1оп, Шв у своме делу Ьея 
оггдгпез ^и тагтде е1 Ае 1а /атШе (Сёдбте е1 Раг18. 1884.), веле 
у предговору на стр. X ово; На^стари^а др5-штва .ъудскик бнКа 
вагледа да су била саставд.ева на иринииву коиунпствчког бр»ка 
^еднв груде с другом ире во што ^е усво^ева вде^а о сродству као 
закон уза^аиве вкзе. И кид крвно сродство востаде оргавски закон 
породице, ово се сродство у иочетку до^авливаше саио до иатери: 
дородида овога старога доба не почиваше ва ирввпииу очеве иоЛв 
веЬ на ирннивву кевског крвног сродства: права васле^а, сво^иве, 
госводарскв а] торитет, припадаху кенска^ ланв^в, а човек нао отац 
; сведей у иодчин,ени волоxа^. На стр. 148. 

( т ) я 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



СЛМРТНИ ОБИЧЛОИ у ТУРАКУ 



■рло ряа- 
1ели: .Код 

Лужвих Словеаа опака^у се траюви старого старешиаства по на- 
тери. И ако ]е таио кева [|одчнв,ена човек; ниак ужива велико 
поштоваае в увек ааузина иадиоЬци цодожа] у Фанили^я, Ако ииа 
яшквл и куЬу нуж узвна кезвно вне, он поставе ^омадет. .БуЬа 
не лежа на земли веЬ на женк*. каже ^вдна српска пословица, — 
Код свих Словена аосто]и као народна устаеова задруга: эбвр ко^а 
бро^и 25—60 члаыова и састо^и се из иадих личнвх породицн. Неаа 
села восе име саио ^едне породице; она се обнчио деле на мвого 
аадруга, ко^е нису иишта друго до дедови ^едне првобвтне ооро- 
двде. — У опште свя су члановн ^еднв задруге ро^ади, и ово се 
сродство пружа до четвртог стеиена. И ту^ицн могу удазити у за- 
другу: брак и уэниаше под сво]е на^о9и11ш^и су ойдяци иод ао- 
^нва ре прима^у. Кад сви чланови задруге изуиру я вена другог 
наследника до ^едне девочке, она^ ко ^е узие иоста^е старешива 
задруге, алн с гвя ирама и за себе и за сво^е вотонство старо за- 
друшяо пме. Перед старешиве задруге или домаЛина обичко ^е в 
домаАипа, ко^а ви]е уаек и аегова кевз, али ко]а ииа веляку улогу 
в велвку власт у задруэи. — Жена се чак може изабратв за 
старешину задруге: во векад, н ако ретко, чак я ндада дево^м. И 
давас има у Сара^еву задруга Ео^а вочива на старепшвству дево^ае. 
Личне особике одлучузу у набору старешнне. ДомаЬвн ня^е увев ж 
на]старн^и по годиваиа. И ако оа у стварв ниа власти, у задрузж 
вена авсолутие ваворвоств : аадруга нв^е установа патрн^архалва 
веЬ слободно удружейе, где лнчност без обанра на сво^а права, 
подчккава вх оиштин ннтересина. — На^эад жевана ^е код Дужввх 
Словена допуштено готово увек да учеству^у у договорама я од- 
лукана о важнии стварииа.* — 

Кад сно веЬ ту да воыенено ^олI нешто вз вашега народа што 
бв као иогло иодсеЬатн било яа отсутност оца, било ва првевство 
матера. Пословице: Где се аасло да се ааело, дома се нашло.' 
шГао ма}кп » девм отаиа! вожда су истатак тога. — У уэдасима 
в нед^аиа увек се иа]Еа поывяе: 1ао мазко што ие рода! — У 
вачвкжваа.у често се чу]е: Удрж сито материн, ако смеш! Чвв, 
еияко, датчик.' Нв^е л' ма^ка родила зукака! На]эад и стяхова: 



Рани мауха девет ывлв сива 
И десету тЬерцу млезивицу; 
Равила их док нх одхранвла. — 
— Рани |Iа^ка .\ва не^ака свна, в 



( да бв се у нашим 



") Ш/'-утаи (Ьаво) .|е ио турском вврован1у оно учител аж- 
^еда, на нои1Т1) згре1ив Бог го вал.утв в калии га тине што га нро- 
куне ли века и отера од сеое. — Кад талебе (1|ади) наГюрпве отииреи 
Коран,, оца се л>ути : Не остав^ьа^те Коран отворен, коЬе 1|ави да 
чита, он зна читатн, ]вр ^е бно учител ангела. — 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



") 11рича се да ]е векакав вевервв Турчяв хтео да се уверв, 

дн лв Ье се заиста ко у гробу ^авити, па полно да га зцедно са 
нртвацек сахране. Сувалоа се ^авн н запета : Кога Ъу сад да испи- 
ху^вн да ЛЕ мртвога или кпвога-' (Улис'н ни дирвс'ни ив ?), ра ^е 
одиах отишао не хотели ~" 



'*) У Скоцлу у место неЬика месе локг/ме. Локуми су тесто 
коне се да^е облик кро«не, а в то тесто садрхв вето што я тесто 
од иеЬвка. Ну и ако се ыесе локуни, даа када се месе, зове се 
као н у Нвшу МеНик-^уни. 

'*) 
се, ]ер с 
пуствтв. 

") Лзретв Алл^а виао \% два свна: Имам Хасапа и Иман 
Усе]вяа (вмам •• свештенкк). 1^^^е^IВ се за П1врев>е Ислама, овв до- 
вадяу роиства у ^езита. ^езвтв су их. дссст дава иучилв гла^у я 
же^у. туклн су пх и па разлвчнте муке ставлАли. На потлетку су 
ян одсеклн главе, иа су се в>виа по столу вуглали, бацали их на 
эеилу, игра,1в око »вх, в гаэвли нх. Од тога} доба Мухане- 
давцв нвтв ]еду за столом ввтя нгра^у. Успоиеву яа Лли^внв св- 
пове просда^,ьа^у Муханедавди на два иесеца после Курбан'па^- 
раиа. Тада дерввшн за дссет дапа пикако не пв^у воде в посте 
онако вето као што се цостн за Рамазан. (Дерввгавма ^е то ]едвни 
пост, ^ер за Рамазан не иора]у воствтн]. Дгуги Му^^аиедаиця држе 
те дане као оразнике, а ^едапасстог дана праве ашуре, в то првог 
дава правя султан во]нц1(ина и шеховв у сво^ии текв]ама, за атурон 
чвие афтар (т. ^. вз ашуре се в шехови я дервишв вапи^у воде). 
Дртги^ дана после тога лрввв ашуру к;и ко хоЬе и нояе. Ашура 
р во: Очясти се пше- 

сто онако као и ваше 
р Ъ рох^е, сиоква, урна. 



о у суботу ноже да 

о се у Скоплу као 
о новац иод свуи вн- 
ванпир он ^е нападао 
Скоплаяцн ДА 6я се 
Ыале Ази^е. Кад Бан- 
де. Наирсд су яшли 
ругог ^е перед себе 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 




•4:00. Д«ла Ервка №ж« ■тжт^ж» т сре^жш^ <\ 

бчхш*. Вашправ ее 4««е шрмв в'вЬт а«1. м п 

У ер«1 те ({г«*е Валсврга рече да ^е гх1 >а1нкр 1ж о*-:»*» ш№*1- 

Ж1" ]е а'^(Ит^ ]и»1* аш^о. иж *« вшолв» л» г» гак*, ^ер ■ 

№>га тбатш. Иошто оЬу жало дал«. Вшж^-С! [кче а ^е 

етаа 'ло] жра«н ва рог, ■« овиж жх ■тжке. а свгт одл 

храве ■аложи аатру, да влгоре кр1 ол пквжра. дер ас» I 

я« учяп * оегаве вл в ва}жа№е ярвв. ои» ■ав1аг>т ■ 

што1Щ1я- 1^^ Ье млата оает оаасаа, ы^и 4е а ■«в'-. Да л. 

врам бае хаяста <^в^о ср*а. ова] жтч вв^е врвча» ввд 

У (К^раижЬ;' ОА '»•« годвве яа стр. ;>2 — й. ■лвсаво 

^'^т^аш* ваввара у се:1у Доиоровву у Хлжлляап^ вал. пко кто 

^« 01де Вллвиро«з< д-иаЬев т ар^варв. 

)■) .%.1«ал ««• ■ к.мяа щляма веке се саяо Т^'ркяаа и>|в 
ет ао воревау жг Алв]е |Ев1р С'^В!, саво ояв вваду враво ва ю. 
Па ■ '>ве кс^а ввсг ил »В1 иева^у врава ва аокев« чивеэ«лсве 

") Дряа чоха ж чрпа чалжа аеЬе се гвваа осталвв Муха- 
яедаяыва 10^■ авсу ■'греалоя ■> Ага^е. Арватта ала аа кда дртт« 
во'Гтр1е1иаж, ва ваво давво бадв потурчена, саво сад ааст Еввр 
о>)а, веVа^у врио ва зелеву чоху- — {^аху ла о тове ко вава^ 
чалжу ава врам да восв восто]а а векавав царсаа уааз. 

^) Т>-р|[я *еру^у да ]е севав >а саовеввквва ввеатв аравсвв. 

"; Стзра)в, са сваа вощерватвваж Туров ввдеЬв даяаавл 
вавредав в вхвеве у оеву чесго ресву: /аЕдаолвш шш^амет! 
Шраблнхво се вв1аяет '.}. 

^*1 У Турава }!: вадвеЬа влетва: Муашерле ие«ат «фжесов.' 
(йрел вуааероя одговарао!). 

Т. Р. *. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ПОСЛЕДНЬИ ПОКУША^ 

ДЕПУТАЦИал СРПСКА 



в Е л ь; ш к л 

СтОА№А |4оВАКОВИ'КЛ 



Кад се 1812 радало на томе да Срби прнке Буку- 
решЕи Мир, с ко])т су балн до огорчеша незадпволыв, 
онда ^е изасланкк главнога команданта Руске Дунавске 
Во]ске, адмирала Чичагова, граФ Марко ИвелнЬ говорио 
српскии старешннана у Тополи и у ВраЬевшвищ!, на 
кра^у зула и у прво^ половини августа 1812 године, да 
Руси овако раде спраи Срби]е само ради нево^ье у ко^о^ 
су се саия тада налазили, очеку^уЬи из дана у дай 
почетав на]езАе Наполоонове, и да треба сада спасти 
вреые и просуЬи се до баъих прилика, када бв се све 
могло уредити као што треба. Гра* М. ИвелиЬ ^е уве- 
равао српске старешнне, да Ье цар Алвксандар одмах 
Србима поыоЬи и обеЬаша о ослобо^ешу виховом извр- 
шити, чнм се непрн]атеА из Руеще очисти'). Русина ^е 
у тад мах нарочито било стало, да се Турци не раз- 
драже, те да не пристану и они у савез противу Руеще, 
тада готово опште-европски. Осим тога размишлало се 



') Извешта] Кара^ор^в ол ^ ма]л 1816 у Гшсвне^ IV, 
стр. 153. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



340 ПОСЛЕДН>И 1I0КУША^ 

у рускиы иеродавнии круговвыа, да се Турска склони 
те да Руеи^и и помогве. Друга се пак помоЬ низе тра- 
жила, но да Турци пристану на пеку диверещу руску, 
ко^а се, нарочато са Србиыа, мпслила извршцти на 
«раппуске Илирске Области онога вреыева, у бок и у 
ле^а Фравцуеко^ и Аустрщи, Али ни мисли ни оцене 
о ТО] диверсии нити су биле како треба смишлене нити 
израчунане, ма да се и новаца трошило за свентуално 
изврше1ьв ьено. У ствари се поеао та^ нн^в ыогао ни 
нокушати без потпунога савеза с Турском, а до пот- 
пунога савеза с Турском било ^е таман колико од земле 
до неба: он ]& бно у тадааим приликама са свим не- 
ногуЬаБ. 

У ПОЛИТИКИ обично сваки кро]и ыисли и планове 
према потребама свозим, и, вдуЬи за сводом мишлу, по- 
лнтичары се ретко над обзнру да ли ^е вола дотичне 
стране од ко]е се нетто очекузе онолико искрена и оно- 
лико готова, колико се с йихове стране према власти- 
тлм желама претпоетавл.а. Српске старешине су наро- 
чито много рачунале на речи руског нзасааника граФЯ 
Марка ИвслнЬа, не испиту^уЬи колико су оне основа 
ималё у мислима и намерама оних кози су ИвелиЬа по- 
слало, и онога (т.]. цара) у чн]е се име све то раднло. 
У Србизи се ище тада разиишл1ало в о томе, да сваки 
изаславик има да извршя у она] мах дати му задатак 
и да се, ради болега успеха, често служи и речима 
и обеЬааима на рачун свога властодавца, ие бривуЬи 
се много о томе хоЬе ли каснще, други неко в на дру- 
гом месту, извршити све оно што ]е он у изглед ставлао. 
Осам тога, ыи данае видимо, да гра-ьа Марка ИвелиЬа 
низе тада ни послао био цар Александар, него адмирал 
II. В. Чичагов, главны команданат Руске Дунавске Войске. 
Ова^ последьи, и ако ]е на то место дошао с великой 
наклоношЬу и с великим повереком дара Алекс^дра, 
био ]е у пословима тога кра]а]ои1 нов, па се више про- 
славио шаренилом и ФантастичношЬу нланова, ко]и су 
нлекавали сво]им- полетом, него ли практичношЬу и зре- 
лином оцена, ко]е би могле потицати само вз тачив]ега 
лознава&а стварних прилика. 

Али 110(!ие свих колебаьа и заплета од 1807 до- 
1811 године, Србииа веЬ ни]в било остало ништа друге, 



1)дИ7ейОуСоО»:^1с 



241 



до да се узда^у у Русину. И они су то чииидн свеердно, 
ма да су веоиа грешалн што су се у Руси|у уздалн ввше 
во и у себе саме. Тер кад нестане оаога коме треба да 
се лоыогне, в ломоЬ сана ишчезава, пошто нема пред- 
мета на коне би се нокаэати ыогла. 

Борба ме1(У Руеи^ои и Француском, ме^^у Алексан- 
дрой I и Наполеоном, ниала ^е значева но сало по то»е 
ко Ье победит!!, него а по тоые како Ье победа или 
пораз утицати на групнсаке сила н савезе кихове. У 
Срба^н се мве-1Ило да ^е за Србе све пово^но, аво се 
погисне Наполеон и победи цар Александар I. Ме^у 
тпм у победи еу руско^ тада, због опште-европевих при- 
лика, биле по Срби^у не иан>е опасности него што бн 
биле и у поразу рускои, ако Срби сами сво^е тековике 
не би одржали. 

Док се иислило, да Ье на]езда Наполеонова на 
Русину пмати 1ЮВ0Л.НИХ последица, Аустри^а ле, и ако 
неискрепо и лицеиерво, ириста^ала с Наполеоном. Али 
чин ^е Наполеон из Русще потиспут, Аустрща ^е напу- 
стила савез с Француском, па ^е пошла за Русщом, ста- 
ра^у^1И се, у исти мах, за^едно с Нруском и Енглеском, 
да Русину увуче у еавёз антн-фравцуски и у рат оиште- 
европсБН за васпоставл.ен.е поремеЬеног реда и равно- 
тсже европске. 

Ови нови савезн испуйали су преговорииа и спре- 
мама сво^нм цело лето године 1813 и били су претходна 
дипломатска спрема за бо.| на Ла]пцигу, ко^им ^е од 
Наполеопа Немачка ослобо^ена и ко^им ^е он и из Не- 
мачке бачен натраг у Француску. 

Сае то всзу]уЬи Русщу све вите за опште-европску 
политику, одбщало ^у ^е од интересовааа за балканске 
хришЬанеке земле, тога ради што се на томе месту по- 
литике интерес РуС1це раэилазио с интерееима западних 
земала, нарочито с интерееима Аустрще п Еиглеске. 
.■ Интересн руеки су водили к заштити православних хри- 
шЬана на Балканском 11олуострву, а заштнта ^е та увек 
подизала углед и утнца^ Русще на Балканском Полу- 
острву. с аустри^скоI■ и енглеског пав гледишта валало 
^е о^ачаваае власти и утица^а руског на Балканском 
Полуострву сиречавати евима силаиа. Узроци су томе, 
што ^е Аустр1уа рада би.]а да ^о^ Руси]а са сво^ам гра- 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



?43 1ЮСЛЕДН1И покуши 

ницаня не залази с ^уга, и да се ые утвр^у^е на Бал- 
канском Полуострву у опште, како ее ве би приминала 
к Средиземном Мору, за ко]е се поелеАН>е: опет, наро- 
чито брннула Евглеска. Из тих узрока су и Енглеска 
и Аустрща за вреие делога руско-турскога рата од 1806 
до 1812 суреБН>иво нотриле да граница руска останв 
што дал.е к истоку и што дале од Дунава, од Црног 
Мора и од Балкана. 

А вишта нще било тако противно тим свлама као 
спа^айе Молдави^е а Влашке* Рускиы Царством, раши- 
ре&е Руси^е до Ъердапа и кроз протекторат у Срби^и 
(вако су они ехватали) до ушЬа Дрине у Саву. Овакв 
мир (а на овакоы се миру 1808 и 1809 до иролеЬа ^ед- 
вако радкло) аустрщским и енглескии политичарвма 
изгледао ^е као п потпуво осво]еае целога Балканскога 
Полуострва за Руси^у. А то су обадве те силе еиатрале 
за велику сво]у песреЬу'). ^ 

И тога ради, кад ^в рат с Наполеоном увукао цара 
Александра I у Европу и у сдвез с Аустри^ом, Пруском 
и Еиглеском, руска балканека политика од 1806 — 1812 
морала ^е повуЬи се у толико вяше натраг у колико се 
више Руси]а заносила за приличие Фантастичном иде^ои 
васпоставлааа реда и рапнотеже у Европи. Српске прет- 
поставке од 1813, да Ье 1*уси}а, опростивши ее Напо- 
леона, повратитн се к преЦиI1ьо^ неточно^ политици од 
1806 — 1811 нису пиале за се апсолутно никаквога из- 
гледа. Српски политичари оаога времена рачунали су 
просто по потребама сво^е неволе и но крупниы поли- 
тичЕии разликама, не узима]уЬи на ум да се ове по- 
следье удешавазу и савп^а^у ло потребама дапога момента. 
Руси сами нису могли откривати сви^у сво^иx политнчких 
рачуиа и претпоставава, нарочито кад су имали у чем 
да попушта^у, и старали су се да згоднин ФОрмама по- 
кричу промене свозе политике. Дер ^е у аих морао стално 
бити на очима ]0ш и разлог, да се у балканских хри- 
шЬавских народа чува у што болзО] крепости вера и 
лоуздаае у Руси]у и онда, када ]е Руси]а, идуЬи за дру- 
гим сводим рачуиима, управо морала балканске хрншЬане 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



243 



да напушта и да их оставл>а на странв. Та се полнтвчка 
игра започела према Србщи веЬ 1812 и наставила ^ош 
више у години 1813. Оао посдедше Србн су разуиевали 
теже но оно прво. -Тер се у 1812 барем видело да Ру- 
си|у гони Наполеон. А 1813 видело се да Русй^а побед- 
ничкн гони Ыаполеона, и у грдно! не110.ън сводов у нас 
нще могао нико да схвати како победничка Руси^а не 
може да эауставн Туреку, да не гази Букурешкп Уговор 
и да не тлачи ослобо^ену Србщу. Европска радва про- 
тив многоврсннх Нагюлеоновик узурпац1уа увлачн.1а ]е 
за собом Руси^у за^едно с оеталим евронским снлана све 
више н внше, и овоме задатку приношене су на жртву 
свеколике нногонрсне дужиоста на истоку. Никад ниеу 
биле више ни реду дужностн самостална рада н уздата 
у сво^е властите силе на истоку, као у то врсне. А нн- 
када, на жалост, у Ср(•и^и врховни луди яису ман,е 
ынслили на те сво]е неопходне дужиости но тада. 

Кад ^е 1813 Орбита веЬ упуштеца била, Кара^ор^е 
се повукао у Земун, упустивши ^е тиме коначно. У своме 
извешта^у од 4 Ма^а 1816'), писаном у Петрограду о 
овин судбовоснпм догаЦ^има, К.ара^ор1|е саи бележи да 
}е 21 еептсмбра оставио Србщу и да ^е три дана (21, 
22, 23 сеитеибра) задржан ради пропитивава у Земуну. 
По том ]е одвозен од породице {ко^а ]е оста.1а у каран- 
тину у Зеиуну) и смештен у манастир Фенек, ^угоза- 
падно од Земуна, као у карантин, где ^е оетао све до 
21 октобра. 

У томе боравл>ен.у Кара1)0р^еву у Фенеку, евако- 
^ако у друго] му полопини, даклс око десетог октобра, 
нреи1ао ;е на аустри^ску страну ме^у пос-гедаима н 
прота Мат1уа П. НенадовиЬ на Еупинову'). Чу^уI^и да 
де Кара^)1)р1^е у Фенеку, прота отиде да га види, и опи- 
еу^в оно горко осеЬагье узалуднога канала, малакса-юсти 
и напуштености у коме се Кара^ор^е налазио, Прота 
бележи каао ^в тада кроз сузе саветовао бившему врхов- 
нои во^у, да узме пасош, па да иде те да тражи за 
ЕО^еком но Европи цара Александра, да му се запи и 
пожали, и да га моли да варод спасе. Том приликом се 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



2ч4 ПОСЛЕДН.И ПОКУШАЛ 

ту десио и прота зешунскв Девтнище ИвавовиЬ, ко]и 

потврдн и са сво]е стране препоручи савет проте Нена- ■ 
довнЬа Кара1)0р^у. Кара1)0рЦ ^с тада од|'овор110 дд ^е 
и сам аеЬ искао пасош, али да му га аустри^ска власт 
ни^е дала. Прота белешв да ^е он аа то рекао Кара- 
^(Ор1)у, да иште пасош за аустрп^ског цара Франца, ко^и 
му се неЬе моЬи одбити, а пошто се царевн, аустри^ска 
и русБв и крал, пруски за^едно код во^ске находе, наЬи 
Ье Александра онде где и Франца'). 

Кара^ор^е обеЬа да Ье тако учинитн, и наредн 
проти НенадовиЬу да иде те да смести породицу, па да 
до^е да за]едно иду. 

Кара1,ор1(е ^е эаборавио да ^е аегова слобода кре- 
така престала онога истога тренутка ко^ега ]е са зем- 
литпта ослобо1)ене Србще корачио у барку ко^ом Ье се 
у 13емун одвести, ц заборавио ^е да су сви интереси 
Лустри^е, у ко^у ^е иошао да эаклона потражи, би.1и 
упуЬени протвву личне слободе н>егове. 

Пошто зе истекао карантивсви рок, или пошто су 
зеыунскии властима из Беча стигле дотичне ааредбе, 
како да постула^у са бившим врховним во1(ем српским, 
Кара^ор^а око 22 октобра из Фенека иреведу у Голу- 
бинце. Ту пцоведе само седам днна, па га 2!) октобра 
доведу у горьи град у Варадину, за^едно са главпим 
етарешинама : Младснои МиловановиЬем, ^аковом Нена- 
довиЬем, Симом Марковичем и Л^уком ЛазаревиЬем. Ту 
су жпвели под стражом до 7 ^ануара 1814, а тога су 
дана кренути за Шта^ерску, и Кара1|0р1|е ^е стигао у 
Грац 22 ]ануара 1814 године. 

Цо ономе што ^е око половине октобра у Фенеку 
наре1|ено, прота НенадовиЬ се врати у Купиново и у 
Ашаау, те оби1)е родбину ко^а ]е код ево^иx л.уди веЬ 
била емештена, и врати се у Фенек. Повратак ова] у 
Фенек иора падатн по дану после 21— 22 октобра 1813, 
]ер су тих дана Кара))ОрЦ Претурили уГолубинце. Прота 

') Прота М. НеиадояиЬ Яележн (ст|). 245) да се ояуда гово- 
рило тада, како су цареви у Крислу. У ствири су се, у та^ мах кад 
су се о овоме сриске старешине разговарале, цареви находили у 
околвнв Ла^пцяга, ]ер се тада очекивао сулбоносии бо^ на Ла^п- 
цвгу, ИЛЕ у саыоие Ла^ипнгу, преыа тоые када ]е разговор во]^е11, 
око 4 — Ч октобра (даи^ бо^№ Ла]ицишког) или касив^е■ 



Очном в1Соо1^1е 



П0С.1ЕДН.И по^;ушА^ '245 

по^е за шин и остами» старешинаиа и на^е их у Голу- 
бинцнма (дакле ме^у 21—29 октобром). Ту ыу Кара^р^с 
каже да му ласоша не даду ниЕако, и ставе питатн 
проту, ко Ье се послатн да модбу однесе. 

Црота М. НенадовиЬ поиене му свога при^ател.а 
Стефана ЖивковиЬа (Телемана), Ео^и се у тщ мах ва- 
лазио у Земуну, и щега ]е Кара^ор^е ]ош у декембру 
1808 истерао из службе секретара у Савету, зато што 
^е био ушао у ведшее - везе с представникон рускин 
К. РодоФин шейном. ЖивковиЬ ^е по томе био на страви 
Кара)|0р^е811х противника'). Йпак Кара^ор^е и старе- 
шине пристану да се ЖивковиЬ позове да напише иодбу. 
Прота М. НенадовиК отиде к ЖивковиЬу у Зеиун, и ова^ 
се прими да модбу напише, ади ]е тражио да му се дй 
трошва, да као депутат по^е, ^ер свога Н1це имао. Док 
^е прота ово свршавао, Кара^ор^а и остаде старешине 
доведу из Голубинаца у Варадин. Изглвда да ^е протвн 
пдан о шп.ьа&у СтеФаыа Живкови^га тада запео, ^ер 
в прота, видеЬи Кара^ор^^а и српске старешине у гораеы 
граду У Варадиву, повуче се и своме роду у Ашаау и у 
Купивово, плашеЬи се да и н.ега власт слободе не лнши. 
Ово ^е могдо бити првих дана новеабра 1813 године. 
С ТИМ се нресеца и рад проте М. НенадовиЬа на овоме 
послу. За ЖнвковиЬа се зна да )е 1813 отишао у Беч, 
али се он бавио тамо по своз придици штаипашем Те- 
лемака. У овоме се послу, истина, ов дале нигде не 
поивше, алн то не би могло значити ни да се он о томе 
више ни^е бавио, као што Ьемо позни^е лидети. 

Више пута спомивати извешта^ Кара^ор^ев о завр- 
шетку ньегова владааа, писан 4 ма^а 1816 у Петро- 
граду, када ^е Кара^ор^^е мислио да се цару Александру 
правда, помиве како су Карл^ор^е и главне возводе 
аегове, затворене у горвем граду -у Варадину, чуди да 
их аустрщска власт мисли пренестити у Штазерску, 
и тамо их свакога за се понамештати по градовима, као 
што што се у истине и збило с почетком 1814 године. 

') У писиу рускога ияцвстра в(уиог Барыв^а де Т<мн од 
10 септ. 1818 пз Теидица у Чешко^ пвсаыа Кара>|ор^у, у бон га 
опоми&е да се дрхи, наводи се као воЦ девутапв^е пуковияк Сте- 
«ав ЖпвковвЬ. Ле ли та ов^ или йнев.ак ну, Београ^акяя, из Мо- 
раве — тешко ^е пресудятв. — Архив Срп. Кр. ЛЕадени^е, бр. .622. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



24() послЕЛ1ьи покутл^ 

То ИХ ^е нагнало да се пожа/е своие локровите^ьу дару 
А/ександру и да иу ^аве шта се с киыа нанерава. Из- 
вешта) бележи да су Кара^ор^е и во]80де н>егове тога 
ради заиолиле архии. ФплиловиЬа, да по{|е у Главни 
Стан Руски на Ра^яи к цару Алекеавдру. Кара^ор1(е бе- 
лежи, да се архииандрят Филалови^ драговолно примио 
ове мнение, и да ^е 10 дексмбра отишао у главни руски 
стан на реци Ра,|ви. Мало дале се наводи како]еЗ]а- 
цуара 1814 и други нзлсланик Макепи ^акши)1 послан 
но ИСТОН послу у Глачни Руск» Стаи, ИзвепIта^ не го- 
вори вишта^ задатку ивеи^е о Србв]н, него само о ли^но^ 
неволи српских старешина, и по томе се белетка изве- 
шта^а од белешке проте М. НенадовиЬа раз.1ику^с. Али 
^е, по времеиу и по околностиыа, ово зедан исти посао. 
ВидеЬено да ]е са евин умесно да се болешка Кара1)ор- 
^епа и белешка проте Матще дсдна с другом саставе 
и попуне. То се ыоже чинити у толико пре гато ]е српсга 
управа и рани^е, пре пропасти, била врло неуредна, те 
су се 1Iиси^е ретко слале с утвр^ении упутствима. Иза- 
сланици су увек лн'гнин сво^нм ехватааем и околностима, 
ко^е су пред н>ииа биле, дава.1и шисц^и истиьско обс- 
леж]е у моменту саиога извршеаа. Кара^ор^ев извешта^ 
бележи и то, да зе архимандрит ФвлнповиЬ сво.|у мнс1уу 
извршво, ]ср поинн>е како ]е 15 марта 1814 известно 
га из Беча, да ^е цар Александар ^еднако милостиво 
расположен спрам кега и старешина српских, ивако]е 
и други изаслаиик Максим ДакшиЬ у половини ]уна то 
исто одговорио ну. Ови одговори тицаЬе се личнога но- 
ложа^а Кара1|0рЦ и н>егових главлих во]вода. Имало ^е, 
ые1)у ТИМ, ^ош и иита1ье народно, о коме ]е прота оста- . 
вио бслешку, о коие Кара^ор^е не поиише вншта, ну 
о коме ми и у другим изворииа сломена налазимо и ко^е 
^е изас.1авике еаме свако^ако више интересовало него 
лично во^водско питаае. 

Српску депутаци^у овога времена у Франкфурту на 
Ма^ни у Главном Рускон Стану поиин>е заиста и ^(^дан 
руски извор. То су ове године обнародоване «Записки 
Серия Грииррьевича Волковскаго (декабриста" '). 

') Издало сила иу квеэа М. С. Волконсюг у С. Петер- 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ПОСЛЕД^ЬИ ПОКУШАЛ 247 

ВолконсЕи ]е припадао либералним аристократниа 
русЕим. С тога ^е унао ме^у зпверенике декабристе у 
1825 годный, и то га ]е одвело у Сибиризу, где ,)е остао 
еве до 1856 године. Оп ^е учествовао и у руско-турско] 
возни после 1809 на Дуааву, а ко том се поглавато 
одликовао у щни против Француза, над ]ь Наполеон 
1812 потсран из Москве. Сво^о записке писао ]е после 
повратка из Си<)ири]е, но своме памЬеву, и остале су 
нсдовршеие, ^ер ]е писаье аихово смрт пресекла. Из 
свога ратоваша у Бугарско^ олисузе боз иа Батини, пред 
Рушчуком, у августу 1810 године, где )в с бивший ру- 
свам агентом у Србщи К. Родофиникином прпмао оруж]е 
од преданих Турака, за козе }е било одмах наречено да 
се товари на кола и шал>е у Срби]у. У рату с Натю- 
леонол п аеговим савезницииа био ^е с разним оделе- 
ьима возске. А после знаменитога бо^а на Лазпцигу 4, 
5 и 6 октобра 1813, он )& упуЬен дале са одел,еьима 
во]еке северном Герман^I^ом, те зе 18,30 октобра са Ге- 
нералом Червншевин био при заузеЬу Касела, столице 
дотадашае ВестФалске Крал.ев11не. Царски Главни Стан 
преиестио се тако1(е у Франкфурт на Ма]ии, а возека се 
француска сва новукла из Герианпзе на леву страну 
Радне. Одатле из Каеела кнез С. Гр. Волконски био }е 
упуЬен у Франкфурт на Ма|нн у Царски Главни Стан 
по лословина службеним. Како 1е нпсао по памЬеау, 
кнез С. Гр. Волконски низе записао кога )с времена он 
био из Касе.1а у Франкфурт упуЬеп, ни док^1е ^е у овом 
поеледаем месту боравио. 

С друге стране ми знамо, да зе цар Алекеандар 
дошао у Франкфурт на Ма^ни 24 октобра (5 нов.) 181^ 
и да зе ту остао више од месец дана, до 29 новеыбра 
{11 дек.) нсте године' '). 

У томе времену се смешта и ииси^а кнеза С. Гр. 
Волконскога у Каселу. Опнсу.|уЬи у свозим запискама 
ово време, кнез С. Гр, Волконски бележи предстанак 
српеке денутацизе цару, козему зе, како помнае, био 
очевидац. ,У Франкфурт — бележи кнез — стигоше 
,посланици српског на|)ода с молбом цару Александру, 

■) Н. к. Шильдера Икп. Александрь иервый, его жизнь 
м |(врствовав!е. Ст. Нетербургъ Х897, Ш, 171—180. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



послвдши 1IОIСVшл^ . 



„да н>ихову доиовиЕу заштити од притиска в насн.&а, 
,ко^им ]в на нету навалила влада турека, поступа^уки 
,са Србима без икаква обзира и злочиначкц, зна^уЬи да 
,су све руске во^не сале заузете на западу Европе. 
,Дошавши у Франкфурт, ови су посланици тражили ау- 
„дщонцщу у цара Александра, али им ]е полба одби- 
,^ена, , и они су узалуд и далье ыол.акали Неселроду, 
„во^и ]е био старешина диллоиатске канцеларще при 
„дару. СрпсБИ су посланнци опазилн да из тих прего- 
,вора неЬе за н>их бнти викакве Еористи, а злочинства 
,и беде у Србщн нису попуштали. С тога ее одлуче на 
„оча]нн корак, и при.111коы сыотре во^ы^^ке, они се из- 
.ненада баце на колена пред Господара и заишту од 
„тета. поыоЬи за сво^у зем^ьу и сво]е сународиике, на 
воснову Букурешкога Уговора, ко^ии се Срби1а ставлала 
,под заштиту руску. Али прилике, нису допушта,1е да 
„се Русща меша у послове источне, ^ер бн то сыетало 
,не само рад№и наIио^ и иолитици нашо^ на западу, 
,него би могло изазвати и сукобе с Аустри]ом и Енгле- 
„ском. И тако ]е молба српсвих посланика опоре одби- 
^ена, а они су ее морали вратити без икаква успеха. 
,Крв наших ^едновсрниx, наше браЬе Словепа, вще се 
.престала нроливати, а речи Букурешкога Уговора остале 
яСу мртво слово. Претпостав^ьеним користима од запада 
,ми смо лринелн на жртву истините сво^е користи, за- 
,штиту Словепа, а запад йам ^« (што се у друго) поло- 
,вцни XIX. века тако добро види) тако р!^аво вратио 
,за^ам за помо11 ко]у смо му указали године 1814" '). 

Оетазв ^ош да се расправи када ]е било ово што 
описузе С. Гр. Волконски, и ко ^е био у то^ депутацией. 

По белешци Кара^ор!^во^ у аегову нзвешта^у од 
1816 у то^ би депутацией био само архим. Сп. ФилиповнЬ. 
По белешци С. Гр. Волконскога, вала претпоставлати 
да ^е био ёош неко. По горе наведении белешкаыа проте 
Матще НенадовиЬа могао ]е у то] депутацщи лако бити 
СтеФан ЖивковиЬ, преводник Феыелоиова Телемака, по 
том сиоме делу и сам надимкои и за разлику од сувре- 

<) 1!аояСЕн Серг1в Григорьевича Вошонсваго (лвалбрттл)- 
Нздан1е княяя М. С. Волкоискаго. С. Петербургъ 1№1, стр. 284 до 
М). — :!аписке су нисане после Крнмског рата. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



послЕди>и ПОКУШАЛ 249 

неннка ну истога ииена прозван Тааенакоы. Н>ега де 
на кра^у октобра 1813 прота нашао вохна да у ову 
деиутадщу иде. А у 1814 звацо с друге стране да се 
бавио у Бечу штампазуЬг Телеиака. Ако су била дво- 
^ица, онда су на^|[ре ыогли бити архим. Сп. ФилнповиЬ 
я Стев. ЖивковиЪ. 

Олтало 6и саио да се на чисто изведе дав кога зе 
ова депутацща (ко^о^ чланове ваше нап^мо него знамо) 
молила цара Александра у последшем повуша^у да ^ош 
1813 спасе Србщу. 

Кара^ор^е у швешта^у помиае да ^е арх. Сп. Фи- 
липови^!, уно^ьен да по^, н да се кренуо 10 декеыбра 
Ме^у ТИМ С. Гр. ВолконсБи као очеводац, бедежа да се 
депутациза представила цару у Франкфурту, а из .Франк- 
фурта }е цар кренуо се дале )ош 29 новембра. По томе 
мора некаква погреписа да се находи у Кара^ор^еву изве- 
шта]у, и може бити да би требало иеправити 10 декем- 
бра у 10 новембра, па би тиме све било излечено, На- 
сто^аван.е проте М. НенадовиЬа, завршено негде у по- 
четку новембра 1813, са овим би се само по себн свр- 
шило прииавек архимандрита Сп. ФилиповнЬа, да се о 
овоне послу стара. 

Што се тиче личности може се као поуздаио узети 
да ]е во*(а депутацией био арх. Спиридов ФилиповиЬ, По 
белешкаиа проте М. НенадовиЬа, други ее члан наепре 
могао бити Стефан ЖивеовиЬ Телемак. Ако ]е ^ош ко 
био, нема ыачнна да се сазна. 

И арх. Сп. ФилиповиЬ и СтеФ. ЖивковиЬ припа- 
дали су за Кара^ор^еве владаввве у Срби]и странци 
русоФилско^, само што се Ст. ЖивковиЬ отворено везао 
с воЦма те странке и с К. Родофиникином, а арх. Сп. 
ФилиповиЬ се старао да то мало прикрще и колико се 
може доведе у склад с дужностииа счужбе и положа^а '). 
Кад ,|е године 1808 у зиму радило ее, да се као пуно- 
моЬници и саветпици за нреговоре о ыиру у ^аш лош.йу 
и сриски изкс1аници, РодоФиникин ее рад био да у 
ту депутацаеу у^е и СтеФ, ЖивковиЬ, онда секретар 
слвета, као ногодан и Русима одан човек. Кара^ор^с ]е 
био доэнао да ее нешто размишла и о аеговом по.ю- 



') Л. л. 1>ат:иака, Нет. Срлскога .^станка. 714. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ЗБО П0СЛЕД1Ы1 ПОКУШАО 

жа^у, па с тога прекрати РодоФИНикинову кандидацизу 
на^краЬиы путем, истеравши из службе СтеФ. Живко- 
виЬа, ко^и по том до н:ра]а остане вск^учен из послова. 
Он ^е 1809 с Родофиникяном пребегао из Србв^е. По 
том ]е био у рускои стану у Кралеву и Влашко^, где 
^е и арх. Сп. ФилиповиК дошао са Кара^ор^евви жал- 
бама на К. РодоФиниквна. Тамо су ииали првлике да 
се упоэнаду арх. Сп. ФилиповиЬ в Ст. ЖввковиЬ. Из 
]еднога писма рускога иинвстра во^ног БарЕла^а де Толи 
писаног вз Теплице у Чееко^ 16 септембра 18)3 Кара- 
^ор^у, види се да }е неки СтеФ. ЖввковвЬ бво у депу- 
тацв^и изаЕ1ВЛ1аво^ у августу или селтембру у руски 
главви стан. Тешко ]е пресудити ^е ли то ова] или вне- 
как му. У личным везама зе био Ст. ЖивковвЬ с про- 
тон М.'НенадоввЬем варочито за то, што га ]в он 1806 
у Бсчу наговорво да напусти шкодоваье в да пре1)е у 
Србй^у, што зе и учииио. О ьеговом раду и животу у 
опште се мало зна. 

Ни о арх. Сийр. ФилиповиЬу не зна се много. У 
^едвои акту рускои назива се Црногорцем '). Био ^е рускн 
пенсвонар, што Ье реЬи да ^е уживао одре1)ену годи- 
шау помок из Руси]е, Изглсда да ^е дошао у Срби^у 
тек 1809, ^ер ее од те године помиве. А те године пра- 
тио ^е Кара^ор1|а као неки делег'ят и лице од поверена 
и савета, кад ^е Еара1(0р^е (по савету К. К. Родофини- 
кина, како с&м у ]едном писму помин>е) повео войску на 
Сеницу и пр Црве Горе и Старе Срби]е'). Кад ^е 15 
августа 180У К. Родофиникин оставио Срби^у, по куЬн 
му ]е за^едно с Досите]еи ОбрадовиЬем ходао ова] истн 
Сп. ФилиповиЬ, и аих дво^ица су онде дочекали Кара- 
^[ор^а, ко^и ^е оно ^утро допутовао у Београд. Отишавши 
у ^есен те исте године у руску во]ску с иалозима од , 
Кар^ор1)а да тужбу на К. РодоФИникина носи цару, он 
ви]е отишао да.ье од руске команде у Малоз Влашкоз, 
^ербо га, без сумае, дале пуштали иису, а вратио се у 
Срби^у 1810 с рускои во^ском. Присталице Кар^ор!^е 



■) Л. А. Баталака, Лсторща, 849. 

^) То се видв и из писиа КараЬор^ва од 80 1Iа^а 1809, 
иисана из Сенвие вдад§ци Црпогорском Петру. — Арх. Срп. Кр&д.- 
Акад. бр. 48Т. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



ПОСЛЕДН>И ПОКУШУД . 1Ы 

жадиле су се тога ради на в>, ыа да ^е лако по^мвтв да 
ви^е завяснло саыо од шега хоЬе ли поЬи да^е, или Ье 
остати онде, где му Главна Во]ничка Команда, ко^а ]е, 
по руским уредбама врло велику вдаст имала, одреди. 
Свеколико оегово понашаше у складу ^е с логледииа и 
оценаыа Кара1)ор}|евих противника, само што ]е вазда 
гледао, како изгледа, да Кара^ор^а с в>иыа а шях са 
Кара^Р^еы взнирв, што би, без суише, н^^паиетни^е и 
било. По налогу рускога главнога коиандавта у Влаш- 
ко| графа КаыевсБог и тада, 1810, радио ]е да склони 
Кара|ор^а да се с ондашкии бегунциыа изиири, што ^е 
Еара1|0р^е и обеЬавао. 

Ствари су ие^у тим пошле другим путем, и мало 
по мало дотерало се и до жалосне двпутацще 1813 о 
козо] прибрасмо што нам се под рукоы десило 

Сима МилутиновиЬ ^е забележио, да су с Кара*>ор- 
^ем 21 септембра 1813 у Земун прешли: руски заступ- 
ник Недоба, митрополит Леонтще, ^ани*^и^е, секретар 
Кара^ор^ев, ко^и ^е и с Дрине р^^аве гласове донео, и 
ов^ исти архим. Сл. ФилвповиЬ ')■ 

Последва депутаци^а о ко^о^ говоримо помогла ^в 
мало маке него све остале. Радг>а овнх истих старешина 
у почетку уставка и пре 1807, радаа вихова 1809 после 
пропасти пред Ыишем у време великог налада турског, 
и радаа кнеза Милоша ОбреновиЬа после 1813 посведо- 
чила ^е и с^а^но и разговетно, да у лолитнци треба узети 
или одржатв, а иолнти само да се узето или одрхано у 
ред доводе и потврди. Оно пак што се упусти, што се 
не унедве ни узети ни одржати, или што се по каквом 
било узроку изгуби, никаквнн се молбаыа и никаквоы ее 
страном ыилошЬу натраг не повраЬа! Бареы истори^а 
веЬином примера потвр^)у^е оно прво, а за друго се, бо;, 
се, )едва коди пример и наЬн иоже ! 

>} Ист. Серб1е, Лайицвг'», 1837, стр. Ж 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



Очном в1Соо1^1е 



яв,Соо1^1е 



яв,Соо1^1е 



яв,Соо1^1е 



Очном В1СоО<^|с 



Очном в1Соо1^1е 



Очном в1Соо1^1е 



Э ЫО! 014 ТЫ ЫшЗ 



301 



ОАТЕ оиЕ 1 



































































































4 



Очном в1Соо1^1е 



260 ПОСЛЕДН>И ПОКУШАЛ 

жгуг, па с тога прекрати РодоФиникинову кандидаци^у 
на^краЬин путек, истеравши из службе Стоф. Живко- 
виЬа, ко^и по том до кра(а остане исклучен из послова. 
Он ^е 1809 с Родофиникином пребегао' из Србще. По 
том зе био у руском стану у Кралеву и Влашко^, где 
Зе и арх. Сп. ФилиповиЬ дошао са Еара^ор^евим жал- 
баиа на К. РодоФиникина. Тамо су ииали прилике да 
се упознаду арх. Сп. ФилиповиЬ н Ст. ЖивковиЬ. Из 
^едно^а писма рускога мивистра во^ног Барала^а де Толи 
писаног из Теплице у Ческо] 16 септембра 1813 Кара- 
^ор1(у, вндн се да ^е неки СтеФ. ЖивковиЬ бпо у депу- 
таищи вэатилано^ у августу или септембр^ у руски 
главна стаи, Тешко ^е пресудити }е ли то ова^ или нме- 
аак му. У личнии везама ^е био Ст. ЖивковиЬ с про- 
тон М.'НенадовиЬем нарочито за то, што га ^о ои 1806 
у Бечу ваговорво да напусти школоваье и да пре^е у 
Србщу, што ^е и учинио. О теговом раду и животу у 
опште се мало зна. 

Ни о арх, Спир. ФилиповиЬу не зна се много. У 
^едном акту руском назива се Цриогорцеи '). Био ^е руски 
пенсионар, што Ье реЬи да ^е уживао одре^ену годи- 
шву помоЬ из Руси^е. Нзгледа да ]е дошао у Срби^у 
тек 1809, ^ер ее од те године помиае. А те године пра- 
тио ^е Кара1^ор{)а као неии делегат и лице од повереша 
и савета, кад ^е Кара1|0р^е (по савету К. Е. Родофини- 
кина, Бако сам у ^еднои писиу помиае) повео войску на 
Сеиицу и пут Дрне Горе и Старе Срба]е*). Кад ^е 15 
августа 180У К. Родофиникин оставио Србщу, по куЬн 
му ^в за^едно с Досите^ем ОбрадоваЬем ходао оваз исти 
Сп. ФилиповиЬ, и аих дво]ица су оиде дочекали Кара- 
^ор^а, ко^и ^е оно ]утро допутовао у Веоград. Отишавши 
у ;есен те исте године у руску во^ску с иалозима од , 
Кара^ор^а да тужбу на К. РодоФииикина иоси цару, он 
ни^е отишао дале од руске команде у Мало^ Влашко^, 
^ербо га, без сумше, да^ье пуштали нису, а вратио се у 
Срби^у 1810 с руском во^скон. Присталице Кара^р^ве 



■) Л. А. Баталака, Исторща, 849. 

>} То се вндв и из йисиа Кара1|ор^ева од 30 иа^а 1809, 
иисана из Сенице иладвци Црпогорском Петру. — Арх, Сро.Кра.ь.. 
Акад. бр, 48Т. 



0.д11..еаОуСоО»:^1с 



ПООЛЕДН)!! I10КУШV^ . 1Ы 

ждлвле су ее тога ради на а, ыа да ]е лако по^ыити да 
вв^е заввсвло само од кега хоЬе ли по11В дале, илв Ье 
остати онде, где ну Главна Во^ничка Команда, ко]а ]в, 
по русЕиы уредбаяа врло велпку ыаст инала, одреди. 
Свеколико аегово понашаае у складу ]е с погледима и 
оценама Кар^^р^евнх противника, само што ^в вазда 
гледао, вако изгледа, да Кара)|0р{|а с кона а ших са 
Кара^ор^еи измири, што би, без сунв-е, на^паиетнще и 
било. По налогу рускога главнога командавта у Влаш- 
ко) графа Каменског и тада, 1810, радио ^е да склони 
Кара|ор^а да се с ондашшим бе17нцнна изиирн, што ]в 
Кара1^ор^е и обеЬавао. 

Ствари су ме^у тип пошле другим путей, и мало 
по мало дотерало се и до жалосне депутацн^е 1813 о 
ко^о^ прибрасыо што наы се под рукон досило 

Сиыа Милутинови11 ^е забелешио, да су с Кара^ор- 
^ем 21 септеибра 1813 у Земун прешли: руски заступ- 
ник Недоба, митрополит Леонтизе, ^аиц11И^в, сеБретар 
Кара{(Ор^ев, ко^и ]е и с Дрине р1|аве гласове донео, и 
ова^ исти архиы. Сп. Филилови!! '). 

Поеледаа депутацща о ко]0] говоримо помогла )в 
мало маше него све остале. Радаа ових истих старешина 
у почетку устанка и пре 1807, радка оихова 1809 после 
пропасти пред Нишей у врене великог напада турског, 
и радша Бнеза Милоша ОбреновиЬа после 1813 посведо- 
чила ^е и с^а^но и разговетно, да у полатаци треба узети 
или одржати, а иолитн само да се узето или одрхано у 
ред доведе и потврди. Оно пак што се упусти, што се 
не уиедне ни узети ни одржати, или што се по каквом 
било узроку изгуби, никаквим се молбама и никаквом се 
страном милошЬу натраг не повр^а! Барем историка 
веЬином примера потвр1|у^е оно прво, а аа друго се, бо/ 
се, ]едва ко^и пример и ваЬи може ! 



>) Ист. СерИе, Лайицигъ, 1837, стр. 26. 



0.д|1..еаОуСоО»:^1с 



Очном в1Соо1^1е 



Очном в1Соо1^1е 



Очном в1Соо1^1е 



яв,Соо1^1е 



яв,Соо1^1е 



Очном в1Соо1^1е 



Очном в1Соо1^1е 



Э ЫО! 014 7||> 51|Э 



301 
^.31 



ОАТЕ ШЕ 1 



































































































Очном в1Соо1^1е 



Очном в1Соо1^1е